Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih želeo da kažem par rečenica o onom toku koji je prethodio usvajanju zakona.
Naime, kada se usvajao prethodni zakon o lokalnoj samoupravi, tome je prethodila javna rasprava, koja je trajala godinu dana, a radna grupa koja je radila na tom zakonu je obišla sve veće opštine u Srbiji, dok su ovaj tekst Predloga zakona, nažalost, mnogi narodni poslanici prvi put videli jutros, da o stručnoj javnosti ne govorim, oni će da kažu svoje mišljenje tek nakon usvajanja ovog zakona.
Problem je i to što u radu radne grupe koja je pripremala tekst ovog zakona, sigurno, nije učestvovala nijedna osoba koja poznaje specifičnosti u funkcionisanju lokalne samouprave u nacionalno mešovitim sredinama. Mislim da je to veliki nedostatak ovog zakonskog projekta.
S gospodinom ministrom smo imali, krajem juna, jedan sastanak, kada nam je obećao da će nas uključiti u rad na izradi zakona. Nažalost, to se nije desilo, tako da smo mi 23. decembra prvi put dobili ove predloge zakona.
Želim da govorim samo o zakonu o lokalnoj samoupravi, zato što je, nažalost, jako malo vremena. Generalno procenjujući ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi, smatram da ne predstavlja napredak u odnosu na važeći zakon. U nekim delovima predstavlja velik korak unazad.
Postoje dve vrste razloga zbog kojih ni ovaj zakon, ovakav kakav jeste, a ni postojeći ustavni okvir, nisu dobri. Nažalost, Ustav, pored dobrih rešenja, ima veliki broj loših rešenja. Delovi koji se odnose na lokalnu samoupravu, posebno oni koji se odnose na organizaciju vlasti na lokalnom nivou, nisu, po našoj oceni, dobri.
Postoje, s druge strane, politički razlozi zbog kojih je ovaj predlog zakona ovakav kakav jeste. Ovaj tekst zakona, nažalost, izgleda kao da je jedan član pisan od strane jedne stranke, drugi član – od strane druge stranke, pa treći član – od strane treće stranke i onda ovako iz početka. Mislim da je veliki problem što ovaj predlog nije napisan na osnovu jedne jasne koncepcije, jedinstvene koncepcije.
Sad da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona. S jedne strane, smatram da odredbe koje se odnose na osnivanje jedinica lokalne samouprave zadržavaju i dalje centralistički pristup. Nažalost, nije postojala volja da se načini istinski iskorak.
Građani, naime, putem referenduma, u postupku obrazovanja i ukidanja opština, imaju samo pravo da daju svoj savet, a taj savet će kasnije neko da uvaži ili neće.
Dobro je rešenje u zakonu, a time je DS ispunila nama dato obećanje, što je predlagač zakona predvideo mogućnost osnivanja televizijskih i radio stanica koje izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina i da osnivači tih stanica mogu da budu lokalne samouprave. Smatram da je ovo rešenje, delom, uspeh SVM-a, delom, ispunjenje jednog obećanja.
Nije dobra, odnosno nije baš najsretnija ova formulacija koja stoji u zakonu, zato što predstavlja mogućnost zloupotreba, jer ne sadrži ograničenje u vidu određivanja minimalne minutaže na jezicima nacionalnih manjina. Mislim da ćete na kraju morati, ipak, uvideti da je neophodno izmeniti Zakon o radiodifuziji, kako bi se eventualne zloupotrebe u praksi mogle izbeći.
Dobro je i to što se vraća status grada velikim opštinama i dobro je što Vlada nije upala u zamku, što nije krenula, populistički, u pravcu dodeljivanja statusa grada opštinama koje svojim karakteristikama ne spadaju u gradove. Inače, mnoge zemlje u okruženju su upale u tu zamku. Sva je sreća što smo mi to izbegli.
Najslabiji deo zakona je onaj koji reguliše organizaciju izvršne vlasti na lokalnom nivou. Jednostavno, u ovom delu zakona, su zbog stranačkih interesa, pomešane i babe i žabe. Naime, pomešan je sistem u kojem, s jedne strane, izvršnu vlast čini ili vrši inokosni organ, sa sistemom u kojem vlast vrši kolegijalni organ. Jednostavno, to ne može. Drugo, ne znam gde na svetu postoji jedan ovakav sistem.
Mi smatramo da bi najbolji sistem bio onaj u kojem se gradonačelnici, predsednici opština, biraju neposredno od strane građana i imaju mogućnost da svoje pomoćnike postavljaju samostalno.
Kada se Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, 2002. godine, našao u skupštinskoj proceduri, taj predlog je išao u tom pravcu. Nažalost, tada je jednim amandmanom uvedeno opštinsko veće i sada se opštinsko veće, praktično, vraća na taj prethodni, bivši sistem, kada su postojali izvršni odbori. Mislim da to nije dobro.
Naravno, bilo je mnogo problema u funkcionisanju lokalnih samouprava. Toga smo svesni, ali, prema našem mišljenju, nije trebalo menjati ovaj deo koji se odnosi na izvršnu vlast, nego je trebalo menjati sistem, izborni sistem za izbore odbornika.
Naime, ukoliko bi postojao većinski sistem za izbore odbornika i neposredan način izbora gradonačelnika, onda bi se potencijalni broj slučajeva u kojima skupština i gradonačelnik dolaze u sukob sveo na minimum, kako je, inače, slučaj u mnogim državama.
Postoje, želim da vam kažem, u oblasti lokalne samouprave i javne uprave, i u ovoj oblasti, ISO standardi i to je jedno od merila uspešnosti rada lokalnih samouprava u EU. Naše lokalne samouprave će teško dobiti sertifikat, ali ne zbog svoje krivice, nego zbog krivice zakonodavca, jer se ovim zakonom uvodi jedan, nažalost, potpuno neefikasan sistem odlučivanja.
Čemu toliki broj odbornika, i to je jedno pitanje, najviše 75 u opštinama, a 90 u gradovima? Želim da vam kažem da Budimpešta, grad sa dva miliona stanovnika, ima 66 odbornika. Mislim da je to rešenje mnogo realnije.
Problem je i to što postoje zakonske mogućnosti da se izabere, postavi ili imenuje bezmalo 100 ljudi, znači 100 funkcionera u jednoj opštini sa 10.000 stanovnika. Jedan procenat stanovništva jedne opštine može biti, teoretski, opštinski funkcioner na osnovu ovog zakona. Mislim da je to jako loše i nije u skladu s ekonomskim mogućnostima ove zemlje.
Dobro je rešenje da se prvi put u zakonu pojavljuju odredbe koje daju mogućnost lokalnim samoupravama da obrazuju zajedničke organe, da osnuju zajednička preduzeća i ustanove. Mislim da je to istinski iskorak. Godine 2002. nije postojala volja, sada postoji. Mislim da je to jako dobro.
S druge strane, nije dobro što u oblasti nadzora od strane centralnih vlasti i dalje postoji potpuno etatistički pristup. S time se ne možemo složiti. Zemlje EU idu u drugom pravcu, mi, nažalost, još ne idemo u tom pravcu. O tome ću, inače, govoriti u raspravi o amandmanima.
Poslanici SVM-a su imali dva izbora, s jedne strane, da predlože veliki broj amandmana i pokušaju da drastično izmene predloženi tekst. Znamo da to nije realno, to nismo ni hteli raditi. Svesni smo i roka u kojem zakoni moraju biti usvojeni, zato smo izabrali drugi put i podneli smo samo one amandmane koji ne menjaju ceo koncept zakona, ali znače poboljšanje teksta.
Moram da kažem i to da smo s ministrom i s njegovim pomoćnikom juče imali zaista konstruktivne konsultacije. Ministar je prihvatio dobar deo naših najvažnijih amandmana. To je dobro. Nadam se da će i na kraju ti naši najvažniji amandmani ući u tekst zakona i onda ćemo biti spremni da podržimo ove zakone.
U raspravi o pojedinostima ćemo govoriti i o svim drugim nedostacima ovog zakona, na koje nismo podnosili amandmane, a za koje smatramo da nisu dobra rešenja, ali, jednostavno, zbog nedostatka vremena, nismo hteli na ovaj način da opstruišemo rad, odnosno usvajanje ovih zakona. Hvala vam.