Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, imamo danas pred sobom tri predloga jednog zakona i izmene i dopune dva zakona koji su već na snazi.
Dakle, poslanička grupa Nove Srbije će podržati pre svega izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, i smatramo da će to doprineti autonomiji Univerziteta.
Dakle Univerzitet će moći lakše da funkcioniše i lakše da se dogovara sa svojim studentima o potrebama za brojem ispitnih rokova, jer se od fakulteta do fakulteta te potrebe razlikuju i smatramo da ćemo time znatno relaksirati upravo tu studentsku populaciju, koja će sada moći brže, lakše, efikasnije i verovatno bolje po sebe da reši to značajno pitanje koje su do sada pokušavali da reše protestima.
Što se tiče izmene Zakona o osnovnom obrazovanju, odnosno usklađivanje tog jednog člana sa Zakonom o radu, to takođe nemamo problem da podržimo, jer smatramo da je to u stvari nešto što je između ova dva zakona, Zakona o radu i Zakona o osnovnom obrazovanju, bilo u koliziji, pa je sada to usklađeno i dovedeno, naravno, na jedno ustavno pravo svih zaposlenih.
Što se tiče Zakona o udžbenicima, o njemu ću nešto više govoriti. Već je rečeno da je prethodni zakon donet 2009. godine i tada sam učestvovala kao poslanik u njegovom donošenju i amandmanski doprinela da zakon, čini mi se, u tom delu bude bolji.
Moram samo dopuniti zbog javnosti, znači, nije 2009. godine počelo privatno izdavanje udžbenika u Srbiji. Privatni izdavači su postojali ranije, tržište privatnih udžbenika je postojalo pre 2009. godine i tada je to bio prvi pokušaj da se ova značajna delatnost od javnog značaja i zakonski uredi. Naravno, mi danas imamo jedan drugi pristup, pokušaj da se posle evidentiranih nedostataka u izdavanju udžbenika i distribuciji, prodaji udžbenika, dakle, jednim novim pristupom, jednim novim konceptom ta oblast još bolje uredi. Mi očekujemo da će usvajanjem zakona to biti jasnije, bolje i kvalitetnije po obrazovanje Srbije.
Već rekoh da je izdavanje udžbenika delatnost od javnog značaja, jer udžbenik nije obična knjiga. Udžbenik je knjiga koja ima misiju. Udžbenik je nažalost, obzirom da je to deo obavezne školske literature, jedina knjiga koju neki pročitaju u toku života, čak i tu ne pročitaju u potpunosti. On ima veliku odgovornost, jer udžbenik je knjiga koja, osim što pomaže da se usvoje određena znanja i veštine, utiče na oblikovanje svesti i stvaranje standarda jednog društva. To je društvena odgovornost udžbenika. Samim tim i ovaj zakon ima ozbiljnu društvenu odgovornost i mi ga kao takvog i doživljavamo.
U zakonu je izuzetno mnogo kvalitetnih pomaka na bolje i mi ih pozdravljamo i podržaćemo ih. Stavili smo četiri amandmana. Posebno sam zadovoljna što se amandman koji sam podnela na član 14. u potpunosti poklopio sa onim što je gospodin ministar u svom izlaganju rekao, odnosno terminološka stvar je u pitanju. Upravo ste se pozvali na preporučeni obim udžbenika i mislim da je to pravi izraz, a u samom zakonskom rešenju je to malo obimnije rečeno sa jednim pleonazmom, pa vas molim da to precizirate. Pretpostavljam da ćete taj amandman bez problema usvojiti, jer je to u potpunosti ono što odgovara.
Ono što kod izdavanja udžbenika jeste godinama uočen problem. To je problem jednog siromašnog društva. Samo to govorim kao neko ko je u sistemu obrazovanja dugi niz godina proveo na obe strane. Prvo kao učenik i student, a onda kao profesor. I sve te i dobre i loše strane udžbenika i rada sa udžbenicima mogu da interpretiram iz prakse.
Dakle, kada smo osiromašili kao društvo i kada se omogućilo da se izdaju privatni udžbenici, da se prodaju, došlo je do one prve greške, udžbenike je počeo da prodaje rabat, a ne kvalitet. Mislim da će ovaj zakon to u mnogo čemu da popravi. Znači, ne može, to sam godinama govorila kao prosvetni radnik, ne može udžbenik da preporuči rabat, nego mora da ga preporuči kvalitet. I to je prirodno i jedini prirodni zakon koji treba da napravi čistku u izdavaštvu udžbenika, i to pozdravljam. Znači, najkvalitetniji neka opstanu, ako već imamo privatno izdavanje udžbenika.
Reći ću nešto što je lični moj stav, kao dugogodišnjeg prosvetnog radnika, znači, samo moj lični stav koji mogu višestruko da branim, ali ga ovde ne zagovaram samo ću ga izneti.
Ja sam neko ko je radeći u obrazovanju bila isključivo za to država ostane monopolista u izdavanju udžbenika i da zadrži kontrolu nad tim resursom, jer su udžbenici nešto što nije obično izdavaštvo, nego je nešto što jeste vrhunski državni interes. Udžbenik, kao što rekoh, oblikuje svest, oblikuje usvajanje znanja i njihovu kasniju upotrebu znanja i veština.
Dakle, ovde smo slušali razne diskusije i mislim da su tu kolege malo pobrkale šta jesu metodski postupci, a šta su udžbenici. Ovaj zakon treba da uredi izdavanje udžbenika, a metodski postupci i način usvajanja znanja se uređuju nekim drugim podzakonskim aktima, kao što će se urediti i standardi i kvaliteti samih udžbenika u praksi, kao i ono što jesu nastavne jedinice i obim nastavnih znanja.
Dakle, ono što jeste otvorilo problem u Srbiji i, naravno, nametnulo ovakav zakonski predlog jeste taj novi diktat liberalnog kapitalizma i tržišta udžbenika. Kao što reče malopre kolega, svi hoće da pišu udžbenike za osnovnu školu, a osnovna škola nije osnovna zato što nije bitna, nego zato što je ona temelj društva i što je ona osnov društva. Udžbenici za osnovu školu su najodgovorniji za znanje koje će se kasnije u društvu posedovati i kojima ćemo se koristiti. To sam čak jednom kad sam postavila poslaničko pitanje o udžbenicima sa materijalnim greškama i potencirala.
Tu se desilo, naravno, da smo imali izuzetno mnogo ponuđenih udžbenika, izuzetno mnogo diskutabilnog kvaliteta na tržištu udžbenika, izuzetno veliki broj udžbenika sa materijalnim greškama. Dakle, udžbenik je neprikosnoven, udžbenik ne sme da ima materijalnu grešku, udžbenik ne sme, pogotovo u današnjim tehnološkim uslovima, gde mogu i autori, saradnici i sva znanja su vam na jedan klik dostupna, da izađe na tržište, a pogotovo ne sme da završi u učionici i da ima bilo kakav diskutabilitet o onome što on prenosi kao znanje.
To vam govorim zato što sam stavila jedan amandman i molim vas da ga ozbiljno pogledate, a to je kod člana 39. stav 2. tačka 1), gde ste rekli – promenom sadržaja iz stava 1. ovog člana ne smatra se ispravljanje grešaka i omaški u tekstu, pa onda u zagradi imamo imena, nazive, brojeve, pravopisne greške, zastarele ilustracije i sl. Ja sam navela samo zastarele ilustracije se mogu smatrati onim što zahteva ovaj član. Sve ovo ostalo jesu materijalne greške. Ako vi u udžbeniku, recimo, sada dajem primer, vidite da je neko dao skraćenicu „doktor“, dr sa tačkom, to nije štamparska greška, već je to neznanje, nepismenost autora udžbenika koju on prenosi dalje na učenike. To je nešto što moramo striktno da razdvojimo kada su udžbenici u pitanju i kada su zahtevi prema izdavačima udžbenika u pitanju.
S obzirom, da je u pitanju zaista ozbiljan profit kada su udžbenici u pitanju, siguran profit, imamo pravo i obavezu kao društvo da postavimo određene ozbiljne odgovornosti pred izdavače udžbenika i tu pozdravljam stvaranje ovog novog filtera kroz koji treba svaki tekst udžbenika da prođe, odnosno svaki udžbenik da prođe, da bude nemilosrdno vraćen izdavaču ili nemilosrdno odbijen ako on ne zadovoljava i najsitniji kriterijum koji udžbenik mora da ima, jer udžbenik ne trpi slobodan stil. Slobodan stil je dopušten u beletristici, u poeziji. Tamo možete da ignorišete interpunkciju i da to bude vaš način izražavanja. U udžbeniku ne, jer udžbenik ima stroge standarde i udžbenik je odgovoran za najznačajniji i najmoćniji resurs jednog društva, a mi kao osiromašeno društvo taj resurs sada i te kako moramo da koristimo i da se na njega oslanjamo, a to je znanje.
Ono što je udžbenik, osim što je sredstvo usvajanja znanja i veština, udžbenik je svakako jedna od ozbiljnih sredstava sprovođenja reformi u obrazovanju. Sada smo došli do toga, podsetiću, opet smo pominjali neke države koje imaju, kako se reče, kvalitetnije sisteme obrazovanja od nas, što jeste, što nije, ali to je u stvari samo paradigma znanja. Ono sa čim mi imamo problem, mislim da će se ministar tu u potpunosti složiti, jeste da mi u pravoj reformi obrazovanja, koje je vrlo spora i vrlo teška, jer je jedan veliki sistem u pitanju, moramo da promenimo paradigmu znanja i da reproduktivno znanje, koje je kod nas sada toliko prisutno, zamenimo funkcionalnim znanjem, odnosno jedan deo reproduktivnog znanja će biti nužan da ostane, ali da ga zamenimo funkcionalnim znanjima.
Dakle, ono kada pričamo da deca negde uče kroz igru u nekim drugim državama, ne, to su funkcionalan znanja koja su sprovedena kroz obrazovni sistem i postoje tačno metodski postupci kako se ta funkcionalna znanja od treće godine i nadalje, od obdaništa, kroz školu, kroz sve sisteme obrazovnih institucija sprovode i usvajaju.
Dakle, mi ćemo morati ono suvo memorisanje pokušati da kroz jednu ozbiljnu reformu znanja zamenimo logičnim zaključivanjem. Znači, paradigmu reproduktivnog znanja da menjamo funkcionalnim znanjem, ali već rekoh to je sistem u kome će udžbenici imati značajnu ulogu. Da bi se udžbenici tome prilagodili, odnosno zadaci u udžbenicima koji to traže i podstiču, moraće da se menja i pristup nastavnom osoblju, koji to može da sprovede, njihovo dodatno obrazovanje, mentori, učiteljske vežbaonice itd. Ali, to su već niz koraka koje će pretpostavljam da će ministarstvo imati u nekom doglednom vremenu u svom poslu, imati želju da sprovede i način da sprovede.
Ono što ćemo kao poslanička grupa svakako podržati u ovom zakonu, odnosno zahtevati da se promeni, a mi podržati, jeste broj kod liste ocenjivača, dakle, broj godina radnog iskustva o čemu su već neke kolege govorile. Mi smo stavili tu amandman. Dakle, zaista smatramo da je dve godine radnog iskustva da se dospe, bez obzira na obuku, na listu ocenjivača premala, jer je iskustveno znanje u ovakvoj oblasti nezamenjivo znanje.
Znate, kao neko ko je održao na hiljade školskih časova, polemišući sa onima koji školski čas poznaju samo kao đaci i kao neko ko o njima govori teoretski, reći ću vam koja je to elementarna razlika, vrlo rado to citiram, to je kao kada bi ste poslastičarski zanat, završili time što naučite knjigu recepata napamet. To je ta elementarna razlika, kada vi morate imati jedno iskustveno znanje, a četiri godine je od prilike jedan ciklus koliko jedan udžbenik zaživi, pa zato smo smatrali da je pet godina minimalnog radnog iskustva za jednog ozbiljnog i objektivnog ocenjivača koji treba da se nađe na listi udžbenika nešto što treba da bude prihvatljivo.
To su one primedbe, osnovne primedbe koje smo imali kada smo sagledali ovaj zakon. Zaista doživljavajući znanje u ovim novim uslovima kao ozbiljnu robu, smatramo da Srbija ima priliku da od svog znanja napravi čak izvozni brend. Mi imamo izuzetno dobre potencijale. Svuda smo se u svetu time potvrdili, sada smo u stagnaciji, upravo zbog te paradigme znanja koja poslednjih godina devalvirala taj osnovni pristup znanju, ali mislim da ćemo i ovim Zakonom o udžbenicima i kasnije podzakonskim aktima, koji će kanalisati neke stvari kod usvajanja udžbenika i kod njihovog kvaliteta i standarda, imati priliku da znanje ubeležimo kao jedan od svojih najznačajnijih državnih resursa.
Stoga smatramo da je na ovom zakonu velika odgovornost. Ministarstvo ima veliku šansu da napravi ozbiljan, moderan iskorak u reformi obrazovanja i mi ćemo u Danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala vam lepo.