Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, koliko sam primetila, nije usvojen, odnosno Vlada nije prihvatila ni jedan od amandmana koji su podneti upravo na ovaj član 8, a tu je pri tom bilo dobrih amandmana, za koje je zaista bilo potrebe usvojiti ih.
Naime, prema ovom članu 8. u stavu 1. kaže se da se zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu podnosi organu nadležnom za upis prava svojine na čijoj teritoriji se bespravno izgrađeni objekat nalazi. Sam postupak podnošenja za upis prava svojine, koji se vrši upravo podnošenjem zahteva Republičkom geodetskom zavodu, odnosno nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, uz dokaze iz članova 2. i 3, jeste protivzakonit, pogotovo zato što odredbe iz člana 3. ovakvog jednog Predloga zakona ne regulišu koji su to dokazi za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, odnosno delovima objekta.
Sem toga, upotreba termina, kada je reč o nekom ozbiljnom predlogu zakona, "po potrebi", uvek predstavlja potencijalni rizik od korupcije jer stvara nesigurnost, uopšte kako u primeni samog zakona, ukoliko on bude usvojen, a nadam se da neće, i daje nadležnom organu diskreciono ovlašćenje da samo ceni šta je to po potrebi za objekte koji nisu snimljeni. Dostavljaju se i određeni dodatni dokazi, između ostalih, po potrebi i specifikacija posebnih delova objekata po etažama sa priloženom skicom uz V2 list. Znate kako, kada obični građanin uzme sad i pročita ovaj Predlog zakona, onda nema pojma šta znači V2 list. Mislim da ste bar ovaj termin V2 list, koji nije objašnjen, mogli bar da navedete njegov pun naziv, a sve radi preciziranja upravo tog navedenog pojma. Hvala.

Hvala.
Pre svega, u pogledu člana 9. vidim da je nekoliko narodnih poslanika podnelo amandmane, ali je prihvaćen samo jedan amandman, i to kao posledica prihvatanja amandmana na član 4. koje su podneli poslanici Antić i Rajčić, na predlog ovog zakona.
Naime, što se tiče ovog člana 9. ja sam predložila amandman kojim se on briše, tačnije njegov stav 2, ali u svakom slučaju podržala bih amandman gospodina Obradovića, da se taj član 9. u potpunosti obriše, a pre svega iz sledećih razloga.
Zato što su odredbe ovog stava 1. u direktnoj suprotnosti sa članom 8. ovog nacrta zakona, kojim je uređen način pokretanja postupka, odnosno šta treba sve da sadrži zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu, kao i koje dokaze treba da sadrži, kome se on podnosi.
Ne može se ponovo predvideti da vlasnici bespravno izgrađenih objekata odnosno delova bespravno izgrađenih objekata koji su podneli zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, nemaju obavezu podnošenja novog zahteva, i to u smislu stava 1. ovog člana, već se može podneti zahtev, smatrati zahtevom za upis prava svojine, upravo na ovom zakonu. Već u pomenutom članu 8. a koji je član 9. u direktnoj suprotnosti u stavu 1. predlagači su upravo predvideli da se zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu podnosi organu nadležnom za upis prava svojine, na čijoj teritoriji se taj bespravno izgrađeni objekat nalazi.
Odredbe stava 2 naravno nisu ništa bolje, u tom cilju i prihvaćen je određeni amandman, čini mi se jedan amandman, jer ovaj stav 2 propisuje da vlasnici bespravno izgrađenih objekata koji nisu podneli zahtev za legalizaciju objekata i to u rokovima propisanim Zakonom o planiranju i izgradnji, mogu u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu zakona, podneti zahtev u skladu sa ovim zakonom i jedino nije jasna jedna sitnica, a to je na koji od svih tih zahteva se odnosi.
Da li se ova odredba odnosi na zahtev na legalizaciju ili se odnosi na upis prava svojine bespravno izgrađenim objektima. To su navedene nepreciznosti koje je trebalo otkloniti.
Takođe u pogledu stava 3. ovog člana njegove odredbe su u suprotnosti sa članom 1. stav 5. kojim je propisna obaveza organa nadležnog za poslove urbanizma, da na zahtev RGZ u roku od 15 dana od dana dostavljanja, utvrđuje da li se zahtev za upis prava svojine odnosi na objekte i o tome pismeno obavesti podnosioca zahteva, tako da odredba o tome da je organ uprave nadležan za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata obavezan da u roku od 90 dana i u tom smislu podržavam i amandman moje koleginice Suzane Spasojević iz poslaničke grupe SPS, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi katastru nepokretnosti spisak objekata utvrđenih članom 1. nacrta zakona i to sa potrebnom dokumentacijom, odnosno dokazima o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, kako na zemljištu, tako i na objektu koji se prilažu uz zahtev za legalizaciju i potpuno su u koliziji sa napred navedenim stavovima ovog istog člana zakona.
Neću ponovo spominjati bojazan od nastanka korupcije, ali ovim se zaista smatraju svi preduslovi da organ sprovodi samo onu odredbu koja njemu više odgovara.
Postavlja se takođe i pitanje da li to znači da se upravo danom dostavljanja smatra da je podnet zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu, nacrtnom zapravo ovim predlogom zakona nije regulisana situacija kada organ uprave zapravo ne dostavi navedenu dokumentaciju niti je propisana sankcija u ovom predlogu zakona, šta će biti u tom slučaju i nije regulisan način na koji će vlasnici bespravno izgrađenih objekata biti obavešteni o samom načinu dostavljanja dokumentacije.
Mislim da ovakva odredba, zapravo ceo ovaj član 4. koji bi se trebao brisati, predstavlja potencijalni rizik od navedene korupcije, pomenute već nekoliko puta, jer nedostaju pravila procedure i na taj način zapravo ovakvim članom stvara se još jedna pravna praznina, a ima ih već dovoljno u ovom predlogu zakona. Hvala.

Hvala.
Meni je drago što je prihvaćen ovaj amandman gde se u članu 10. izbrisao stav 3, što je moja koleginica Biljana Hasanović Korać već obrazložila. Ali, mislim da je Odbor za prostorno planiranje trebao da razmotri i da ukaže ministru u potpunosti gde leže problemi celog ovog člana zakona, jer njegov jedini problem nije samo član 3, koji je srećom izbrisan, te je ovaj amandman postao sastavni deo zakona, već brojnost problema ogledaju se kako u stavu 1, a tako i u stavu 2.
Naime, odredbama stava 1. ne definiše se kada se smatra da je podnet zahtev u smislu člana 9. u situaciji kada je podnet zahtev za legalizaciju bespravno izgrađenog objekta smatra zahtevom za upis prava svojine, već propisuje da rešenje o upisu prava svojine donosi Republički geodetski zavod, odnosno nadležna služba za katastar nepokretnosti, u roku od 60 dana, od dana podnošenja urednog zahteva.
Veoma je bitno Predlogom zakona propisati tačan trenutak u vremenu od kada se smatra da je taj zahtev podnet, jer od tada počinju da teku potrebni rokovi, a to je pre svega onaj rok od 60 dana u kome organ, na kraju krajeva, i donosi svoje rešenje. Pored navedenog ovaj član 10. i to u svom stavu 1. je u direktnoj suprotnosti sa članom 9. odnosno stavom 3.
Što se tiče stava 2. on propisuje da rešenje o upisu prava svojine obavezno sadrži i obavezu u upisu u zabeležnu bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti. Ovakvim nacrtom zakona nije predviđeno čija je ovo obaveza, nije predviđeno ko podnosi zahtev, nije predviđen rok za podnošenje zahteva, nije određeno da li se u upisu zabeležbe donosi posebno rešenje i brojna druga pitanja.
Mislim da je Odbor za prostorno planiranje trebao da ima u vidu sve nedostatke stava 1. i stava 2. ovog člana 10, te da na tako nešto ukaže i predlagaču ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, koliko znam, održavanje ove sednice predložila je LDP. Sada ih ne vidim. Ne znam da li neko od vas ovde vidi da su oni prisutni? Toliko o tome koliko njih uopšte zanima tema bezbednosti hrane u Srbiji i zdravlje građana.
Pošto se ovde vrlo često dešava da političke stranke svojataju određena pitanja i određene teme kao svoje, onda bez lažne skromnosti mogu da kažem da je prvo o temi aflatoksina pričala DHSS, da sam u Skupštini prvo pitanje o mleku i aflatoksinu postavila ja upravo ispred DHSS. Za sve one koji ne znaju, mogu da pogledaju stenografske beleške i da izvrše uvid u to. To je bar laka i proverljiva činjenica.
Na Trećem vanrednom zasedanju, dana 12. postavila sam vam poslaničko pitanje i vama i ministarki zdravlja. Podsetiću gospodina Kneževića upravo da je DHSS podnela amandmane na Predlog zakona o budžetu upravo sa ciljem da se obezbedi kako zdravstvena zaštita, nadzor nad bolesnim životinjama i ljudima, isto tako i bolestima koje se prenose putem hrane, pa da se u tom cilju obezbede veća sredstva iz budžeta za veterinu, jer je veterinarska služba upravo ta koja je zadužena za kako sledljivost proizvodnje, tako i životinja, prometa životinja i hrane životinjskog porekla, kao i za pružanje garancija za izvoz mleka, mesa i drugih životinjskih proizvoda. Naravno, ti amandmani nisu prihvaćeni naravno da se ne ljutim zbog toga što nisu prihvaćeni.
Takođe, na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju podnela sam dva amandmana koja se direktno odnose na veterinarsku službu i direktno se odnose na proizvode životinjskog porekla, između ostalog, i na mleko. Takođe ni ta dva amandmana opet nisu prihvaćena i opet nisam ljuta što ih niste prihvatili.
Istina je da sam tada imala kritički odnos prema, ali vidite da ga danas nemam i to bez trunke cinizma govorim i iskreno.
Ono što sam podnosila i što sam predlagala konkretno se tiče veterinarske službe. U to je upućen i neki vaš državni sekretar koji je bio prisutan na Odboru za poljoprivredu. Znam budući da sam prisustvovala. Sve te savete davali su mi ljudi koji su u veterini više od 30 godina, koji su najeminentniji stručnjaci. To je tzv. taj moj savet staraca, čije sugestije rado prihvatam, i koji me pripremaju kako za sednice Odbora za poljoprivredu, tako i za sve druge.
Naravno da ste pravovremeno reagovali. Istina, doduše malo kasno i nespretno, bar u medijima, ali bolje ikad, nego nikad. Poslali ste uzorke na pravo mesto. Niste kalkulisali. Takođe, smenili ste neke od onih koji su i trebali da budu smenjeni, ali ostali su i neki prisutni u vašem ministarstvu kao što je recimo... Konkretno pitanje za vas jeste kako to da državni sekretar na Odboru za pravosuđe, koji se odaziva na prezime Golubović, daje potpuno netačne i neistinite podatke koji se tiču vetereniraskih stanica?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Evo, završavam. Moje konkretno pitanje je kada je veterinarima i šta je plaćeno od septembra meseca do današnjeg dana?

Evo, daću vam podatak. Nije im ništa plaćeno od novembra 2012. godine do današnjeg dana. Proverite i u Narodnoj banci, proverite svuda gde možete, pa ćete doći do toga istog.
Za kraj, naravno, ono što želim da kažem jeste da ne možete na ovome da se opustite i da na ovome sve ostane, jer posle svega slede i analize mesa, prisustvo nutrita i nitrata, kancerogenih supstanci i budite sigurni da tek sledi analiza proizvoda kao što su: jaja, meso, prerađevine. Ako to ja znam, onda sam sigurna da vi tek to treba bolje od mene da znate.
Naravno, moje dodatno pitanje je šta je sa šefovima poljoprivredne inspekcije? Šta su oni radili sve ovo vreme i kolika je njihova odgovornost upravo u ovakvoj aferi koja je delom, naravno, ispolitizovana?
Zašto i da li uopšte postoji vakcina protiv klasične kuge svinja? Jer, ukoliko nam se slučajno ove godine dese poplave, onda se ona ne leči. To pretpostavljam da znate. Naravno, terenski veterinari predstavljaju elitni deo ovog društva, oni su svoj posao časno radili. Očekujem da mi date odgovor na ono prethodno postavljeno pitanje. Hvala.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Uvaženi ministre, kolege i koleginice, dobro je što je prihvaćen dobar deo amandmana budući da svakako poboljšavaju Predlog zakona o kom smo raspravljali u načelu a već sada se nalazimo u raspravi u pojedinostima, budući da smo počeli da raspravljamo o članu 1. Pošto izvestilac odbora je upravo pomenuo Zakon o svojinsko-pravnim odnosima, kao i Zakon o planiranju i izgradnji, mislim da je bar nadležni odbor ove skupštine trebao da ima u vidu da Zakon o planiranju i izgradnji ne sadrži apsolutno nikakve odredbe o objektima kao što su vikend kuće, odnosno kuće za odmor i objekti namenjeni za obavljanje zanatske delatnosti, tako da i pored svega toga ostaje nejasno, i pored usvojenog amandmana, u koju svrhu se odredbe ovog predloga zakona odnose i na koje sve objekte. Hvala.

Moram se u jednom delu složiti sa kolegom Veselinovićem, povodom pitanja koje je postavio ministru Iliću, a imam i ja jedno pitanje za ministra. To je – zašto ovaj zakon uopšte nosi naziv kakav nosi, dakle Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole? Taj naziv uopšte ne odgovara suštini, s obzirom da sam naziv ovakvog predloga zakona ukazuje da će zakon propisati posebne uslove za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, a odredbama Nacrta zakona regulisani su posebni uslovi za upis prava svojine samo na objektima koji se koriste, pa se onda navodi na šta. Kako su uslovi za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima propisani nekim drugim zakonima na osnovu javnih, privatnih isprava, koje su podobne za upis prava svojine, kako na zemljištu, tako i u objektima, zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, Zakona o svojinsko pravnim odnosima i državnom premeru i katastru?
To bi istovremeno značilo da ovaj nacrt zakona za te objekte ne utvrđuje posebne uslove, kao što to iz naziva samog teksta zakona proizilazi. Ovako formulisan naslov ne korespondira sa sadržinom onih odredaba koje predviđa, a istovremeno predstavlja rizik od nepodudarnosti odredaba sa samim nazivom teksta zakona. Mislim da je predlagač to trebao da ima u vidu da ga preformuliše, da ga uskladi sa odredbama ovakvog jednog Nacrta zakona. Hvala.

Mi mora da smo neki izuzetno bogat narod kada bespravno tek tako iz nužde gradimo stambene objekte od 300 metara kvadratnih, a neko nema ni stan od 30 metara kvadratnih, kao što reče kolega Rajčić, za koje su navedeni objekti, pa je, recimo, garaža od 30 metara kvadratnih, vikend kuće od 200 metara kvadratnih, objekti za obavljanje zanatskih delatnosti, složiću se sa svojom koleginicom, do 100 metara kvadratnih. Mi onda savršeno funkcionišemo, mi smo jedna idealna ekonomska zemlja, još samo da legalizujemo sve te bespravne objekte i završili smo posao. Hvala.

Nisam od onih koji će da kukaju i da kažu – usvojite moj amandman, pa ću glasati za predlog zakona. Nemam ništa protiv toga što ovaj amandman nije usvojen. Mada, nije mi jasno obrazloženje koje je navedeno iz kog razloga se ovaj amandman ne prihvata, budući da je tu navedeno zato što je stavom 4. predloga zakona upućeno na primenu odredbi Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekta, te shodno tome, lica na koja se primenjuje ovaj zakon treba da imaju isti obim prava kao lica na koja se primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekata.
Pazite, u jednoj rečenici pominjete tri zakona, od kojih ste predlogom zakona dva derogirali. Meni ovde ništa nije jasno. Hvala.

Ja ću se delom složiti sa ministrom Ilićem kada je rekao nećemo valjda sad da idemo po zemlji i da rušimo objekte. Ne, nećemo, ali vaša prva rečenica bila je, ovo nije legalizacija, ovo je upis prava svojine. Zar upis prava svojine nije legalizacija?
Trebalo je na drugačiji način da članom 1. definišete predmet ovog zakona pa da razgovaramo o nečem drugom. Hvala.

Čini mi se da propisivanje osnova za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima i to primenom ovih uslova iz ovog jednog posebnog predloga zakona stvara samo koliziju između navedenih zakona. Navedeni zakoni jesu Zakon kojima se uređuje planiranje i izgradnja, Zakon o državnom premeru i katastru, kao i Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Na kraju krajeva, delom ću se složiti sa onim što poslanici vladajuće većine govore, kao i delom onoga što je rekao i sam ministar, budući da je indirektno priznao da se ovde zapravo trebalo ići na donošenje ili na izmenu Zakona o legalizaciji ili na donošenje potpuno novog zakona o planiranju i izgradnji, a ne prvo ići na ovakav poseban Predlog zakona o upisu prava svojine na bespravno izgrađenim objektima. Mislim da je ovde redosled potpuno pogrešan. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika i to člana 105, a i člana 106, jer nažalost, uvek kada je u pitanju rasprava u pojedinostima, dešava se obično ono što se i sada dešava – rasprava između najveće pozicione i najveće opozicione stranke. Tu je uvek ovlašćeni predlagač, neko od ministara koji to jedva dočeka, pa uleće u takvu raspravu. Ministar je sam rekao da hoće da priča o zakonu, pa hajde da konačno krenemo na taj član 2, pa da i pričamo o ovom predlogu zakona. Hvala.

Sad reklamiram povredu Poslovnika člana 108. Malopre sam 106. i 107, a sad već reklamiram povredu člana 108. Mislim da ovo nema nikakvog smisla. Mislim da neki ljudi ovde dovoljno temeljno rade, pripremaju se kako za raspravu u načelu, tako i za raspravu po amandmanima, ali ne moraju da budu taoci svađe najvećih političkih protivnika u ovom momentu. Valjda možemo konačno da krenemo, pa da pričamo o nekom članu Predloga zakona.
Ovo se uvek pretvara, svaka skupštinska rasprava, posebno u pojedinostima, uvek liči na cirkus koji nikome nije potreban u ovoj zemlji. Nije potreban ni vama kao poziciji, a nije potreban ni nama kao opoziciji. Hajde da pokažemo bar malo konstruktivnosti, malo elementarnog poštovanja jedni prema drugima, malo dostojanstva, a na kraju krajeva i malo rada, jer ovo nije rad, ovo je nerad. Hvala.

Podržavam ono što su kolege predložile, brisanje ovakvog jednog člana, pre svega iz sledećih razloga.
Odredbe ovog člana 3. o kojem sada raspravljamo su u potpunoj suprotnosti sa predmetom zakona koji je naveden u članu 1, takođe, tog istog Predloga zakona, jer propisuje da će se organ koji je nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisati pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu, ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta upisan kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je bespravni objekat izgrađen i ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, čime se omogućava upis prava svojine na građevinskom zemljištu. Iako Predlog zakona definiše upis prava svojine samo na bespravno izgrađenim objektima a ne i na bespravno izgrađenom zemljištu. Trebali ste ili drugačije da formulišete Predlog zakona, ili da promenite sam naziv teksta zakona.
Ono što je najgore jeste što se upravo ovim članom 3. uopšte ne predviđa konverzija, zapravo, ne predviđa se plaćanje naknade za konverziju građevinskog zemljišta, pa će na taj način oni vlasnici bespravno izgrađenih objekata postati vlasnici građevinskog zemljišta bez plaćanja nadoknade. To sam već jednom prilikom i rekla, onom prilikom kada smo raspravljali u načelu, na ovaj način se samo promovišu privatni interesi vlasnika bespravno izgrađenih objekata, upravo u javnom interesu, što stvara brojne pretpostavke, upravo za pojavu svega onoga što će ovakav predlog zakona omogućiti, a to je samo korupcija i ništa više. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred sobom imamo Predlog zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, ili bolje rečeno, jedno čudo neviđeno od predloga zakona, budući da ni jedna zemlja ni u Evropi a ni u okruženju ne poseduje ovakvu vrstu regulative, još se pri tom traži njegovo usvajanje po hitnom postupku.
Ministar je zamolio za pomoć svih nas. Ja ću je odmah dati, i to u vidu kritika šta sve treba pod hitno menjati u ovom predlogu zakona.
Sigurna sam da niste pisali ovakav predlog zakona, ali ko god da ga je pisao, očigledno je i evidentno njegovo neznanje, ili se na pisanju ovakvog predloga zakona pokušalo učiti. Nažalost, potpuno nepismeno i bez trunke poznavanja ove materije.
Očigledno se postupa u skladu sa onom maksimom, da papir ne pocrveni od stida zato što on trpi sve. Ukoliko ste već ozbiljno hteli da se pozabavite ovom materijom, onda ste mogli da konsultujete i ljude koji se bave ovom oblasti. Recimo mr Dušicu Birovljević, ili dr Zorana Birovljevića, koji u svom opisu imaju gomilu urađenih naučnih radova i koji bi dali svoj ogroman doprinos, upravo kada je u pitanju rešenje ove pravne problematike.
Iako je dosadašnji Zakon o planiranju i izgradnji jako loš, naravno, sa mnoštvom nedostataka na koje nam je ukazivala i međunarodna zajednica, nije trebalo da se radi na donošenju ovakvog jednog predloga zakona, već je trebalo da se radi na jednom postupnom pripremanju donošenja čitavog seta zakona, a koji će biti u skladu sa pravom i koji će posebno regulisati oblast kako planiranja, tako i izgradnje, a isto tako i građevinskog zemljišta.
Ovakvim jednim predlogom zakona se želi omogućiti upis prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, te će se tako vlasnicima bespravno izgrađenih objekata, kojima će se najzad, a to im je jedino i nedostajalo, omogućiti da se kao vlasnici sada uknjiženih nepokretnosti, ostvaruju neka druga prava koja proističu, doduše, onako prilično skrivena iza ovakvog jednog predloga zakona.
Naime, ukoliko se ovakvom legalizacijom pomažu oni koji nemaju krov nad glavom, a čisto sumnjam da je to namera onoga ko je ovakav predlog zakona pisao, ne znam zašto se onda tu uopšte pominje promet nepokretnosti. Ne treba da se zaboravi briga oko toga da nelegalni objekti ne mogu biti predmet regulisanja energetske sanacije, niti treba zaboraviti zabrinutost zbog činjenice što dosadašnji važeći zakon vlasnicima upisanih objekata omogućava dalje investiranje u svoje objekte – npr, kada je reč o adaptiranju, rekonstruiranju, sanaciji itd, dok se to nelegalnim objektima ne dozvoljava.
Na ovaj način vlasnici bespravno izgrađenih objekata bi znatno uvećali tržišnu vrednost tih svojih objekata. Bili bi, pozivajući se na ovakav predlog zakona, za koji se nadam da neće biti usvojen, potpuno pravno zaštićeni, imali bi mogućnost da otpočnu postupak legalizacije objekata, pribavljanja građevinske dozvole, odnosno pribavljanja upotrebne dozvole, i to sve u skladu sa ovakvim jednim zakonom. Nije mi jasno ko im je branio da do sada legalizuju te svoje objekte, upravo po važećim propisima?
Ministre Iliću, ova zemlja pamti i neke bolje zakone, za vreme čijeg važenja nije bilo tolike ekspanzije nelegalne ili divlje gradnje, a danas je zapravo retkost da iko gradi legalno.
Ovim predlogom zakona se upoznajemo sa još jednom novinom, a to je kategorija tzv. katastarska politička legalizacija, gde će jednim rešenjem, zapravo, uz upisano vlasništvo nad objektom bespravni graditelji postati vlasnici parcela ispod objekta. Zemljište neće plaćati, dok će ih upis u katastar koštati oko 100 evra po objektu, kako se to navodi, u ovom predlogu zakona. Usvajanje ovog predloga zakona bi proizvelo nesagledive pravne posledice po sve buduće generacije u ovoj zemlji.
Moram da vas podsetim da je Srbija još davne 2004. godine potpisala Bečku deklaraciju o neformalnim naseljima, kojom je dogovoreno da se reguliše upravo problem tih naselja, a do danas nisu uočeni apsolutno nikakvi vidljivi rezultati, niti bilo šta po tom pitanju.
Mislim da je skrivena trostruka namera, ne vas nego onog ko vas je danas poslao da branite ono što je neodbranjivo, a koja bi se ostvarila ekspresnim usvajanjem ovog predloga zakona. Ona ne leži u tome da ste zabrinuti što prema podacima Republičkog geodetskog zavoda danas postoji oko 1.300.000 na teritoriji Republike Srbije za koju nije izdata građevinska dozvola, odnosno nije izdata upotrebna dozvola, zato što je do danas podneto oko gotovo 700.000 zahteva za legalizaciju, što znači da postoji oko 500.000 vlasnika koje to svoje zakonsko pravo do dana današnjeg nisu iskoristi.
Očigledno je ovde da tvorca ovakvog zakona interesuju jedino dva benefita. Prvi je ogromna finansijska korist, koja bi se ostvarila u onom momentu kada bi, recimo, tih navedenih 500.000 vlasnika nelegalnih objekata uplatili državi kroz razne takse i nadoknade po tih 100 evra koji se navode u ovakvom predlogu zakona, a iz iskustva znamo da to nije 100 evra nego je nekoliko puta više, tako da bi to zapravo predstavljalo nekoliko stotina miliona evra novih nameta po građane države.
Drugo, gospodine ministre, politički poeni jesu preko potrebni državi u kojoj je preko milion ljudi bez posla, ali u ovakvom predlogu zakona se moramo osloboditi svega onoga što ima veze sa politikom. Za uzvrat, ovakvim jednim predlogom zakona, građani Srbije ne dobijaju ništa sem jedne velike prevare i jedne prazne priče. Jer, kada u proteklih 10 godina postupak legalizacije bespravno izgrađenih objekata apsolutno nije dao ni jedan jedini rezultat, onda podnošenje ovakvog predloga zakona upravo jeste dokaz tome. Da je išta urađeno u proteklih 10 godina, ovaj zakon se ne bi našao u skupštinskoj proceduri, posebno se ne bi našao ni danas, niti ikada u skupštinskoj proceduri, jer u najmanju ruku vređa zdrav razum, bar zdrav razum onih koji se iole razumeju u pravo.
Vidljiv je više nego amaterski pristup u rešavanju ovog problema. Izneću vam ove probleme i to shvatite kao moju dobronamernu kritiku, eto kao i moju pomoć da doprinesem da ovaj zakon bude što kvalitetniji.
Prvo, tvrdnja da će banke za građevine za koje u katastru bude zabeleženo da su upisane na osnovu zakona davati kredite i hipoteke nije tačno, jer su to banke već jasno i glasno demantovale.
Drugo, ovaj predlog zakona nosi brojne rizike od korupcije na koje morate voditi računa. Od sukoba pojedinih odredbi zakona, pojedinih pravnih praznina, dvosmislenih administrativnih procedura, preko upotrebe različitih termina za istu pojavu, pa do izmišljanja termina kojim nikom nije ništa jasno, do uvođenja nekih novih termina, čije značenje do sada niko nikada nije definisao.
Treće, naime, iako je glavni cilj regulisanje upisa prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, on se izigrava upravo time što se pojedine odredbe zakona regulišu i upis prava svojine na građevinskom zemljištu, a upis prava svojine na građevinskom zemljištu uopšte u ovom predlogu zakona nije naveden kao predmet zakona, niti može biti njegov predmet zakona.
Odredbama ovog zakona propisano je da je dozvoljen upis prava svojine na građevinskom zemljištu u korist vlasnika bespravno izgrađenih objekata, ako je bespravno izgrađen objekat sagrađen na građevinskom zemljištu koje je u svojini, ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist trećih lica. Član 4. kaže da su ta treća lica fizičko ili pravno lice, jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, a time se upravo ugrožavaju prava trećih lica i promovišu isključivo privatni interesi umesto javnih interesa.
Ovaj zakon dozvoljava pod posebnim uslovima, ne znam kojim uslovima, niti iko zna koji su to posebni uslovi, upis prava svojine i na onim objektima koji se nalaze na površinama javne namene. To je pravno nedopustivo, pa ako hoćete to je pravno nasilje.
Šesto, ovaj predlog zakona, dakle, samo u ovoj našoj zemlji, zemlji zvanoj Srbija, apsolutno nigde više na celoj kugli zemaljskoj, dozvoljava da kao jedan dokaz od uslova za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu, bude dokaz o plaćenim računima za električnu energiju ili za komunalne usluge itd. A to, što važećim, upravo Zakonom o državnom premeru i o katastru, tako nešto nije dozvoljeno, niti taj zakon to dozvoljava, pa očigledno nikom ništa. Derogiraće i taj zakon, jer ovakvim predlogom zakona derogirate i mnogo toga, ali ništa opet čudno. To je opet pravno nedopustivo i opet ću ponoviti ogromno pravno neznanje.
Sedmo, ukoliko se ovakvim zakonom, iako su ovakvim Predlogom zakona utvrđene određene obaveze organa nadležnih za poslove urbanizma, za te iste nije utvrđena procedura, kao ni kriterijumi za donošenje odluka od strana tih organa.
Osmo, u Predlogu zakona nigde striktno ne piše da upisani objekti neće biti rušeni, jer po odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i njegovim rokovima, koji važe upravo do 6. juna ove godine, a zbog odluke Ustavnog suda, za koju verujem da znate, oni koji nisu izvršili dopunu zahteva u roku od 60 dana, od dana kada im je nadležni organ to zatražio, isti je bio dužan da taj zahtev odbaci, što dalje daje pravo inspekciji da donese rešenje upravo o rušenju tih objekata.
Tvorci, naravno, pisci ovakvo, moram reći nakaradnog Predloga zakona, kažu da se tako nešto, pod znacima navoda, podrazumeva, s tim da to podrazumevanje i takvu definiciju, takođe, apsolutno ni jedan zakon ni u svetu, a ni u našoj zemlji ne podrazumeva.
Deveto, nije mi jasno zašto je neophodno, osim za prikrivanje dosadašnjeg nerada, da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, a kako je navedeno u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica po građane i privredu. Mislim da je upravo suprotno i da će ovakvim Predlogom zakona tek nastati nesagledive štete, kako po građane Srbije, tako upravo i po privredu.
Naime, gospodine ministre, red ne može da se uspostavi neredom. Vama se čini, možda, da ćete ovakvim jednim Predlogom zakona olakšati legalizaciju, ali ovaj zakon, morate da budete sigurni, će uneti jedan potpuni haos u sistem. Ogroman broj ljudi zloupotrebiće prava kojim se ovakvim Predlogom zakona dozvoljavaju. Vlasnici zemlje, vlasnici objekata postaće oni koji na to nemaju pravo. Broj tužbi preopteretiće naše sudove, koji su i onako u totalnom kolapsu, ne samo po prijemu tužbe, već po pitanju svega. Naravno taj broj tužbi stalno će se povećavati, za dve godine će biti još većih problema od toga, svi će svakog tužiti, svi će protiv svakog podnositi zahteve za privremene mere, a dok to traje, niko neće moći apsolutno ništa da legalizuje. Ponavljam, da se red ne može uspostavljati neredom.
Poštovani ministre, zemljišni sistem, katastarski sistem, urbanistički sistem veći je čak i od pravosudnog sistema. Taj pravosudni sistem, vidimo već neko vreme, možemo da sagledamo godinama unazad, pokušava da se menja u jednom danu. Nije dao apsolutno nikakve rezultate. Vi ste videli, ja sam videla, videli smo svi i videli smo na šta je to ličilo i kakve je to posledice proizvelo. Mislim da ne treba da gajite preveliku nadu da će ovaj pokušaj brzoplete reforme proći drugačije.
Takođe, već sam napomenula da sam gotovo sigurna da vi niste pisali ovako nešto, ali onima koji su pisali, za njih je sramota što su vas ovde danas poslali kao ovlašćenog predlagača da se javno sramotite pred nama, pokušavajući da odbranite ono što je neodbranjivo.
Naravno, bila bi zadovoljna da se ovaj zakon, bar ne u ovom obliku i ne na ovaj način, nikada nije našao u skupštinskoj proceduri, jer za tako nešto nije ni trebao da se nađe, a ne da danas crvenimo, kao što će to i građani Srbije činiti, koji se iole razumeju u ovu materiju, zbog totalnog neznanja njenih tvoraca.
Na kraju krajeva, kada nekad nešto ne znam, nije sramota neznati, ja pitam. To su mogli da pitaju isto i oni koji su sastavili zakon i koji su vas poslali danas da sramotite upravo zbog njihove sramote.
Na kraju, drago mi je što ste kao džentlmen čestitali 8. mart. Nadam se da ćete danas sa posebnom pažnjom da saslušate šta sve žene imaju da kažu na ovu temu, da im nećete mnogo protivrečiti i da ćete uvažiti sve naše kritike. Hvala puno.