Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam zadovoljstvo da obrazložim predloge četiri zakona koji su važni i za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali su i sami po sebi značajni za oblasti koje regulišu.
Pre nego što krenem sa obrazlaganjem ova četiri zakona, a to su Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlog zakona o standardizaciji, Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i Predlog zakona o turizmu, želeo bih da kažem zašto je članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji važno za Srbiju.
Najpre, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je bitno zbog ulaska u EU. Ne možete biti član EU ako prethodno niste postali član Svetske trgovinske organizacije. Osim toga, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji omogućava preferencijalni ulazak na tržište 153 zemlje, uz tretman najpovlašćenijih nacija, odnosno uz odgovarajuće preferencijale u spoljnoj trgovini.
Takođe, obezbeđuje stabilnost uslova privređivanja u zemlji, koji se ne mogu naknadno menjati sa promenom političkih stranaka na vlasti, odnosno kada se jednom postane član Svetske trgovinske organizacije uspostavlja se stabilnost, predvidivost u donošenju odgovarajućih zakonskih akata i u ekonomskom razvoju.
Takođe, član Svetske trgovinske organizacije uživa zaštitu od nelegalnih ekonomskih mera drugih zemalja, odnosno postoji poseban sistem rešavanja sporova u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. I konačno, kada ste u Svetskoj trgovinskoj organizaciji automatski vam skače investicioni rejting zemlje i strani investitori vas posmatraju kao stabilniju zemlju.
Srbija je krenula u pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom 15. februara 2005. godine. Održano je do sada šest multilateralnih pregovora. Što se tiče multilateralnih pregovora, taj kolosek je sada već pri kraju.
Nakon usvajanja odgovarajućih zakona, a čak 54 propisa u Srbiji treba da se prilagode standardima Svetske trgovinske organizacije, istovremeno i EU, gde su standardi istovetni da biste postali član... Kada se svi ovi zakoni usvoje, najveći broj je njih inače trenutno u Skupštini Srbije, Vlada ih je usvojila, onda se ubrzavaju bilateralni pregovori. U Svetskoj trgovinskoj organizaciji pregovara se na dva koloseka: multilateralnom i bilateralnom. Za multilateralne pregovore, već sam rekao, najvažnije je uskladiti zakona sa zakonodavstvom EU i standardima Svetske trgovinske organizacije, a što se tiče bilateralnih pregovora, uvek neka zemlja ima neke svoje predloge, zahteve u spoljnoj trgovini i onda se u pregovorima dolazi do rešenja koja su kompromisna i povoljna za sve zemlje.
Srbija je do sada završila pregovore sa Švajcarskom i Norveškom. Naravno, završili smo i pregovore sa EU, s obzirom na to da smo potpisali Sporazum o pridruživanju EU, ali ostali su i pregovori sa drugim zemljama van EU, kao što su Japan, Ukrajina, SAD i Brazil. U ove pregovore se ide paralelno sa multilateralnim pregovorima.Dakle, želeo sam samo ukratko da kažem kako se odvija proces pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Ukoliko svi zakoni koji su predloženi u Skupštini budu usvojeni tokom ove godine, realno je očekivati da Srbija može da postane član Svetske trgovinske organizacije u prvoj polovini sledeće godine. Nažalost, imali smo jedan set izbornih ciklusa, tako da neki zakoni koji su ranije pripremljeni nisu dolazi u Skupštinu, odnosno Skupština ih nije usvajala i u tom smislu se rok za učlanjenje Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju stalno pomerao. Međutim, verujem da će ova skupština raditi efikasno, da će Vlada takođe raditi efikasno, slati zakone u Skupštinu i da ćemo sve ove zakone usvojiti tokom ove godine.
Napominjem još jednom, u pitanju su 54 zakona. Najveći broj se već sada nalazi u skupštinskoj proceduri, a na ovoj sednici je osam zakona koje ja izlažem, tu su i zakoni koje je ministar Dulić izložio, iz oblasti zaštite životne sredine.
Što se tiče konkretnih zakona, najpre zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti – vidite i sami da ima jedan rogobatan naziv, međutim, ovaj zakon je ključan za uspostavljanje tzv. unutrašnjeg tržišta po standardima EU. Ovaj zakon zapravo daje tehničke propise za svaki pojedinačni proizvod koji neka država proizvodi i proizvodi moraju biti tehnički usaglašeni sa normama Svetske trgovinske organizacije i EU da bi mogli nesmetano da se izvoze, odnosno prometuju u tim zemljama. Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona jesu usaglašavanje sa pravilima Sporazuma o tehničkim preprekama u trgovini Svetske trgovinske organizacije, kao i usaglašavanje sa tehničkim zakonodavstvom EU.
Trenutno imamo važeći Zakon o tehničkim zahtevima još iz doba bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je donet 2005. godine, međutim, nije primenjiv u pravnom sistemu Srbije, a ima i nekih drugih suštinskih manjkavosti.
Šta je predmet ovog zakona? Najpre, propisivanje tehničkih zahteva za proizvode, donošenje tehničkih propisa, ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim tehničkim zahtevima, obaveza isporučioca proizvoda i vlasnika proizvoda u upotrebi, važenje inostranih isprava o usaglašenosti i znakova usaglašenosti, obaveštavanje o tehničkim propisima i postupcima u ocenjivanju usaglašenosti i vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona.
Ovaj zakon se primenjuje na sve proizvode, osim na proizvode za koje su tehnički zahtevi uređeni posebnim zakonima i propisima koji su doneti na bazi tih posebnih zakona.
Šta je to zapravo tehnički propis? Tehnički propis je svaki propis kojim se za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda uređuje najmanje jedan od sledećih elemenata: postupci u ocenjivanju usaglašenosti, tehnički zahtevi, zahtevi za bezbednost proizvoda, redovni i vanredni pregledi proizvoda, isprave koje prate proizvod, znak i način označavanja proizvoda, zahtevi koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti, zahtevi u pogledu pakovanja i obeležavanja.
Drugim rečima, to su propisi kojima regulišete sve što je vezano za život bilo kog proizvoda iz ma koje oblasti, u ma kojoj zemlji koja želi da bude član EU. Zbog čega se donose tehnički propisi? Osnovni razlog je zaštita bezbednosti, života i zdravlja ljudi, jer tehnički propis je taj koji garantuje kvalitet proizvoda, garantuje da je on bezbedan za život i zdravlje ljudi, ali tehnički propisi se donose i radi zaštite životinje i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika, zaštite imovine.
Što se tiče postupka ocenjivanja usaglašenosti, prema ovom zakonu taj postupak sprovodi proizvođač, imenovana tela za ocenjivanje usaglašenosti. To su razne laboratorije, sertifikaciona tela, kontrolne organizacije i organi državne uprave koji su određeni zakonom.
Opšta obaveza proizvođača koja proizilazi iz ovog zakona jeste da se proizvod stavlja na tržište, odnosno isporučuje se na tržištu samo ako je usaglašen sa ovim propisanim tehničkim zakonima i ako je to usaglašavanje izvršeno na zakonit način.
Postoji i inspekcijski nadzor kojim se vrši kontrola da li su proizvodi proizvedeni u skladu sa zakonskim tehničkim propisima. Inspekcijski nadzor vrše nadležna ministarstva preko inspektora, u zavisnosti od vrste proizvoda i delatnosti koje svako ministarstvo obavlja.
Ovaj zakon stupa na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i nakon njega imamo pravni osnov za podzakonske akte, tehničke propise koje će donositi ne samo Ministarstvo ekonomije već i druga nadležna ministarstva.
Suštinski, nama predstoji period za transponovanje evropskih direktiva i donošenja nacionalnih tehničkih propisa. Moram da kažem da se očekuje donošenje hiljadu sektorskih direktiva za različite proizvode, koje će raditi ministarstva, za sve moguće proizvode, od mašina, niskonaponske opreme, elektromagnetne kompatibilnosti, za liftove, ličnu zaštitnu opremu, merne instrumente, drvo, tekstil, obuću, bukvalno za sve proizvode.
Ovo je nešto za šta ljudi u Ministarstvu smatraju da je dosadna materija, ali bez ovoga ne može da se proizvodi i živi, jer bez tehničkih propisa nijedan proizvod ne može da pređe granicu, da se izveze u EU. Zbog toga je ovaj zakon mnogo važniji nego što po svojoj formi izgleda i mnogo posla zahteva, posebno u procesu primene direktiva. Suštinski, Srbija postaje članica EU kada zadovolji mnoge standarde EU, ali ovo je osnovni preduslov – tehnički propisi za svaki pojedinačni proizvod iz svih oblasti. Zato taj proces uopšte nije kratak.
Drugi zakon je Predlog zakona o standardizaciji. Reći ću vam nešto što je i mene iznenadilo – za razliku od bivše Jugoslavije, gde su standardi bili obavezni a tehnički propisi dobrovoljni, zakonodavstvo EU je potpuno obrnuto. Drugim rečima, standardi nisu obavezni, a tehnički propisi su ono što je obavezno.
Ovaj zakon o standardizaciji se prilagođava pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU, pri čemu se uvodi neobaveznost standarda, odnosno može se doneti neki standard, ali to više nije zakonska obaveza. Ovo stupa na snagu već sredinom ove godine. Od sredine ove godine standardi na kakve smo navikli do sada, po našem Zakonu o standardizaciji, više neće biti obaveza privrednih subjekata, ali tehnički propisi hoće.
Ovaj zakon uređuje i ciljeve standardizacije, kako se vrši delatnost nacionalnog tela za standardizaciju (to je institut za standardizaciju) i definiše na koga se sve primenjuje.
Takođe, ova rešenja zakona omogućavaju: nastavak preuzimanja međunarodnih i evropskih standarda u sistem srpskih standarda; zainteresovanim stranama za standardizaciju da učestvuju u kreiranju politike standardizacije i radu instituta za standardizaciju; bolje informisanje u oblasti standardizacije, kao i prodaju međunarodnih, evropskih i standarda drugih razvijenih zemalja. Ovo su neke osnove zakona o standardizaciji.
Treći u nizu zakona je zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. I kod njega se vrši usklađivanje sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, ali ću pre nego što iznesem osnovne novine u ovom zakonu u odnosu na prethodne da vas obavestim o nekim poslednjim kretanjima u oblasti spoljne trgovine u Srbiji, usled posledica globalne krize i mera Vlade koje smo preduzeli radi njihovog rešavanja.
Kao što znate, jedna od posledica manjeg kreditiranja na globalnom svetskom nivou jeste da je i tražnja za proizvodima pala, pa tako i tražnja za proizvodima iz Srbije. Srbija je u prva dva meseca ove godine ostvarila 27% niži izvoz u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz bio za oko 30% niži. Otprilike je nivo spoljnotrgovinske robne razmene u prva dva meseca na nivou iz 2007. godine. Definitivno ćemo imati znatno niži izvoz, ali još više uvoz, u ovoj godini u odnosu na prethodnu. Verovatno će se nova ravnoteža naći na nivou koji je ostvaren 2007. godine. Iako je izvoz 27% manji, zbog većeg pada uvoza spoljnotrgovinski deficit se, rekao bih, prinudno smanjio za 30%.
Koje mere smo preduzeli do sada i koje mere ćemo preduzeti da se u ovako teškim uslovima podstakne izvoz? Prvo, to su finansijske mere, drugo, to su ugovori o slobodnoj trgovini koje smo zaključili sa nekim zemljama van EU.
Što se tiče finansijskih mera, Vlada je lansirala program finansiranja izvoznika, 162.000.000.000 dinara je stimulativni paket Vlade za ovu namenu. Od toga je do sada realizovano 20.000.000.000 dinara u prvih mesec i po dana, tako da je naša procena da će 162.000.000.000 dinara biti dovoljno do kraja godine.
Juče smo imali sastanak sa najvećim izvoznicima Srbije, sa najvećim bankama, odnosno najaktivnijim bankama u ovom trenutku na srpskom tržištu. Došli smo do zaključka da treba duplirati iznos kredita koji se odobravaju izvoznicima i da postoji prostor da se od maja meseca snizi kamatna stopa na bankarske kredite. Zašto postoji taj prostor? Iz dva razloga: prvo, pala je referentna kamatna stopa Evropske centralne banke, snizile su se federalne rezerve, snizila je i britanska centralna banka. Sada je ta referentna kamatna stopa između 1,25 i 1,5% na godišnjem nivou. To je najniži, istorijski nivo kamatnih stopa.
Kod nas, međutim, ta kamatna stopa do sada nije pala. Zaista je krajnje vreme da se ona obori. Očekujem da će jedna za drugom banke do maja meseca obarati tu kamatu. Realno je očekivati da kamatna stopa, koja danas iznosi za kredite za likvidnost od 5,5%, bude 4% od narednog meseca.
Takođe, uvešće se dinarski krediti, s obzirom na to da je centralna banka Srbije snizila referentnu dinarsku kamatnu stopu i očekujemo da u narednom periodu dalje pada kamatna stopa NBS. U tom smislu, jako je važno da se onima koji izvoze, koji imaju izvozne ugovore obezbede duplo veća sredstva od onih na koja su do sada mogli da računaju.
Što se tiče zakonskih propisa, osim ovog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, mislim da je jako važno što je Vlada nastavila sa zaključivanjem ugovora o slobodnoj trgovini, jer naša strategija je sledeća – ne znamo kada će EU biti spremna da primi Srbiju u svoje članstvo, imajući u vidu da je sada suočena sa sopstvenim problemima usled globalne finansijske krize. Međutim, strategija Srbije treba da bude da, sebe radi, uvede evropske standarde, radi građana Srbije, a da istovremeno sklopi ugovore o bescarinskom izvozu sa što većim brojem zemalja. Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi koja istovremeno ima ugovor o slobodnoj trgovini sa EU i zemljama bivše Jugoslavije, odnosno Ceftom, uključujući i neke druge zemlje kao što su Moldavija i Albanija.
Zaključili smo i potpisali ugovor o slobodnoj trgovini sa Belorusijom pre dve nedelje, koji se odmah primenjuje. Takođe smo pregovarali o ugovoru o slobodnoj trgovini sa Turskom; on je asimetričan, primenjivaće se po sadašnjem dogovoru sa Vladom Turske od 1. januara sledeće godine. Međutim, inicijativa srpske vlade je da počne primena odmah nakon potpisivanja (planiramo da se potpiše do sredine ove godine) zato što on omogućava odmah bescarinski izvoz srpske robe na tursko tržište, dok će uvoz iz Turske ka Srbiji biti postepeno liberalizovan u narednih šest godina. Potpuna liberalizacija biće ostvarena 2016. godine sa naše strane ka Turskoj, a oni nama daju bescarinski izvoz odmah. Taj sporazum liči na SSP sa EU, odnosno mehanizam je isti: imamo odmah bescarinski izvoz, a mi snižavamo postepeno carinske stope, pri čemu ostaju više carinske stope za one osetljive proizvode koje Srbija želi da zaštiti.
Takođe, u maju mesecu ćemo imati mešoviti komitet i krećemo u pregovore o slobodnoj trgovini sa Iranom. Iran je veliko tržište, kao što je i Turska. Zapravo želimo da, kao što je Kipar svojevremeno bio platforma za bankarstvo, pre nego što je postao član EU, da Srbija bude platforma za proizvodnju po nižim troškovima radi izvoza na treća tržišta, jer nijedna druga zemlja u Evropi ni sada nema ovoliko zaključenih ugovora o slobodnoj trgovini. Mi ovo ne radimo samo radi srpskih proizvođača, kojima svakako ovim omogućavamo veći izvoz na strana tržišta, već na ovaj način želimo da privučemo i mnogo više stranih investitora koji bi proizvodili ne samo za potrebe srpskog tržišta, nego pre svega za izvoz. To je jedini način da Srbija na srednji rok značajno poveća svoj izvoz.
Naravno, ne možemo biti zadovoljni nivoom izvoza iz Srbije. Kada smo lansirali paket mera Vlade za subvencionisanje potrošačkih kredita videli smo da je svega oko deset miliona evra tih potrošačkih kredita realizovano, najviše za "punto", a mnogo manje za neke druge proizvode.
Moramo pomoći da naša privreda bude efikasnija i da ima kvalitetniju robu koja može da se koristi i na domaćem tržištu i da se izvozi.
Što se tiče samog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, osnovne izmene su preciznije definisanje pojedinih kategorija koje su preuzete iz Svetske trgovinske organizacije radi nastavka procesa pristupanja. Takođe se uvode i neke nove procedure, a to je automatsko izdavanje uvoznih dozvola.
Takođe, izvršena je racionalizacija teksta i usaglašavanje zakona sa novim carinskim i deviznim zakonom.
Osim toga, ovaj zakon je dopunjen i time što se stvara pravni osnov za formiranje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. Ona i danas postoji, dakle, to neće biti osnivanje novog tela, ali trenutno je to služba Vlade. Kao nezavisna agencija SIEPA će imati daleko veći obuhvat delovanja i mogućnost da pomogne kako našim izvoznicima, tako i stranim investitorima u Srbiji.
Četvrti, poslednji zakon koji želim da vam predstavim jeste Predlog zakona o turizmu. Turizam je dugo bio zapostavljena oblast. Moram da vam kažem da je 2004. godine Srbija imala svega 300.000.000 dolara prihoda od turizma. Prošle godine Srbija je ostvarila blizu milijardu dolara prihoda od turizma. Mislim da je to dobar napredak za ovih nekoliko godina. Zašto? Zato što Srbija, kao što znate, nema more, međutim, milijardu dolara napraviti u zemlji sa osam miliona stanovnika, gde svest o razvoju turizma još uvek nije dovoljno razvijena, jeste dobar pomak, kojim ne možemo i nećemo biti zadovoljni.
Rast prihoda od turizma prošle godine iznosio je 9% u odnosu na prethodnu godinu. Srbija je prošle godine ostvarila ukupno 7.334.000 noćenja, od čega je 1.398.000 bilo inostranih turista. Prosečna dužina boravka turista u Srbiji je relativno kratka i iznosi samo 3,24 dana. Dakle, prosečan turista, uključujući i domaće i strane, boravi svega 3,2 dana u nekom mestu, što je nešto što bi trebalo da se u narednom periodu popravi.
Što se tiče turista iz inostranstva, najviše ih je iz bivših jugoslovenskih republika, a onda iz Italije i Nemačke, po 40.000. Već sam rekao, ukupno smo prošle godine imali 646.000 turista iz inostranstva, koji su imali 1.398.000 noćenja.
Koje su destinacije koje posećuju strani turisti? Ubedljivo je na prvom mestu Beograd. Beograd ima najveće prihode od turizma i to je jedno veliko pitanje za sve ostale. Uvreženo mišljenje da prirodne lepote, gostoprimstvo znače i mogućnost većih prihoda od turizma potpuno je pogrešno. Veći prihodi od turizma se ostvaruju samo ukoliko se mnogo radi.
Dakle, prirodna lepota bez dobre organizacije, bez dobrog marketinga, bez dobrog rada ništa ne znači u turizmu. To je pokazalo naše iskustvo.
Navešću vam primer. Beograd je prošle godine imao 672.000 stranih turista. Na drugom mestu je Vrnjačka Banja – 122.000 stranih turista, verovatno su to uglavnom ljudi iz bivših jugoslovenskih republika. Na trećem mestu je Zlatibor sa 103.854, na četvrtom Novi Sad sa 100.209 stranih turista i na petom Kopaonik – 90.499, verovatno su i to većinom bili turisti iz bivših jugoslovenskih republika. Međutim, vidite i sami da Beograd ima skoro sedam puta više stranih turista od ma koje turističke destinacije u Srbiji. Ubedljivo najveći generator prihoda u Srbiji je trenutno grad Beograd, što znači da ni izbliza nisu iskorišćeni potencijali drugih mesta.
Ako pogledate rezultate po banjama, imate samo četiri banje koje mogu da se pohvale u Srbiji većim brojem gostiju: na prvom mestu Vrnjačka Banja sa 122.000 gostiju, na drugom mestu Sokobanja sa 66.000 gostiju, na trećem Niška Banja – 26.000 i na četvrtom Banja Koviljača – 22.400 gostiju. Svi ostali imaju prilično manji broj gostiju u odnosu na ove banje.
Moram da priznam da se te stvari neće brzo promeniti ukoliko se ne promeni i svest u našem društvu. Kod nas se banje posmatraju kao mesto rezervisano za odmor samo penzionera, za rehabilitaciju bolesnih. Uopšte se ne gleda mogućnost atrakcije ljudi, da dolaze u banje zbog rekreativnog turizma.
Kada se predlaže omogućavanje partnerstva privatnog i javnog sektora, gde bi privatni investitori investirali u modernizaciju tih banja, u izgradnju bazena modernog oblika, hotela koji su moderni, i na neki način odvajanje zdravstvenog turizma od rekreativnog, onda vi nailazite u našem društvu na otpore. Buni se PIO fond, bune se razne organizacije i onda imate stajanje. Kažem vam, banje na bazi prirodnih izvora i lepote ne mogu više od ovoga što imaju sada. Bez ozbiljnih investicija u modernizaciju banja, banje će tavoriti i ne mogu se približiti drugima.
Naravno, zadatak je mog ministarstva i Vlade da neke stereotipe u ovoj oblasti promeni. Nadam se da ćemo uskoro imati makar prvu banju koja će iskoristiti investicije i izgledati modernije, jer teško je objasniti ljudima da nije dovoljno da samo imate prirodni izvor i da imate lepu prirodu. To zaista jeste preduslov, ali nije dovoljno da se postignu veći rezultati. Ako Srbija želi da napreduje brže u razvoju turizma, ovaj zakon može pomoći, ali ljudi na terenu su ti koji zajedno sa Vladom moraju da pomognu da se neka od ovih rešenja koja zakon nudi u praksi i realizuju.
Što se tiče samih odredaba zakona, on u svom predmetu obuhvata planiranje i razvoj turizma, turističke organizacije za promociju turizma, detaljno reguliše rad turističkih agencija, ugostiteljske delatnosti, nautičke delatnosti, drugih usluga u turizmu; takođe, reguliše pitanje taksi, naknada i penala u turizmu i uvodi registar turističkih organizacija.
Novina ovog zakona, za razliku od prethodnog, jeste što ima jedan jasan pojmovnik svih važnih kategorija u turizmu.
Važna stvar u ovom zakonu jeste da on predviđa planiranje i razvoj turizma. Ukoliko se ne planira u turizmu, ukoliko se baziramo na prirodnim lepotama, nema velikih prihoda. Dakle, samo sa integralnim planiranjem, realizacijom strategije razvoja turizma, izradom master planova koji se onda u praksi realizuju može se doći do boljih rezultata i većih prihoda od turizma.
Novina u ovom zakonu jeste i strategijski master plan, koji predstavlja polaznu osnovu za izradu prostornih i urbanističkih planova u prioritetnim turističkim destinacijama i turističkom prostoru. Naravno da svako misli za svoju sredinu da je ona najatraktivnija u pogledu turizma, međutim, Ministarstvo ekonomije je angažovalo u prethodnim godinama konsultante iz najrazvijenijih turističkih zemalja i oni su otprilike ocenili da u Srbiji ima deset turističkih destinacija gde mogu ozbiljnije da se ostvare prihodi od turizma.
Naravno, ne želim da sve to nabrojim, možda i ne znam napamet. Osim Beograda i Novog Sada koji imaju veliku šansu u tzv. „siti brejk“ turizmu, koji uglavnom i koriste do sada, u planinskom turizmu šansu imaju Kopaonik, Zlatibor, Stara planina, Tara, Golija, Beljanica, odnosno Kučevske planine u istočnoj Srbiji. To su destinacije koje su objektivno određene kao neke koje mogu više da donesu. Međutim, potencijali su i u Dunavu, kako u gornjem, tako i donjem Podunavlju. Naše Ministarstvo je uradilo oba master plana, a od efikasnosti lokalnih samouprava zavisiće brzina realizacije. Što se tiče drugih, u Vojvodini je najatraktivniji Palić, a zatim Fruška gora, uz gornje Podunavlje. Dakle, to su tri destinacije u samoj Vojvodini.
Naravno, na lokalu postoje određene destinacije, međutim, nacionalni prioritet će biti ove o kojima sam govorio i za šta je Vlada već napravila master planove. Zato je važno planiranje razvoja turizma.
Što se tiče poslova koji su od posebnog značaja za razvoj turizma, definisani su ti poslovi i propisano ovlašćenje za osnivanje nacionalne turističke korporacije, kao institucije koja bi trebalo da sprovodi u delo master planove koji su urađeni. To je rešenje koje smo preuzeli od nekih drugih zemalja koje su imale uspeha u razvoju turizma i povećanju deviznih prihoda od turizma.
Takođe, ovaj zakon reguliše rad turističkih organizacija za promociju turizma. Postoji Turistička organizacija Srbije, AP Vojvodine, kao i turističke organizacije lokalnih jedinica, lokalnih samouprava. Međutim, novina je da smo smanjili broj članova Upravnog odbora Turističke organizacije Srbije i to je nešto što se radi u cilju racionalizacije.
Što se tiče registracije turista, to više neće raditi Ministarstvo ekonomije, odnosno sektor za turizam, već će to raditi Agencija za privredne registre, s obzirom na to da ima daleko bolju bazu podataka i može efikasnije da obavi te poslove.
Ovaj zakon definiše dve vrste turističkih agencija: one koje organizuju putovanja, kao i posrednike u prodaji turističkih putovanja. Šta su to organizatori? Organizatori su oni koji osmišljavaju aranžman, a posrednici su oni koji ga prodaju. Trenutno, po sadašnjem zakonu, u Srbiji postoji veliki broj agencija koje se bave turizmom, 700 turističkih agencija.
Potpuno je jasno da neke od njih ne obavljaju taj posao na kvalitetan način. Zbog toga je zakon predvideo davanje licenci za turističke agencije, koje se izdaju na period od tri godine. Licencu zapravo izdaje institucija koja vodi evidenciju, to je registar turizma.
Takođe, uvodi se obaveza da svaka agencija mora da ima osiguranje od odgovornosti. Šta to znači? Ukoliko neka turistička grupa bude ostavljena u nekoj stranoj zemlji ili na ma kom mestu zbog nekog, ma kog propusta, onda osiguravajuća kuća snosi troškove povratka te grupe iz inostranstva, kupovinu autobusa, neka noćenja koja nisu bila predviđena. Sada je uvedena obaveza osiguranja, kako bi turisti bili zaštićeni od nekih neprijatnih situacija i taj trošak osiguranja pada na leđa turističke agencije.
Znači, osiguranje se vrši unapred, najpre ga plaća osiguravajuće društvo, ali na kraju se to naplaćuje od same turističke agencije.
Što se tiče drugih odredaba, imaćemo priliku da razgovaramo o njima tokom rasprave.
Želeo bih još da istaknem da zakon podrazumeva tri vrste različitih naknada. Boravišna taksa ostaje kao osnovna naknada, koja je 80% prihod lokalne samouprave i koju plaćaju sami turisti, međutim, novina je da je proširen krug lica koja su oslobođena od plaćanja boravišne takse i, takođe, da lokalna samouprava može svojom odlukom da proširi krug lica koja oslobađa od plaćanja ove naknade i da naplatu, pored davalaca smeštaja, vrše i pravna lica preko kojih se pružaju usluge smeštaja (to je u slučaju kada su fizička lica ona koja su davaoci smeštaja).
Uvodi se jedna novina, to je turistička naknada. Dakle, do sada su samo turisti plaćali boravišnu taksu, a sada se uvodi i turistička naknada. Nju plaćaju hotelijeri, ugostitelji i svi oni koji imaju neki biznis u turističkoj destinaciji koja je u okviru zaštićenog prirodnog ili kulturnog dobra od izuzetnog značaja, što znači da kada su u pitanju Lepenski vir, Gamzigrad, Zlatibor i neke druge destinacije neće samo turisti biti ti koji plaćaju boravišnu taksu, već će i vlasnici hotela, vlasnici restorana, oni koji organizuju zabavni život plaćati turističku naknadu.
Četrdeset posto sredstava ostvarenih od turističke naknade privrednog subjekta, dakle ovih preduzeća, ide onome ko upravlja zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrom, što znači, u slučaju Sirogojna, Sirogojnu ide 40%, etno-parku, 40% ostaje lokalnoj samoupravi, a 20% budžetu Srbije. Dakle, u slučaju zaštićenih prirodnih ili kulturnih destinacija onaj ko upravlja tom destinacijom dobija 40% od onoga što se plaća, 40% lokalna samouprava, 20% Republika.
Još jedna novina se uvodi – Vlada će posebnim aktom, na osnovu ovog zakona, utvrditi zone, lokacije i kategorije objekta u mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama. Naime, mi smo svedoci da danas na nekim vrlo atraktivnim mestima postoje ruine od hotela koje sadašnji vlasnici nemaju nameru da renoviraju, da podignu kategoriju, i da su zauzeli suštinski neka mesta; često su neki od tih hotela kupljeni po relativno niskim cenama. Mi ovim zakonom uvodimo mogućnost plaćanja penala u vrednosti od dva miliona evra za svakog vlasnika hotela koji se nalazi na destinaciji koja je atraktivna ukoliko ga u roku od dve godine ne kategorizuje u skladu sa odgovarajućim podzakonskim aktom.
Šta to konkretno znači? Ukoliko hotel „Jugoslavija“ ostane bilbord, znači, nije hotel, još naredne dve godine, moraće da plaćaju svake godine po dva miliona evra, dok im ne padne na pamet da krenu da ga renoviraju. Ako hotel „Lepenski vir“, takođe na jednoj izuzetnoj lokaciji u donjem Podunavlju, ostane u ovom stanju, bez renoviranja, moraće da plati dva miliona. To je renta. Naša ideja nije da to naplatimo. Naša ideja je da podstaknemo vlasnike hotela da ulože novac i da renoviraju hotel, ako mogu, a ako ne mogu da ga prodaju i da to uradi onaj ko može.
Drugim rečima, neće se dozvoliti da na ovim nacionalnim, prioritetnim lokacijama budu objekti koji ne odgovaraju kvalitetu turističke usluge koja treba da se pruži na takvim lokacijama. Zbog toga se uvodi penal od dva miliona evra, ali rok za prilagođavanje je dve godine. Za dve godine dovoljno je vremena za sadašnje vlasnike ili da prodaju hotele onima koji mogu da investiraju ili da sami investiraju i modernizuju ih i dobiju odgovarajuću kategoriju.
Naravno, neće se na Đerdapu tražiti hotel sa pet zvezdica, ali treba da bude hotel daleko veće kategorije - sa četiri zvezdice, dok će na nekim drugim lokacijama koje su turistički atraktivne morati da se dostigne odgovarajući standard. Srbija nema dovoljno dobrih hotela i zbog toga ne možemo očekivati veće prihode od turizma, ukoliko i na ovaj način na podstaknemo modernizaciju hotela.
Naravno, ovaj zakon značajno pooštrava i proceduru kategorizacije hotela i sankcije koje se sprovode ukoliko se ne vrši kategorizacija na propisani način.
Dame i gospodo, želim da kažem da su od vas narodnih poslanika stizali i neki vrlo dobri i korisni amandmani. Što se tiče zakona o turizmu, mi smo prihvatili osam amandmana različitih poslaničkih grupa, DS, DSS, SNS i SPS, dakle svih onih za koje smo smatrali da su kvalitetni. Prihvaćeni su na Vladi i biće ugrađeni u ovaj zakon.
Poslanici su predložili čitavu novu glavu koja reguliše lovni turizam, koju smo mi sa zadovoljstvom prihvatili, jer smo propustili da to regulišemo ovim zakonom.
Što se tiče drugih zakona, takođe nismo vodili računa od čije poslaničke grupe dolazi amandman, nego da li je sa aspekta Ministarstva kvalitetan i prihvatljiv.
U nadi da ćemo imati dobru diskusiju, zahvaljujem se na pažnji i nadam se da ćemo usvojiti ove zakone kada dođe red za glasanje. Hvala.