Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7484">Mlađan Dinkić</a>

Govori

Hvala što ste mi postavili ova pitanja. Naime, osnovna karakteristika vas i vaše stranke jeste da ne baratate činjenicama, već govorite proizvoljno. Javni dug je 2000. godine bio 9,5 milijardi evra, izvinjavam se, danas je javni dug 9,5 milijardi evra, na dan 31. jula ove godine. Godine 2000. javni dug je bio 15 milijardi evra, što znači da je smanjen 5,5 milijardi evra u apsolutnom iznosu, a u odnosu na bruto domaći proizvod sa 170% na ispod 40, to je preko četiri puta.
Ne samo da zemlja nije zadužena, nego je razdužena. Niste je, doduše, ni vi zadužili, tu ću biti potpuno iskren, zadužili su je oni pre devedesetih godina, kada su uzimani ti krediti, ali niste ni razdužili, nego je taj dug stajao, imali smo izolaciju, nismo imali nikakve odnose sa međunarodnim finansijskim organizacijama. Međutim, nakon početka tranzicije smanjen je javni dug četiri puta.
Bruto domaći proizvod bio je 800 dolara po stanovniku 2000. godine, danas je 4.000 dolara, u 2006. godini. Nije to neki bruto domaći proizvod kojim treba da se ponosimo, jer Hrvati imaju između šest i šest i po hiljada, a Slovenci 12-13 hiljada, međutim, daleko je bolji nego što je bio ranije. Makar smo tu ispred Bugara i Rumuna, mada je zaista nacionalna katastrofa da oni ulaze u EU sledeće godine, a mi tu još nismo, jer smo grdne godine izgubili u uzaludnim pregovorima o zajednici SCG i o nekim drugim stvarima koje nisu bile bitne.
Na kraju, mi polako sustižemo Hrvate i garantujem vam da će Srbija naći snage da u narednih četiri-pet godina dostigne Hrvatsku po nivou svog razvoja, jer Hrvati napreduju po jedan, dva posto godišnje, a mi po sedam, osam posto godišnje, i to jeste nama cilj, da ih dostignemo po nivou privrednog razvoja.
Što se tiče kredita bez kamate, ova vlada je uvela više takvih kreditnih oblika, ne bez kamate, ali sa simboličnom kamatom od 0,5 posto – stambeni krediti za mlade (nezavisno od toga ko su, šta su, koje profesije, ispod 45 godina starosti svi mogu da dobiju te kredite sa kamatom od 0,5 posto), pa krediti za Bor, Vranje i Kragujevac.
Nemojte da govorite o opštinama gde je G17 plus na vlasti. Pitajte predsednika opštine Vranje, on je socijalista, ali odlično radi, zaista odlično radi, to mogu da kažem, nikada neću ni za koga reći da loše radi samo zato što je iz neke političke stranke kojoj ja ne pripadam. Ako neko dobro radi, ima da se čestita čoveku. On je, zajedno sa našom vladom, na putu da reši sada i problem "Jumka", da se četiri hiljade ljudi u Vranju zaposli, sa jednom ozbiljnom firmom. Zaista se radi o vrlo agilnom čoveku i zato čovek već dva, tri puta dobija izbore u Vranju, niko ne može da mu se približi.
Zatim, što se tiče poreskih olakšica, upravo ste vi, gospodo, izglasali, doduše radikali su bili protiv, ali svi ostali, većina je skupštinski izglasala poreske olakšice kojim se snižavaju porezi na plate i omogućava da se mladi do 30 godina zapošljavaju bez plaćanja poreza i doprinosa.
Juče je državni sekretar gospodin Vladimir Ilić izneo podatak da se za samo tri nedelje od primene tog propisa, od 1. septembra, 320 mladih zaposlilo u Srbiji po osnovu tog zakona. To je samo tri nedelje. Neko može reći da 300 novozaposlenih nije neki broj, međutim, samo je tri nedelje proteklo.
Sigurno da smo mi pokušali, a siguran sam da ćemo i uspeti, da taj višak raspodelimo na tri stvari: smanjivanje poreza, vraćanje spoljnog duga i investicije u infrastrukturu u okviru Nacionalnog investicionog plana.
Gospođo Radeta, neću pričati za šta su radikali krivi, jer to svi znaju. Odgovoriću na pitanja koja ste malopre postavili. Ponosan sam onim što smo uradili u nekim sektorima, u sektoru finansija. Negde nije bilo onako kako smo želeli; kada govorimo o nezaposlenosti, vi ste u pravu, jeste najveći problem, ali taj problem smo nasledili od vas, nasledili smo iz prethodnog perioda. Da li smo nešto uradili na tome? Jesmo.
Možda nije dovoljno, sigurno da može više, ali daću vam nekoliko podataka koji su u međuvremenu pristigli iz moje službe.
Neko je pitao šta je radio Fond za razvoj, koji treba da investira i zapošljava. Samo u poslednjih godinu i po dana Fond za razvoj je 4,3 milijarde dinara plasirao u investicije u različita preduzeća širom Srbije, 10.000 novih radnih mesta je otvoreno, dakle 10.000 ljudi se zaposlilo. To nisu bilo kakva radna mesta, već kvalitetna radna mesta, u firmama koje imaju perspektivu.
Činjenica jeste da u procesu tranzicije, u procesu privatizacije neke firme koje su propale zato što su izgubile tržište ili zbog nekog drugog razloga, naravno, ostaju polako bez radnika, plaća im se socijalni program, ali, sa druge strane, država mora da investira u nova radna mesta kako bi ljudi našli posao u firmama koje mogu da prodaju svoje proizvode i na osnovu ove 4,3 milijarde dinara investicija koje je Fond za razvoj uložio, a to je republički fond, 10.000 ljudi je našlo posao.
Da li je to dovoljno? Nije i svakako da mora još više da se investira, da se još više kreditira, posebno u manje razvijena područja, da bi se povećao taj broj zaposlenih. U septembru smo milijardu dinara plasirali po osnovu konkursa, to su mikro krediti za samozapošljavanje, 2.700 novih radnih mesta je po tom osnovu otvoreno. Dakle, 2.700 novih radnih mesta nije nešto čime možemo biti zadovoljni, ali jeste neki pomak.
Takođe, kada pominjete inflaciju vi pitate na osnovu čega iznosim ove podatke. Pa, evo, građani ne moraju da veruju meni, ne moraju da veruju vama, neka odu lepo u svaku menjačnicu i neka vide koliki je kurs danas, koliki je bio pre šest meseci, pa će videti da je dinar čvršći nego što je bio pre šest meseci.
A što se tiče prodavnica, naravno da imamo ljudi koji su različitog materijalnog stanja i jeste zadatak i naše i buduće Vlade da pomogne pre svega onima koji imaju loše materijalno stanje. Ali, u proseku su realno plate u prvih sedam meseci ove godine porasle 9,6%, realno kada se oduzme inflacija. Doduše, u privatnom sektoru 19%, a u neprivredi 5,4%.
Danas smo doneli odluku u Vladi, pošto smo imali striktnu politiku štednje na lokalu, da se omogući institucijama kulture i drugim institucijama lokalnih samouprava da mogu da povećaju platu počevši od ovog meseca, jer smo striktno držali do sada tu masu i dalje ćemo to raditi. Međutim, stekli su se uslovi da one lokalne samouprave koje nisu imale prostora da povećaju plate to realizuju počevši od ovog meseca.
Takođe, kada govorimo o stabilnosti, osim deviznih rezervi, možete golim očima videti, nema više uličnih dilera. U vaše doba ih je bilo na svakom ćošku. Sada imamo ipak jednu stabilnost.
Možemo i treba da pričamo o onim problemima koji nisu rešeni, kao što je Kosovo i Metohija, što je takođe nasleđe iz prethodnog perioda, kao što su drugi problemi, kao što je nezaposlenost, i to je nešto čime ćemo se mi svakako baviti.
Ako pitate kako sam znao da će gorivo pojeftiniti, ne poskupeti nego pojeftiniti, i to treći put uzastopno u poslednjih mesec i po dana, ne znam da li to pratite, doduše, kao poslaniku vam to nije obaveza, ali postoje cene nafte na svetskom tržištu. Zna se formula i na bazi dnevnih izveštaja o kretanju cene nafte na svetskom tržištu, na bazi kursa dolara može se proračunati kako se kreće ta cena u odnosu na prethodni period, i može se, ukoliko se bavite ekonomijom, dati odgovarajuća prognoza. To nije tako teško. Ja se time ne hvalim. To je zaista jedan rutinski posao, samo je potrebno da pratite podatke. Postoje kompjuteri, imate internet, verujem da radikali koriste internet, tako da možete uvek znati šta se dešava.
To je bio razlog kako sam na osnovu formule koju je Vlada donela izračunao da će gorivo pojeftiniti. Nisam znao tačno koliko će pojeftiniti, rekao sam preko tri dinara i na kraju je ispalo da će pojeftiniti od 3,5 dinara do preko četiri dinara po litru dizel goriva.
A što se tiče ovog upozoravanja koje dajete stalno za lokalne izbore, i ostale, mislim da džaba to činite, zato što ljudi više neće da slušaju prazne reči, nego hoće da vide ko je taj ko može da im izradi fiskulturnu salu, asfaltira put, izradi kanalizaciju, nešto što im život znači. Kako vreme prolazi, tako ljudi vide da zapravo prazne reči ništa ne rešavaju. Rešavaju stvari oni koji su uporni, oni koji se ničega ne plaše i znaju kako da dođu do državnog novca i da ga onda plasiraju i pomognu ljudima da bolje žive.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo da odgovorim na neke teze koje je poslanik izneo. Naime, najveći broj projekata u okviru Nacionalnog investicionog plana finansiran je na bazi predloga ministarstava, ne po broju, nego po vrednosti. Sve ključne nacionalne saobraćajnice, sve ključne investicije u zdravstvu, uključujući i četiri klinička centra, regionalne bolnice, uključujući ovo što ste pominjali kompjutere, krevete, to nisu bili predlozi lokalnih samouprava, već predlozi resornih ministarstava.
Međutim, neke projekte, ne tako velike po vrednosti, koji su od lokalnog značaja, predlagale su i lokalne samouprave, i to ne znači da one nose ključnu razvojnu ulogu. Naravno da su nacionalni projekti ključni, ali za tu opštinu ovi lokalni projekti takođe imaju važnost. Republička vlada ne može u svakom trenutku znati šta je potrebno kojoj lokalnoj samoupravi, gde nema vode, gde nema kanalizacije, to moraju da kažu same lokalne samouprave. Jer, ima 160 i nešto lokalnih samouprava, a sa druge strane, zalažemo se za princip decentralizacije u donošenju odluka.
Dakle, ključne nacionalne prioritete mora donositi Vlada, i donosi ih, a za lokalne projekte svakako da bolje za neke lokalne prioritete znaju oni koji rade i žive u opštinama, u lokalnim samoupravama.
Što se tiče druge primedbe, vezane za plate, vaše je mišljenje da sam uvredio sve druge zaposlene u državnoj upravi, jer sam prilikom obrazlaganja zakona o rebalansu budžeta rekao da će plate mladih koji rade u državnoj upravi do pet godina staža porasti iznad 60% u toku 2006. godine, a svih ostalih 15%.
Međutim, niste imali u vidu, kada pominjete gospodina Balinovca, da će stupiti na snagu zakon koji je ova skupština izglasala. To je Zakon o platama u državnoj upravi i on stupa na snagu 1. januara 2007. godine, kada se predviđa značajno povećanje plata za sve u državnoj upravi.
Želeli smo da pre tog datuma relativno popravimo položaj onih koji su najmlađi i čije su plate bile zaista jako niske, 10.000, 11.000 ili 12.000 dinara. Ovim povećanjima od preko 60 posto želeli smo da im obezbedimo solidnu startnu osnovicu za novo povećanje koje će uslediti od 1. januara 2007. godine, a po zakonu koji je izglasan ovde u junu mesecu.
Naime, od 1. januara 2007. godine niko ko ima završen fakultet a radi u državnoj upravi neće imati platu nižu od 30.000 dinara. To je pravilo za sve, bez obzira na godine staža, govorim o stručnoj spremi, a raspon plata će biti daleko veći. Imaćemo mogućnost i vertikalnog i horizontalnog napredovanja u karijeri. To znači da imamo osam platnih razreda.
U okviru jednog zvanja, na primer, samostalni stručni saradnik, plata može varirati do 40 posto za jedno te isto zvanje, u zavisnosti od kvaliteta konkretnog pojedinca koji obavlja posao. Svake godine se može napredovati maksimalno za po jedan platni razred, a ima ih osam.
Svaki platni razred donosi pet posto povećanja plate; dakle, za osam platnih razreda u okviru jednog zvanja to je moguća teorijska razlika do 40 procenata, ali, naravno, one koji se izuzetno zalažu, bolje rade od drugih, više rade, daju veće učinke, rukovodilac može unaprediti i pre nego što stignu do osmog platnog razreda, može da ih unapredi za zvanje više, gde im automatski ide još veća plata.
Mislim da smo napravili sistem kakav postoji u svim razvijenim zemljama, i on stupa na snagu od 1. januara 2007. godine. Sada nam predstoji da sličan zakon uradimo i za zdravstvo, obrazovanje i za druge javne službe, jer ovaj zakon važi za državnu upravu, tu je i pravosuđe, državna administracija. Sličan zakon o platama bi trebalo napraviti i za javne službe.
U svakom slučaju, kada govorimo o ovom povećanju plata za mlade od preko 60 posto, ono se dešava ove, 2006. godine, a drugima raste 15 posto. Međutim, od 1. januara ide dodatni rast plata, po osnovu zakona koji je već izglasan u ovoj skupštini, za sve u državnoj upravi, uz odgovarajuće raspone i unapređivanje prema kvalitetu obavljenog posla.
Nekoliko pojašnjenja u vezi sa ovim dilemama koje je prethodni govornik imao: najpre, sve ono što Ministarstvo finansija iznosi, iznosi na bazi prethodnih odluka Vlade. Ne donosi ministar samostalno odluke, već prethodno predloži Vladi, a Vlada potvrdi i iznosimo Skupštini.
Što se tiče ovih odgovora na amandmane, a imajući u vidu da je sutra sednica Vlade, oni će biti u pisanoj formi, naravno, potvrđeni od strane Vlade, dostavljeni poslanicima.
Bilo je pitanje zašto su svojevremeno, jer to nije sada, nego pre nekoliko meseci, poslata upozorenja beogradskim opštinama zbog prekoračenja mase zarada, a ne i u samom gradu Beogradu. Upravo zato što je jedino grad Beograd, možda uz izuzetak poneke opštine, ispoštovao Zakon o budžetu za 2006. godinu i napravio plan rasta zarada, odnosno kretanje mase zarada koje je bilo uklopljeno u Zakon. Oni su, naime, po podacima koje su dostavili Ministarstvu finansija, smanjili broj zaposlenih i bili su jedina celina u Beogradu koja je to činila. Drugi to nisu. Zbog toga smo morali da reagujemo i uglavnom su sve opštine na kraju ispoštovale propis. Sada idu transferi svim opštinama u Beogradu, kao i gradu Beogradu. Smatram da mnoge opštine treba da se ugledaju upravo na gradsku vladu i na gospodina Bogdanovića, imajući u vidu da je on od samog starta poštovao ono što je bilo predviđeno.
Što se tiče rupa po putevima, slažem se, situacija je daleko od idealne. Ni sam nisam zadovoljan, ni Vlada nije zadovoljna trenutnim stanjem ne samo kada su u pitanju putevi, već i lokalna infrastruktura u pojedinim nerazvijenim opštinama. Mislimo da je za sve to potrebno i novca, i znanja i vremena. Vremena smo imali, ali nije bilo novca. Znate i sami da je kasa bila prazna do pre dve godine, kada smo oštrim merama u poreskoj politici uveli red i uspeli da napunimo kasu.
Drugo, nije se ni ovaj novac od privatizacije stvorio sam od sebe, jer 12 godina niko u ovoj Srbiji nije ni pokušavao da naplati nijedan dinar od tog "Mobtela" koji je bio u državnom vlasništvu 51%. Ova vlada je to uradila. Ne ja sam, kao ministar finansija, već zajedno sa celokupnom Vladom. Uspeli smo da potpuno preokrenemo jednu potpuno izgubljenu situaciju. Mnogi su se plašili da to urade, mnogi su imali interes da se to nikada ne uradi i da država nikada ne zaštiti svoj interes u "Mobtelu". Međutim, napravljeno je zaista najbolje moguće.
Najpre je oduzeta licenca, zatim su otkupljena potraživanja od austrijskih banaka. Time je država preuzela većinsko potraživanje u "Mobtelu". Uzela je da vodi glavnu reč i raspisala je tender, koji se završio na najbolji mogući način pred televizijskim kamerama, kao i cenom od 1.524.000.000 evra, što je 12 puta više od referentne cene, tzv. ebita. U to su mogli da se uvere svi građani Srbije i svi poslanici uvidom u "Fajnenšel tajms", dan nakon što je aukcija završena. To je najviša cena koja je ikada postignuta u sličnim transakcijama u bilo kojoj drugoj zemlji istočne Evrope.
Ako pitate da li je to malo ili mnogo, meni se činilo da bi sve što je iznad 800 miliona evra bilo dosta, s obzirom na to da je 800 miliona evra bila minimalna cena. Priželjkivao sam da to bude iznad milijardu i sto miliona i zato smo postavili granicu da ako neko hoće 100% vlasništva mora da da milijardu i sto.
Ako pitate da li je milijardu i 524 miliona evra cena iznad očekivanja, čak i mojih, koga često zovu optimistom koji ima višak optimizma nad realnošću, da, ta cena je daleko iznad mojih očekivanja, a čini mi se i iznad očekivanja najvećeg broja stručnjaka i građana Srbije.
Međutim, dobro je što je ostvarena ta cena, s obzirom na to da sada imamo dosta novca koji treba zajednički i pametno da raspodelimo i da najefikasnije investiramo. Kada govorimo o putevima i koliko puteva se može ovim novcem uraditi, samo do kraja sledeće godine planirano je za izgradnju puteva 436 miliona evra. Ako bi se tim novcem gradili samo novi putevi, pet miliona dinara je cena jednog kilometra puta na lokalnom nivou. Naravno, skuplji su putevi od nacionalnog značaja. Za lokalne puteve je izdvojeno 85 miliona evra, 1445 km novih lokalnih puteva će biti napravljeno.
Što se tiče ukupne kilometraže, teorijski bi moglo da se napravi 7412 km lokalnog puta. Naravno, da li će to biti taj iznos ili nešto manji, imajući u vidu da je izgradnja puteva na jugu Srbije i na Koridoru 10 skuplja zbog potrebe da se prave tuneli usled lošeg terena, ne znamo, ali radi se o hiljadama kilometara puteva ispod 7400 km maksimalno za godinu dana. To će sigurno biti nešto manje zbog skupljih puteva u nepristupačnim predelima.
Naravno, sve ovo što danas usvajamo, potpuno je izvesno, neće sprovoditi samo naša vlada, već i buduća vlada. Svi vi koji budete glasali za rebalans budžeta ne glasate za rebalans budžeta koji omogućava rad našoj vladi. Ideja Nacionalnog investicionog plana jeste potekla od naše vlade, ali više puta sam govorio i ponoviću još jednom, želimo da i naredne vlade nastave sa realizacijom Nacionalnog investicionog plana. Naravno, ubeđen sam da će i stranka čiji sam predsednik, G17 plus, i sve stranke iz vladajuće koalicije demokratskog bloka dobiti poverenje građana da nastave ovo što smo započeli i da ovaj plan realizuju. Hvala.
Hvala. Nisam želeo danas da se mnogo javljam za reč, imajući u vidu da zaista ponavljate jedne te iste stvari. Ali, posle ovakvih govora, moram građanima Srbije i vama narodnim poslanicima da dam ipak neka pojašnjenja.
Da li će Uprava za trezor ovim novim zakonom o budžetskom sistemu dobiti još veća ovlašćenja da potpuno kontroliše javne finansije u Srbiji? Da, i mora da ih kontroliše. Da, imaće ovlašćenja, jer ko će kontrolisati javne finansije ako ne trezor. Na čelu trezora danas se nalazi osoba koja nije stranački orijentisana, profesionalac, gospođa Vesna Džinić.
I sutra, i prekosutra i u narednim godinama, uvek, na čelu trezora treba da budu ljudi koji nisu članovi nijedne političke stranke i koji će striktno kontrolisati trošenje budžetskog novca. Zbog toga, u svim zemljama koje su razvijene, trezor ima tu funkciju da kontroliše striktno trošenje novca, da vrši odgovarajuća plaćanja.
Samo oni kojim odgovara nered mogu da pitaju zašto se pojačava funkcija Trezora. Pominjete ovde neke prevare. Kažete, prevara neće proći, Nacionalni investicioni plan je prevara. Ja ću vas sada pitati šta je prevara, da li je prevara činjenica da Srbija konačno ovih poslednjih nekoliko godina ima stabilan dinar, dinar koji jača u odnosu na evro. Ili je bila prevara kada ste vi napravili hiperinflaciju devedesetih godina, kada se u milijardama merila ta inflacija. Šta je prevara?
Dalje, ako već govorimo o inflaciji, po procenama Ministarstva finansija, očekujemo da u septembru bude negativna inflacija, minus 0,2 posto je procenat, s obzirom da se do 21. septembra završava merenje septembarske inflacije. To znači da će za prvih devet meseci ove godine inflacija u Srbiji biti 6,1 posto i sasvim sigurno se sada može reći da ne samo da ćemo ostvariti projektovanu inflaciju, jednocifrenu, za ovu godinu, nego će biti i niža od projektovane.
Kada govorimo o pojeftinjenju naftnih derivata, sutra se stiču uslovi za promenu cena. Naravno, do vikenda će to biti realizovano i na pumpama. Još više imam danas razloga da pozovem poljoprivrednike da ne kupuju još dan-dva gorivo, jer neće pojeftiniti za samo tri dinara, nego između 3,5 i 4 dinara po litru, s obzirom da je nastavila u međuvremenu da pada cena nafte na svetskom tržištu.
Međutim, neko ovde govori da je to prevara. Pa neka pogledaju ljudi za par dana da li će gorivo da pojeftini ili ne, pa neka zaključe šta radikali ovde govore, da li samo pričaju da bi pričali ili govore istinu ili neistinu. Videćete za par dana da li će pojeftiniti ili neće za ovaj iznos za koji sam vam rekao.
Takođe, da li je prevara ili ne činjenica da je bankarski sistem u Srbiji daleko snažniji, reformisan, sa 10 hiljada novih radnih mesta koja su otvorena u ovih par godina. To je jedan sistem koji je imao rast zaposlenosti u ovom periodu, kamo sreće da je to učinjeno i u drugim sektorima i naravno da zadatak ove i buduće vlade ostaje da smanje nezaposlenost u drugim sektorima.
U bankarstvu danas radi 10 hiljada ljudi više nego što je radilo 2001. godine kada je počela reforma bankarskog sistema. Da li je to prevara ili je prevara bila podsticanje osnivanja piramidalnih banaka, poput Dafine, Jezde. I da li je prevara bila to što se nije vraćala godinama stara devizna štednja, a ova i prethodna vlada su vratile preko milijardu i po evra stare devizne štenje.
Danas imamo tri milijarde evra nove štednje u bankama. To nije prevara, to je istina i zaista treba da vas je sramota kada koristite ove reči, zašto ne govorite istinu građanima. Da li je prevara to što je uveden red u poreski sistem i konačno svi oni koji su izbegavali za vreme vaše vladavine da plaćaju državi poreze. Vas to nije bilo briga, vama je odgovarala siva ekonomija, vama su odgovarali redovi za hleb, mleko, brašno, vama je odgovaralo da ljudi u kanticama kupuju gorivo.
Da li je prevara bilo to stanje ili danas kada imamo uređenu ekonomiju. Naravno da samo ozbiljnim političkim strankama odgovara red u društvu. Ova vlada jeste pomogla da se dodatno uvede red u društvu i u onim segmentima gde to do kraja još nismo učinili biće učinjeno u narednom periodu.
Takođe, da li je prevara ili činjenica da je ova vlada zaštitila vlasništvo države Srbije u Mobtelu i ostvarila 1,5 milijardi evra od njegove privatizacije na transparentan način. Ili je bila prevara to što su mnogi prethodno samo pričali kako država krade građane Srbije, koji imaju 51 posto vlasništva u Mobtelu, a svi su gledali i puštali, nikome nije palo na pamet da tome stane na kraj.
Šta je bila prevara, ono što se ranije pričalo prazno ili ovo što je ova vlada uradila, i sada obezbedila novac za realizaciju investicija u infrastrukturu, u bolnice, u škole, unapređenje sporta i kulture? Nije ovaj nacionalni investicioni plan prevara, to će videti svi građani koji budu osetili boljitak posle ovih investicija, koje će se ogledati u obezbeđenju sredstava za lokalnu komunalnu infrastrukturu, za nacionalne projekte, za projekte u oblasti privrede koji će omogućiti zaposlenost.
Moguće je da nekoga nervira što iz izbora u izbore gubi na lokalnom nivou, međutim izgubićete vi i republičke izbore. To što ste sada postali nervozni, to je najbolji signal da Vlada dobro radi i moram da priznam da to samo daje dodatnu snagu.
Isto tako, da li je bila prevara ono što ste ranije pričali o Republici Srpskoj. Vi ste se zalagali za Republiku Srpsku, za pojačanje ekonomskih odnosa i sve ste radili samo na papiru. Ili je ova vlada napravila konačno konkretne projekte koji nisu papir, gde je otvorena ekspozitura prve Srpske banke juče u Banjaluci, koja odobrava kredite po kamatnim stopama koje su niže od svih stranih banaka, i koja će osvojiti teritoriju Republike Srpske pameću, a ne vi koji ste zveckali oružjem i doveli do toga da hiljade ljudi izgubi živote u onim odvratnim ratovima devedesetih godina.
Dakle, građani polako, ali sigurno shvataju ko priča, a ko radi i ko priča prazno, a ko možda ne priča mnogo, ali daje rezultate. Naravno, ono što je uništeno tim besmislenim ratovima, hiperinflacijom, neimaštinom koja je vladala dok ste vi bili na vlasti, mi sada moramo u daljem periodu, u periodu u kome smo bili odgovorni za vođenje Srbije, da nastavimo da radimo.
Nama je cilj, ovoj vladi, a siguran sam da će oni koji su trenutno u ovoj vladi biti okosnica i naredne Vlade, da vratimo poštovanje Srbiji. Mi vraćamo dugove koji su drugi napravili. Nešto ste vi napravili, nešto vaši prethodnici. Mi polako penjemo bruto domaći proizvod po stanovniku, trenutno je 4.000 dolara po stanovniku, i nismo zadovoljni. Ako me pitate da li je to dobro i dovoljno, ne.
I u pravu ste kada kažete da još uvek mnoga sela nemaju puteve, telefone, ali vas pitam šta ste vi radili dok ste bili na vlasti, zašto niste obezbedili novac i prodali Mobtel, zašto niste asfaltirali te puteve, obezbedili kanalizaciju i ostale neophodne stvari.
Moram da vam kažem da sam siguran da svi oni koji žele dobro Srbiji, a siguran sam da su to sve stranke koje sada vode ovu demokratsku vladu, svi mi nećemo stati sve dok svako ko želi da bude u prilici da nađe posao to ne učini. Vratićemo ponos Srbiji jer Srbija je zaslužila ozbiljne ljude, i trenutno ih ima i imaće ih i ubuduće.
Poštovani narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu su sledeće. Najpre, mi želimo da uvedemo višegodišnje budžetiranje u naš budžetski sistem, imajući u vidu da smo u Vladi usvojili nacionalni plan koji bi trebalo da se uvede od 2006. do 2011. godine. U tom smislu, želimo da, po prvi put u našoj praksi, uvedemo više godišnjih planiranja budžeta, što jeste standard u većini razvijenih zemalja. Dakle, uvodimo i programski deo budžeta. Takođe, ovim zakonom pomažemo realizaciji jedinstvenog sistema trezora, pojačavamo odredbe koje se odnose na budžetsku inspekciju i reviziju. Imamo tu i nekih dopuna vezanih za finansiranje lokalne samouprave.
Što se tiče višegodišnjeg planiranja, ideja je da se sredstva za određene namene u budžetu rasporede za jednu ili više godina, da se ne mogu preusmeriti s jedne na drugu namenu, da se sredstva iskazuju prema programima, odnosno projektima i da je predlog finansijskog plana direktnog korisnika ujedno i zahtev za dodelu ovih sredstava.
Kad je reč o programskom budžetu, ovaj budžet se sastoji od opšteg dela, posebnog dela i programskog dela budžeta. Iskazivanje sredstava se vrši po programskoj klasifikaciji, a klasifikacija se iskazuje po strateškim oblastima i glavnim oblastima.
Izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu doprinosimo da se učvrsti jedinstveni sistem Trezora, kroz različite odredbe ovog zakona. Takođe, ovaj zakon i jedinstveni sistem Trezora doprinosi povećanju budžeta, jer se realizacija rashoda prvo vrši iz istoimenih prihoda korisnika, a po realizaciji ovih prihoda, za određene namene vrši se prenos sredstava iz budžeta. Time se sprečava kumuliranje sopstvenih sredstava na računu korisnika.
Verovatno najznačajnije izmene u ovom zakonu odnose se na budžetsku kontrolu i budžetsku inspekciju. Naime, formira se centralna jedinica za harmonizaciju finansijske kontrole u javnom sektoru, pri Ministarstvu finansija, čime se usaglašavamo sa standardima Evropske unije.
Ova jedinica vrši centralnu harmonizaciju i koordinaciju metodologije, kontrole i revizije u javnom sektoru, definiše standarde, metodološka uputstva, vrši izdavanje sertifikata i obučava rukovodioce i zaposlene u javnom sektoru iz oblasti finansijske kontrole i upravljanja.
Mi sada ovim zakonom vršimo razdvajanje nadležnosti i preciziranje funkcija interne kontrole, interne revizije i budžetske inspekcije. Uvodimo u sistem javnih finansija internu kontrolu, koju uspostavljaju direktni i indirektni korisnici budžeta, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i javna preduzeća osnovana od strane Republike, odnosno lokalne vlasti. Dakle, sada postoji obaveza na svim ovim nivoima da se uspostavi interna kontrola. Za uspostavljanje interne kontrole odgovoran je rukovodilac, odnosno lice koje je on ovlastio u ovom sektoru.
Što se tiče interne revizije, interna revizija se uvodi kao obaveza za direktne i indirektne korisnike organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i za javna preduzeća na republičkom nivou i na nivou lokalne samouprave.
Kad je reč o kaznenim odredbama, pojačavamo kaznene odredbe za slučaj nepoštovanja rešenja budžetskog inspektora, obustava prenosa sredstava iz budžeta se može vršiti do visine nenamenski utrošenih sredstava. Prvi put se uvodi krivično delo za nenamensko trošenje budžeta. Do sada su to bile samo prekršajne prijave. Dakle, ukoliko neko od budžetskih korisnika, bilo u Republici, bilo u lokalu, stvori obaveze i plati preko iznosa odobrenog budžetom, to povlači krivičnu odgovornost i ovaj zakon daje jasne smernice tužiocima i sudovima o tome koliko može iznositi ta odgovornost. Povećavaju se i prekršajne kazne za privredne prestupe.
Rekao bih da su ovo ključne promene u Zakonu o budžetskom sistemu što se tiče kaznenih odredaba. Za lokalne vlasti ovde se pojačavaju kaznene mere za slučaj nepoštovanja rešenja budžetskog inspektora u kontroli lokalnih vlasti. Moguća je privremena obustava pripadajućeg dela poreza za teritorijalne autonomije do visine nenamenski utrošenih sredstava, privremena obustava prenosa sredstava jedinicama lokalne samouprave. Takođe, onim lokalnim samoupravama koje se zaduže suprotno Zakonu o javnom dugu, za veći iznos od onog koji Zakon dozvoljava, mogu biti privremeno obustavljeni transferi. Moguće je i privremeno obustaviti prenos sredstava ukoliko se njihovo plasiranje ne vrši u skladu sa Zakonom.
Dakle, dame i gospodo, ne bih više ovde uzimao reč, jer ključna tačka koju ćemo imati u narednim danima jeste rebalans budžeta.
Što se tiče izmene Zakona o dopunama budžetskog sistema, ovo bi bile ključne promene, koje omogućavaju još snažniju kontrolu upotrebe narodnog novca.
Hvala vam.
Samo jedna napomena za prethodnog govornika. Najduža obustava transfera bila je za Grad Niš u kome se na vlasti nalazi Nova Srbija, DSS i G17 plus. Tri meseca smo obustavili transfer Nišu, zato što su kršili odgovarajuće propise vezane za Zakon o budžetu.
Drugim rečima, ne pravimo razliku prema partijskoj pripadnosti. Danas smo obustavili transfer Kovinu, gde su pobedile stranke demokratske opcije, gde je G17 plus osvojio preko 10 posto. Dakle, ne pravimo razliku. Isključivo se onom ko krši zakon obustavljaju sredstva.
Transfer Bora je kasnio dvadesetak dana, dakle, ne dva i po meseca, već dvadesetak dana. Uplaćeno je pre nedelju dana ili pre pet dana, a razlog je bio taj što je opština Bor trošila budžetska sredstva za kampanju protiv privatizacije RTB Bor.
Očito je da imaju novca i da ne moraju da se finansiraju iz republičkog budžeta, a ako su protiv privatizacije, koja je u nacionalnom interesu, i imaju novca da finansiraju TV kampanju protiv te privatizacije, šta će im onda novac iz budžeta? Dakle, kada su prestali, dobili su transfer.
Samo da odgovorim na ovo pitanje.
Što se tiče revizije budžeta, mi smo završni račun budžeta za 2002, 2003, 2004. i 2005. godinu dostavili vama poslanicima Skupštine Srbije još u junu ove godine. Sva četiri računa su dostavljena, ova tri su još prošle godine dostavljena, a 2005. godina je dostavljena do juna. Ako niste znali, Skupština bira revizora i ona je ta koja odlučuje o tome ko će da vrši eksternu reviziju. Ja sam obavešten pred ovu sednicu da je konačno, na osnovu javnog tendera, izabran eksterni revizor i nadam se da će on obaviti svoj posao.
Mi smo, kao Ministarstvo finansija i Vlada, svoju dužnost izvršili, pa smo završne račune za prethodne tri godine dostavili još ranije, a za prošlu godinu - do zakonskog roka, a to je 1. jul ove godine.
Sada očekujemo da će biti izvršena eksterna revizija sve četiri godine i da će se naći pred vama.
Nikada nisam, naravno, u Americi rekao ovo što ste vi naveli. Zatim, trideset dva i po miliona evra je Vlada izdvojila za investicije na području Kosova i Metohije. To su, posle dužeg vremena, infrastrukturne investicije na ovom području. Bilo bi bolje da je to bilo ranije, ali mislim da je bolje da se i sada to radi, nego da se ne radi.
Imajući u vidu da smo uspeli da uštedimo odgovarajući novac, da obezbedimo ta sredstva kroz privatizaciju, svakako ćemo investirati na području Kosova i Metohije taj novac o kome smo govorili.
Ne želim sada da ulazim u polemiku oko ovih lažnih interpretacija vezanih za Ameriku.
Hvala.
Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu. Najpre ću da saopštim koji su razlozi za rebalans republičkog budžeta.
Imamo nekoliko važnih razloga. Najpre, mi smo u prvih osam meseci ove godine ostvarili višak prihoda nad rashodima od 32 milijarde dinara. Ako se sećate, u Nacrtu budžeta bilo je predviđeno da suficit u 2006. godini iznosi 39 milijardi. Imajući u vidu da smo već u prvih osam meseci dostigli suficit od 32 milijarde, naše predviđanje je da će suficit biti povećan za dodatnih deset milijardi dinara, tako da očekujemo za deset milijardi dinara veći suficit od plana za celu 2006. godinu. Suštinski, budžetski suficit bi, bez Nacionalnog investicionog plana, trebalo da bude oko 49 milijardi.
Osim toga, u procesu privatizacije ostvareni su daleko veći prihodi u odnosu na planirane. Očekujemo da će privatizacioni prihodi u ovoj godini dostići 131 milijardu dinara, što je 100 milijardi dinara više od planiranih. Sve zajedno, ukupan višak budžetskih i privatizacionih prihoda iznosi 2,1 milijardu evra. Dakle, Srbija se prvi put nalazi u situaciji da ima preko dve milijarde evra viška na svom računu.
Vlada je zbog toga donela odluku da se kroz rebalans budžeta omogući investiranje kroz projekte Nacionalnog investicionog plana. Drugo, odlučili smo da ovaj višak upotrebimo za smanjenje našeg spoljnjeg duga. Dakle, imaćemo kombinaciju investicija, a, s druge strane, smanjenje javnog duga.
Šta je novo u rebalansu budžeta u odnosu na sve budžete koji su prethodno donošeni u ovoj skupštini? Po prvi put imamo čak 12 odsto budžeta namenjenog investicijama u infrastrukturu, dakle u kapitalne rashode. Tri puta su veći kapitalni rashodi u rebalansu nego što su bili u originalnom budžetu. Naravno, bez velikih kapitalnih investicija nije moguće ni u jednoj zemlji imati snažan privredni razvoj i mi smo sigurni da će ovi kapitalni rashodi povoljno uticati na povećanje zaposlenosti.
Imajući u vidu da prvi put u budžetskoj praksi uvodimo višegodišnje planiranje kapitalnih izdataka kroz Nacionalni investicioni plan, predviđamo da će sledeće godine kapitalni izdaci činiti čak četvrtinu srpskog budžeta. Primera radi, to je u prošlosti bilo daleko manje.
Naime, 2001. godine, to je bila prva godina tranzicije, kapitalni izdaci su u rashodima budžeta učestvovali sa svega 3 odsto i taj iznos se nije bitno promenio do 2005. godine, kada su oni učestvovali sa oko 4 odsto.
Dakle, sa prošlogodišnjih 4 odsto, mi povećavamo kapitalne izdatke na 12 odsto, što je tri puta više, a sledeće ih penjemo na 25 odsto.
To je, na neki način, bio moj profesionalni san, da dođemo u situaciju da imamo budžet koji nije socijalni, gde ne dominiraju rashodi za transfere Penzionom fondu i za subvencije društvenim preduzećima, već da što veći deo budžeta čine kapitalni rashodi. Mislim da će ovaj trend morati biti nastavljen i u budućim godinama. Na ovaj način, po prvi put dobijamo budžet stabilnih uslova, gde kapitalne investicije čine značajan deo ukupnih budžetskih rashoda.
Što se tiče projekcije prihoda i rashoda budžeta, ukupni prihodi budžeta u ovoj godini iznosiće 521,3 milijarde dinara, izdaci se očekuju u iznosu od 505,8 milijardi dinara. Od 505,8 milijardi dinara rashoda, 446,7 će biti upotrebljeno za redovno finansiranje rashoda budžetskih korisnika, a 33 milijarde dinara za projekte u okviru Nacionalnog investicionog plana. Dakle, Nacionalni investicioni plan čini sastavni deo tekućih, odnosno, u ovom slučaju, kapitalnih rashoda budžeta i prvi put imamo takav slučaj.
Nakon toga, budžetski suficit će iznositi 15,5 milijardi dinara, pod pretpostavkom da se svih 33 milijardi dinara iz Nacionalnog programa potroše do kraja ove budžetske godine. Zakonom o budžetu je predviđeno da se do 50 odsto neutrošenih sredstava iz ove može preneti u narednu budžetsku godinu.
Moja je pretpostavka, imajući u vidu dan kada mi razmatramo rebalans budžeta, a to je kraj septembra ove godine, da neće biti realno u naredna tri meseca potrošiti sav ovaj planirani novac, zbog procedure javnih nabavki i drugih faktora, tako da će verovatno dobar deo novca biti prenet u narednu godinu. I pod pretpostavkom da se sve potroši, svih 33 milijarde, suficit bi opet bio 15,5 milijardi dinara. Ponavljam, u praksi očekujemo da će na kraju godine biti veći suficit od ovoga.
To čini 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, dakle, Srbija će završiti ovu godinu s minimalnim viškom od 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali opet kažem da mislim da ćemo na kraju imati znatno više od 1 odsto budžetskog suficita u odnosu na bruto domaći proizvod. Poređenja radi, 2002. godine, u ukupnom bilansu budžeta imali smo negativan bilans od minus 4 odsto. Drugim rečima, rashodi su bili znatno veći od budžetskih prihoda. Godine 2003, budžetski deficit se smanjio na minus 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, a tek počevši od 2005, od prošle godine, Srbija ima po prvi put budžetski suficit.
Ako se uporedimo sa drugim zemljama, čini mi se da je najbolji primer ono što se dešava poslednjih dana u jednoj od zemalja koja je ušla u EU, ali očito nije zadovoljila sve evropske standarde, bez obzira na to što je primljena, a to je Mađarska.
Oni imaju hronični budžetski deficit između 6 i 8 odsto bruto domaćeg proizvoda, što ih je diskvalifikovalo za sadašnju pomoć EU, a vidite da imaju i velikih unutrašnjih problema.
Mislim da će svi oni koji su pre dve godine bili skeptici, kada smo prvi put najavili budžetski suficit, u narednim godinama podržavati ovu politiku, ili uravnoteženog budžeta, ili blagog budžetskog suficita. Mislim da će Srbiji i u narednim godinama biti potreban ili blagi budžetski suficit, ili uravnoteženi budžet.
Što se tiče prihoda od privatizacije, već sam pominjao da će 130,8 milijardi dinara biti ostvareno ove godine, to je preko milijardu i po evra privatizacionih prihoda.
S druge strane, prošle godine je bilo rekordnih 31,4 milijarde. Ove godine je skoro 100 milijardi više nego u rekordnoj 2005. godini. Kada je počela privatizacija 2002. godine, privatizacioni prihodi su iznosili 114 milijardi dinara, tako da se sada zaista nalazimo u situaciji u kojoj nismo do sada bili.
Ovo je nova situacija gde nemamo problem sa manjkom, nego moramo da razmišljamo o tome kako da oprezno i najefikasnije upotrebimo višak novca koji Srbija sada ima.
Dakle, da zaokružimo ovaj ceo bilans. Kada se na budžetski suficit, pod pretpostavkom stoprocentnog trošenja novca iz privatizacionog plana, a to je 15,5 milijardi, doda očekivani višak privatizacionih prihoda, a to je 130,8 milijardi, i kada se dodaju krediti koji su u prethodnom periodu, pre nego što je završena privatizacija „Mobtela“, već povučeni od Svetske banke i od Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 6,6 milijardi dinara, dobija se da je ukupan višak likvidnosti u ovoj godini 152,9 milijardi dinara.
Od tih 152,9 milijardi dinara treba oduzeti novac koji je potreban za otplatu glavnice javnog duga, a otplata glavnice javnog duga se knjiži ispod linije, dakle, ne ulazi u tekuće budžetske rashode, to je 34,7 milijardi dinara, kao i novac koji se koristi za kreditiranje podsticanja privrednog razvoja, to su stambeni krediti, krediti za nedovoljno razvijena područja i neke druge kreditne linije, a to je 7,8 milijardi dinara u ovoj godini.
Ukupan iznos koji ostaje na računu budžeta na kraju 2006. godine je 110,2 milijarde dinara, pod pretpostavkom da se svi ovi planirani rashodi realizuju, uključujući i rashode za Nacionalni investicioni program.
Drugim rečima, Srbija će sigurno, i u slučaju da se, čak, sve ovo što smo rebalansom opredelili potroši, imati na kraju godine višak od milijardu i 300 miliona evra, koji prenosi u sledeću godinu. To je nešto što će sigurno najmanje biti preneto u narednu budžetsku godinu.
Što se tiče stopa rasta prihoda i rashoda, prihodi su za 7 odsto veći u odnosu na originalni budžet, dok su rashodi, bez Nacionalnog investicionog plana, 5,4 odsto veći, a zajedno sa rashodima za investicije Nacionalnog investicionog plana – 13 odsto veći.
Međutim, možemo reći, imajući u vidu realnu dinamiku trošenja novca iz NIP-a, da će veći rast prihoda koji očekujemo od Plana biti kompenziran, na neki način, većim rashodima od Plana.
Što se tiče upotrebe viška novca, već sam rekao, planiramo da do kraja sledeće godine milijardu i 675 miliona evra investiramo u 2000 projekata Nacionalnog investicionog plana.
Ti projekti su dati u ovoj knjizi koju smo štampali u Ministarstvu finansija i oni su predlagani od strane ministarstava, lokalnih samouprava, stručnih udruženja, a neki od strane pojedinaca. Više ću o tome govoriti kada budem govorio o Nacionalnom investicionom planu.
Osim toga, planiramo da smanjimo naš spoljni dug. Narodna banka Srbije je već vratila pola milijarde dolara MMF-u. Sećate se da je od 2002. do 2005. godine Srbija povukla od MMF-a blizu milijardu dolara kredita za podršku deviznim rezervama centralne banke.
Sada je doneta odluka i Narodne banke, a Vlada je to podržala, da se sav taj novac vrati MMF-u prevremeno i celokupna isplata biće završena do maja sledeće godine. Pola je već vraćeno, još dve tranše će biti vraćene do maja, i mi onda nećemo nijedan dolar dugovati MMF-u.
Vlada je, takođe, dala ovlašćenje Ministarstvu finansija da krene u pregovore o vraćanju dugova i drugim poveriocima. Oko 560 miliona dolara planiramo da prevremeno vratimo Svetskoj banci ovih dana, odnosno nedelja.
Dakle, pregovori su u završnoj fazi. Takođe, pisali smo Pariskom klubu poverilaca, odnosno kreditora Srbije u tom klubu, da smo zainteresovani da realizujemo jednu ugovornu mogućnost ugovora iz 2001. godine sa Pariskim klubom, da zamenimo do milijardu dolara našeg spoljnog duga za investicije u tri prioritetna sektora - u završetak Koridora 10 na jugu Srbije, za razvoj infrastrukture siromašnih opština Srbije i za ekološke projekte.
To je tzv. „debt and investment swap“, mogućnost zamene duga za investicije, gde zemlja kreditor ima suštinski interes da otpiše jedan deo duga, ali uz obavezu Srbije da investira u neku oblast koja je dogovorena sa kreditorom iz svog sopstvenog budžeta.
Daću jedan primer. Mi ćemo u sredu potpisati sa Nemačkom vladom dogovor o zameni 25 miliona evra duga koji imamo prema Nemačkoj za 5,5 miliona evra investicija u jedan ekološki projekat u okviru projekta poboljšanja sistema grejanja u Srbiji. Dakle, oni nam otpisuju 25 miliona, a mi se obavezujemo da 5,5 miliona investiramo u ekološki projekat. Na ovaj način možemo otpisati do milijardu spoljnog duga, u zavisnosti od konkretnih dogovora s poveriocima Pariskog kluba, a najveći poverilac nam je Nemačka, na drugom mestu je Francuska, zatim SAD i Velika Britanija. Od ove četiri zemlje, tri zemlje su već iskazale interes i ušle su u pregovore: Nemačka, Francuska i Velika Britanija. Takođe, interes je pokazala i Austrija.
Što se tiče daljih mogućnosti za smanjivanje javnog duga, treba napomenuti da Srbija od 2001. godine plaća i tzv. kosovski dug, to je dug koji otpada na teritoriju Kosova i Metohije, gde od 1999. godine, zapravo, Srbija ne ubira nikakve prihode već to čini UNOSEK, organizacija UN koja ima ingerencije nad poreskim prihodima na najvećem delu teritorije Kosova i Metohije u ovom trenutku. Milijarda i 70 miliona dolara duga otpada na to područje, pri čemu je Srbija do sada već platila na ime kamata, ovih pet godina, 170 miliona dolara da bi taj dug servisirala.
Krenulo se u pregovore o sudbini tog duga i po svemu sudeći, s obzirom na to da se porezi naplaćuju na teritoriji gde Srbija nema ingerencije, oni koji to naplaćuju, a to je UNOSEK, preuzeće i servisiranje ovog duga. Drugim rečima, na ovaj način će Srbija u kratkom roku, u periodu od nekoliko narednih meseci, smanjiti svoj spoljni dug za 2,5 do 3,5 milijardi dolara.
U ovom trenutku naš javni dug, bez ovog duga centralne banke, već samo javni dug države Srbije, dakle Vlade, jeste 39,8 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda, nakon što smo dobili otpis od Pariskog kluba, završetkom trogodišnjeg aranžmana u februaru ove godine sa MMF-om, da u narednih nekoliko meseci možemo da smanjimo ovaj javni dug na 31,2 odsto.
Srbija na taj način postaje zemlja sa manjim nivoom javnog duga u društvenom proizvodu u odnosu na mnoge naše susede, zemlje Evropske unije. Nemci imaju preko 60 odsto, Grci čak preko 100 odsto duga, a Belgijanci, Hrvati oko 70, 80 odsto. Drugim rečima, Srbija onda ima mogućnost da prostor u budžetu koji se do skoro koristio za otplatu duga strancima, iskoristi da investira u infrastrukturu i u projekte koji povećavaju zaposlenost. Znači, s jedne strane ćemo relaksirati budžet, a, s druge strane, umesto toga ćemo imati neke potpuno druge rashode, koji idu u domaće svrhe, a ukupna javna potrošnja ostaje nepromenjena. To je strateški cilj Ministarstva finansija u ovoj oblasti.
Sada bih želeo da nešto kažem o makroekonomskim kretanjima na osnovu kojih su napravljene ove projekcije koje imate pred sobom u Nacrtu rebalansa budžeta. Što se tiče privrednog rasta, u ovoj godini imamo vrlo solidna kretanja. Naime, procenjuje se da će privredni rast u Srbiji biti između 7–8 odsto do kraja godine, imajući u vidu da je planirano, kada je rađen ovaj budžet, da će bruto domaći proizvod Srbije rasti po stopi od 5 odsto do kraja godine. Ovo su kretanja iznad onoga što smo planirali i Srbija, mogu sada otvoreno reći, već treću godinu uzastopno beleži visoke stope rasta - od 2004, 2005, 2006, od kada radi ova vlada. Mi imamo prosek rasta od 7–8 odsto godišnje.
U prve dve godine stopa rasta bruto domaćeg proizvoda iznosila je 7,9 odsto, a sada ćemo opet ostvariti, treću godinu uzastopno, stopu rasta od 7–8 odsto. Na ovaj način, Srbija će do kraja ove godine imati bruto domaći proizvod po stanovniku od 4.030 dolara, nešto preko 4.000 dolara, što, naravno, nije dovoljno i nas ne može zadovoljiti. Međutim, činjenica je da je to znatno više u odnosu na neke prethodne periode i da se polako, ali sigurno, približavamo Hrvatima. Hrvati imaju između 6–6,5 hiljada dolara po stanovniku, dok su Slovenci, nažalost, daleko ispred nas, sa preko 12.000 dolara po stanovniku. Međutim, Srbija na ovaj način beži Bugarskoj i Rumuniji, bez obzira na činjenicu što one ulaze sledeće godine u EU.
Setite se, kada se govorilo o procesu tranzicije, svi ekonomisti su pričali da je Srbiji potreban godišnji rast od najmanje 5 odsto. Mi sada imamo tri godine uzastopno sedam i više procenata. Sigurno je da možemo da sustignemo po privrednom rastu Hrvatsku, koja je znatno ranije krenula u tranziciju i čini mi se da smo u stanju, kao nacija, da vratimo ponos našoj državi i time što ćemo imati bolji standard. Konačno, posle pet godina tranzicije, čini mi se da je ovo prva godina u kojoj se, makar u poslednjih nekoliko meseci, vide prvi pomaci, oseća se da ono što su bile nepopularne mere u prve četiri godine konačno daju rezultate i mi ulazimo sada u jednu daleko lakšu fazu tranzicije, gde će, suštinski, biti više pozitivnih rezultata nego potrebe za teškim merama, koje su po prirodi stvari bile nužne na početku samih reformi.
Što se tiče strukture privrednog rasta, u prvih sedam meseci industrijska proizvodnja je rasla 6,5 odsto, od toga prerađivačka industrija čak 7,8 odsto. Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, pšenice je rodilo oko dva miliona tona, što je nešto manje od prošle godine, ali ipak sasvim dovoljno za domaće potrebe. Imajući u vidu zalihe iz prošle godine, preostaće nešto malo i za izvoz. Imamo veće prinose voća, kukuruza, suncokreta, šećerne repe i soje, tako da će u poljoprivrednoj proizvodnji do kraja godine biti ostvaren sasvim solidan rezultat.
U prvih sedam meseci imali smo rast u prometu robe u trgovini, sektor trgovine je rastao 9,6 odsto realno. U turizmu je rast ukupnih deviznih prihoda čak 21,6 odsto. Rast aktivnosti u sektoru saobraćaja je 16 odsto, a u građevinarstvu je vrednost rada u prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, zabeležila rast od čak 37 odsto. Drugim rečima, nalazimo se u pozitivnom trendu i bitno je to održati u jednom srednjem i dužem roku.
Što se tiče spoljne trgovine, u prvih sedam meseci izvoz je porastao 26,2 odsto a uvoz 26,4 odsto. To znači da i dalje imamo visoku stopu rasta izvoza, što jeste važno za dugoročni održivi privredni razvoj Srbije. Već drugu godinu uzastopno imamo skoro 25–30 odsto stopu rasta izvoza i u julu je, prvi put posle mnogo godina, srpski izvoz na mesečnom nivou dostigao cifru od 500 miliona dolara. Dakle, u narednom periodu možemo očekivati mesečno preko pola milijardi dolara izvezene robe.
Najveći izvoznici u ovom trenutku su multinacionalne kompanije, međutim, ono što je jako važno, najveći doprinos rastu zaposlenosti daju mala i srednja preduzeća. Drugim rečima, u narednom periodu ekonomska politika mora da balansira između potreba multinacionalnih kompanija i stimulisanja rada malih i srednjih preduzeća, jer iskustva iz Slovenije, Irske, koju ste pominjali i koju pominjem, govore da mala i srednja preduzeća daju veću zaposlenost i da su u svim zemljama upravo u tom sektoru ostvareni ti rezultati.
Što se tiče nešto negativnijih podataka, Srbija u prvih sedam meseci ove godine ima deficit tekućeg računa platnog bilansa od milijardu i 700 miliona dolara. Međutim, imajući u vidu visoki priliv direktnih stranih investicija, ukupni saldo platnog bilansa je pozitivan 2,3 milijarde dolara. Dakle, ovim prilivima koje Srbija ima pokriva se celokupan deficit u trgovini i još ostaje 2,3 milijarde dolara viška u platnom bilansu. To je rezultiralo rastom deviznih rezervi NBS na preko 10 milijardi dolara. Trenutne devizne rezerve su oko 10,3 milijardi dolara. To je više nego što je imala bivša cela SFRJ 1990. godine. Doduše, imamo i veću teritoriju, više stanovnika, daleko više od svih naših suseda i bivših jugoslovenskih republika.
Što se tiče stranih direktnih investicija, o kojima sam govorio, u prvih sedam meseci imali smo priliv od blizu milijardu dolara stranih direktnih investicija, tačno 961 milion dolara i to je bilo pre ovih velikih privatizacija, pre jedne od najtransparentnijih privatizacija od početka tranzicije, a to je privatizacija kompanije „Mobi 63", gde je ostvarena izuzetna cena pred TV kamerama, u aukciji koja nije do sada viđena kod nas u Srbiji. Ukupno milijardu 450 dolara je prihod koji je država ostvarila od te transakcije.
Osim toga, imali smo i nemačku investiciju od 610 miliona dolara u preuzimanju „Hemofarma“, a za privatizaciju Vojvođanske i Panonske banke sklopljeni su ugovori - za Vojvođansku banku 485 miliona dolara, za Panonsku banku - 150 miliona dolara.
Dakle, ukupne ove investicije, zajedno sa malim, koje sam već pominjao, već dostižu u ovom trenutku iznos od 3,6 milijardi dolara, što znači da do kraja godine možemo očekivati još povoljniji rezultat. Ovo su skoro dva i po puta veće strane investicije nego u prošloj godini, koja je inače bila rekordna. Srbija je po prvi put ostvarila značajan priliv stranih investicija.
Kada ljudi pitaju da li je to moguće nastaviti u budućnosti, rekao bih da mislim da jeste, imajući u vidu da kroz Nacionalni investicioni plan imamo nameru da razvijemo infrastrukturu u onim područjima gde ona nije razvijena, kao i da će u narednom periodu najveće investicije biti u tri sektora.
Prvi je saobraćaj, to je, svakako, područje velikih investicija, zatim energetika. Mislim da će biti izuzetnih investicija ne samo u sektoru naftne industrije, već, pre svega, u sektoru proizvodnje električne energije. Ako gledamo na srednji i dugi rok, Srbija sigurno mora značajnije da investira u kapacitete za proizvodnju električne energije jer to može da stvori takvu komparativnu prednost koju nema nijedna druga zemlja u regionu. Sve zemlje oko nas uvoze struju.
Mi smo jedina zemlja koja ima šanse da nakon pet godina, ukoliko imamo odgovarajuće visoke investicije, bude neto izvoznik struje i da na neki način diktira i politički situaciju u čitavom regionu, da učini zavisnim od nas druge zemlje u pogledu snabdevanja električnom energijom.
Moje je mišljenje, a siguran sam da će to podržati i Ministarstvo energetike, da u narednom periodu država treba da razmišlja o subvencionisanju onih kultura koje omogućavaju proizvodnju biogasa. To je uljana repica i čini mi se da će u narednom periodu sve više poljoprivrednih proizvođača ići na gajenje ove industrijske kulture, s obzirom na to da su obnovljivi izvori energije nešto što je naša budućnost.
Što se tiče cena, inflacije, konačno od juna naovamo imamo pozitivne trendove i na tom polju. U junu je inflacija bila 0 odsto, u julu - 0,1 odsto. Znate da smo projektovali inflaciju od 9,3 odsto u Predlogu budžeta i ostajemo pri tome da će biti održana projektovana inflacija, posebno nakon povoljnih trendova na svetskom tržištu nafte. Tu sam potpuno objektivan, jer to nam sada doprinosi da, uz odgovarajuće mere monetarne politike i čvrst dinar koji imamo, kao i rigoroznu fiskalnu politiku, ostvarimo ovaj cilj.
Naime, imali smo u poslednjih mesec dana dva pojeftinjenja cene naftnih derivata. Evo, mogu sada vama i građanima da najavim da nas već u petak čeka još jedno veliko pojeftinjenje naftnih derivata, što znači da oni koji se pripremaju za jesenje radove, govorim o poljoprivrednicima, ne treba da kupuju ovih dana gorivo. Od vikenda će biti daleko jeftinije, s obzirom na to da će pojeftiniti za preko 3 dinara po litru dizel gorivo. Videćemo koliko će biti na kraju pojeftinjenje, ali u četvrtak se stiču uslovi za korekciju cena naniže. To znači da je vrlo moguće da ove godine da inflacija ne samo bude jednocifrena, već da bude ispod 9 odsto. To je nešto što već daje ozbiljnu osnovu za stabilnost i u narednom periodu.
Inače, devizne rezerve koje sam pominjao, u iznosu od preko 10 milijardi dolara, u ovom trenutku su 83 odsto veće u odnosu na kraj prošle godine. To je omogućilo da vratimo celokupan dug MMF-u. Mi smo sigurni da će čvrst dinar biti održan na dugi rok. Dakle, ovo što se događalo i što je neke iznenadilo u poslednjih šest meseci, mislim da će biti daleko dugoročniji trend, jer su devizne rezerve pet puta veće u odnosu na dinarsku novčanu masu. Dakle, imamo pet puta više deviza nego ukupno dinara u opticaju, dok su trenutne devizne rezerve osam puta veće u odnosu na prosečni mesečni uvoz.
Kad smo kretali u tranziciju, mogli smo deviznim rezervama Centralne banke da pokrijemo svega mesec dana uvoza, a sada možemo da finansiramo, pod pretpostavkom da ništa ne izvozimo, osam meseci uvoza. Da niko ništa ne radi osam meseci, osam meseci bi mogao da se finansira uvoz, a neki standard stabilnosti je kada vam devizne rezerve pokrivaju šest meseci uvoza. Dakle, Srbija tu ima zaista vrlo solidnu situaciju.
Uspeli smo da obnovimo poverenje u bankarski sektor. Štednja stanovništva u bankama danas iznosi blizu tri milijarde evra. To je zaista respektabilan iznos, imajući u vidu da je pre par godina, kada su se menjale nemačke marke za evro, zamenjeno oko četiri milijarde nemačkih maraka u evre. Dakle, sada je tri milijarde evra već u bankama. Pretpostavljam da se u međuvremenu i štednja stanovništva u slamaricama povećala zbog doznaka iz inostranstva, jer to nije fiksna kategorija, već se stalno menja. Međutim, sa tri milijarde evra štednje građana u bankama, možemo reći da smo konsolidovali bankarski sistem. To je 800 miliona evra više nego krajem prošle godine.
Što se tiče standarda, sigurno je da ne možemo biti zadovoljni, ali je činjenica da polako ali sigurno napredujemo.
S druge strane, imamo nezaposlenost koja je visoka i to je, po mom mišljenju, najveći problem srpske ekonomije. Niko u Srbiji ne sme biti zadovoljan sve dotle dok se svima onima koji zaista žele posao ne omogući da ga dobiju.
U prvih sedam meseci ove godine plate su realno porasle za 9,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Imamo interesantnu strukturu tog povećanja, jer u privredi su plate porasle 11,8 odsto, a u vanprivredi 5,4 odsto. Dakle, znatno više u privredi nego vanprivredi, što je potpuno obrnuta situacija od uobičajene u srpskoj ekonomiji.
Kada vidite strukturu rasta u vanprivredi, videćete da su u javnim lokalnim preduzećima, zahvaljujući Zakonu o budžetu koji je usvojila ova skupština, plate rasle samo 0,3 odsto realno u prvih sedam meseci, a u privatnom sektoru, čak 18,3 odsto. Dakle, privatni sektor je imao rast plata od 18,3 odsto, a lokalna javna preduzeća 0,3 odsto, zbog ograničenja. Međutim, to ograničenje je doprinelo obaranju inflacije i mi smo prilično zadovoljni efektima te mere.
Što se tiče penzija, realne penzije su u prvih sedam meseci povećane za 7,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Isplaćena je i druga rata javnog duga u iznosu od oko 4 milijarde dinara, ili oko 50 miliona evra. To je isplaćeno u julu ove godine i Vlada će nastaviti da uredno ovo servisira sve do kraja 2008. godine, kada će biti sve do kraja izmiren dug koji je u prethodnom periodu napravljen prema penzionerima.
Što se tiče strukture rashoda, najveće povećanje rashoda je zapravo ovih 33 milijarde dinara koje su namenjene realizaciji projekata Nacionalnog investicionog plana. Takođe, veći su rashodi za plate za šest milijardi dinara i mogu da vam kažem kakva je struktura ovih rashoda. Najveće povećanje u ovoj godini u javnom sektoru (ne govorim o privatnom sektoru) imaće mladi koji rade u državnoj upravi. To su oni zaposleni do pet godina staža. Njihovo ukupno povećanje plata, koje su inače bile jako niske, biće 62 odsto u ovoj godini. Zatim slede zaposleni u zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite, oni će na kraju godine imati 48 odsto veće plate u odnosu na kraj prošle godine. Zatim, za zaposlene u višem univerzitetskom obrazovanju i kulturi - 32 odsto iznosi rast plata, u MUP-u i u Vojsci - 26,7 odsto. Zaposleni u osnovnom i srednjem obrazovanju imaće rast plata od 22 odsto, a u državnoj upravi je najmanji rast – 15 odsto.
Cilj je da u narednom periodu dodatno povećamo plate u osnovnom i srednjem obrazovanju, jer su oni ove godine imali manji rast plata, ali Ministarstvo finansija je stalo na stanovište da prvo moramo tačno da odredimo ko radi u našim školama, pa da onda možemo tim ljudima koji su stvarno zaposleni da damo veće plate. Mi smo to konačno utvrdili sredinom ove godine. Danas prvi put, to je paradoks, to je činjenica, Ministarstvo finansija zna tačno koliko ima zaposlenih, u kom statusu, u osnovnim i srednjim školama. I po nekoliko stotina miliona dinara mesečno se štedi na osnovu toga, jer su u prethodnom periodu same škole tražile i određivale koliko da im plati Ministarstvo obrazovanja.
Ministarstvo obrazovanja je automatski prosleđivalo to našem trezoru i Trezor je plaćao jednu, đuture, sumu, a očito je da je to išlo i za neke stvari koje nisu bile samo plate, već su se verovatno i neki drugi rashodi pokrivali.
Mislim da moramo da imamo čiste račune. Ako je potrebno, a jeste, da se škole i materijalno potpomognu, treba da znamo šta investiramo u materijalno održavanje a šta su plate. Kada znamo tačno koliki su rashodi za plate, e, onda imamo osnovu za njihovo povećanje, tako da ćemo u pregovorima sa sindikatima, koji će uslediti sada, u oktobru, dati prioritet obrazovanju u narednom periodu, pošto je zdravstvo imalo odgovarajuće povećanje plata u ovoj godini, zbog izvršene racionalizacije u prethodnom periodu. Pri tome, najveće povećanje plata u pregovorima sa sindikatom planirano je za septembarsku i novembarsku platu, dakle, za platu koja se isplaćuje u oktobru, odnosno u decembru. Tada slede i najveća povećanja plata koja će ići iz ovog budžeta.
Naravno, kada govorimo o platama, mi ćemo na ovaj način sada izjednačiti plate i organa bivše državne zajednice sa svim organima Republike Srbije, tako da plate tu budu uravnotežene.
Imamo i 5,5 milijardi dinara rashoda više za penzioni fond u odnosu na plan, imajući u vidu da, iako je naplata doprinosa porasla, nedostaje ovih 5,5 milijarde dinara, i to je obezbeđeno ovim rebalansom budžeta. Sledeće je redovna isplata penzija, a sada je redovno usklađivanje, odnosno povećanje penzija u oktobru mesecu.
Povećane su naknade za socijalnu zaštitu za 5,6 milijardi dinara, i to najviše za tranzicioni fond, s obzirom na to da je u toku ubrzana privatizacija i da postoji interes radnika koji rade u preduzećima koja nemaju perspektivu da dobrovoljno napuste posao. Milijardu i po dinara će biti više obezbeđeno za tranzicioni fond do kraja godine. Zatim, za boračku i invalidsku zaštitu - milijardu i 100 miliona više, za zaštitu porodice i dece - 900 miliona dinara više.
Povećali smo i davanja za Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, kao naknadu za socijalnu zaštitu - za 750 miliona dinara, kako bismo ubrzanom dinamikom nadoknađivali dug koji je napravljen u prethodnom periodu i do kraja godine zaposlenima na Kosovu i Metohiji omogućili veće isplate od uobičajenih mesečnih isplata, jer želimo da do sredine sledeće godine u potpunosti vratimo i anuliramo svu razliku koja je bila pre dve godine napravljena.
Takođe, povećana je stavka stalnih troškova za milijardu i 700 miliona dinara. To su, pre svega, troškovi kod Ministarstva odbrane, zatim u pravosuđu - za sudske veštake i drugi materijalni troškovi. Kod odbrane, znate i sami da je postojao dug koji je nasleđen iz prethodnog perioda od 5 milijardi dinara. On je u međuvremenu, zaista dobrim radom gospodina Stankovića, sveden na oko 3 milijarde dinara.
Želimo da ga još smanjimo, a da ga u potpunosti anuliramo do kraja sledeće godine. Naravno, planirali smo i dodatne troškove za kopnenu zonu bezbednosti, u iznosu od 400 miliona dinara.
Imamo smanjenje rashodne strane budžeta. Naime, Srbija će uštedeti zbog čvrstog kursa dinara 6,6 milijardi dinara na ime otplata kamata i glavnica po osnovu javnog duga, jer je na početku kurs bio veći nego što je danas. Danas imamo jači dinar nego što je bio na početku godine. To je uštedelo ukupno 6,6 milijardi dinara republičkom budžetu i na taj način smo omogućili da se to raspodeli na neke druge namene.
Kada već govorimo o javnom dugu, javni dug je krajem jula ove godine iznosio 9,5 milijardi evra, od čega je unutrašnji dug bio 4 milijarde evra, a ostatak - spoljni dug, dakle 5,5 milijardi evra je bio spoljni dug.
Kada govorimo o budžetskim prihodima, u prvih osam meseci ove godine ostvareni su prihodi od 324 milijarde dinara. To je 66,5 odsto u odnosu na ukupno planirane prihode u ukupnom budžetu i to je realni rast od 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći prihodi u okviru budžetskih prihoda su prihodi koji se dobijaju od poreza na dodatu vrednost i 44 odsto svih budžetskih prihoda su prihodi od PDV-a. Zatim slede prihodi od akciza. Neporeski prihodi čine 14,5 odsto ukupnih prihoda, a porez na dohodak građana - 12,3 odsto ukupnih prihoda.
Neuobičajeno je da su u ovom periodu rasli neporeski prihodi, u koje spada i 320 miliona evra prihoda od prodaje druge licence. To je neporeski prihod i on zbog toga čini ovako veliko učešće, a, inače, nije uobičajeno da neporeski prihodi u jednom regularnom budžetu imaju ovakvo učešće. Na sreću, ovo verovatno neće biti slučaj samo ove godine, jer je u međuvremenu objavljen međunarodni tender za prodaju treće licence za mobilnu telefoniju, po početnoj ceni od 320 miliona evra.
Da biste videli o kojoj se ceni radi, želim samo da napomenem, poređenja radi, da su Hrvati treću licencu prodali za 20 miliona evra, a da Slovenci nisu mogli ni 10 miliona evra da dobiju za treću licencu. Ovde se radi o izuzetno visokoj ceni, zbog toga što je druga licenca prodata po ogromnoj ceni, 12 puta većoj od referentne vrednosti, i to je zaista bila vest koju su objavili svi međunarodni časopisi, od Financial Times do Economist Magazine, mislim na londonski. U svakom slučaju, imaće Srbija do sredine novembra najmanje još 320 miliona evra prihoda koji će ući u sledeću godinu. Dakle, taj prihod će ući kao prihod budžeta u sledećoj godini, jer je Srbija po prvi put u malo lagodnijoj poziciji da može sebi da dozvoli da ne traži odmah novac, nego da se to uplati u januaru, kako bi ušlo u prihod sledeće godine, jer će tada verovatno biti nekih drugih potreba.
Sada imamo sledeći problem. Mi ne smemo trošiti ovaj novac na tekuću potrošnju, na ličnu potrošnju, moramo voditi računa koji je balans, kako ne bismo pogurali inflaciju koju smo, moram priznati, dosta teško uspeli da ukočimo. Stoga je sada naša projekcija da će i naša i buduća vlada morati ovaj novac da investiraju uglavnom u kapitalne projekte, a da se i dalje vodi dosta oprezna politika što se tiče politike ličnih rashoda i ličnih primanja u javnom sektoru.
Imamo mogućnost da sada snizimo i porez na plate. Zahvaljujući vama, narodnim poslanicima, u junu je izglasan zakon kojim će od 1. januara biti manji porezi na plate, uz uvođenje neoporezivog cenzusa od 15.000 dinara, a veliki broj firmi se već u septembru javio za oslobođenja koja smo omogućili tim istim zakonom, gde za pripravnike i mlađe od 30 godina imamo poresko oslobođenje i oslobođenje od plaćanja doprinosa. Veći je nego što je očekivano broj onih firmi koje su se javile, što znači da su poslodavci počeli da koriste te povlastice i očekujemo da će toga biti još više u narednom periodu.
Konačno, želeo bih nekoliko reči da kažem i o Nacionalnom investicionom planu. Nacionalni investicioni plan je ideja koju je naša vlada dobila u martu ove godine, kada smo naslućivali da bismo u procesu privatizacije Mobtela mogli imati prihod na koji uopšte nismo računali, jer, kao što znate, kada smo usvajali budžet za 2006. godinu, ništa nije ukazivalo na to da bi ikada država mogla dobiti ijedan dinar od MOBTEL-a.
To je bio novembar, a kasnije je usledilo oduzimanje licence, krajem decembra, od strane Republičke vlade, a zatim, pošto je preuzela potraživanja dve austrijske banke nad MOBTEL-om, u iznosu od 90 miliona evra i preko noći preokrenula situaciju, postala je većinski poverilac MOBTEL-a. To je bio presudan trenutak, to je januar ove godine, kada Pošta postaje većinski poverilac MOBTEL-a i diktira uslove austrijskim investitorima koji su imali nameru da po niskoj ceni otkupe državni paket.
Ono što je ministrima koji su pregovarali, godinu dana ranije, nudio Šlaf kao neku ponudu bila je cena od 200 do 250 miliona evra za kompletan državni paket, što smo mi, naravno, odbili, iz dva razloga – prvo, što smo uvek insistirali na tenderu, javnom tenderu, a drugo što je cena bila izuzetno niska.
Naravno, pokazalo se da je taj potez bio opravdan i danas zaista niko ne može da kaže ništa loše o onome što se desilo u tom procesu privatizacije. Po prvi put TV kamere su pratile ceo proces, Norvežani su bili ubedljivo bolji, više su platili, odneli su pobedu, a Srbija je zaradila čisto milijardu i 155 miliona evra. To je, zapravo, osnova na bazi koje je kreiran Nacionalni investicioni plan.
Svi prihodi od privatizacije, koje sam pominjao, plus budžetski višak, i mi smo usvajanjem Nacionalnog investicionog plana odredili nekoliko ciljeva investiranja. Prvi cilj jeste rešavanje najvećeg problema Srbije, a to je povećanje zaposlenosti. Srbija mora da poveća zaposlenost jer smo u svim drugim pokazateljima uspeli da, koliko-toliko, poboljšamo situaciju, ili smo na pravom putu. Međutim, i dalje imamo dosta nezaposlenih i to je prioritet broj jedan.
Drugo, moramo da održimo ovaj rast od 7 odsto godišnje i u narednih najmanje pet godina. Treće, vrlo je važno, i to je jedan od velikih problema naše ekonomije, moramo da imamo daleko ravnomerniji regionalni razvoj. Danas se najveće privatne investicije lociraju u velikim gradovima ili u Vojvodini, što je dobro za velike gradove i za Vojvodinu, ali ne ni u celoj Vojvodini jer ima delova Vojvodine koji su daleko od onoga što bi trebalo da bude. Moramo da nađemo način da dodatnim javnim investicijama nadoknadimo taj zaostatak koji stvara privatni sektor i da taj isti privatni sektor ili neki drugi privatni sektor motivišemo da uloži i u manje razvijena područja.
Jedan način je da investiramo u razvoj infrastrukture, da investiramo u uslove za otvaranje novih fabrika tamo i, naravno, da poboljšamo obrazovanje i opštu poslovnu klimu u tim područjima.
Zbog toga, u narednom periodu, država mora da preuzme inicijativu u uravnotežavanju privrednog rasta. To se pokazalo i na ovom, sada privrednom planu, koji je pred vama. Naime, moram da kažem, kao koordinator ovog nacionalnog privrednog plana od strane Vlade Republike Srbije, da su najbolji projekti stizali iz najviše razvijenih opština. Manje razvijene opštine su ili imale slabe projekte, ili ih uopšte nisu slale.
To smo pričali i danas u Odboru za finansije, odnosno da će Ministarstvo za finansije ovih nedelja formirati projektni centar, u kojem će biti zaposleni odgovarajući inžinjeri, pravnici, ekonomisti, dakle, ljudi, pre svega, tehničke inteligencije, ali ekonomisti. Oni će, po nalogu Vlade, ići u manje razvijene opštine i oni će im praviti projekte. Jer, ako čekamo da same lokalne samouprave naprave odgovarajuće projekte, nećemo moći da utrošimo ova sredstva na odgovarajući način.
Kada govorim o pravljenju projekata, ne govorim o idejama, jer svakako ljudi u lokalnoj samoupravi imaju ideje, ali, pored toga, treba napraviti dokumentaciju, i to u formi koja može da se realizuje.
Najapsurdniji je primer Leskovca. Leskovac spada sigurno u manje razvijene opštine u Srbiji. Oni nisu poslali nijedan projekat za kanalizaciju, za vodovod i za lokalne puteve. Poslali su neki projekat koji nije u potpunosti primeren sadašnjem trenutku.
Ima još takvih opština, koje ne želim da imenujem, ali Leskovac stvarno jeste opština kojoj treba daleko više para nego sada, ali je potrebno da se naprave odgovarajući projekti.
Same mesne zajednice su konkurisale i na bazi tih projekata se obezbeđuju sredstva. Na primer, najsvežiji je slučaj kada smo za projekte vode i kanalizacije u mesnoj zajednici Ančiki, ili Bobištu, obezbedili sredstva i smatramo da će ti projekti biti realizovani.
Što se tiče finansiranja Nacionalnog investicionog plana, najvažniji izvor su - privatni prihodi, budžetski suficit, donacije i krediti međunarodnih finansijskih organizacija, a u budućnosti će to biti i predpristupni fondovi Evropske unije.
Primer su Irci, koji nisu imali velike prihode od privatizacije, a počeli su svoj nacionalni investicioni plan sa fondovima Evropske unije. Skoro 80 posto sredstava su dobijali od Evropske unije, iako su oni bili članovi Evropske unije i kod njih je bila druga situacija, dok su danas postali neto finansijeri Evropske unije.
Primer Iraca pokazuje da je moguće, ukoliko se zaista složno radi, da se napravi ekonomsko čudo, jer su imali stopu nezaposlenosti preko 20 posto. Tu stopu su prepolovili za pet godina, a sada su je sveli na ispod četiri posto. Zaista, danas u Irskoj ne radi samo onaj ko neće da radi, a ne ljudi koji zaista traže posao. Ima dosta i naših elektromontera koji odlaze da bi radili tamo, jer ih nemaju dovoljno, odnosno nemaju građevinara i tehničara.
S druge strane, pitanje je šta je važno da bi se ovaj plan ostvario.
Potreban je nacionalni konsenzus i potrebno je da ono što počinje ova vlada nastavi buduća, odnosno buduće vlade, jer zaista ne vidim ko može u Srbiji, ako voli Srbiju, da ima bilo šta protiv toga da se u Srbiji izgrade putevi, vodovod i kanalizacija, tamo gde ih nema, telefoni i bazična infrastruktura. Istovremeno, tamo gde postoje odgovarajući uslovi, potrebno je da se otvore industrijske zone, da se daju potencijalna sredstva za otvaranje novih fabrika. To su projekti koje mi sada imamo.
Dakle, dužnost je i budućih vlada da vode čvrstu budžetsku politiku i da dalje ostvaruju ovaj višak i, naravno, da investiraju u one oblasti koje će dati najveće efekte.
Ovo je prvi put da imamo projektni pristup.
Trezor Ministarstva finansija ima evidenciju o svih 2.000 projekata. Svaki projekat je priča za sebe, ne mogu ovde da ih sve pominjem.
Mogu da kažem da u ovom sistemu neće biti mogućnosti da se prenosi novac sa jednog na drugi projekat u lokalnim samoupravama, već se direktno, na osnovu tendera, sklapa ugovor sa izvođačem i direktno se finansiraju izvođači, po izvedenim situacijama.
U vezi s promenama koje smo imali u Nacionalnom investicionom planu, mogu da kažem da tendere za opremu održavamo na sledeći način.
Koristićemo model koji je bio veoma uspešan u slučaju Mobtela. Na primer, kada se bude raspisao tender za kupovinu kompjutera za škole, jer imamo nameru da kupimo 30.000 kompjutera za osnovne i srednje škole i fakultete u Srbiji, ili tender za vozila, odnosno tenderi za neku drugu opremu, za krevete za bolnice, dakle, generalno za opremu, uradiće se sledeće.
Biće suštinski utvrđeni kriterijumi i u tu konkurenciju ulaze sve firme koje su prijavljene. Onda se organizuje javna licitacija pred TV kamerama, gde se polazi od najniže ponuđene cene za isti kvalitet i obara se cena stepen po stepen - onaj ko da najnižu cenu, dobija. To će biti, takođe, pred TV kamerama. Sve veće nabavke će biti tako rađene, kako bi građani imali poverenja u ovaj proces.
Na ovaj način, pošto je ovde neko pitao kako izgleda struktura kontrole trošenja novca, odnosno bilo je pitanje šta su to projektni saveti, biće to uređeno. Objasniću vam kako izgleda ova struktura.
Dakle, Vlada je formirala Koordinaciono telo za planiranje, plaćanje i realizaciju Nacionalnog investicionog plana, sastavljeno od pet ministara - ja sam na čelu tog tima, ministar Ilić, ministar Aleksandar Popović, ministar Bubalo i ministar Bojan Dimitrijević. To je petočlano koordinaciono telo koje drži sastanak jednom nedeljno i razmatra odgovarajuće predloge projekata. Međutim, suštinske odluke donose projektni saveti.
Formirano je šest projektnih saveta - jedan za oblast niskogradnje (putevi, gasovodi i dr.); zatim, za oblast visokogradnje, za nabavku opreme (celokupna oprema, nezavisno od toga kojem ministarstvu pripada neki projekat); projekti za edukaciju i projekti za podsticanje privrednog razvoja. Mislim da sam nabrojao svih šest projektnih saveta.
Članovi projektnih saveta su imenovani od strane nadležnog ministarstva, od strane predsednika Republike, a u projektne savete ulaze i ljudi koji su iz struke i ljudi koji nisu uopšte iz Vlade, a koji učestvuju u radu ovih projektnih saveta.
Sem toga, sredstva koja se troše iz Nacionalnog investicionog plana su predmet i eksterne revizije, što će biti tema za razmatranje i na narednoj Skupštini. Znači, krajnju reč u kontroli trošenja novca daju eksterna nezavisna revizija i Narodna skupština.
Mi ćemo, na predlog poslanika Baralića, odnosno prihvatićemo njegov amandman, dostavljati jedanput kvartalno izveštaje Narodnoj skupštini o trošenju novca iz Nacionalnog investicionog plana.
Na taj način ćete imati mogućnost da postavljate i pitanja, dajete kritike i inicijative, kao i predloge ovoj vladi i budućim vladama.
Najveći je izazov u svemu tome je kako da se dođe do ravnomernog regionalnog razvoja.
Mi smo već uspeli u ovom planu, koji je za 2006. i 2007. godinu, da imamo investicije u nerazvijenim područjima u proseku od 130 evra po stanovniku i po 117 evra po stanovniku u razvijenim područjima.
Pri tome, na teritoriji Vojvodine i Beograda biće investirano 130 evra po stanovniku, u istočnoj Srbiji - najviše 265 evra po stanovniku, u južnoj Srbiji - 224 evra po stanovniku, a u zapadnoj Srbiji - 162 evra po stanovniku.
Što se tiče okruga gde se ovog puta, odnosno gde su igrom slučaja najveće investicije u odnosu na ono što su normalno imali, to su dva okruga, dakle, Toplički i Raški, oni imaju najveće investicije po stanovniku u odnosu na one investicije koje su bile bez Nacionalnog investicionog plana.
Inače, iz privatizacionih prihoda, za lokalne projekte u Beogradu će biti utrošena samo jedna šestina ukupnih sredstava. Imajući u vidu da je Beograd daleko veći po broju stanovnika, to znači da smo se rukovodili time da pet šestina ide van Beograda, i to je jako važno da se zna, jer je bilo nekih kritika da će dosta novca povući Beograd.
U nekim sektorima, kao što je kultura, neko je pominjao, biće više novca za Beograd, ali to su nacionalne institucije, kao što je Narodna biblioteka, Narodni muzej, Narodno pozorište, dakle, institucije od nacionalnog značaja koje se nalaze ili u Beogradu, ili Novom Sadu, a neke od njih i u Nišu, ili Kragujevcu. Uglavnom su u Beogradu i to su nacionalni projekti, nisu projekti lokalnog karaktera.
Naravno, kada se bude radio plan za 2008. godinu, počeće se od onoga što je planirano za 2006. i 2007. godinu i onim opštinama koje su manje razvijene biće dat veći cenzus za investicije u 2008. godini.
Želimo da u periodu od tri godine, dakle, od 2006. do 2008. godine, imamo zaista distribuciju u korist manje razvijenih, odnosno još više nego što to imamo sada po ovom planu, iako, maltene, svaka opština ovde dobija investicije koje su makar u vrednosti njenog redovnog budžeta, a mnoge dobijaju znatno više.
Međutim, jedno je odrediti novac, a drugo što mi moramo da napravimo, zajedno sa tim lokalnim samoupravama, i projekte koji će omogućiti da se taj novac troši u Trgovištu, Bujanovcu, Bosilegradu, u svim opštinama gde nema tog znanja za pravljenje projekata.
Dame i gospodo, ubeđen sam da ovaj rebalans budžeta predstavlja makar korak napred u planiranju budžetskih sredstava.
Nacionalni investicioni plan je sasvim sigurno nešto što je potpuno novo i ubeđen sam, bez obzira ne to ko će biti u narednim vladama, da će ovaj nacionalni investicioni plan nadživeti mnoge od nas koji smo taj plan napravili.
Hvala vam i nadam se da ćete svi podržati rebalans budžeta, uključujući i ove projekte Nacionalnog investicionog plana.
Pravilo je isto za sve, bez obzira na to da li se radi o Leskovcu, Beogradu, Bosilegradu. Projekti se rade tako što se pravi tender, bira se izvođač, zaključuje se ugovor, a onda se plaća direktno na račun izvođača iz republičkog trezora, jer to je projekat, ne jačanja lokalnog budžeta, već jačanja infrastrukture lokalne samouprave. Da nije bilo, posebno u Leskovcu, loših iskustava u prošlosti, možda bismo drugačije radili. U Leskovcu su već nenamenski sredstva trošena, što je naša budžetska inspekcija konstatovala i zbog toga je podneta krivična prijava protiv sadašnjeg predsednika opštine, zato što je novac koji je bio namenjen za jednu stvar korišćen za drugu stvar, a samo manji deo za to za šta je bilo namenjeno.
Upravo zbog toga, svi građani Srbije, gde god odete, ne žele, odnosno ne pitaju da li ima para za njihovu kanalizaciju, oni pitaju da li ćemo mi to dobiti. Dobiće jedino ako im to neko izvede. Zašto uopšte plaćati opštini i zašto imati posrednika, kad to treba uplatiti direktno na račun izvođača. On ima obavezu da to završi u određenom roku, a ako ne završi, plaća penale državi i time se štede sredstva.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je potpisala sporazum sa Vladom Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza. Kao što je dužnost pri izradi ovakvih sporazuma, to je predmet ratifikacije u parlamentima Srbije i Crne Gore. U međuvremenu je parlament Crne Gore ratifikovao ovaj sporazum i danas se on nalazi i pred vama, pred poslanicima republičkog srpskog parlamenta.
Šta je osnova sporazuma? Osnova sporazuma proizilazi iz Ustavne povelje, a to je da Srbija nasleđuje članstvo u svim međunarodnim finansijskim organizacijama, uključujući celokupne kvote koje Srbija ima u tim organizacijama, a da Crna Gora mora sama da traži ponovno učlanjenje u te organizacije.
To bi značilo sledeće. Republika Srbija nastavlja članstvo državne zajednice u MMF, sa celokupnom postojećom kvotom, koja iznosi 467 miliona specijalnih prava vučenja, a to je ekvivalent iznosa od oko 700 miliona dolara. U tom smislu nastavlja Srbija članstvo i u Svetskoj banci, u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, u Evropskoj banci za obnovu i razvoj i u Razvojnoj banci Saveta Evrope. To su finansijske institucije u kojima Srbija nastavlja članstvo sa celokupnom kvotom, a Crna Gora, po ovom sporazumu, treba da podnese zahtev za prijem i da obezbedi sredstva za uplatu svoje kvote. To je jedan deo ovog sporazuma.
Jedan deo reguliše članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama, a drugi deo sporazuma se odnosi na razgraničenje finansijskih prava i obaveza.
Kao što znate, u prethodnim godinama već smo ratifikovali ugovore o sukcesiji sa bivšim jugoslovenskim republikama, gde su utvrđeni odgovarajući ključevi za podelu deviznih rezervi Narodne banke bivše SFRJ.
U tom smislu, prema tom ključu, Crnoj Gori pripada 5,88 procenata od onih deviznih rezervi koje smo mi nasledili od Narodne banke SFRJ. Ovim sporazumom mi predviđamo da od onog dela koji je pripao Srbiji i Crnoj Gori, 5,88 posto se sada prenosi Crnoj Gori, i to u onoj valuti i u onom obliku kako je to Srbija dobila.
Drugim rečima, ono što je Srbija nasledila od bivše Narodne banke u zlatu i Crna Gora će dobiti 5,88 posto u zlatu. Ono što je Srbija nasledila u odgovarajućoj stranoj valuti, prema tome kako smo mi dobili, Crna Gora dobija u istim tim valutama 5,88 procenata.
Ovaj iznos koji se prenosi Crnoj Gori iz deviznih rezervi bivše SFRJ se umanjuje za iznos od 2,5 miliona dolara, koliko Republika Crna Gora duguje Republici Srbiji po osnovu ugovora vezanih za dva aerodroma u Beogradu i Podgorici iz 2003. godine.
Što se tiče drugih važnih članova u ovom sporazumu, ovim se reguliše i pitanje dugova. Naime, dugovi Srbije i Crne Gore su podeljeni još 2001. godine, prilikom našeg učlanjenja u međunarodne finansijske organizacije i prilikom pregovora sa Pariskim klubom poverilaca, tako da se ovim sporazumom, faktički, samo verifikuje ono što je i do sada bio slučaj.
Crna Gora otplaćuje one dugove koji su locirani na njenoj teritoriji, a Srbija nastavlja da otplaćuje spoljni dug koji je vezan za teritoriju Republike Srbije i tu se faktički samo nastavlja ono što je već bilo utvrđeno još od 2001. godine. Tu niko ne preuzima nove obaveze.
Takođe se dele na isti način i klirinška potraživanja prema Ruskoj Federaciji, odnosno bivšem Sovjetskom Savezu.
Dakle, ovaj sporazum reguliše finansijska prava i obaveze i u potpuno dve različite ravni posmatra članstvo i, s druge strane, sukcesiju bivše SFRJ. To su dve odvojene tačke u ovom sporazumu.
Ono što je važno je da smo uspeli vrlo brzo da napravimo ovaj sporazum sa Ministarstvom finansija Crne Gore, odnosno dve centralne banke su napravile veoma brzo taj sporazum. Prosto, primenjena je Ustavna povelja u jednom pogledu, a u drugom delu je primenjen Ugovor o sukcesiji na isti način kao i sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama.
S obzirom da je Crna Gora već ratifikovala ovaj sporazum, pozivam narodne poslanike srpske skupštine da takođe ratifikuju sporazum, s obzirom da je on veoma povoljan za nas, mi smo nasledili celokupno članstvo. Što se tiče podele deviznih rezervi bivše SFRJ, ionako iovako mi bismo morali da 5,88 procenata damo Crnoj Gori, s obzirom da se radi o zajedničkim rezervama bivše SFRJ. Hvala.
Ovde je bilo prilično komentara na neke političke teme, malo, gotovo ništa vezano za sporazum, ali ću pokušati da se držim teme. Postavili ste mnoga pitanja koja nisu vezana za ovaj sporazum.

Naravno, dužan sam kao ministar da vam dam odgovor zašto je interes Srbije da se što pre ratifikuje ovaj sporazum. Zato što ovim sporazumom Srbija dobija. Mi smo imali dve opcije. Ili da nasledimo stoprocentno članstvo i kvote ili da ga podelimo sa Crnom Gorom. Umesto da ga podelimo mi smo dobili sve, dobili smo sto posto.

Da smo delili, Crna Gora je imala takav zahtev u pregovorima da njoj pripadne 5,88% od kvote, to je 42 miliona dolara. Mi smo međutim rekli da po Ustavnoj povelji oni koji proglase nezavisnost nemaju pravo da nasleđuju članstvo ni u jednoj političkoj i finansijskoj organizaciji, niti u UN, niti u finansijskim organizacijama.

Dakle, pošto su sami doneli odluku na referendumu da žele da budu samostalni, moraju da plate da se učlane u finansijske organizacije.

Nama je u interesu da što pre MMF proglasi da je Srbija naslednik ovih 700 miliona dolara kvote i svih prava koja iz toga proizilaze, a Crna Gora će odlučiti sutra da li će moći da plati 42 miliona dolara da bi imala ekvivalent koji je imala dok je bila u bivšoj državnoj zajednici.

Ono što je daleko verovatnije je da će MMF od njih tražiti da daju mnogo manje, jer to je teritorija manje snage. To je problem Crne Gore, ne naš, ali interes je Srbije da što pre ratifikujemo sporazum i da dobijemo članstvo zbog jednog drugog razloga, zato što svi krediti koji su potpisani i koji su ratifikovani u ovoj skupštini od Svetske banke ne mogu sada u Srbiji biti realizovani dok se ne reguliše članstvo. Prosto pravni je problem dok se ne ratifikuje ovaj sporazum, ne reguliše članstvo, stoje svi zajmovi za škole, puteve, sve ono što je ova skupština do sada ratifikovala vezano za Svetsku banku.

Dakle, Srbija ovim dobija članstvo u četiri važne međunarodne finansijske organizacije, nasleđuje celokupne kvote, a sa druge strane mi smo želeli da u paketu rešimo i ono što bi inače morali da rešimo i kasnije, a to je pitanje podele imovine bivše SFRJ u finansijskom smislu. Prosto, tu smo samo primenili ono što su skupštine nekadašnje SR Jugoslavije već ratifikovale, a to su sporazumi o sukcesiji, gde je Crnoj Gori pripalo 5,88% od onoga što smo mi dobili od Narodne banke bivše SFRJ. Dakle, govorimo o onim zamrznutim deviznim rezervama.

Takođe u ovom sporazumu piše, ono što smo mi dobili u likvidnom obliku dobiće i oni. Ono što još uvek nije podeljeno, još uvek stoje neka zamrznuta sredstva u Švajcarskoj i Francuskoj, to je nekih 10% bivših zlatnih rezervi koje su bile zamrznute tokom sankcija, kada mi budemo dobili, Slovenci, Hrvati, dobiće i Crna Gora.

Što se tiče pitanja koja nisu vezana za ovaj sporazum, bilo je jedno pitanje zašto ne obaveštavamo javnost. Doduše, poslanica je rekla da sam izlazio sa stavovima, a da drugi nisu to činili. Ovih dana bi trebalo da se zaključi sporazum o penzijama i drugim stvarima važnim za socijalno osiguranje, gde će s jedne strane oni koji su radili u Srbiji imati pravo da dobijaju naknadu od Penzionog fonda Srbije, iako sada žive u Crnoj Gori. Oni koji su radili jedan deo životnog veka u Crnoj Gori to pravo će dobijati, sada žive u Srbiji, dobijaće novac iz PIO fonda Crne Gore.

Mi smo tražili i crnogorska strana je prihvatila da građani Srbije koji imaju pravo na to ne moraju fizički da idu u Podgoricu da bi podizali penzije, već preko bankarskih kanala će moći da dobiju u mestu gde žive. Dakle, do sada su morali da putuju ili da daju ovlašćenja razna, sada neće morati, već će moći da podižu penzije u mestima stanovanja.

S druge strane, što se tiče drugih socijalnih aspekata, pregovore vodimo na isti način kao što su zaključeni već sporazum između Srbije i drugih bivših jugoslovenskih republika. Osnovni princip je ono što važi za Republiku Srpsku, važiće i za Crnu Goru. Prosto, neće biti više niti manje prava građana Crne Gore.

Što se tiče preregistracije automobila, vidim da i ovde postoji neka inicijativa. Tu je stvar potpuno jasna i nemojmo da zavaravamo građane. Carina je postojala i za vreme bivše državne zajednice. Dakle, postojala je carina između Srbije i Crne Gore. Mi smo suštinski bili dve odvojene ekonomske teritorije, ne voljom Vlade ili vlada Srbije, već voljom Vlade Crne Gore. Vi znate i sami da su svi napori prethodne Vlade za harmonizacijom tih ekonomskih odnosa propali.

Mi smo imali dva odvojena ekonomska sistema sa carinom. Svako onaj ko je kupovao gde važe drugi carinski propisi, u Crnoj Gori, tako da pozivanje vaše na to da građani nisu znali da žive u dve države, kupili su kola u jednoj državi, probudili se u Srbiji, nemaju smisla, s obzirom da su potpuno različiti carinski propisi u Crnoj Gori i Srbiji bili i pre razdvajanja Srbije i Crne Gore.

Drugim rečima, ako bi Srbija sada prihvatila da preregistruje ove automobile, to bi značilo da se ne poštuju zakoni, propisi. Dakle, svi oni koji pozivaju na preregistraciju, pozivaju na kršenje propisa, a to onda otvara opasan presedan za bilo šta drugo.

Ako bi u ovom slučaju imali presedan, zašto ne bi u nekom drugom slučaju. Zašto na primer neko drugi ne bi zatražio mogućnost da svi vodovi za prenos električne energije budu svojina privatna građana koji žive 20 kilometara u području tih dalekovoda. Dakle, potpuno razni besmisleni zahtevi bi mogli da postanu smisleni ukoliko imate presedan.

Zašto su ispali glupi oni koji su poštovali propise Srbije i platili carinu, platili PDV, kupili vozilo sa ekološkim motorom, a sada oni koji nisu poštovali propise bili bi nagrađeni. Prosto, meni se čini da je reč o zalaganjima za kršenje zakona. Vlada će uvek poštovati propise koje sama donosi, a oni koji predlažu da se to krši, onda možemo zamisliti šta bi bilo u drugim oblastima kada bi oni došli na vlast.

Dakle, srećom to se neće dogoditi, ali vam odgovaram na to pitanje. Dakle, besmisleno je pitanje, jer su svi građani znali da postoji carinski propis Srbije, carinski propis Crne Gore. Sada jednostavno ko god da je radio znao je da će doći pod udar propisa, išao je na to da će politički izlobirati da se popusti. Ako se ovde popusti, onda nema razloga da se ne popusti na svim drugim mogućim mestima. Onda niste vlada, nego ste onda prosto opozicija. U tome jeste razlika između Vlade i opozicije. Opozicija ume samo da daje prazne kritike, a Vlada mora da sprovodi zakone i da vlada.

Što se tiče prava poslanika parlamenta državne zajednice, potpuno je jasno da će biti primenjeni srpski propisi. Koliko imaju pravo poslanici našeg parlamenta, toliko će imati i poslanici bivše državne zajednice.

Dakle, šest meseci, isto kao što je i kod nas pravilo.

Isto važi i za zaposlene u institucijama bivše državne zajednice. Imamo neke zaposlene za kojima potreba postoji. Oni će raditi i u Ministarstvu za ljudska prava, koje je sada preuzeto od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao poseban sektor, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, i naravno da će jedan dobar deo radnika bivše državne zajednice biti preuzet.

Jednostavno, postoje i oni sektori za kojima nema potrebe. To je Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose ili ima čitav niz sektora gde prosto nema potrebe za tim ljudima. Ista pravila koja važe za radnike u društvenim preduzećima važiće i za administraciju državne zajednice.

Prema Zakonu o radu biće isplaćena otpremnina od 1. avgusta za sve one koji su tehnološki višak. Jednostavno, zašto bi čovek iz administracije imao povlašćeniji položaj od radnika u proizvodnji. Mislim da je to potpuno jasan princip, a biće primenjen Zakon o radu.

Što se tiče člana 24. sporazuma koji je pomenut ovde, gde piše u sporazumu da će se on sprovoditi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja rešavaće se i u pregovorima između Srbije i Republike Crne Gore, ne vidim šta je tu sporno.

Pre svega, to nije član zakona, već je član sporazuma. Ovaj zakon o ratifikaciji ima tri člana, a jedan od članova sadrži 27 članova samog sporazuma koji je potpisan. I u pravnom smislu ovaj član koji ste pročitali, član 24, nije član zakona, već član sporazuma, koji jeste sastavni deo zakona.

Dakle, moguće je pravno da tako stoji u sporazumu, a u zakonu nema takve odredbe.

Inače, nije mi jasno zašto bi neko imao protiv da se svi sporovi rešavaju pregovorima. Šta je alternativa, da se ratuje? Znači, možda ste vi vaše sporove u prošlosti, kada ste bili na vlasti, rešavali ratom, ali nisam siguran da ste postigli bilo koji od ciljeva i nisam siguran da je bilo šta dobro bilo za naše građane.

Dalje, pitanje, odnosno to nije pitanje, u stvari akcioni plan i Brisel. Ne znam kome bi ko je dobronameran u Srbiji moglo smetati, ko je taj ko je dobronameran u Srbiji, a koji neće pohvaliti ono što je premijer Koštunica postigao u Briselu pre nekoliko dana.

Pohvaljeni smo od strane Evropske unije, dobili smo jasnu evropsku perspektivu i prosto, samo oni koji su nedobronamerni, mogu da loše govore o tom akcionom planu.

Što se tiče navodnih ponuda deset milijardi dolara ili evra za otkup Kosova, ako su vama radikalima takve ponude date, nama u Vladi nisu, mi za njih ne znamo, ne znam odakle vam takvi podaci i molim vas da obavestite javnost šta je to što SRS, ako pregovara, a pregovara, vezano za Kosovo, jer vi kažete, vi ste rekli da vam je Srbija na prvom mestu.

Postavljam sledeće pitanje, zapravo to nije pitanje, to je konstatacija, pokazalo se u istoriji našoj petnaestogodišnjoj, za koje god teritorije da ste vi iskazivali zabrinutost i interes, Srbija je te teritorije gubila i zato ispada da su Albancima radikali jedina nada. Prosto, nemojte da branite više srpske interese, jer ako branite Kosovo, kao što ste branili Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, neće dobro proći. Međutim, nećete vi braniti te interese, nego ova vlada koja ima mandat za to.

&nbsp;
Tu je odgovor jasan. Svi oni koji imaju vozilo sa „euro 3“ motorom mogu da plate carinu i PDV i da ga preregistruju na srpske tablice. To pravo je potpuno otvoreno. Dakle, nema nikakvog problema i to je u skladu sa propisima. Ako nisu platili do sada, mogu da plate i da ga preregistruju.
Ne mogu bez plaćanja da ga preregistruju ili sa nižim plaćanjima od onih koja su propisana zakonom. Oni koji su uvezli vozilo koje nije po standardima „euro 3“ jednostavno nemaju rešenje, ali nema tako puno vozila kao što ste vi naveli.
Želeo bih da obavestim narodne poslanike da je juče Odbor za finansije podneo amandman, na predlog Ministarstva finansija, da se faktički vrši indeksacija svih stavki od izuzetaka do cenzusa u zakonu.
Dakle, činjenica jeste da, kada smo imali načelnu raspravu, da sam ja obećao da ćemo taj nedostatak u zakonu koji smo zajedno uočili ispraviti, što smo učinili kroz amandman Odbora. Dakle, pogledajte, možda niste stigli, gospodine Arsiću, da pogledate amandmane Odbora koji su juče usvojeni, ali predviđa se usklađivanje svih dinarskih iznosa u ovom zakonu sa rastom cena na malo, tako da to znači da suštinski neoporezivi cenzus od 5.000 dinara neće biti 5.000 dinara onog dana kada stupi na snagu ovaj zakon, a to je 1. januar 2007. godine, već će se indeksirati rastom cena na malo od dana stupanja na snagu zakona do primene. Isto važi za ove poreske dobitke.
Dakle, vrši se indeksacija i na taj način se omogućava da poreski obveznici u svakom trenutku imaju jednako realno rasterećenje. Još jednom bih iskoristio priliku da kažem da ova dva zakona značajno rasterećuju naše poreske obveznike za preko 31 milijardu dinara, da zakon omogućava da već od 1. septembra počne daleko veće zapošljavanje mlađih od 30 godina i starijih od 45 godina, s obzirom na to da su oslobođeni plaćanja i poreza na plate i doprinosa na teret poslodavaca, svi oni koji zaposle građane mlađe od 30 godina i to u periodu od tri godine ako zaposle pripravnike, a u periodu od dve godine, ako zaposle ostale koji su na birou najmanje tri meseca.
Isto važi i za zapošljavanje starijih od 45 godina koji su na birou najmanje šest meseci, takođe, isto važi za zapošljavanje lica sa invaliditetom. Dakle, poslodavci se oslobađaju plaćanja doprinosa, a ne plaća se ni porez na dohodak u određenom vremenskom periodu.
Takođe, ostaju i povoljnosti za manje razvijene regione i siromašnije slojeve stanovništva, s obzirom na to da neoporezivi cenzus znači da će manji porez na dohodak plaćati oni koji zapošljavaju ljude u manje razvijenim regionima i ukoliko zapošljavaju ljude u radno intenzivnim granama. To znači veće rasterećenje za opštine na jugu Srbije, za neke opštine u Vojvodini koje su ispod proseka, a manje rasterećenje za bogatije gradove i opštine.
Isto tako, uvodi se progresivna stopa oporezivanja za one koji imaju veća primanja.
Dakle, ono što sam želeo da kažem sada povodom onoga što je moj prethodnik ovde rekao, uvedena je indeksacija amandmanom Odbora i to treba imati u vidu prilikom dalje rasprave.