Evo da odmah narodnom poslaniku dam odgovor. Ukupno je iz Nacionalnog investicionog plana za saobraćajnu infrastrukturu, koja obuhvata i lokalne male mostove, izdvojeno 437 miliona evra do kraja sledeće godine. Imajući u vidu da ovaj most, spomenut u vašem izlaganju, svakako jeste značajan za Merošinu, način da se on finansira je sledeći: da zajedno sa Ministarstvom za kapitalne investicije opština Merošina napravi projekat i da se onda faktički na osnovu projekta Ministarstvu finansija dostavi koliko je to sredstava.
Trenutno Srbija ima dovoljno sredstava da se zaista u svim mestima u Srbiji, bukvalno u svim mestima u Srbiji, sve ono što godinama nije ulagano u infrastrukturu obnovi. Bitno je urediti prioritete. Vi u Merošini najbolje znate šta je za vas prioritet; za ono što vi budete tražili mora da se napravi projekat, odredi koliko je potrebno sredstava i Republička vlada će sigurno to izvršiti.
Inače, ovde je bilo tokom današnje rasprave pitanje šta je sa 2,1 milijardi evra, koliko smo ostvarili viška u ovoj godini. Kaže jedan poslanik SRS da ne zna gde se to nalazi, da toga nema, navodno, u budžetu. Samo mogu da vam kažem da taj ko je to rekao ne ume da čita budžet, imajući u vidu da celokupna struktura viška od privatizacionih prihoda i budžetskog suficita jeste data vrlo detaljno u budžetu.
Činjenica je da tokom prethodnih godina nismo imali ovoliki višak, ali smo upravo zbog toga dali u rebalansu znatno detaljnije obrazloženje nego što je to ikada do sada davano.
Naime, milijardu 675 miliona evra će biti investirano kroz projekte Nacionalnog investicionog plana, ali ne u ovoj godini, jer taj poslanik kaže da vidi samo 400 miliona evra, odnosno 33 milijarde dinara.
To je tačno, ali ako ste čitali budžet videli ste da smo uveli više budžetsko planiranje i da imamo ulaganja i u ovoj i u sledećoj godini, tako da je ukupan iznos milijardu 675 miliona evra za Nacionalni investicioni plan.
Takođe, u delu koji se odnosi na javni dug jasno smo naznačili da je intencija Vlade da i dalje smanjuje spoljni dug, kao što je činila poslednjih godina. Trenutno nam je četiri puta niži dug nego što je bio pre pet godina, ali imamo nameru da pre vremena otplatimo jedan deo javnog duga.
To već čini Narodna banka Srbije vraćajući milijardu dolara MMF-u. Mi smo sada u situaciji da više nećemo uopšte zavisiti od kredita MMF-a. Oni su nam bili i te kako dobrodošli pre tri-četiri godine, kada je zemlja kretala u reforme.
Sada, kada su devizne rezerve preko 10 milijardi dolara, zaista nema potrebe da uzimamo bilo šta od MMF-a, naprotiv, sve ćemo da vratimo pre roka dospeća. Slična je situacija i sa drugim poveriocima. Zato smo odlučili da oko 580 miliona dolara prevremeno vratimo Svetskoj banci.
Osim toga, pregovaramo o zameni dugova za investicije sa našim poveriocima. Juče je potpisan prvi takav sporazum iz paketa Vlade Srbije, a to je zamena 25 miliona evra koje dugujemo nemačkoj vladi za 5,5 miliona ulaganja u sistem daljinskog grejanja u Srbiji po sistemu koji štiti životnu sredinu. Sa tim ćemo, naravno, i nastaviti.
Kada se čita budžet stvari moraju da se posmatraju u dinamičkom kontekstu. Naime, 2,1 milijarda evra je stanje na dan kada smo radili rebalans budžeta, a za dva meseca još 320 miliona evra će se sliti u našu kasu, u državnu kasu Srbije, nakon prodaje treće licence za mobilnu telefoniju.
Osim toga, pripremljen je i tender za privatizaciju Naftne industrije Srbije, a u toku je tender za privatizaciju DDOR-a. Dakle, biće daleko više prihoda u budućnosti. Kada bude razmatran budžet za 2007. godinu onda ćemo govoriti o planovima za investiranje u narednoj godini.
U svakom slučaju, ono što se mora uraditi u narednom periodu... Nisu problem krediti, kao što je rekao prethodni poslanik SRS, jer sada ima kredita u dovoljnoj meri.
Tačno je da treba kamatne stope da budu niže i tačno je da naplata potraživanja mora da bude bolja, međutim, tu ne mogu da pomognu ljudi koji se bave finansijama, već mora dalje da se jača pravosudni sistem i da se pojača sigurnost poslovnih ljudi, i ne samo njih, već i građana. I, ova vlada napravila je neke pomake. Setite se šta se dogodilo sa stečajnom mafijom – evo je u zatvoru. Vidite šta se dogodilo sa drumskom mafijom, koju ste vi tolerisali – evo ih u zatvoru. Šta je bilo sa Karićem, koga ste vi tolerisali – pobegao je, ali je za njim poternica.
Dakle, nije sve idealno i nisam lično zadovoljan, jer postoji mnogo ljudi koji su se ogrešili o zakon i koje zakon mora da stigne onoga časa, kako se bude odvijala reforma. Međutim, Srbija će uskoro dobiti novi ustav. Osim svih onih vrednosti o kojima ste govorili vi i naš premijer do sada, on donosi sa sobom i novinu u oblasti reforme pravosuđa. Ta novina će biti utvrđena ustavnim zakonom, zakonom za sprovođenje ustava, gde se, u skladu sa strategijom za sprovođenje reforme pravosuđa, uvodi obavezan reizbor sudija u naredna dva mandata, u periodu od pet godina.
To znači da će sudije koje časno, pošteno i hrabro obavljaju svoj posao, naravno, biti reizabrane, odnosno biće određen mehanizam i kriterijumi kako se vrši reizbor, ali zato oni koji su tu zalutali faktički neće tu moći da ostanu.
Bio je veliki problem sa Trgovinskim sudom, iz prostog razloga što je pre vremena prethodna skupština donela takve zakone koji su dali potpunu nezavisnost sudstvu, pre nego što su u sudovima bili ljudi koji ne bi zloupotrebili tu nezavisnost. Nezavisnost sudstva je potrebna, ali u zreloj fazi razvoja društva. Ovako, jedan sudija štiti drugog sudiju, jedan savet štiti druge sudije i ne možete taj sistem da otpetljate. Maltene, Kljajević ne bi ni završio u zatvoru da nije uhvaćen na delu. On nije mogao biti smenjen, a ne da završi u zatvoru, dok policija, koja je pratila te aktivnosti, što jeste posao policije, nije prikupila dovoljno dokaza, na osnovu kojih je pokrenut postupak i počelo je klupko da se odmotava.
Bilo je mnogo primedaba u prethodnim godinama na rad ministarstva policije, ali ovo što je policija uradila u našoj vladi, sviđao se ministar nekome ili ne, u prethodnim decenijama se nije dogodilo u Srbiji. Zaista mislim da je policija vrlo dobro uradila svoj posao, posebno imajući u vidu teške uslove pod kojima rade. Međutim, još uvek jedan deo pravosuđa, ne ceo, nije na visini svog zadatka, ali u svim zemljama u tranziciji to ide vremenom.
Ljudi kažu da je potrebno stimulisati ljude da bolje rade, pa smo zato predvideli i u ovom rebalansu budžeta povećanje plata; predložili smo, a vi ste usvojili, zakon o platama u državnoj upravi koji značajno povećava plate svima onima koji rade u državnoj upravi.
Međutim, ovaj period u kome se nalazimo je takav da, s jedne strane, konačno imamo stabilne prihode, i dobro je što imamo višak prihoda, koji nam omogućavaju snižavanje inflacije. Mi smo imali već treći mesec negativnu inflaciju i to nije palo s neba, već je rezultat ovih mera koje su sprovele Vlada i centralna banka. Tako će ove godine inflacija biti ne samo u okvirima projektovane, 9,3% na godišnjem nivou, već će biti i niža od nje.
Kao što smo nagovestili, sutra će Ministarstvo energetike predložiti Ministarstvu trgovine i Ministarstvu finansija, a mi ćemo prihvatiti, da pojeftine naftni derivati na pumpama u Srbiji. Tačna cifra je da će preko četiri dinara po litru dizel goriva biti od subote jeftiniji naftni derivati, a to je nešto što će oboriti oktobarsku inflaciju za 0,45% i zaista sada imamo priliku da u stabilnim uslovima pokrenemo privredni razvoj.
Da ovo ne bi zvučalo suviše optimistički, jer sve stvari nisu ružičaste i mnogo ljudi je bez posla, a to je sledeća faza, jer je to najveći problem, nisu problem kamate i nedostupnost kredita, nego što još uvek mnogo ljudi nema posla. Ali, jedini način da oni dobiju posao je da se ovaj Nacionalni investicioni plan sprovede, da ga sprovede ova i buduća vlada.
Ako se vi, gospodo radikali, brinete o sudbini nas iz naše vlade, to je vaš problem, jer građani znaju šta je ko pričao. Svaka čast šta vi pričate, ali na kraju građani znaju i kako ko radi. Na kraju će se ceniti ne oni koji pričaju prazne priče, nego oni koji su nešto uradili za ovu Srbiju i ostavili u amanet za budućnost Srbije. Hvala. (Aplauz.)