Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman u ime Nove Srbije na član 8. Tražili smo da se reči "poslaničke grupe" zamene rečima "političke stranke, političke koalicije i druge organizacije koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije".
To je pre svega u skladu sa Ustavnom poveljom i to je vrlo logično u odnosu na ono što nam se događa i što pokušavamo već drugi dan da dokažemo da jeste pravedno i da treba da se primeni u ovom zakonskom projektu. Insistiramo, što je jedino racionalno, da se ispoštuje do kraja izborna volja građana. Ona ne može da se ispita ni jednim drugim mehanizmom između izbora, samo izborima.
Istina, ako već pominjemo izbornu volju građana u međuvremenu, posle 2000. godine, nama se događaju ponovljeni izbori, i lokalni, a i predsednički. Građani izlaze između 25 i 30%. Oni koji na tim izborima uslovno pobede sa tim procentom izlaznosti, imaju 3% podrške biračkog tela u stvari. Jasno je da je to politička realnost. Zato su potrebni prevremeni izbori ili je potrebno ispoštovati jasnu volju građana iskazanu na izborima 2000. godine.

Gospodo, kolege poslanici, mislim da je ovaj amandman vrlo nužno i razložno prihvatiti jer  se brišu reči "upotrebom elektronskog sistema za glasanje". Dakle, mi u članu 113. i 114. Poslovnika Narodne skupštine imamo vrlo jasno objašnjeno šta znači javno glasanje i ono može biti izvedeno na tri načina - upotrebom elektronskog sistema, diznjem ruke ili pojedinačnim izjašnjavanjem.
Da ne bi bilo sumnje, koja se često javljala kod upotrebe elektronskog sistema za glasanje, treba ostaviti samo mogućnost javnog glasanja, a mi ćemo se dogovoriti, pošto je to član koji će se samo jednom upotrebiti, kako će se tog trenutka to izvesti. A, i da bismo bili transparentni pred svojim biračima.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nova Srbija predlaže da se član 20. izmeni i da glasi ovako: "Kad poslaniku prestane mandat u slučaju iz člana 19. stav 1. do 6. ovog zakona Narodna skupština izabraće novog poslanika iz odgovarajuće poslaničke grupe ili poslanika iz poslednjeg saziva Veća građana, odnosno veća Republika Savezne skupštine koga predloži odgovarajuća politička stranka, politička koalicija ili druga organizacija koja je zastupljena u Narodnoj skupštini Republike Srbije poslaničkim mandatima osvojenim na decembarskim izborima 2000. godine".
Dakle, to je ono što smo juče i danas mnogo puta pominjali, upravo eliminacija poslaničkih grupa i legalizovanje izborne volje građana, jer politička realnost na koju smo se pozivali je izmerena izbornom voljom građana 2000. godine i do novih izbora ona je takva i jedina merodavna da daje poslanike u Savezni parlament.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštujući i vreme koje smo do sada uložili i umor koji je već vidan kod svih, trudiću se da budem kratka. Naime, budžet je, to je svima jasno, nešto što je ograničeno, budžet je vrlo egzaktan i  ovde sam čula da je svaka dobronamerna sugestija dobrodošla i trudiću se da tako i izložim. Posebno mi je drago što vidim ministre finansija i zdravlja ovde zajedno, pa mogu da im se obratim, jer je ovo sugestija koja se tiče njih. Naime, budžetska sredstva su strogo namenska i ne mogu da se preusmeravaju bez saglasnosti Ministarstva finansija. Budžet ima ulaz i izlaz i to je vrlo jasno i konkretno. Ono na šta ovaj visoki dom mora da stavi overu na kraju jeste završni račun, jeste neki sledeći budžet.
Finansijska disciplina nam je apsolutno neophodna da bismo svi imali neku sigurnost. Budžet su sredstva svih građana i nas koji ovde sedimo i koji ih predstavljamo i svi smo istovremeno korisnici tog budžeta, direktno ili indirektno.
Samo ću skrenuti pažnju na jednu stvar za koju sam zamoljena ispred svoje stranke, ministru finansija, jer smo se obratili Ministarstvu zdravlja, rdi se o preusmeravanju sredstva iz budžeta bez saglasnosti Ministarstva finansija, to je samo jedan primer, može ih biti puno, a nas kasnije neznanje ne opravdava ako overimo nešto što nismo znali.
Naime, u pitanju je Institut za transfuziju krvi Srbije, izvod iz zapisnika od 6. novembra 2002. godine, , odluka Upravnog odbora da se budžetska sredstva namenjena za ostvarivanje opšteg interesa u oblasti zdravstvene zaštite preusmere za opremanje Instituta i to nedostajućom opremom. Odluka je dostavljena finansijskoj službi i Ministarstvu zdravlja. Ne Ministarstvu finansija. Istoga dana, na istoj sednici, odluka - pokrerće se postupak javne nabavke pod rednim brojem 3. itd; očekivana vrednost javne nabavke iznosi 19.200.000 dinara, ali je donacija Evropske agencije u 2002. godini ovom institutu tri miliona evra za nabavku opreme.
Prema tome, nabavlja se nešto što je predmet donacije. Kontrola korisnika budžeta je izuzetno neophodna. Mi smo, u stvari, tražili informacije od Ministarstva zdravlja, ne znam da li ga je dobilo (obraća se ministru zdravlja). Nije ga dobilo. Zato nas ustvari i interesuje kakva je mogućnost da se korisnici budžeta kontrolišu i da ne bude te vrste zloupotreba. Mislim da je sugestija potpuno dobronamerna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Nova Srbija podnela je amandman na član 5. podstaknuta pre svega zahtevima građana Srbije. Ovaj amandman prihvata mogućnost da se poreska stopa za zaposlene u samostalnim delatnostima smanji, od onih 20%, a Vlada je predvidela smanjenje 14%. Zaposleni u samostalnoj delatnosti smatraju da bi bilo opravdano da to bude 10%. Pre svega, zaposleni u ovoj privrednoj grani imaju mali neto prihod i mali neto dohodak opterećenim ranijim poreskim davanjima i velikim režijskim troškovima. Ono što bi bilo veoma stimulativno za razvijanje samostalnih delatnosti koje su značajna privredna grana u Srbiji, jeste poreska stopa od 10%. Time bi oni bili u mogućnosti, ako ne da smanje cene svojih usluga i cene svojih roba, a ono bar da ih ne povećavaju u nekom periodu i učine ih konkurentnim na tržištu. Samim tim i građani bi koristili više te usluge koje bi bile zakonski legalno oporezovane. Moramo znati da u samostalnoj delatnosti imamo takođe, pojavu rada na crno, a kada bi ta stimulativna poreska stopa zaživela od 10%, onda bi se i ovaj problem u velikoj meri rešio. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, podnosim amandman na član 47. stav 2. Dakle, ono što se ovde očekuje, a to je da se procenat 90 zameni procentom 75. Evo koje je obrazloženje. Naime, ovde je u pitanju samo tehnika proizvodnje programa, odnosno njegovog emitovanja. U toku NATO agresije uništeni su svi emisioni sistemi radio-televizije. Ovo je posebno vidljivo u televizijskim kućama RTV Novi Sad i RTV Beograd. RTV Novi Sad ima štetu samo na emisionim sistema preko 60 miliona dolara, a ukupna šteta je preko 100 miliona dolara. Dakle, neće se moći skoro obnoviti jedan tako ogroman aparat koji je potreban na ovim prostorima. RTV Novi Sad prinuđena je da koristi predajnike manjih snaga i veoma teško može da zadovolji ovu zakonsku regulativu, ovu zakonsku obavezu da kvalitetnim signalom pokrije 90% stanovništva u željenoj zoni servisiranja.
Dakle, odatle proizilazi ova potreba da se procenat 90 zameni procentom 75, kako bi Radio - televizija Novi Sad i Radio - televizija Beograd mogli da ispune potpuno zakonsku obavezu koju im nalaže Zakon o radiodifuziji.

Poštovane koleginice i kolege, ispred poslaničke grupe Nove Srbije dužna sam da vam obrazložim zašto smo podneli ovaj amandman i zašto bi trebalo da ga podržite. Naime, krajem prošle godine u Njujorku je međunarodna asocijacija 195 muzičkih udruženja iz celog sveta, među kojima su bili predstavnici naše zemlje, proglasila rezoluciju kojom je vladama zemalja članica tog udruženja sugerisala da u cilju zaštite očuvanja i negovanja autentične nacionalne muzike zakonom regulišu i propišu obavezu zastupljenosti nacionalne muzike sa najmanje 40% programa elektronskih medija.
Već u decembru 2001. godine ovu inicijativu u Srbiji pokreće Udruženje za negovanje i očuvanje muzike u duhu narodnog stvaralaštva "Koreni". Ovo udruženje inače okuplja najveći broj istaknutih umetnika, muzičkih urednika, etnomuzikologa i muzičkih stvaralaca. Inicijativa je upućena na 71 adresu, od Vlade Republike Srbije, ministarstava, političkih stranaka i svih ostalih organizacija. Niko nije pokazao dovoljno sluha za ovu inicijativu.
Nova Srbija niti je mogla niti je smela da se ogluši o rečenu inicijativu, pa poslanički klub Nove Srbije podnosi amandman koji glasi: U članu 68. stav 1. posle tačke 7) dodaje se nova tačka 8) koja glasi - emituju najmanje 40% muzike nacionalnog porekla.
Zbog građana koji su nas birali, između ostalog, i da brinemo o minimumu nacionalnih interesa i zbog vas, kolege i koleginice, dužni smo da iznesemo još neke podatke. Naime, pomenutu rezoluciju odmah su primenile mnoge zemlje za koje mi smatramo i da su demokratske i da su razvijene. Na primer, Francuska je u svoj zakon odredbom ugradila čak 70% nacionalne muzike koju su obavezni da emituju elektronski mediji. U našem komšiluku, Hrvatska i Slovenija su to regulisale sa 80%. Znamo da Grci ljubomorno čuvaju svoj jezik, svoju kulturu i svoje pismo i zbog toga su izuzetno poštovani i cenjeni u svetu. Mislim da ne treba da budemo na repu događanja.
Da pojasnimo, obaveza zastupljenosti od najmanje 40% autentične nacionalne muzike podrazumeva i sopstvenu narodnu, i zabavnu i klasičnu muziku. Još više, to znači obavezu države da preuzme brigu o zaštiti svake kulturne, dakle i naše muzičke baštine. To znači, ako država preuzima obavezu da brine o spomenicima kulture, ako su zaštićene određene biljne i životinjske vrste od nestajanja i istrebljenja, tako i naše nacionalno muzičko blago mora biti zaštićeno.
Ostao je još jedan argument: 4. juna na RTS-u, prvi program, udarni termin, emisija "Za i protiv", na jasno formulisano pitanje - da li ste za to da zastupljenost nacionalne muzike u medijima bude zakonski regulisana, preko 2.000 gledalaca, više od 75%, izjasnilo se za. Valjda nas ovaj podatak na nešto obavezuje.
Pozivam sve koleginice i kolege poslanike, bez obzira na stranačke boje, dresove i interese, da po pitanju zaštite očuvanja i negovanja sopstvene muzičke baštine budemo jednoglasni, jer stara mudrost nas uči da poštujemo sebe da bi nas drugi poštovali.

Predlagač amandmana je apsolutno mislio na celokupnu muzičku baštinu. Što se tiče televizije koja se registruje samo za informativne programe, ona sigurno neće imati obavezu da emituje muzičke programe. Dakle, odnosi se samo na muzički program. Mislim da zemlje koje su to već ugradile, recimo Francuska ili neke druge evropske zemlje, ništa nisu izgubile i nisu ništa neozbiljnije od nas.
Prema tome, ne znam s čim mislimo ući u ovom momentu u Evropu, osim sa svojom k i to kulturnom baštinom. Možda sa prevaziđenim tehnologijama? Pa, i sport nam počinje propadati u rukama mafije. Prema tome, mi se moramo početi nametati Evropi svojom kulturnom tradicijom, koja je zaista za poštovanje i oduvek je bila za poštovanje. Čak i u vreme kada su nas zvali - evropska Turska, skrenuta je na nas pažnja isključivo time što je neko otkrio da mi imamo izuzetnu, možda najbogatiju kulturnu baštinu na svetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani posmatrači, poslanička grupa Nove Srbije smatra da je pred nama projekat izuzetno značajnog zakona, koji svakako mora da postoji. Brzina kojom se on usvaja i kojom je došao na dnevni red i postupak nas ne zadovoljava, pomalo nam daje pravo da budemo skeptični, ali se nadamo da će skupštinska većina imati dovoljno razumevanja da ovaj zakonski projekat amandmanima popravi i učini prihvatljivim za dalju upotrebu.
Znajući koji je značaj elektronskih medija koji su nam dostupni, svesni smo da smo svedoci (bili smo čak i objekti u neposrednoj prošlosti) silne manipulacije elektronskim medijima koji su imali veliku moć, veliki uticaj, pre svega na razgradnju naše kulture i, da ne kažemo, na sve segmente društva i sve vitalne funkcije društva u kom smo se kretali i nalazili. Dakle, imamo pred sobom zakon koji treba da reguliše upotrebu i zloupotrebu oružja, tzv. "sedme sile". Prema tome, moramo se krajnje odgovorno odnositi prema svakom amandmanu. Nadam se da će skupštinska većina iskreno promisliti i usvojiti sve one amandmane koji će ga učiniti prihvatljivim, primenljivim i potpuno pozitivnim.
Pošto je ovim zakonom predviđena regulativa sadržaja programa i uslova pod kojima će se oni realizovati, smatramo da je važno da se obrati pažnja na vaspitni i edukativni sadržaj koji elektronski mediji danas imaju u životu naše zajednice. Naša poslanička grupa će uz svoje amandmane dati obrazloženja. Ukoliko zakonski projekat bude prihvatio sva ona pozitivna rešenja nadamo se da ćemo moći da ga podržimo.

Poštovani predsedniče, poštovani gosti, kolege i koleginice narodni poslanici, imam obavezu da demonstriram politički stav poslaničkog kluba Nove Srbije koji će, a kako smo do sada rekli, glasati protiv ovog sporazuma. Shvatili smo da je ovo rešenje, u ovom trenutku, jedno od onih koje je ponuđeno Srbiji i srpskom narodu, da je iznuđeno okolnostima, raznim događajima, pritiscima spolja i iznutra, da bude ovako kakvo je došlo pred nas.
Međutim, ne možemo nikako da prihvatimo, to je naš stav, ono što se ovde govorilo o mnogim separatističkim idejama iz bivše Jugoslavije, iz bivših nekoliko Jugoslavija u koje je srpski narod i srpska zajednica unosila najviše. Srbi su u tih nekoliko jugoslavija unosili svoje teritorije, uneli su svoju dinastiju, uneli su narod, uneli su svoju državotvornost, a izlazili su uvek sa manje. Svi oni koji su unosili manje u taj brak, odlazili su sa državama.
Danas se ovde govorilo o mogućim tenzijama u Crnoj Gori po pitanju referenduma. Sa jedne strane, to je jasna matematika, imamo 600 hiljada građana Crne Gore pred čijim refrendumom se pomalo plašimo, a sa druge strane imamo deset i po miliona stanovnika, građana Srbije, koje niko nijednog momenta nije pitao da li su oni za zajedničku državu sa svima onima koji nisu sa nama hteli tu zajedničku državu. Ono zbog čega ćemo glasati protiv, jeste što smatramo da su ovakvim dokumentom crnogorski narod i građani nezadovoljni, a srpski narod odnosno građani Srbije su poniženi.
Svakako poniženi, a pre svega privremenošću države. Zamislite, privremenu i povremenu državu; privremeno vladanje, privremene organe. To ne ostavlja utisak ozbiljnosti ni pred ovim narodom, a svakako ni pred svetskom zajednicom. Ono što je ovde posebno neprihvatljivo, to je da se osećamo da živimo u državi koja u ovom trenutku egzistira na samoj ivici verovatnoće, a njena dugotrajnost ili trajnost zavisi od smisla za humor pojedinih političara. Što se tiče jezičke kategorije, a na koju moram da reagujem, jezik je egzaktna stvar i ne može svako proglasiti jezikom bilo šta, a čime on govori. Apsolutno. Hvala.