Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, velika mi je čast da danas imamo priliku da razgovaramo o dva zakona koji značajno rasterećuju poreske obveznike Srbije.
Zašto čast? Zato što su mnogi pre govorili da je potrebno smanjivati poreze. Još ne znam nikoga ko je te poreze u prethodnih 15 godina smanjivao u Srbiji. Zašto se ranije nisu smanjivali porezi? Ne zato što nisu to ministri hteli, već zato što nisu imali realne osnove odakle to da učine.
Pre tri godine bio sam jedan od onih koji je zahtevao od mog prethodnika da ide sa programom smanjenja poreza, a i sam sam se obavezao građanima da kada dođemo u priliku da ćemo doneti zakon kojim ćemo smanjiti poreze na plate.
To, međutim, nije bilo realno u prve dve godine mandata Vlade, iz prostog razloga što smo zatekli deficit u budžetskoj kasi, imali smo deficit od oko 4% bruto društvenog proizvoda nasleđen iz 2002. i 2003. godine.
Morali su najpre da se skrešu rashodi, da se vodi jedna čvrsta fiskalna politika, zatim da se uvede i sprovede Zakon o PDV-u kako bi se povećali prihodi i tek onda kada je preokrenut bilans u budžetu iz manjka ka višku, tek sada smo došli u poziciju da objektivno razmišljamo i sprovedemo smanjivanje poreza.
Jer, smanjivanje poreza znači gubitak prihoda u budžetu. Ako se izgube prihodi, a imate manjak u kasi, onda su u problemu budžetski korisnici, i penzioneri, i oni koji primaju socijalna davanja, i ljudi koji rade obrazovanju i zdravstvu, jer to nije moguće održati finansirati.
Dakle, morao je prvo da se napravi višak da bi se jedan deo tog viška "žrtvovao" u korist poreskih obveznika, odnosno privrede. Mi smo uspeli prošle godine da napravimo taj višak. Ove godine takođe ćemo imati budžetski suficit. Očekuje se da on bude između 40 i 45 milijardi dinara.
Mi smo originalno planirali 40, ali prema nekim našim revidiranim procenama do kraja godine budžetski suficit mogao bi da iznosi i svih 45 milijardi dinara.
Imajući u vidu da ćemo imati višak u kasi, odlučili smo da smanjimo poreze na plate i da direktno rasteretimo poreske obveznike za 31,5 milijardi dinara. Ovim zakonom koji predlažemo vrši se rasterećenje poreskih obveznika za preko 30 milijardi dinara.
Osim toga, nalazimo se u situaciju da sav višak privatizacionih prihoda, koji inače ne ulaze u regularne poreske prihode, već se knjiže sa strane i evidentiraju na drugačiji način, ne možemo i ne treba da koristimo za pokrivanje deficita u budžetu, s obzirom da ga nemamo.
Sada, po prvi put, imamo situaciju u ovoj godini da sav višak privatizacionih prihoda možemo da investiramo ili da ih iskoristimo da vratimo deo naših dugova. To su dve mogućnosti kada imate višak privatizacionih prihoda u odnosu na potrebe u budžetu.
U prethodnim godinama, sav prihod od privatizacije, i od prodaje DIN, "Beopetrola", cementara, sve je to išlo na pokrivanje deficita u budžetu. Sav taj novac je išao da bi se pokrio deficit. Sada imamo, s jedne strane, na strani prihoda i rashoda u budžetu višak, i preko toga još očekujemo između 125 i 150 milijardi viška od privatizacije.
To je bio osnov što je Vlada Republike Srbije donela odluku da pokrene i nacionalni investicioni plan, odnosno šestogodišnji plan investiranja u najvažnije sektore u Srbiji, a pre svega u školstvo, zdravstvo, infrastrukturu, privredni razvoj, društveni standard i, naravno, reformu državne uprave.
U tom smislu, sada govorimo samo o jednom segmentu celog paketa ekonomske politike Vlade Srbije, a to je poresko rasterećenje. Siguran sam da ćemo u ovoj Narodnoj skupštini imati priliku da govorimo i o ovom drugom segmentu više onog časa kada budemo govorili o rebalansu budžeta, a to je nacionalni investicioni plan, koji će svakako morati da bude i uključen u rebalans budžeta.
Kada smo planirali ovogodišnji budžet, nismo očekivali ovako značajne privatizacione prihode. Poreske jesmo, ali ne i privatizacione, moram da priznam, jer tada kada smo donosili budžet nije niko očekivao, a moram priznati ni ja, da ćemo imati priliku da sada imamo jednu jaku konkurenciju za privatizaciju bivšeg "Mobtela". To je kompanija koja je radila 14, 15 godina, a da dinara država od toga nije videla. Upravo zahvaljujući ovoj vladi, mi smo došli u situaciju da konačno jedan deo novca dobijen i od te privatizacije iskoristimo u korist građana, u korist naroda, kroz investicije u javnom sektoru.
Naravno, danas ću da se koncentrišem na sam zakon. Ovaj zakon, osim rasterećenja od 31,5 milijarde dinara, donosi zaštitu socijalno najugroženijih slojeva zaposlenih, koji ostvaruju minimalnu zaradu.
Naime, u zakonu o doprinosima mi predlažemo sniženje minimalne osnovice za plaćanje doprinosa sa sadašnjih 40% od prosečne mesečne plate u prethodnom kvartalu na 35%.
Takođe, ono što je važno i zbog čega ovaj zakon, između ostalog, donosimo, ovim zakonom želimo da stimulišemo zapošljavanje kako mladih, mladih do 30 godina, tako i onih koji su stariji od 45 godina i nemaju trenutno posao. Stimulišemo zakonom i zapošljavanje lica sa invaliditetom.
Ovaj zakon uvodi neoporezivi cenzus od 5.000 dinara. Dakle, za razliku od dosadašnjeg sistema, gde se porez na plate plaćao na celokupan iznos zarade, sada se uvodi cenzus od 5.000 dinara koji se uopšte ne oporezuje, tako da se na taj način dobija sledeće rešenje: veće je poresko rasterećenje za radno intenzivne grane, primera radi, za tekstilnu industriju, za industriju kože i obuće, za one grane koji više radnika zapošljavaju, oni će imati veće poresko rasterećenje, i veće poresko rasterećenje će imati nerazvijeni regioni.
Na ovaj način želimo da stimulišemo rad zaposlenosti i razvoj onih regiona koji su manje razvijeni, jer videćete u primerima, daleko manje će se plaćati porez na platu na primer u Bojniku nego što će to biti u Subotici ili Novom Sadu.
Uvodimo jedan pravedniji sistem oporezivanja, jer sa jedne strane više rasterećujemo one koji su slabi, socijalno ugroženi ili siromašni, ali zato uvodimo progresiju u godišnjem plaćanju poreza, tako da oni koji zarađuju više imaće progresivnu stopu plaćanja poreza i na taj način se vrši pravedna preraspodela poreskog tereta između bogatih i siromašnih.
Koje su najznačajnije izmene zakona? Već sam rekao da smanjujemo poresku stopu sa sadašnjih 14% na 12%, ali istovremeno uvodimo i neoporezivi cenzus na zarade u iznosu od 5.000 dinara mesečno. To znači da ako neko prima platu 15.000 dinara, onda će se porez plaćati samo na 10.000, a cenzus od 5.000 se ne oporezuje, što znači da oni koji imaju niže plate imaju veće poresko rasterećenje, a oni koji imaju više plate naravno da je tu rasterećenje manje.
Trenutno je poresko opterećenje zarada 73,1% na neto zaradu. Dakle, na 100 dinara neto plate plaća se 73 dinara poreza i doprinosa. U proseku, sa usvajanjem ovog zakona, svodimo to prosečno fiskalno opterećenje sa sadašnjih 73,1% na 62,7%.
Kada uporedimo Srbiju sa drugim zemljama u regionu i u Evropskoj uniji, ako izmerimo fiskalno opterećenje po tzv. OECD metodi, onda će fiskalno opterećenje ukupno u Srbiji iznositi 38,5%. Zašto je to važno? Zato što metodologija, kako se objavljuju poreska opterećenja na plate u drugim zemljama, poznaje uglavnom samo ovu OECD metodologiju i jedino pomoću nje možemo porediti mesto Srbije u odnosu na druge zemlje.
Daću vam primer kakvo je poresko opterećenje na plate u drugim zemljama. Primera radi, Švedska ima u ovom trenutku fiskalno opterećenje koje je najveće u Evropi 46,2%, Nemačka ima čak 45,4%, Poljska 41,9%, Češka 41,9%, Turska 41,8%, Mađarska 41,5%, Litvanija 40%, Hrvatska 39,8%, Slovenija 39,8%, Estonija 38,9%, Slovačka 38,8%, Austrija 38,6%, a Srbija će imati 38,5%, niže opterećenje od ovih 12 zemalja koje sam malopre pročitao i spadaće u red zemalja sa nižim poreskim opterećenjem na plate u Evropi.
Ima zemalja koje imaju još niže, međutim te zemlje koje imaju niže poresko opterećenje – kao što je npr. Irska, za koju mislim da je dobar primer i sa kojom se treba porediti u budućnosti, međutim, ali ona ima višu stopu PDV-a – imaju veće stope PDV-a u odnosu na Srbiju. Sa poreskom stopom na dobit od samo 10%, koja je najniža u Evropi, sa porezom na plate i doprinosima, fiskalnim opterećenjem od 38,5%, koje će biti ispod proseka u Evropi i sa PDV-om od 18%, koji takođe spada u red nižih opterećenja u Evropi, Srbija će imati jedan od najatraktivnijih poreskih sistema sa aspekta privlačnosti ulaganja.
Kakvi su efekti po regionima? Ako uzmemo da je prosečna bruto plata iznosila krajem prošle godine 25.514 dinara, po sadašnjem rešenju iz zakona opterećenje na 100 dinara neto plate je 73,1%. Sada se u proseku to smanjuje na 62,7%.
Međutim, različito je rasterećenje po pojedinim gradovima, odnosno regionima. U Beogradu, primera radi, gde je prosečna bruto plata iznosila u ovom periodu 32.209 dinara, 73,1% je bilo opterećenje na neto platu, sada se po ovom zakonu u Beogradu smanjuje na 63,8%. U Novom Sadu sa 73,1% smanjuje se na 63,8%, isto kao u Beogradu, u Čačku sa 73,1% na 61,2%, pošto je tamo nešto niža plata, dakle veće je rasterećenje, u Leskovcu sa 73,1% na 59,9%, dakle ide ispod 60%.
Najniže opterećenje je u opštinama poput Svrljiga, gde je sadašnje opterećenje 81%, a biće sniženo na 53%. Dakle, onaj ko zaposli nekoga u Svrljigu, u Beloj Palanci, na jugu Srbije ili u nekim drugim manje razvijenim opštinama u Srbiji, imaće daleko veće rasterećenje poreza i doprinosa na plate nego onaj ko radi na severu Srbije ili u Beogradu.
Takođe, uvodimo posebne poreske podsticaje za zapošljavanje mladih, zatim osoba starijih od 45 godina, kao i lica sa invaliditetom. Što se tiče mladih imamo dve vrste povlastica. Generalno, oslobađa se od poreza na plate poslodavac koji zaposli one koji su trenutno nezaposleni, a mlađi su od 30 godina, i to oslobađa se plaćanja poreza na plate i doprinosa na teret poslodavaca u roku od tri godine od momenta zapošljavanja pripravnika mlađih od 30 godina i oslobađa se na dve godine i poreza i doprinosa na teret poslodavca ako zaposli sve ostale koji su mlađi od 30 godina, a na birou se nalaze najmanje tri meseca.
Pri tome je nužno da to zaposlenje bude izvršeno na neodređeno vreme, dakle to je uslov u zakonu, ne može biti na određeno vreme, već ako zaposli nekog na neodređeno vreme mlađeg od 30 godina tri godine ne plaća poreze, ni doprinos na teret poslodavca i to je na neki način dobar pokušaj da smanjimo nezaposlenost među najmlađima, koje je inače najveće u zemlji.
Dakle, problem nezaposlenosti jeste najveći problem u Srbiji u ovom trenutku i najveći je u grupi mladih do 30 godina, s obzirom da se početkom tranzicije smanjila mogućnost da oni nađu posao i sada moramo da nađemo sva moguća rešenja kako da omogućimo njihovo zapošljavanje.
Takođe, oslobađa se poslodavac od uplate poreza na zarade i doprinosa na teret poslodavca u trajanju od tri godine ako uposli na neodređeno vreme lice sa invaliditetom. Ima puno invalida koji su i te kako radno sposobni za neke aktivnosti, mogu da rade na računaru, mogu da obavljaju neke specifične aktivnosti, a poslodavci izbegavaju da takva lica zaposle iz prostog razloga što se plaše trajnosti tog upošljavanja.
Mi želimo na ovaj način da damo odgovarajuće finansijske podsticaje i svakako da ih stavimo u jedan vrlo povlašćen položaj, da motivišemo na taj način poslodavce da i ovim ljudima, koji su nesrećnim slučajem ugroženi, da lakše nađu stalni posao.
Sa druge strane, predlažemo da se i za ona lica koja su starija od 45 godina, a nalaze se minimum šest meseci na birou za nezaposlene, dobiju odgovarajuće poreske podsticaje i oslobođenja.
Dakle, predviđa se potpuno oslobađanje od plaćanja poreza na zarade u trajanju od dve godine za poslodavca koji zaposli lica starija od 45 godina, odnosno lica starija od 50 godina, pri čemu je razlika u jednoj nijansi.
Ako se zaposli neko ko je stariji od 45 godina, onda se poslodavac oslobađa plaćanja i poreza na plate i 80% doprinosa na teret poslodavca, a ako zaposli nekoga ko je stariji od 50 godina, onda se oslobađa i poreza na plate i 100% doprinosa na teret poslodavca.
Želeo bih samo da kažem kako će onda izgledati fiskalno opterećenje zarada mladih.
Dakle, ako neko od 1. septembra, kada bi trebalo da počne da se primenjuje ova mera za stimulisanje i zapošljavanje mladih, invalida i starijih od 45 godina, zaposli mlađeg od 30 godina od 1. septembra umesto sadašnjih 73,1% opterećenja na 100 dinara neto plate biće samo 24,7%.
To znači da će se plaćati samo doprinos na teret zaposlenih, da bi taj koji se zaposli imao zdravstveno osiguranje, penzioni staž i osiguranje u slučaju nezaposlenosti, prema zakonima za obavezno socijalno osiguranje, ili po OECD metodi onda će ova stopa biti 19,8%.
Već sam vam rekao da će 38,5% biti u proseku, a za zapošljavanje mladih biće 19,8% i to je izuzetno atraktivno i nisko.
Što se tiče opterećenja za zapošljavanje starijih od 45 godina, sa sadašnjih 73,1% spustiće se opterećenje na 29,6% za one koji su stariji od 45 godina, odnosno na 24,7% za starije od 50 godina. Dakle, na 100 dinara plate samo 24,7 dinara doprinosa, jer porezi se ne plaćaju u periodu od dve godine prema Predlogu ovog zakona.
Takođe, u zakonu se predlažu oslobađanja oporezivanja nagrada koje mladi ostvaruju za postignute rezultate tokom školovanja.
Drugim rečima, kada učenici i studenti postignu natprosečne rezultate i budu nagrađeni za to, neće plaćati porez na ove nagrade. Takođe se predviđa poresko oslobađanje za jubilarne nagrade zaposlenima.
Što tiče se poljoprivrednika, za kalendarsku 2006/2007. godinu potpuno su oslobođeni poreza na katastarski prihod. Dakle, nema poreza na katastarski prihod, kao ni u 2004. ni u 2005. godini. Nastavlja se oslobođenje i u ovoj i u narednoj godini.
Što se tiče poljoprivrednika, još jedna stvar se planira, a ona nije predmet ovog zakona. Planira se da se promeni jedan podzakonski akt koji je u nadležnosti Ministarstva finansija i da se razdvoje uplatni računi za plaćanje zdravstvenog i penzionog osiguranja, kako bi poljoprivrednici mogli da overe svoje zdravstvene knjižice.
Jer, imamo slučaj da je svega desetak posto naplata doprinosa po osnovu uplata zemljoradnika i s obzirom da su se već 20, 30 godina nagomilali dugovi koje knjiži Fond penzionog osiguranja zemljoradnika, nije realno da se ti dugovi izmire, i zbog toga mnogi poljoprivrednici nemaju mogućnost da overe zdravstvene knjižice, a mi ćemo ovom promenom omogućiti da se razdvoje uplatni računi i da onda svi koji plate ove doprinose za zdravstvo mogu da overe svoju zdravstvenu knjižicu.
Dakle, ovo su bila poreska oslobođenja. Naravno, na početku sam rekao da neko mora i da plati više, a to su bogatiji slojevi. Mi predviđamo progresiju prilikom godišnjeg poreza na dohodak građana.
Ako se sećate, po sadašnjem zakonu, svi oni koji su imali preko 1.200.000 dinara primanja u prošloj godini morali su da plate porez na tu razliku po stopi od 10%.
Sada menjamo taj deo zakona i uvodimo progresiju, tako što najpre smanjujemo cenzus. Više neće biti 1.200.000, do sada je to bila četvorostruka prosečna zarada, mi smanjujemo taj limit na trostruku prosečnu godišnju zaradu, što je po prošlogodišnjim parametrima iznosilo oko milion dinara.
Znači, to bi bilo kao da je umesto 1.200.000 dinara cenzus bio 1.000.000 dinara.
Drugim rečima, svako ko ostvari preko milion dinara, mereno prošlogodišnjim platama, plaćao bi na razliku od miliona pa naviše porez po stopi od 10%, a ukoliko se ostvari plata koja je veća od šestostruke prosečne plate, a to je u prošloj godini bilo 1.900.000 dinara, na taj iznos razlike plaćaće se porez godišnji na zarade po stopi od 15%.
Dakle, uvode se dve stope. Stopa od 10% ostaje kao do sada do šestostruke prosečne plate, a preko šestostruke uvodi se stopa od 15% i time se dobija progresivnost u oporezivanju za domaća fizička lica, dakle za rezidente.
Što se tiče stranaca, odnosno za rezidente upućene na rad u inostranstvo, smanjuje se cenzus sa desetostruke prosečne plate na petostruku. Dakle, bio je cenzus u sadašnjem zakonu 3.000.000 po prošlogodišnjim platama, a sada bi to bilo petostruko, oko 1.600.000 dinara. Na iznos preko 1.600.000 plaćalo bi se po stopi od 10%, a ukoliko se ostvari iznos plate preko osmostruke prosečne plate, a to je 2,5 miliona dinara, i njima je 15% veća poreska stopa, kao i za domaća fizička lica.
Dakle, ovo bi bile najvažnije izmene u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima, pri čemu uvodimo još jednu mogućnost u Zakonu o doprinosima, a to je da lokalna samouprava, Republika i drugi državni organi mogu doneti odluku da se za umetnike uplaćuje doprinos iz njihovih budžeta.
Drugim rečima, ostaje isti princip plaćanja, ali ukoliko organ lokalne samouprave, grad ili Republika utvrde da se radi o umetniku koji zaslužuje da mu se pokloni veća pažnja, onda odlukom ovih organa oni mogu plaćati umesto njih doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, da zaključim, primena ovog zakona u celini je od 1. januara 2007. godine, ali primena ovih podsticaja za zapošljavanja mladih, invalida i starijih od 45 godina je već sada od 1. septembra ove godine. Cilj donošenja zakona jeste da, sa jedne strane, podstaknemo zapošljavanje, ali sa druge strane da podstaknemo investicije u našoj zemlji. Pokušavamo različitim merama ekonomske politike da postanemo atraktivniji za ulaganja i ovo je jedan od zakona koji bi trebalo i siguran sam da će tome da doprinese. Hvala na pažnji.