Zahvaljujem.
Što se tiče amandman na član 3. koji sam podnela složiću se sa delom obrazloženja koje glasi – amandman se ne prihvata s obzirom da su ovim članom precizno propisuju i navode objekti. Za deo za koji se ne može naknadno izdati građevinska i upotrebna dozvola, a kojim se postiže zaštita javnog interesa i susedskih prava, apsolutno se ne mogu složiti zato što je tako nešto netačno i već sam navodili i pozivala se na neke od propisa EU. Sada ću pokušati to da i malo detaljnije obrazložim.
Ako predlagač u stavu 1. tački 1. navodi da za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane i dograđene bez građevinske dozvole, odnosno bez upotrebne, ne može se naknadno izdati gr5ađevinska dozvola ako je objekat izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje, klizištu, močvarnom tlu i slično, pa čini mi se da je to kao ona Sokratova – znam da ništa ne znam. Zašto? Zato što prvo oni koji su radili na ovakvom jednom Predlogu zakona, a kasnije koji su davali obrazloženje na amandmane koji se odbijaju, trebali su da imaju na umu neke pozitivne pravne propise koji postoje u RS.
Tako recimo da su tako nešto pogledali i da su tako nešto našli onda bi videli da Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je objavljen u „Službenom glasniku“ 2011. godine, na pravnoj snazi je još uvek, ni u jednoj svojoj odredbi ne pominje zemljište nepovoljno za gradnju.
Čak naprotiv, taj isti Zakon o rudarstvu7 i geološkim istraživanjima u svom članu 21. definiše – primenjena geološka istraživanja, kao i istraživanja koja se vrše za potrebe prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja i izgradnje građevinskih i drugih objekata u cilju upoznavanja geološke gradnje, terena itd.
Ovi navodi o zemljištu nepovoljnim za građenje otvaraju put svim koruptivnim delatnostima koja u našem društvu cvetaju, pošto je ono jako plodno tlo za tako nešto i umesto da predlagač predvidi i da stane na put takvim mogućim zloupotrebama ovim članom i neprihvatanjem ovakvog amandmana, njegovim brisanjem ovog člana koji je potpuno besmislen i koji nema veze apsolutno nikakve sa propisima EU, ali i sa nekim drugim pozitivnim propisima RS, koji su se trebali prvo pročitati i imati na umu kada se pisao ovakav predlog zakona, jednostavno dovodi do toga da se svim tim mogućim zloupotrebama ovim otvaraju vrata i to je jedan širok put. Sve se to prepušta jednoj subjektivnoj oceni organa da odlučuje o stvar za koju prvo nije nadležan, a drugo odlučuje o stvari za koju nije ni stručan.
Naravno, ni odredbe tačke 2. istog stava i člana nisu ništa bolje definisane. Predlagač tvrdi da se za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole ne može naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat izgrađen odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuju trajnost i
sigurnost objekata. Naravno da se nigde ne navodi koji je to materijal. Tako da mi ne znamo. Ne navodi se ni propis koji bi nas na tako nešto uputio. Ništa nije sporno. Neki od nas možda i znaju.
Zakon o planiranju i izgradnji, morali ste imati na umu i taj zakon kada ste pisali ovakav predlog zakona, u svom članu 6. određuje da građevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom građenja objekta ili izvođenja radova moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima. Naravno, nedostatak odredbi iz ovog člana Zakona o planiranju i izgradnji, a za koji već sad znamo da će se ubrzo naći u skupštinskoj proceduri, pa ćemo biti u mogućnosti da i o njemu raspravljamo, odnosi se na to da domaći propisi koji bi građevinske propise usaglasili sa zahtevima evropskih standarda još uvek nisu dovoljni. U ovoj materiji upravo iz razloga što se nisu uzimali u obzir propisi EU opet se nešto negira. Tako Rezolucijom Evropskog saveta je utvrđena potreba za definisanjem bitnih zahteva u pogledu bezbednosti i drugih aspekata koji su od značaja za opšte dobro, a da se pri tom ne snize postojeći i opravdani nivoi zaštite predviđeni postojećom regulativom. Nisam sigurna da se ovakvim predlogom zakona upravo ti postojeći standardi nisu snizili.
E, sad, Evropska Unija, da kažem dalje, koja ima brojne propise iz ove materije i zato insistiram na tome da je izjava usklađenosti potpuno netačna, osnovnim dokumentima novog pristupa u tehničkoj harmonizaciji, upravo u oblasti građevinarstva, vidim da ministra to uopšte ne zanima, ali nema veze, uređuje načela koja su doneta upravo u području tehničkih propisa i koja je objavila u sledećim dokumentima. Znači, opet izjava o usklađenosti nema nikakve veze i potpuno je netačna. Rezolucija Saveta Evrope o novom pristupu tehničkoj harmonizaciji standarda Rezolucije Saveta Evrope, ministre Iliću, o globalnom pristupu utvrđivanja usaglašenosti i rešenja o modulima za različite faze, postupke za utvrđivanje usaglašenosti i o pravilima za označavanje i upotrebu znaka SE za usaglašenost, koji su namenjeni primeni u direktivama i tehničkoj harmonizaciji.
Za početak, mislim da je bilo dovoljno da pogledate ovakve rezolucije i to bi bila početna tačka od koje ste mogli da krenete da napišete predlog zakona. Ovde govorim o nekim propisima EU koji se nisu uzimali u obzir. Vidim da ministar nije zainteresovan da me sasluša, a mogao bi da nauči koji su to propisi EU, upravo u materiji koja se reguliše ovakvim predlogom zakona, ali pošto sam podnosilac brojnih amandmana, o tome nešto kasnije. Hvala.

Zahvaljujem. Pre svega, moram da kažem da meni ovo obrazloženje koje je dato, kojim se odbija ovakav amandman, apsolutno nije jasno. Naime, kaže se u obrazloženju – amandman se ne prihvata s obzirom da se ovim članom utvrđuje i definiše, legalizacija objekta u smislu ovog zakona što je važna odredba za pravilnu primenu odredaba Predloga zakona.
Pazite, imali smo mi i neke druge zakone i neke druge zakoni su nekim drugim odredbama nešto definisali. Ali, između definisanja i utvrđivanja ne može da stoji znak jednakosti sa pravilnom primenom. Imali smo mi i tzv. zakon o lustraciji. Definisao je on pojam lustracije. Važio je dvadeset godina i nikada nije primenjen. Stvarno ne razumem šta je predlagač ili onaj koji je pisao ovakvo obrazloženje i to potpuno nespretno, hteo da kaže ovakvim obrazloženjem i obrazloženjem kojim se neki amandman ne prihvata.
Naime, ukoliko predlagač ovoga predloga zakona i to u svom članu A1. navede da se ovim zakonom uređuju uslovi, postupak, način legalizacije objekata, odnosno delova objekata izgrađenih bez građevinske, odnosno upotrebne dozvole, odobrenja za izgradnju kao i sva druga pitanja od značaja za legalizaciju objekata, pa, onda meni nešto nije jasno. Zašto se ovde isto pitanje postavlja i članom 4. ovog predloga zakona ako je već u članu 1. to isto navedeno. Ne znam zašto onda imate dva ista člana? Ne znam šta to precizirate?
Posebno pitanje, a ovde ću se pozvati na Ustav. Dakle, Ustav Republike Srbije u svom članu 197. određuje da zakoni i drugi opšti akti ne mogu imati pravno dejstvo. To je svima jasno i ništa nije sporno. Sada stav dva tog isto člana i tog istog Ustava određuje da samo izuzetno, odnosno da samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo o kome sam pričala i danas, a i u raspravi u načelu i to samo u onim slučajevima kada to nalaže opšti interes koji je utvrđen prilikom donošenja zakona.
Ovo navodim iz jednog prostog razloga. Naime, uopšte ne vidim šta je poenta toga da naknado izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određeni objekat, odnosno za deo objekta koji bilo da je izgrađen, bilo da je rekonstruisan, dograđen bez građevinske dozvole ili bez upotrebne dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole, spada u kategoriju koje su potpuno suprotno svim navedenim ustavnim normama, a koje se odnose upravo na već spomenuto retroaktivnost, a koja podrazumeva primenu pravne norme na događaje koji su se desili pre njenog stupanja na snagu. Upravo to davanje to retroaktivnosti, odnosno pravne snage pravnim normama i aktima uopšte nije potrebno. Nikada to nije ni poželjno, niti je to celishodnost, samo iz razloga što se time stvara jedna potpuna neizvesnost kod građana. Valjda je svima ovde jasno da se samo pravne norme mogu retroaktivne primenjivati i to samo izuzetno, dakle, krajnje restriktivno i samo ukoliko za to postoje opšti interesi. Dakle, potpuno opravdani razlozi.
Mislim, bar sam lično takvog stava, da teško da postoji opšti interes u ovom slučaju naknadne legalizacije izgrađenih objekata koja se u svim svojim fazama, kako se to navodi u ovom predlogu zakona, talasima koji sve žive građane ove zemlje gotovo da poubijaše, a moglo bi se nazvati i okeanima, koja se otegla gotovo na 18 godina.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Nadovezaću se na ono što je rekla moja koleginica Radmila Gerov malopre, a to je bio i razlog zašto sam tražila da ovakav zakon i to prvim amandmanom da se zapravo promeni sam naziv ovog predloga zakona, jer on nije nešto što suštinski oslikava materiju kojom se ovakav jedan predlog zakona bavi.
Naime, pročitaću i obrazloženje koje je vrlo slično obrazloženju zbog kojeg je odbijen i prethodni amandman koji sam podnela koji glasi da se amandman ne prihvata s obzirom da se ovim članom preciziraju objekti, odnosno radovi koji su predmet legalizacije u skladu sa ovim zakonom, što doprinosi budućoj pravilnoj primeni zakona. Hajde da sačekamo da primenimo, pa ćemo da vidimo da li će ta buduća primena uopšte da bude pravilna, to je neko pitanje koje ostavljamo budućnosti.
Ono što je suština jeste da predlog ovog zakona, ovaj sam zakon o legalizaciji objekata nije leks specijalis. Dakle, on nije poseban zakon i upravo iz razloga što ovaj zakon ne predstavlja leks specijalis, onda se njegove odredbe mogu primenjivati samo na one slučajeve koji nastanu nakon njegovog usvajanja. Stupanje na pravnu snagu je dan usvajanja ovog zakona, odnosno dan njegovog stupanja na snagu, jeste zakonski rok po kojem će se rešavati o pravnom statusu na izgrađenim, odnosno rekonstruisanim ili dograđenim objektima bez građevinske dozvole, odnosno bez upotrebne dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, a to kao datum svakako ne može biti ono što je već ovde i spomenuto, a to je 11. septembar 2009. godine, niti to može biti 11. mart 2010. godine, zamislite ministre iz jednog prostog razloga, tada nije postojao ovaj zakon, a leks specijalis nije.
Sasvim drugo je pitanje da li su objekti koji su navedeni ovim članom izgrađeniji u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, ili možda pak nisu izgrađeni u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i to počev od stupanja na snagu tog istog zakona, dakle od 2003. godine.
Odredbe o tome da će građevinska, odnosno upotrebna dozvola se izdati i za one objekte koji su izgrađeni na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju je potvrđen od glavnog projekta na kojima je prilikom izvođenja radova postupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju potvrđenog glavnog objekta, jednostavno nikako ne mogu da budu sastavni deo ovog zakona, jer tu je zapravo reč o uzurpatorima, tu kategoriju neću posebno obrazlagati, nadam se da je svima jasno šta ona znači, koji su svesno, isključivo samo radi sopstvene koristi kršili zakon.
Ne znam, gospodine Iliću, šta je vama smešno? Ovde je neko radio, ovde se neko trudio, ovde su podneta 174 amandmana, pa molim da imate bar toliko obzira, ako već nećete da komentarišete i da se upustite u raspravu sa narodnim poslanicima, da nas bar primereno i dostojanstveno, onako kako dolikuje Narodnoj skupštini, saslušate. Hvala.

Besmisleno bi bilo kada bi se ja na gospodina Ilića ljutila, zamislite? Kad sam ja davala neke konstruktivne predloge, a nije bilo - briše se; nisu valjali, znate?
Gospodine Iliću, niste mi nešto tako u raspravi u načelu komentarisali. Nešto ste tražili moje pravno mišljenje, pa kada sam ga dala vama opet sad ne odgovara, a vi možete da se smejete do prekosutra. A ono što ste rekli „može i moja baba“, pa znate, ja sam se tako isto kao vi smejala kada sam čitala Predlog zakona, ne samo ovaj, nego i neke vaše ranije predloge zakona. Bili su više nego smešni. Sad morate da se smislite sami sa sobom pa da kažete, pošto ste u raspravi u načelu rekli da je pisalo 50 pravnika, a danas ste rekli da je pisalo 17. sad, ja ne znam koliko pravnika je tu pisalo, ali znam da ste vi meni rekli, u otvorenom razgovoru, da vi nemate kadar, da vama treba pomoć, pa kada vam se pomoć ponudi ni to ne valja, a kada onda neko predloži da se nešto briše onda ni to ne valja, onda je to smešno, onda to mogu i mala deca, mogu i babe.
Pa, izvinite, može malo dete da da ovakav predlog zakona, a mogu i babe i dede da napišu ovakav predlog zakona. Zato je ovakav predlog zakona trebao da bude povučen iz procedure. I da ste shvatili i da ste čitali moje amandmane, a niste ih čitali, to se vidi iz vašeg obraćanja meni, onda biste nešto i uvažili. Onda biste povukli pa bi mi danas imali neki kvalitetniji predlog zakona, a na kvalitetan predlog zakona ja ne mogu da dam kvalitetne amandmane.
Pazite, da sam svih 37 amandmana, koliko ima članova, podnela amandmane bilo kakve sadržine ni to ne bi ovakvom predlogu zakona moglo da pomogne, jer je ovaj zakon sve samo nije dobar. Znači, povucite ga. Nemojte se brukati, sledeći put imate pomoć svih narodnih poslanika koji su pravnici, evo u Narodnoj skupštini. To sam nudila i prošli put, to sam govorila u predlogu zakona o posebnim uslovima prava svojine, a tada nisam davala amandmane kojima brišem članove, ali vam opet nisu valjali ti amandmani…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… a tada sam bila mlada, a danas sam odličan pravnik. Tada nisam valjala i nisam bila dobar pravnik, a danas sam odličan pravnik.
Tako da, gospodine Iliću, naravno, ne ljutim se, vi ste meni simpatični. Isto sam se i ja tako smejala, kao vi danas, ali samo kada sam čitala predlog zakona, kao i svaki vaš predlog. Hvala.

U danu za glasanje podržaću ovaj amandman narodnih poslanika Suzane Spasojević i Dejana Radenkovića, ali ne iz razloga da bih time kontrirala gospodinu Iliću, jer mi imamo jedan poseban odnos uzajamnog reciprociteta - on mene kada vidi uvek me izvređa, a ja njega kada vidim amandmani se sami napišu, nego iz razloga što ovaj amandman zaista smatram kvalitetnim i mislim da ovde uopšte ne treba potezati pitanje da li je nešto ustavno ili nije ustavno.
Odredbe ovog zakona ili ovaj ceo zakon biće ocenjen kao neustavan. Tako da prihvatite slobodno i 20. amandman kao potvrdu da vam više od jedne trećine odredaba zakona, zapravo nije valjalo nego je to isključivo kvalitet i rezultat te jedne trećine rada narodnih poslanika i to upravo putem podnošenja amandmana.
Sve ono što predstavlja sadržinu mojih kolega, koji zaista smatram kvalitetnim amandmanom, iznela sam u načelu i raspravi, tako da ovakav njihov stav podržavamo u broju izgrađenih objekata i nakon datuma, takođe sam govorila. Mislim da ne postoje nikakve prepreke da se ovakav amandman ovde ne prihvati. Tim pre što ovo pitanje treba da se reguliše ovim zakonom. Ponavljam, ovo nije lex specialis zakon i ne znam zašto bi se ovo pitanje regulisalo nekim budućim zakonom o planiranju i izgradnji. To mi naravno nije jasno, ali ja kao retrogradna, koja volim da brišem, podržaću one konstruktivne koji vole da pišu.
U danu za glasanje podržaću amandman mojih kolega. Hvala.

Zahvaljujem.
Imam nekoliko pitanja. Moje prvo pitanje je upućeno ministru prosvete.
Naime, u javnosti, ali i u poslednje vreme i na brojnim društvenim mrežama postoji jedna potpuna nedoumica po pitanju toga da li će se na sledećoj maturi polagati dva ili sedam predmeta, odnosno da li će biti dva ili tri testa. U slučaju da to budu tri testa, moje pitanje ministru prosvete jeste – šta onda predstavlja sadržinu tog trećeg testa, odnosno šta je po zakonu i koji su to uopšte, po ovom pitanju standardi EU?
Drugo pitanje imam za ministarku zdravlja, izuzetno su kratka i precizna. Naime, koliko dugo se čeka na ugradnju veštačkog kolena, a moje potpitanje u kontekstu toga jeste da li je moguće platiti iz sopstvenog džepa, a da se dođe preko reda i na taj način izvrši operacija?
Moje treće pitanje upućujem ministru trgovine i ministru poljoprivrede, pa bih molila oboje ako mogu da mi odgovore. U dnevnoj štampi nedvosmislene su izjave ministra trgovine da je on protiv naravno GMO hrane. Istovremeno od ministra poljoprivrede mogli smo da slušamo izjave kao i pismena saopštenja da je GMO hrana zapravo potpuno bezopasna po zdravlje ljudi, te da se on i kao stručnjak i kao naučnik, shodno svim svojim izjavama koje je po ovom pitanju do sada iznosio, zapravo zalaže za jednu zakonsku regulativu kojom bi tako nešto opravdao.
Da isto pitanje ne bi postavila ministarki zdravlja, mada bi možda i ona trebalo da odgovori na ovo pitanje, imam jedno generalno pitanje, i za ministra trgovine i minstra poljoprivrede, da li uopšte postoji stav Vlade, ako takvog stava Vlada ima po pitanju GMO?
Naravno na ovom mestu iskoristiću da postavim još neka pitanja ministru poljoprivrede. Budući da je u izveštaju Evropske komisije, o čemu smo mogli da imamo uvid, najslabije ocenjeno Poglavlje 33, Poglavlje 11, a naša poslanička grupa SPO i DHSS su upravo to i najviše kritikovale, reč je o oblastima finansija i u oblastima poljoprivrede.
Moje prvo pitanje ministru poljoprivrede jeste kada će i uopšte da li će biti pripremljena i usvojena strategija o razvoju poljoprivrede?
Drugo pitanje jeste – od odobrene kvote za izvoz mesa, koliko je zaista mesa izvezeno i da li je istina da je izvezena samo jedna petina, a ako je izvezena samo jedan petina zbog čega je tako nešto učinjeno?
Imam i pitanje za ministra finansija, budući da sam već pomenula da su poglavlja 33 i 11 najslabije ocenjena u izveštaju Evropske komisije. Naime, imajući u vidu da se prema zvaničnim podacima NBS banke u Srbiji u prethodnoj godini su zaradile 400 miliona evra i to samo na bankarskim provizijama i na naknadama, imajući u vidu da je upravo u našoj zemlji u Republici Srbiji da se bankarske provizije i naknade naplaćuju prekomerno u odnosu na ono što predstavlja uobičajenu praksu u zapadnom svetu, da li je Ministarstvo finansija izvršilo i napravilo neku analizu mogućeg oporezivanja ovog dela bankarskog profita koji predstavlja nekreditni poslovni aranžman banaka, i kao takav ne utiče na rezervni kreditni kapital, a sve budući da se iz ovog dela bankarskog profita može poreskim opterećenjem dobiti deo finansiranja za popunjavanje budžeta? Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, ovim predlogom zakona o legalizaciji objekata se obezbeđuje pribavljanje, odnosno naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekte, odnosno delove objekta koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno koji se koriste bez upotrebne dozvole.
Investitori, odnosno vlasnici tih bespravno izgrađenih objekata, pribavljanjem građevinske, odnosno pribavljanjem upotrebne dozvole, znatno bi uvećali tržišnu vrednost tih svojih objekata, a posredno se time otvaraju mogućnosti i za ostvarenje drugih ciljeva, čime bi se u svakom slučaju doprinelo ekonomskom razvoju.
Uspostavljanjem prava svojine na objektima i to po sprovedenom, odnosno okončanom postupku legalizacije, pruža se mogućnost vlasnicima takvih objekata u smislu da mogu da obezbede odgovarajuće kredite, da izvrše energetsku sanaciju objekata itd.
Predlagač, naime, polazeći od ovog predloga zakona, kaže da je od njega pošao, imajući u vidu pre svega rezultate prethodne analize navedenih zakonskih odredaba, mogao je decidno da nam kaže i kojih, odnosno zakona kojima se uređuje legalizacija objekata, kao i već ono što je spomenuto, odluke Ustavnog suda, koji je cenio ustavnost pojedinih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, a koje se odnose na legalizaciju objekata. Mislim da je to bilo dovoljno da se zaključi da je sada potrebno odmah i u što kraćem roku napisati predlog zakona kojim će se urediti tzv. legalizacija objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinskih, odnosno upotrebnih dozvola i to za one objekte koji su navedeni u predlogu zakona u onom roku, odnosno do 11. septembra 2009. godine.
Pored ostalog, ovakvim jednim rešenjem takođe se navodi da se time stvaraju uslovi za dovođenje u legalne tokove bespravno izgrađenih objekata, ali predlagač nigde racionalno nije objasnio po kom to osnovu i iz kojih to razloga to treba da važi samo za one objekte koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, pa je ovlašćeni predlagač ovom prilikom i sam napomenuo da u tom smislu postoji jedan pravni vakum. Ja ću se sa njim složiti, pa, naravno. Gotovo da posle tog perioda apsolutno u zemlji Srbiji nije izgrađen nijedan nelegalni objekat.
Objašnjenje da predlog koji se odnosi na uspostavljanje jednog novog roka za legalizaciju i to za objekte izgrađene nakon navedenog datuma ne može biti prihvaćen iz jednog jednostavnog razloga, jer ako ćemo se pozivati na odredbe Ustavnog suda, onda moram da napomenem da bi upravo ovakva odredba bila direktna, odnosno suprotna stavu Ustavnog suda i to izraženom u obrazloženju njegove odluke kojim se proglašavaju neustavnim sve one odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, a koje se odnose na legalizaciju objekta, s obzirom da se mora imati u vidu ono što ste sami napomenuli, a to je da je krivičnim zakonodavstvom bespravna gradnja utvrđena upravo kao posebno krivično delo.
Ne znam da li se pod pomenutom analizom bilo koji predlagač, ne mislim samo na vas, podrazumeva nekakvu samokritiku kao neki relikt prošlosti nekog prethodnog sistema, u kom je jednostavno svako mogao da radi šta hoće, ali ukoliko je spreman da se samokritikuje ili da revidira svoj stav, onda bi mu bilo sve oprošteno.
Takođe, ovde predlagač u ovakvom predlogu zakona započinje konstataciju da je u Republici Srbiji bilo više pokušaju da se objekti izgrade suprotno zakoni i gde je god to moguće da se oni sada vrate u nekakve zakonske okvire i da je sve počelo 1997. godine. Mislim da je počelo i mnogo ranije, ali od 1997. godine krenuli su samo da se gomilaju problemi, pa kada već govorimo o toj 1997. godini, moram da napomenem da je zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte predstavljao taj početni korak.
Naveli ste da je svaki sledeći zakon bivao sve liberalniji u odnosu na svoj prethodni, ali, i pored svih onih pogodnosti koje su zapravo bile predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji, to nije dalo očekivani efekat, odnosno, kao što ste i sami naveli, preko 700 zahteva za legalizaciju danas postoji. Rešeno je samo oko 15%. Ovo je izgleda posledica činjenice što, eto, vi tad niste bili u mogućnosti da predložite jedno ovakvo zakonsko rešenje, koje lično smatrate dobrim.
Ukoliko mislite da sam zlonamerna, moram da vas ispravim i da odmah kažem da se tu jako varate. Vi ste naveli da se u fazi izradi ovakvog predloga pristupljeno po ozbiljnim i temeljnim pripremama za izradu ovog nacrta zakona. Sve sugestije koje su dostavljene do momenta donošenja odluke Ustavnog suda, a kojom se upravo odredbe o konverziji zemljišta kod legalizacije objekata na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji stavljene van snage, uzete u razmatranje. Sprovedene su javne rasprave i to u periodu od 24. maja do 12. juna 2013. godine, gde je i ona javna rasprava, tj. okrugli sto koji je održan u Sava centru trebao da predstavlja bar tu neku krunu započetog posla. Javna rasprava organizovana je u saradnji sa stalnim konferencijama opština i gradova. Zamisliste, prisustvovalo je 200 učesnika.
Naravno da su, pored predstavnika opština i gradova koji i treba da budu pozvani, bili pozvani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, što je takođe pohvalno, predstavnici Inženjerske komore Srbije, predstavnici Republičkog javnog pravobranilaštva, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, ali ono što je interesantno jeste da tim javnim raspravama nisu prisustvovali i nisu se njima odazvali, kao što su, recimo, pravni stručnjaci sa fakulteta i instituta.
Istovremeno, nacrt ovog zakona je objavljen na sajtu Ministarstva. Uzete su u obzir i sugestije koje su pristigle elektronskim putem. Prihvaćene su sugestije Ministarstva pravde i državne uprave koje se odnose na usklađivanje kaznenih odredbi. Iz jednog ovakvog predloga zakona sa donetim Zakonom o prekršajima, predlagač sada napominje da je u odnosu na nacrt zakona koji je bio na javnoj raspravi, tekst zakona dopunjen i odredbama kojima je kasnije preciziran predlog legalizacije. Šta će vama onda uopšte javnost? Zašto toliko pozivate na te javne rasprave ako ćete kasnije nešto menjati i nekim odredbama nešto dopunjavati?
Odredbe o kojima govori predlagač po njemu će se precizirati podzakonskim aktom u kome će biti navedeni objekti koji ne mogu biti predmet legalizacije. Ne znam zašto imamo neku večitu potrebu da sve ono što ne umemo ili ne znamo da rešimo jednim predlogom zakona moramo da rešavamo nekakvim budućim podzakonskim aktima? To je postao očigledno manir u našoj zemlji.
Takođe, napominje se da će tokom primene ovog zakona Ministarstvo preuzeti sve što je potrebno da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona i namerava. To jeste dobro. To je odlično i to na kraju krajeva i jeste zadatak predlagača, zapravo Ministarstva na čijem čelu se nalazi, ali ujedno moram primetiti da je to tlo za ispitivanje uspešnosti odnosno neuspešnosti primene zakona ukoliko on bude usvojen, odnosno njegove primenjivosti i neprimenjivosti.
Jedinicama lokalne samouprave, privrednim društvima, organizacijama i građanima će se pružiti neophodna stručna pomoć i protiv toga nemam ništa protiv. Ministarstvo će odmah po stupanju na snagu ovog zakona pripremiti i doneti podzakonski akt kojim će bliže urediti pojedina pitanja iz oblasti ovog zakona. Opet vidimo tu ljubav prema donošenju podzakonskih akata.
Zbog ovakvog stanja, mislim da možete da očekujete jedan sveopšti pravni cirkus koji će biti kasnije upotpunjen organizovanjem javnih rasprava i radionica u upravnim okruzima u Srbiji, a sve u cilju nekakve pravilne i dosledne primene zakona. Mislim da je ovo jedan potpuno pogrešan redosled koraka. Takođe navodite da u skladu sa zahtevima i zakonskim ovlašćenjima da će Ministarstvo po zahtevima zainteresovanih lica davati mišljenje o primeni pojedinih odredbi samog zakona. Trebali ste da napomenete da je davanje mišljenja Ministarstva o bilo kom pitanju iz nadležnosti Ministarstva tek tako neobavezujuće, zapravo potpuno je neobavezujuće mišljenje Ministarstva po bilo kom pitanju kao pravna kategorija.
Takođe, predlagač je u ovom predlogu zakona dao i neke interesantne izjave, a neke se međusobno isključuju. Tako je nadležni ministar rekao – građani ne moraju da legalizuju svoje objekte, već je dovoljan samo upis u katastar nepokretnosti. Ukoliko ste vlasnik nekog objekta 30 godina i ukoliko se niko nije žalio, dovoljno je da se upišete u katastar. Ovo je izjava ministra Ilića koja je emitovana na prvom programu RTS. Zato imamo i sledeću izjavu sa kojom se donekle mogu složiti. Građani većaju i to je ono što ste spomenuli u svom načelnom izlaganju, mešaju Zakon o upisu u katastar nepokretnosti koji je Skupština Srbije već usvojila i Zakon o legalizaciji koji treba da usvoji, znamo da će biti usvojen, legalizacija skupa i zahteva brojnu dokumentaciju a da upis u katastar košta 100 evra i da nema nikakvih dodatnih troškova nakon čega možete objekte da stavljate pod hipoteku, možete da prenesete na svoju decu, da se taj objekat doživotno vodi na vas, a da se posle vaše smrti vodi na vaše potomke i to je potpuno dovoljno da legalno funkcionišete, osim što se tako upisani objekti neće moći prodavati.
Protiv ovoga ne bih imala ništa protiv, ali moram da vam postavim jedno pitanje. Kažete u ovakvoj jednoj izjavi da se takvi objekti neće moći prodavati. Ukoliko se ti objekti neće moći prodavati, kako će onda recimo banka koja je stavila hipoteku u tom slučaju da uradi, šta ukoliko dođe u situaciju da tu hipoteku aktivira? To pitanje ostaje nejasno.
Ima još dosta vaših izjava ovde, ali moraću da vas citiram i da predočim javnosti jednu od najzanimljivijih. Ona glasi – Protiv urbanista koji odbiju upis objekta u katastar, preduzeće se odgovarajuće mere pošto postoje urbanisti koji neće da daju dozvolu i neće da rade svoj posao.
Ministre, čisto za ubuduće, upis objekata u javna dokumenta vrši RGZ, ne vrše ga nikakvi urbanisti. Samo radi preciziranja. Neću spominjati još izjava koje je ministar Ilić davao o ovom predlogu zakona, ali složiću se sa sledećom izjavom – neće Evropa sa nama više da razgovara dok sve objekte ne upišemo u katastar. Tu ste potpuno u pravu. Neće, naravno, da razgovara sa nama. Da li će da razgovara sa nama kada bi Evropa videla ovaj predlog zakona koji je danas u proceduri?
Moram da vas pitam kada ste pripremali ovaj predlog zakona, da li ste vršili nekakvu uporedno pravnu analizu, da li ste pogledali zakon koji ovu materiju uređuje u Hrvatskoj, kao skorašnji primer zemlje koja je postala članica EU? Da li ste pogledali zakon Crne Gore, imate zakon Republike Srpske, imate zakon Federacije BiH i sva ta rešenja čini mi se da su mnogo bolja od ovih koja mi danas imamo pred sobom.
Ovde za trenutak moram da se vratim u prošlost jer, naravno, niste vi krivi zbog svega ovoga što danas postoji i nije ovaj problem počeo 1997. godine, počeo je mnogo ranije. Nije sporna činjenica da nasleđe i dalje egzistira u svom prikrivenom obliku, a taj prikriveni oblik se ispoljava kroz uništavanje svih onih tragova i učinjenih pravnih nedela u proteklih gotovo pet decenija na našem prostoru u oblasti planiranja i izgradnje i zato nam stvarnost i jeste ovakva kakva je. Upravo aboliranjem kršenja svih tih zakonskih propisa, kroz nerad inspekcijskih službi, kroz nedonošenje prostornih planova, kroz neuspele pokušaje legalizacije, došli smo zapravo danas u situaciju da mi moramo lažno da se predstavljamo EU sa tvrdnjom da su zapravo svi nelegalno izgrađeni objekti izgrađeni legalno, ali uz jednu činičnu konstataciju koja stoji u ovakvom predlogu zakona – da za stabilnost tih objekata država ne odgovara.
U prilog ovim navedenim činjenicama ide i konstatacija da zapravo ovim zakonom započinje peti talas legalizacije izgrađenih objekata u Srbiji. Prvi talas je krenuo 1997. godine, kada je donet poseban zakon, upravo u cilju legalizacije bespravne gradnje koji je, istini za volju, možda čak bio najbliži tom nekom procesu jednog organizovanog otpočinjanja ispravljanja tog neželjenog trenda. Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole za određene objekte uređivao je posebne uslove za izdavanje građevinske dozvole za objekte odnosno za delove objekta izgrađene bez odobrenja na područjima koja su urbanističkim planom predviđena za izgradnju, upravo za objekte te vrste i za objekte te namene i određivao je status objekata izgrađenih bez odobrenja na područjima koje urbanistički plan nije predviđao ili pak na područjima za koje uopšte nije postojao urbanistički plan.
Iako je Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine strogo određivao da je divlja odnosno nelegalna gradnja krivično delo za koje je bila predviđena kazna zatvora, opet je zapravo produžen rok za legalizaciju jer je taj zakon u svojim odredbama uvrstio i postupak legalizovanja objekata podignutih bez dozvole. Stručna javnost je još tada, prilikom rasprave o samom Zakonu o planiranju i izgradnji, kritikovala i ukazivala na sve one probleme koje će jedna takva legalizacija doneti. Nažalost, stručna javnost nije mnogo pogrešila.
Dalje imate Bečku deklaraciju iz oktobra 2004. godine koja uvodi i definiše termin neformalnih naselja, a sve u cilju zajedničke saglasnosti o akcijama koje se imaju preuzeti. Pod jedan, prvo je regulisanje i unapređenje neformalnih naselja na jedan održivi način, a pod dva, da se spreči sva buduća bespravna gradnja. Istom tom deklaracijom definisane su brojne stvari, ali ja ih ovde neću posebno navoditi. Recimo, da je nedostatak prostora rangiran kao jedan od sedam najvećih problema sadašnjeg sveta.
Ta neformalna gradnja naravno da u svom jednom dugoročnom smislu trajno menja, trajno uništava prostor i direktno smanjuje buduće razvojne mogućnosti. Ona se javlja u svoja dva pravna lika. Prvo, u situaciji kada građevinsku dozvolu uopšte nije moguće dobiti i drugo, kada je tu građevinsku dozvolu moguće dobiti, ali investitor građevinsku dozvolu nije tražio.
Naravno, problemi datiraju mnogo godina unazad. Možemo govoriti o tome, možemo krenuti zapravo od sredine osamdesetih godina kada je bespravna gradnja prvo bila lokalizovana u perifernim gradskim zonama gde su objekti građeni na preparcelisanim građevinskim zemljama, ali su ih vlasnici naravno u jednom lutrativnom cilju prodavali kao građevinske parcele, kome bi se isplatilo da koristi poljoprivredno zemljište i to, zamislite, u svrhu poljoprivredne proizvodnje. Zakon navodno nije dozvoljavao takve transakcije, ali su jednostavno vlasti žmurile kao uvek i nisu kažnjavale vlasnike uopšte zbog jedne protivzakonite konverzije poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište.
Zatim, imamo jedno onako potpuno bespravno divljanje i u centralnim gradskim blokovima, takođe osamdesetih godina, gde se poprimaju vidljive razmere, gde se zauzimaju tavanski prostori, gde se zauzimaju ravni krovovi, gde se zauzimaju dvorišta, trotoari, ulice, svega apsolutno čega vam u ovom momentu može pasti na pamet. I tada je zapravo izvršena jedna završna faza potpune dekonstrukcije urbanog prostora, jer je uvedena takozvana privremena dozvola, na osnovu koje je graditelj mogao da gradi neki manji, da adaptira postojeći ili da dograđuje postojeći objekat u slučaju uklapanja u budući regulacioni plan, taj objekat je mogao biti legalizovan, u slučaju ne uklapanja, on se nije mogao legalizovati, ali bi graditelj, odnosno vlasnik u slučaju eksproprijacije bio obeštećen za vrednost tog objekta.
U isto vreme, usvojen je i zakon o nadziđivanju stambenih zgrada i pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove i istovremeno, gotovo paralelno sa donošenjem tog zakona otpočela je masovna zloupotreba i jednog i drugog instituta. Tada je već bilo izvesno da sa nikakvim privremenim dozvolama neće ti objekti biti rušeni, bez obzira na to koliko je investitor probio neke parametre i za privremene dozvole, npr. indeks izgrađenosti ili spratnost objekta ili urbanističke standarde koji su godinama uvažavani kao civilizacijsko merilo i koji i dan danas u uređenim zemljama predstavljaju i treba da predstavljaju civilizacijsko merilo.
Naravno da su ovakve dozvole potpuno nezakonite, dobijane posredstvom korumptivnih radnji, apsolutnom vlasti na svim nivoima vladajuće partijske nomenklature, to se podrazumeva, na tako pogodnom tlu razume se da su bile korumpirane sve službe, da je kriminalizacija države doživljavala svoj pun jek. Izdavale su se svakojake privremene dozvole i naravno da je sve funkcionisalo pro principu „koliko para, toliko i kvadrata“. Nažalost, mislim da se to zadržalo i do današnjeg dana.
Budući da nemam još puno vremena, moram da kažem da jedno od bitnijih, suštinskih promašaja u rešavanju ovog navedenog problema o kome danas raspravljamo, a to je proces legalizacije, desio se upravo u postupku poništavanja urbanističke norme koja se formalizuje u podzakonskim aktima i što traje do današnjeg dana. Dobar primer za ovakvu jednu tvrdnju ovog što sam napred navela možete videti u Odluci o privremenim pravilima i uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju i upotrebnu dozvolu za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane bez građevinske dozvole do 13. maja 2003. godine, a na osnovu koje se vrši legalizacija bespravno izgrađenih objekata.
Ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da se tzv. postupak legalizacije objekata ovim predlogom zakona, za koji ja smatram da se još uvek da korigovati amandmanima koji su podneti od strane gotovo svih poslaničkih grupa, ipak prividno šalju nekakvi pozitivni signali EU. Moramo biti svesni da tih pozitivnih signala, niti se oni mogu u ovom momentu kvalifikovati kao pozitivni, ne može biti sve dok se u formi jednog dobrog zakonskog rešenja, a još uvek ima vremena, još uvek nije kasno da ono postane dobro, ne implementiraju one prave, odnosno istinske evropske vrednosti.
Te vrednosti već postoje u različitim dokumentima i ne treba ih nikako ignorisati, a to ste učinili u ovom predlogu zakona u izjavi o usklađenosti sa propisima EU.
Još nešto, ministre, pojam legalizacije izgrađenih objekata, bez obzira da li su ti objekti sa ili bez građevinske, odnosno sa ili bez upotrebne dozvole, dakle, pojam legalizacije izgrađenih objekata u pravnoj regulativi EU ne postoji. Mislim da ste upravo tu činjenicu trebali da imate na umu kada ste krenuli sa izradom nacrta ovakvog predloga zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče, sadašnji i budući članovi Vlade, dosta toga je već rečeno, pa ću se truditi da ne ponavljam neka od izlaganja mojih kolega, koji su juče o tome govorili u raspravi, za koju moram primetiti da je u brojnim momentima dostizala vrhunac svog svog besmisla. U pojedinim momentima bila svođena na puku demagogiju. Mogli smo da čujemo i neke uvredljive izraze, ali u najvećoj meri ličila je na nešto što je građanima Srbije odavno poznato, a podvodi se pod kategoriju političke brakorazvodne parnice.
Danas neću govoriti ni o kakvoj prošloj Vladi, neću govoriti ni o onoj Vladi pre nje, niti ću govoriti o bilo kojim prošlim vladama iz jednog jednostavnog razloga, jer ću ih ostaviti tamo gde im je mesto, dakle, u prošlosti. Prošlost samo treba dobro posmatrati i sagledati je u što većoj mogućoj meri kako bi se budućnost, a zavisno od sposobnosti svakog od nas, učinila što izvesnijom.
Nije tajna da je poslanički klub SPO i DHSS podržao veliki broj Vladinih predloga zakona. Svaki put kada smo to činili, bez obzira ko od nas bio ovlašćeni predlagač, vrlo jasno i decidno smo navodili razloge zbog kojih smo se opredelili da ih podržimo.
Takođe, nije tajna da je poslanički klub SPO i DHSS nailazio vrlo često na neke negativne komentare od određenog dela, nažalost, opozicije, na osude nekih opozicionih poslaničkih grupa, na licitiranje toga da li ćemo mi biti u toj rekonstruisanoj Vladi. Evo, za sve one neverne Tome, nismo, niti su ikada vođeni takvi razgovori. Bili smo opozicija i ostaćemo opozicija, ali onakva kakva treba, a ne opozicija u onom više nego bukvalnom značenju, da kritikujemo samo zarad kritike, nego da doprinesemo kada je god to moguće.
Naravno, nailazili smo i na jedan nipodaštavajući odnos. Nailazili smo i na određena vređanja, ali nije se imalo hrabrosti da se to iznese u plenarnoj sali, već su uvrede uglavnom činjene na skupštinskim hodnicima ili po ćoškovima. Svi mi treba da imamo na umu da svakog od nas može vređati ili jači ili slabiji. Ukoliko nas vređa jači, štedimo sebe, a ukoliko nas vređa slabiji, štedimo njega. Demohrišćanska stranka Srbije na direktne uvrede kojima je bila izložena nije odgovarala uvredama. Mislim da zaključak u onome što sam trebala da kažem možete i sami doneti. Na kraju krajeva, odnos prema ljudima, bez obzira o kojim temama se radilo, jeste odraz sopstvene ličnosti.
Da li je bila potrebna rekonstrukcija Vlade? Da, naravno da je bila potrebna. Bila je više nego potrebna. Da li se ona mogla izvršiti u nekom kraćem vremenskom periodu? Ne znam, ja sam opozicioni poslanik, pa ne mogu licitirati vremenom da li je ili nije mogla. Neki su ovde to poredili sa nekim porođajnim mukama ili ne znam kakvim drugim. Mislim da u najmanju ruku takav rečnik, bar za poslanike Narodne skupštine, nije bio primeren.
Takođe, ovde se dosta puta govorilo o tome da li su potrebni izbori. Govori se već godinu dana od kako je ova Vlada konstituisana, da li će oni biti raspisani u avgustu, da li će se održati u oktobru, možda u decembru, a možda i sledeće godine na proleće. Ne znam da li će biti novih izbora iz jednog jednostavnog razloga – ne donosim ja odluku o tome. Ali, obično se na izbore pozivaju oni kojima izbori ne odgovaraju. Obično se na prevremene izbore prikrivaju oni koji vrlo često vole da se kockaju, a kockari su vrlo često dužnici, a dužnici treba da znaju da najviše treba da zaziru od poveriočevog praga.
Demohrišćanska stranka Srbije, naravno, u svom delovanju je iznosila kritike, ali uvek kada je kritikama bilo mesta, pa i više nego argumentovano te svoje kritike obrazlagala. Juče je spomenuta, a i danas, ekonomska politika. Izvinite, ali u poslednjih ne godinu dana, nego u poslednjih 12 godina, ona je bila ravna katastrofi, a budući da se nalazila u rukama jednog čoveka, mislim da smo o njegovom liku i delu, koji danas više nije član Vlade, niti će biti član rekonstruisane Vlade, Demohrišćanska stranka Srbije je rekla sve što je imala u ne malom broju puta i u pismenoj formi i u obliku krivičnih prijava koje se nalaze, bar se nadam da se još uvek nalaze, u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Nismo glasali za onaj skaradni budžet, nismo glasali ni za još gori rebalans budžeta, niti ćemo za ono što ne podržavamo ikada u budućnosti glasati. Spomenuto je ovde juče i pitanje poljoprivrede. Naravno, ukazivali smo na silne probleme poljoprivrede smenjenom ministru Kneževiću, kada smo raspravljali o Zakonu o ruralnom razvoju, o već pomenutom budžetu, o pomenutom rebalansu budžeta, ukazali na položaj srpskog seljaka koji je danas potpuno obespravljen, koji je unazađen, koji je slomljen, skrhan, kako god hoćete. Ukazivali smo na probleme u veterinarstvu, na nedostatak vakcina protiv besnila. Ukazivali smo na osiromašeni stočni fond i na brojne druge teme. Podnosili smo gomilu amandmana. Iz nekih razloga, sluha za tako nešto, bar za one kritike koje smo mi iznosili, nije bilo.
Bila je i afera aflatoksin. Čini mi se, tresla se gora, rodio se miš. Ako postavim pitanje – da li se danas neko od onih malobrojnih instituta koji mogu da se navedu na prst jedne ruke bar merenjem nivoa aflatoksina u mleku ili bilo koji drugi proizvod, ne mora da bude mleko, neka bude kukuruz ili med, reći ću vam – ne bavi se, zato što je to bila afera i na aferi se i završilo. Cilj je postignut. Ministar Knežević je smenjen. Da budem još jasnija, demohrišćanima i nije baš za volju što je to učinjeno. Želimo gospodinu Kneževiću svaki uspeh u daljem radu, ma čime se on u budućnosti bavio. Nadam se samo da njegov rad neće biti medijski propraćen, jer mislim da je to prvenstveno razlog njegovog smenjivanja.
Kada već govorimo o poljoprivredi, mislim da bi Srbija konačno, to je tema i za novog ministra poljoprivrede, trebalo da se vrati upravo poljoprivredi. Više puta su DHSS i SPO isticali da je seljak taj koji treba da bude stub srpskog društva. Dok se tako nešto ne desi i nadam se da nećemo provesti godine čekajući da se tako nešto dogodi, moram vas podsetiti na ono što se vrlo često ovde zaboravlja. Svi smo mi deca seljaka, samo razlika među nama jeste u naslednom redu.
Zdravstvo smo kritikovali bezbroj puta, gotovo sve zakone iz oblasti zdravstva. Ukazivali smo na to kako funkcionišu zdravstveni sistemi mnogo razvijenijih i mnogo boljih zemalja od nas. Vršili smo uporednu analizu zdravstvenih sistema sa zemljama u okruženju.
Da li je Ministarstvo zdravlja imalo sluha za naše kritike? Do sada nije, a nadam se da će u budućnosti imati. Mislim da će biti bolje ukoliko budu imali.
Takođe smo ukazivali na to, iako smo nailazili na tu brojne kritike, da direktorima zdravstvenih centara ne mogu upravljati doktori, znate? Oni su završili medicinu, položili su Hipokratovu zakletvu, tu su da leče, a ne da se bave upravljanjem. Tako da upravljanje treba da prepustite onima koji upravljanje poznaju, na primer, menadžerima.
Prosveta. Evo jedno vrlo zanimljive teme. Opozicija je, kao što svi dobro znate, predložila inicijativu za smenu tadašnjeg ministra prosvete Žarka Obradovića zbog afere koja se naravno desila i koja je već opšte poznata. Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka, naravno, poslednji su pitani, pošto su nas već svrstavali u vlast, a mi vlast nikad nismo bili, pa dokazujemo i danas, a nekima je teško izgleda tako nešto da priznaju. A u razgovoru lično sa pojedinim kolegama iz opozicije na pitanje – zašto recimo ja konkretno neću tako nešto podržati? Odgovorila sam da će ministar Obradović i onako biti smenjen, tako da Demohrišćanska stranka Srbije neće učestvovati u toj farsi. Sada, da li sam bila vidovita, ne znam. Ali danas mi moraju dati za pravo oni kojima sam to tako nešto već bila saopštila. Znam da je to teško da priznaju, ali to je već njihov problem.
Naravno, ono što Demohrišćanska stranka podržava i ističe kao svetlu tačku za ovih godinu dana rada Vlade jeste pre svega borba protiv kriminala i korupcije. To je nešto što ćemo uvek podržavati, pre svega, iz razloga zato što je ta ista borba protiv kriminala i korupcije jedan od programskog delovanja Demohrišćanske stranke Srbije i nalazi se u programu Demohrišćana još od momenta njenog osnivanja 1997. godine.
Sporne privatizacije – zamislite, 24 naloženo. Bojim se da ćete imati još tri puta po 24 privatizacije. U ovoj zemlji toliko ima spornih privatizacija da mislim da će njihov broj premašiti trostruki iznos. Naravno, na mestu kada pominjem privatizaciju, dozvoliću samoj sebi da budem i lična. Pokojni doktor Vladan Batić o nekim privatizacijama je pričao kada niko nije smeo da iznese istinu o tome. Ne samo da iznese, nego da pomisli da izgovori istinu. Naravno, danas neki pričaju o tome koji bi trebalo da znaju ili da se sete da je taj isti doktor Vladan Batić bio hapšen kada je govorio o Nacionalnoj štedionici. Kada se to desilo? Valjda znate, neću pominjati period.
Dalje. Što se tiče pravosuđa, Demohrišćanska stranka Srbije je, ništa ne krijemo, sve je kod nas javno i transparentno, takođe podržala gotovo sve zakone iz oblasti pravosuđa i, naravno, glasala za iste, ne zato što smo smatrali da su ti zakoni savršenstvo, jer savršenstvo ne postoji ni kod koga i ni u čemu, već zato što smatramo da nečiju volju, nečiji trud, znoj, zalaganje treba ceniti. Pre svega, na prvom mestu treba prepoznati a na kraju onda i podržati, posebno ukoliko se doprinosi neučvršćivanju, nestabilnosti nego, nažalost, ponovnom uspostavljanju pravne sigurnosti i ponovnom uvođenju vladavine prava.
Što se tiče kandidata za ministre, juče je licitirano o njihovim biografijama, da li smo ih dobili na vreme, da li nismo dobili na vreme. Iskrena da budem, moram priznati neke biografije sam pročitala, neke nisam čitala. Neki od kandidata za ministre su ličnosti, pa je svako od nas mogao da prati njihov rad i njihovo delovanje, naravno, ukoliko je to bila sfera njegovog interesovanja.
Ja, na primer, već unazad godinu dana pomno pratim rad gospodina Tasovca, baš me zanima, a političare recimo nisam. Pratim koncerte Filharmonije i u odsustvu, obično znate, zvanje političara izmišlja onaj koji nema sopstvenu profesiju, a ja za tako nečim nemam potrebe i nadam se da ćete biti u mogućnosti u nekom narednom periodu da privolite što veći broj političara i da se vama ostvari želja da konačno i oni odslušaju neki koncert Filharmonije, ali isto tako da ih recimo nagovorite da prisustvuju nekoj od donatorskih večeri kada se prikupljaju sredstva za bolesnu decu ili za decu ometenu u razvoju, kao što je to bio slučaj sa osnovnom školom „Anton Skala“, kada ste vi dali svoj doprinos. Jeste, posvetili ste i stavili posvetu svoju na knjigu „Zubina mehte“ i njegovog sjajnog dela „Partitura mog života“, koja je, na moju veliku sreću, završila u mojim rukama.
Dalje. Moram da uputim premijeru jedno pitanje. Ne znam da li ste se vi rukovodili onim Aristotelovskim da je najstabilnija ona država u kojoj su svi muškarci jednaki pred zakonom, pa ste iz tih razloga malo ignorisali rodnu ravnopravnost i nemam ništa protiv novih kandidata, ali moram da primetim ono što je evidentno - zašto nema ni jedne žene među novih 11 kandidata za ministre?
Za sam kraj, neću se ponavljati, u ovoj zemlji Srbiji, moram da predočim nekim mladim ovde kandidatima, sa nekim sam i generacijski bliska. Znate kako, političke stranke, gotovo sve, ne gotovo sve, izbrisaću ovo gotovo, nego sve, pozivaju se na mlade ljude od izbora do izbora, od jedne izborne kampanje, do druge izborne kampanje, neretko kako se naravno i koriste, a kada sa mladim obrazovanim ljudima, pruži šansa da nešto urade, ili ne daj Bože, ponudi im se da preuzmu neki odgovoran posao, onda u nedostatku argumenata spočitava im se njihova mladost. Oni koji iznose takve kritike, ne znaju da je njihova mladost zapravo njihova najveća prednost.
Zato mi je veoma drago i takođe ću imati dovoljno smelosti da kažem da pored ministra Selakovića, kao do sada najmlađeg člana Vlade, on je već sad „stari ministar“, naravno stari pod znacima navoda, podršku Demohrišćanska stranka Srbije će pre svega pružiti gospodinu Krstiću, gospodinu Udovičiću, a naravno i svim članovima Vlade, želeći im uspeh u njihovom daljem radu, ali takođe uz jednu opasku, da nikada ne smetnete sa uma da ministarska funkcija nije privilegija, ona je i obaveza i kao takva morate snositi i morate na sebe preuzeti apsolutno svu moguću odgovornost za sva pitanja, za sve teme i za sve probleme na čijim resorima i na čijim čelima ćete se ubuduće i nalaziti. Hvala.

Što se tiče amandmana na član 39, mogu se delom složiti sa tim da se traži smanjenje propisanih novčanih kazni, kako za fizička lica ili odgovorna lica, odnosno pravna lica i za preduzetnike, pa da opravdanje bude to -  eto, nema novca. Nema novca, nije ga bilo ni prošle, ni pretprošle godine, za to treba da pitamo jednog finansijskog eksperta, koji je u svakoj vlasti bio ministar finansija.  Ali, kada neko od poslanika kaže – nema novca, nema prekršaja, onda je evidentno da Zakon o prekršajima nije pročitan.
Postoji, znate, nešto što se zove institut rada u javnom interesu, ovde su ga mnoge poslaničke grupe podržale. Postoji nešto što se takođe zove pooštravanje kaznene politike. Mnoge ovde opozicione poslaničke grupe isto su bili zagovornici tog povećanja kaznene politike.
Ako se striktno držimo samo Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, onda je nedopustivo reći - nema novca, nema prekršaja, jer imate nešto što se u ovom zakonu zove zamena neplaćene novčane kazne. Ta neplaćena novčana kazna, znate, može se zameniti i nekim drugim institutima i nije to samo zatvorska kazna, postoji jedan institut koji se zove rad u javnom interesu. Meni je jako simpatično za vreme čije vlade je upravo uveden institut rada u javnom interesu, koji je, nažalost, bio tako malo puta primenjivan. Hvala.

Meni je interesantno kada ovde neki poslanici kažu, neki od opozicionih poslanika imaju potrebu da se dodvoravaju ministrima, jesu obično oni koji moljakaju ministre da im se usvoje amandmani, ili koji uslovljavaju pa kažu, ako prihvatite amandman, mi ćemo podržati vaš zakon. Obično su ti koji se dodvoravaju ministrima. Toliko o tome.
Što se tiče samog ovog amandmana, naime, moralo se pažljivo pročitati do kraja, ceo ovaj Predlog nacrta zakona, pa se onda jasno moglo videti da ovaj nacrt zakona za osnov ima, pazite već važeći zakon.
E sada, dosadašnja praksa je pokazala, više nego jasno i više čini mi se nego transparentno, da se naplata, upravo novčanih kazni, a radi se naravno o prekršajnim postupcima, vrši tek onda kada pod pretnjom izvršenja, kazne zatvora, a nakon što se sprovede postupak zamene nenaplaćene novčane kazne, kazne zatvora, a sve to naravno za posledicu je obično imalo u praksi, ništa drugo nego jednostavno zastarelost izvršenja kazne.
Ovde se ne radi o tome da li su kazne male ili velike i da mi sada pominjemo ekonomsku situaciju, pa evo podnesite inicijativu za smenu ministra finansija, pa neka se on izjašnjava o ekonomskoj situaciji u poslednjih deset godina, ali prevencija se jedino isključivo može samo vršiti propisivanjem drakonskih kazni.
Evo, ovom prilikom ću da se dodvorim ministru pa da kažem o nekim kasnijim izmenama i dopunama, zamoliću da pooštrite sve ove navedene novčane kazne. Hvala.

Hvala puno.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam ukupno devet amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i, kako možemo da vidimo, Vlada je predložila Narodnoj skupštini da odbiju upravo amandman na član 1. koji sam podnela i kojim sam tražila brisanje uvođenja novih članova 10a, 10b i 10v. Nije to nikakav problem što je Vlada odbila moj amandman, nema apsolutno ni jedan jedini problem sa tim da i ubuduće odbija bilo koji moj amandman, ali interesantno je da je Vlada predložila Narodnoj skupštini da se odbiju amandmani svih narodnih poslanika.
Sada, što se tiče i amandmana na član 1. i svih ostalih amandmana na sve ostale članove koje sam podnela, svaki amandman u sebi sadrži svoje obrazloženje, tako da ja svoje amandmane ubuduće neću obrazlagati, a i kako je gospodin Velimir Ilić to u raspravu u načelu rekao - ne želim da smaram narodne poslanike, tako da, otuda proizilazi da ubuduće da su odbijeni svi amandman. Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru ispada da je jedan savršen zakonski predlog. Hvala.

Hvala.
Rekla sam da se neću javljati, ali povodom člana 5. moraću da reagujem, budući da sam u istovetnom tekstu podnela, kao i moje kolege poslanici iz Demokratske stranke Srbije. Kao što je to kolega Bojan Đurić iz LDP, u načelu u raspravi lepo pomenuo, ja sam već prošla kroz ovu baražnu vatru, pa koleginica Božanić ne mora mnogo ovde da se tangira, gospodin Ilić to je sve lepo rekao šta je imao u raspravi u načelu.
Takođe moram da pomenem kada gospodin ministar pominje da ne treba da pljujemo ljude, niko ovde nikog ne proziva, nikakve profesore, nikakve stručnjake, a budite sigurni da se i mi sa njima konsultujemo, da i mi sa njima razgovaramo, da oni uvažavaju naše mišljenje, isto kao što i mi uvažavamo njihova mišljenja, a budite sigurni takođe da sam ja, pre nego što sam podnela bilo koji amandman razgovarala i sa ljudima iz Geodetskog zavoda i sa predstavnicima sindikata, i sa određenim profesorima, a što se tiče i Predloga zakona o posebnim uslovima upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, ponudila sam vam svoju pomoć, niste je prihvatili, mislim da bi bilo celishodno da je ubuduće prihvatite. Hvala.

Samo jedno pitanje za gospodina Ilića.
Kada se podnese amandman u istovetnom tekstu od strane više narodnih poslanika, u ovom slučaju različitih opozicionih grupa, kako je uopšte moguće da Vlada daje različita mišljenja? Hvala.

Naravno, složiću se i u danu za glasanje ću podržati amandman koji su zajedno podneli poslanici: Donka Banović, Milica Vojić Marković i Miroslav Petković. Pošto je gospođa Vojić Marković već obrazlagala ovaj amandman, pa smo onda mogli da vidimo da se amandman ne prihvata iz razloga koji su navedeni u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pod brojem 33, taj amandman pod brojem 33 jeste moj amandman, koji nije prihvaćen. Za gospođu Vojić Marković, pročitaću – ne prihvata se iz razloga zato što, shodno članu 149. Zakona o državnom premeru i katastru, Republički geodetski zavod vrši procenu vrednosti samo onih nepokretnosti koje su upisane u katastar, a za one nepokretnosti, pazite, koje nisu upisane u katastar, a za koje eventualno u arhivi zavoda nedostaje ugovor o kupoprodaji ili zakupu, zavod će od organa nadležnog za overu ugovora zatražiti da dostavi jedan primerak overene kopije ugovora. Ne znam kako će zatražiti, to mi baš nije jasno i ne znam kako će ako su se kopije ugovora izgubile ili ukoliko je arhiva uništena, ali na to pitanje može samo predlagač da nam da odgovor. Hvala.

Hvala.
Amandman na član 15. sam podnela i predložila da se njime menja član 158, odnosno da se tačka 6) ovog člana briše. U obrazloženju se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Videli smo kakve su to izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, a ako će one i dalje ići i takvom pravcu i na taj način se menjati, evo, onda imam odmah jedan predlog, budući da sve vreme govorimo o rekonstrukciji Vlade, a to je da kolega gospodina Ilića, Mlađan Dinkić, pod hitno podnese ostavku. Onda možemo govoriti o usvajanju nekih amandmana, s napomenom da se, kao što je gospodin Ilić u raspravi rekao, amandmanima unazađuju zakoni i da se kritikama unakarađuju zakoni. Mislim da ni jedno ni drugo ne stoji i ne priliči tako nešto bilo kom ovlašćenom predlagaču da ovde nama tako nešto, narodnim poslanicima u Skupštini, iznosi. Hvala.