Zahvaljujem se gospodinu Vučiću na pitanju koje donekle predstavlja mogu reći i deo dokaznog materijala te iste krivične prijave pred Tužilaštvom za organizovani kriminal.
Sa druge strane, pošto ću postaviti još jedno pitanje, moram pre svega da naglasim da je DHSS od momenta svog postojanja uvek bila zagovornik borbe protiv kriminala i korupcije, tako da ćemo i ovako najavljenu borbu, sa kojom se već otpočelo, uvek rado podržati.
Moje sledeće pitanje takođe je upućeno gospodinu Aleksandru Vučiću – kada će se ispitati druga pljačka veka zvana "Nacionalna štedionica", o čijim kriminalnim aktivnostima je javnosti takođe predočavala DHSS, o čijim kriminalnim aktivnostima je predočavao pokojni dr Vladan Batić i koji je zbog iznošenja istine o svim kriminalnim aktivnostima "Nacionalne štedionice" bio prisilno pritvoren, odveden prisilno u Centralni zatvor, bez donošenja i bez uručivanja rešenja o četvoročasovnom zadržavanju, iz koje je prethodno izveden Mališa Jeftović, onaj čuveni ubica trogodišnjeg deteta i u tu istu ćeliju stavljen Vladan Batić da bi se dodatno ponizio, koji je kasnije, takođe neću navesti, da je zbog neosnovanog lišenja slobode na ime naknade nematerijalne štete dobio toliko mizernu sumu da je neću ni izgovoriti?
Takođe me interesuje, budući da je gospodin Vučić to najavio, kada će se pokrenuti ispitivanje svega onoga što je činjeno oko "Nacionalne štedionice"?

Zahvaljujem gospodinu Vučiću na odgovoru. Znamo ko su ti članovi Vlade koji su tražili da se ispita "Nacionalna štedionica".
Neću govoriti o prvostepenoj presudi koja je izrečena Haradinaju, ali budući da sam čula, a čini mi se da sam sasvim dobro zapamtila da je gospodin Vučić rekao da će predstavljati našu zemlju i da će reći svoj stav o Haškom tribunalu, ne bi bilo zgoreg da u ime DHSS i tom prilikom možete to i vi da upotrebite, da je Vladan Batić bio jedini ministar pravde koji je na preko 40.000 stranica materijalnog dokaza Haškom tribunalu odneo i predao upravo protiv Ramuša Haradinaja i čelnika OVK. Možete to da pitate, kao što možete da pitate i za 30.000 stranica isto dokaznog materijala, koji je isto Vladan Batić odneo protiv Tačija. Hvala.

Hvala poštovani predsedniče.
Ministre, ovlašćeni članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega smatram da budžet predstavlja ogledalo jednog naroda i njegov plan razvoja, a mnogi će se složiti i filozofiju jednog naroda. Jasno je da je filozofija srpskog društva spala na državne činovnike i penzionere jer će od celog budžeta čak polovina novca otići upravo na njih. Kada pogledamo da će se budžetom dati subvencije privredi i poljoprivredi u iznosu od 82 milijarde dinara, a da će se sa druge strane 90 milijardi dati samo na kamate naših dugova onda je jasno koliko je nemoćna Vlada u srpskim javnim finansijama. Uzaludne su želje svih mladih da ostanu u Srbiji kada se za Fond za mlade talente izdvaja samo sedam miliona evra, a Avio služba vlade opet će dobiti tri miliona evra, kao što je to bilo i prošlim budžetom, dok će ova skupština potrošiti čak sedam miliona evra. Jasno je takođe da će budžetski deficit rasti tokom 2013. godine jer je sigurno da će i dalje dolaziti do pada zaposlenosti, što će prouzrokovati kako pad prihoda budžeta, tako i rast rashoda sa druge strane.
Niko ni iz Demohrišćanske stranke Srbije, kao ni SPO ne može da poveruje u tvrdnje Ministarstva finansija da će povećanje PDV zapravo dovesti i povećati budžetske prihode, jer ako će povećanje PDV rešiti sve naše deficitarne muke onda moram da budem ironična pada kažem da ga povećate na 40% pa tako nećete imati uopšte budžetski deficit. Stvari zapravo realno stoje mnogo drugačije. Shvatićemo da je privreda zbog povećanja PDV gotovo otišla u crno tržište. Shvatićemo da će zbog toga privreda smanjiti akumulaciju preduzeća i povećati zaduživanje.
Svi smo svedoci jedne birokratske države i svi govore o ogromnom državnom aparatu već godinama unazad, samo što ni jedna vlada nikako da taj državni aparat smanji. Ne znam zašto se taj birokratizam stalno neguje i postavljam pitanje uopšte – takav odnos administracije i privrede su zapravo dva tasa na vagi. Ukoliko jedan posrne, on se može vratiti u ravnotežu samo ukoliko se sa onog drugog skine isto onoliko tereta kao i sa prvog. Privreda je taj teret skinula otpuštanjem radnika, pa da bi se ti isti radnici vratili na posao onda država mora da otpusti isto toliko državnih službenika. Time ćete smanjiti birokratiju. Ta mera će da boli jedno vreme, što je i neophodno, ali zbog te mere umesto da dajemo 266 milijardi, koliko je predviđeno budžetom na plate administracije, hajde da im damo samo, uslovno rečeno, 200 milijardi, a da preostalih 66 usmerimo na privredni oporavak kada se na privredu već toliko pozivamo. Novac koji država ulaže u privredu iznosi 82 milijarde dinara, a novac koji država troši na otplatu kamate iznosi 90 milijardi dinara i to je cena naših svih jalovih planova.
Srbija, po mom skromnom mišljenju, nastavlja da srlja jer je budžetom predviđeno da će Srbija naredne godine da se zaduži za još gotovo milijardu evra sa svim onim najavljivanim ruskim rubljama i to će činiti ukupno dve milijarde, a stanje javnog duga danas iznosi 15 milijardi evra.
Na kraju ću zaključiti da u ovakvom slučaju blago nama, ali samo želim da zapamtite da ono što je neodbranjivo nikada i ničim se ne može braniti. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, kolege narodni poslanici i narodne poslanice, prvo pitanje imam da postavim ministru unutrašnjih poslova, istovremeno premijeru, gospodinu Ivici Dačiću. Pošto sam gospodina Dačića već pitala i postavljala mu pitanje u vezi saobraćajne nesreće koja se dogodila u Boru, a koju je skrivio policijski službenik Perica Arsić, kojom prilikom su nanete teške telesne povrede dvojici maloletnika, pitam gospodina Dačića, kada će mi odgovoriti, da li ću uopšte dobiti odgovor na svoje poslaničko pitanje koje sam postavila pre više od tri nedelje?
Takođe, podsećam da se Demohrišćanska stranka, isto kao i SPO zalaže za ostvarivanje potpunih principa demokratije i javnosti u radu ministara. Ukoliko ministar Dačić odbije da da odgovor na postavljena poslanička pitanja, onda time smatramo da je ozbiljno ugrožena demokratija u Srbiji i da je obezvređen rad narodnih poslanika, ali isto tako i narušen rad i ugroženo dostojanstvo same Narodne skupštine.
Drugo pitanje imam da postavim ministarki Verici Kalanović. Naime, moje pitanje glasi – koliko je kredita i garancija Fond za razvoj odobrio tokom 2011. i tokom 2012. godine, kao i koliko novca od kredita je vraćeno tokom te dve godine?
Treće pitanje postaviću ministru kulture. Naime, šta je Ministarstvo kulture uradilo i šta će uopšte Ministarstvo kulture uraditi u cilju uspostavljanja jednog stvaralačkog sistema vrednosti u Srbiji, a sve radi ukidanja kiča, šunda i rijaliti trendova koji vladaju srpskom kulturnom scenom, kao i da li Ministarstvo kulture uopšte ima ili nema neki stav povodom pitanja i povodom toga koliko Javni servis Srbije ostvaruje program kulturne politike tog ministarstva i da li takav program uopšte postoji? Koji je stav Ministarstva kulture po tom pitanju i da li Ministarstvo kulture uopšte ima neku saradnju sa RTS ili RTS, odnosno nazovi "svoje kulturne programe" sprovodi nezavisno od Ministarstva kulture, kao i kada je zadnji put održan sastanak u tom cilju, upravo između predstavnika ministarstva, odnosno ministra kulture i direktora RTS-a? Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dobrim delom ću se složiti sa svojim kolegom Obradovićem, jer je zaista sramota što članovi Saveta, isto kao i predloženi direktor Uprave, ne samo da nisu prisutni, što se nikako ne može opravdati, već je besmisleno da ne zauzimaju učešće u današnjoj raspravi. U dobroj meri moram da se nadovežem na sve ono što je, potpuno tačno, izrekao kolega Ostojić iz LDP.
Naime, interesantno je da u biografiji lica, koje je predloženo za direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, nigde ne stoji, nigde nije navedeno da je gospodin Jeftić bio stečajni upravnik "Metals banke". Podsetiću vas da je Mlađan Dinkić, 2008. godine, uveo u prinudnu uplatu sa gospodinom Jelašićem u tadašnjoj stabilnu "Metals bank", a da su tadašnji stečajni upravnici bili predloženi direktori Srđan Petrović, koji je, podsetiću opet, uhapšen zbog pranja Šarićevih para. Srđan Petrović, takođe stečajni upravnik, koji je zajedno sa predloženim kandidatom za direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, Đorđe Jeftić, promenio kompjuterski program iz "Peksima" u "Antegra", da bi se sakrili i uništili tragovi pranja Šarićevog novca. Podsetiću vas, da je Mlađan Dinkić u to vreme bio ministar finansija.
Postavljam pitanje – kako je uopšte moguće da Đorđe Jeftić bude predložen od strane Odbora Ministarstva finansija na čijem čelu se nalazi Mlađan Dinkić? Kako je moguće da se za funkciju Uprave on predlaže i da na toj funkciji bude predložen za mandat koji traje pet godina? Opet ću napomenuti da je bio stečajni, odnosno prinudni upravnik "Metals banke" zajedno sa uhapšenim, kasnije i osuđenim, Srđanom Petrovićem i to u onom momentu kada je izbijala afera pranja Šarićevog novca. Njih je na tu funkciju tada imenovao guverner Jelašić koji je i današnji saradnik ministra finansija. Hvala.

Prvo, moram uvaženoj koleginici da odgovorim, ukoliko je neka stranka povezivana sa kriminalnim aktivnostima, to je upravo G17 plus. Vi i vaša stranka imate nebrojeno krivičnih prijava koje se nalaze pred Tužilaštvom za organizovani kriminal. Za DHSS javnost zna da to nije tačno i tužilaštva znaju da to nije tačno. Ako vama treba dokaz, idite po tužilaštvima i uzećete za sebe gomilu primeraka krivičnih prijava.
Pomenula sam Mlađana Dinkića, jer je 2008. godine Mlađan Dinkić, predsednik vaše stranke, bio ministar finansija. Jeste bio. Da li je uveo prinudnu upravu sa Jelašićem u tada stabilnu "Metals banku"? Jeste. Da li su stečajni upravnici u toj banci bili upravo predloženi direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucija? Jeste. Da li je Srđan Petrović bio stečajni upravnik? Jeste. Da li je Srđan Petrović uhapšen i osuđen za pranje Šarićevog novca? Jeste.
Nemojte da mešate teze i da okrivljujete druge. Možda znam da vama istina smeta, ali to je vaš problem koji morate, vi i vaša stranka, da rešite. Hvala.

Hvala. Javila sam se za reklamiranje povrede Poslovnika još pre izlaganja poslanika Bojana Đurića, ali me ne konstatujete već tri puta.
Naime, reklamiram povredu Poslovnika, člana 27. stav 2. kao i povredu Poslovnika člana 108. budući da sam bila prvo prijavljena po redosledu narodnih poslanika za reč u današnjem pretresu. Koleginica koja mi je replicirala dva puta, dva puta mi se neposredno obraćala i dva puta je neposredno navodila ime stranke kojoj pripadam. Nisam čula od vas da ste je na bilo koji način upozorili. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici,budući da je nova vlast, pre svega, ministar odbrane i prvi potpredsednik gospodin Aleksandar Vučić najavio oštru borbu protiv kriminala i korupcije, čiji su zagovornici i SPO i Demohrišćanska stranka bili, i biće ubuduće, tako da to apsolutno podržavamo. Isto tako, najavljeno je od strane najveće pozicione partije da će na red doći ispitivanje i spornih privatizacija.
Naime, SPO, kao i Demohrišćanska stranka smatraju da je do sada većina privatizacija sprovedeno uglavnom sporno na jedan kriminalan način, tako da se na prste ruke mogu nabrojati one privatizacije koje su sprovedene pošteno. Srpski pokret obnove isto kao i Demohrišćanska stranka žele da se ispitaju ne samo navedene 24 privatizacije, koje zahteva Brisel, nego da se ispitaju zapravo sve sporne privatizacije u našoj zemlji. Ukoliko pogledamo strukturu vlasništva u onim zemljama koje trebaju da nam budu uzor po pitanju poslovanja privatnih preduzeća, po pitanju odnosa prema zaposlenima, uslovima rada, njihovim zaradama, poreklu kapitala, itd, kao što su primer za to, recimo, Nemačka i Francuska, onda možemo da vidimo da su to evropski principi poslovanja privatnog vlasništva kapitala, bar onako kako to vidi Demohrišćanska strana Srbije i SPO, a ne dosadašnje kvazi-privatizacije koje su sprovodili uglavnom tajkuni i kriminalci. Oni na te privatizacije, uglavnom su nakon njihovog sprovođenja, dolazilo je do pljačkanja imovine preduzeća, do otpuštanja zaposlenih do tretiranja zaposlenih kao roblje i to je gotovo, nažalost, u našoj zemlji postao model privatizacije koja se sprovodi, a čemu se Demohrišćanska stranka Srbije i SPO oštro protive.
Otuda, u tom smislu postavljam gospodinu Aleksandru Vučiću pitanje, ne samo ovih pomenutih privatizacije koje je Brisel naložio, ne da li će nego kada će na dnevni red doći ispitivanje kriminalnih i spornih privatizacija, recimo nekadašnjeg giganta "Prva iskra" Barič iz Obrenovca, takođe preduzeća "Posavina", "Bora Marković", preduzeća "Leteks" iz Leskovca i brojnih drugih privatizacija. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući. Dame i gospodo, imam tri konkretna pitanja da postavim. Prvo je upućeno gospodinu Selakoviću, ministru pravde. Naime, zbog čega se u jednom hitnom predmetu, daću mu i broj I broj 4261/12, pred Privrednim sudom u Beogradu i to po urgentnoj meri za obezbeđenje protiv "Marfin bank" čekalo četiri dana pre nego što je u navedenom predmetu doneta privremena mera, a potom je po očigledno nečijoj intervenciji kao nezakonita odbačena? Moje pitanje je šta će ministarstvo preduzeti povodom toga i zbog čega se taj predmet četiri dana šetao između dve sudije, a ni jedna od njih ili nije smela ili nije htela o tome da rešava?
Moje drugo pitanje upućeno je ministru Dinkiću i glasi – kada je zadnji put obavljena kontrola "Marfin bank", zašto je ta banka za 2011. godinu iskazala gubitak od skoro dve milijarde dinara i da li to znači da ta banka izvlači novac iz naše zemlje?
Treće pitanje upućeno je premijeru gospodinu Dačiću. Zašto po krivičnoj prijavi koju je podnela Advokatska kancelarija Batić nije izvršena unutrašnja kontrola u Policijskoj upravi Bor a povodom saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao policajac Perica Arsić koji je dvoma maloletnicima naneo teške telesne povrede? Moje pitanje je dokle se stiglo po toj krivičnoj prijavi i zašto se na to toliko dugo čeka? Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, drage kolege narodni poslanici i narodne poslanice, sasvim je sigurno da je neophodno i potrebno regulisati ovu oblast i to bolje ikad nego nikad. Jednim modernim zakonom koji će omogućiti prikupljanje svih relevantnih informacija i činjenica koje se odnose na migracije.
Demohrišćanska stranka Srbije i ja lično smo ovde kada je ova Skupština već predlagala izmene zakona o vanparničnom postupku, ukazali na brojne zloupotrebe koje imaju za cilj da osobe koje inače ne bi imale prava, steknu državljanstvo naše zemlje. Podsetiću vas da sam tada predložila da se primena tog zakona odloži da je Narodna skupština uvažila moje sugestije, pa je primena i odložena. Takođe DHSS je tada ukazala i predlagala da usvajanje tog zakona prati usvajanje niz drugih sistemskih rešenja.
Naime, doneto je neko sistemsko rešenje koje nije ništa spektakularno. To je samo propis koji omogućava da se državni organi povežu radi što efikasnijeg delovanja u istom cilju. Bojim se da Republika Srbija je povodljivija nego inače, pa i onda kada dobronamerno želi da se reši neki problem. Ne obraća se pažnja da nisu dobronamerni svi oni na koje će se određeni zakon odnositi, pa makar to bio i zakon o upravljanju migracijama.
Smatramo dobrim da oblast migracija treba da se uredi, ali isto tako smatramo da treba voditi računa o svim brojnim zloupotrebama pri migracijama koje će bivati sve češće i koje će bivati sve masovnije, kako naša zemlja bude pristupala EU.
Kada su u pitanju migracije, onda treba voditi računa o dve stvari. Prvo, da se ostvare migraciona prava svima onima koji su se našli u nepovoljnom položaju pa su nevoljno napustili svoja ognjišta, ali isto tako treba voditi računa o sopstvenim građanima kako se ne bi dogodilo da velika i česta zloupotreba svih tih migracionih prava ugroze nas same. Zato je DHSS predložila da se u zakonu o upravljanju migracijama, sa jedne strane integrišu odredbe koje će definisati šta je to zloupotreba migracionih prava. Sa druge strane, da se stvori jedan pouzdani informacioni sistem o tim zloupotrebama, kako bi Vlada Republike Srbije mogla da interveniše pravovremeno. Zapravo da preduzme sve mere radi suzbijanja svih zloupotreba.
Takođe smatramo, budući da zakon o upravljanju migracijama sadrži i načela da ta načela po ugledu na brojne zakone treba integrisati u načelo zabrane zloupotrebe migracionih prava. S obzirom da se ovim zakonom stvara jedinstvena informaciona baza koju će voditi Komesarijat, treba iskoristiti tu bazu i u nju unositi sve one primedbe državnih organa i organa lokalne samouprave, koje se odnose na zloupotrebu migracionih prava.
Nedavno smo bili svedoci brojnih protesta koji su izazvani u manjim mestima, upravo zbog priliva azilanata. Setite se Banje Koviljače, setite se Valjeva, setite se mnogih drugih mesta. Zato o ovom problemu mora da se priča, mora da se pristupa sa jednom naročitom pažnjom tim pre ukoliko se setimo da smo pre pola veka imali izuzetno negativna iskustva po ovom pitanju. To negativno iskustvo doprinelo je tome da danas na Kosovu i Metohiji imamo ogroman broj državljana Albanije.
Na kraju krajeva, treba reći da pametan čovek uči na tuđim iskustvima, a prosečan na svojim. Nadam se da ćemo bar biti prosečni. Stvaranje jednog informacionog sistema koji će voditi Komesarijat u kome će se naći svi oni podaci od značaja, kako za migracije tako i za sumnje o zloupotrebama. Treba da pomognu da državni organi u budućnosti takve zloupotrebe spreče.
Stanje na terenu i stepen korupcije u Republici Srbiji jasno govori da će doći do toga, jer ako imamo u vidu da je Skupština usvojila izmene Zakona o vanparničnom postupku, po kom za dobijanje srpskog državljanstva nije potrebno da korumpirate sudiju. Dovoljno je da korumpirate samo dva svedoka. Onda je zasigurno da će tako biti. Svedoci mogu biti rođaci. Svakako bi se moglo sprečiti lažno tvrđenje da je rođak iz druge države, ili pre 30 godina, da je rođen na teritoriji Republike Srbije.
Osim toga, u ovom predlogu zakona nije bilo ni jedne jedine reči o tome kako će se zloupotreba sprečiti ili barem kako ćemo za njih doznati, da bi ih u budućnosti sprečavali. Ne treba da ispadnemo naivni, a budite sigurni da će nas ta naivnost koštati kada prođe 20 ili 30 godina od primene ovog zakona. Uprkos tome što Srbi sve manje žele da žive u Srbiji, pa se trbuhom za kruhom sele, neki drugi jedva čekaju da se ovde nasele.
Na kraju krajeva ne možemo selektivno da se ugledamo na EU, jer EU jeste donela niz propisa koji omogućavaju ljudska prava, pa i pravo na azil, jer ga upravo ubraja u jedno od njih. Jeste donelo propise, koja u svojim načelima predviđaju jedinstvo porodice, ali zemlje EU su donele čitave sistemske propise kojima žele da smanje migraciju u njih. Nema razloga da mi bežimo od takvih propisa. Zato DHSS zahteva da se u svaki zakonski tekst, makar se on nazivao predlogom zakona o upravljanju migracijama, ukorporišu svi oni instrumenti sprečavanja zloupotreba. Ukoliko je po nečemu naša država poznata u svetu, onda je poznata po trima stvarima, po sportistima, naučnicima i po zloupotrebama. Hvala.

Zahvaljujem se na datoj reči.
Želim da napomenem da je ova poslanička grupa pondnela amandmane na član 1. član 2, član 5, član 6, član 12, član 14, član 15, pomenutog predloga zakona i do sada nije bila u mogućnosti da učestvuje u raspravi u pojedinostima, pošto ova sednica na sve to liči, samo na ono o čemu govorimo, ne liči.
Naime, pošto je ovaj zakon neustavan zakon, o čemu smo već govorili, on kao takav predstavlja jedno pravno nasilje, a za cilj jedino ima konfiskaciju i nacionaljlizaciju i to privatne imovine.
Kada banka zapadne u bilo kakav finansijski problem i kada ne može da izmiri svoja dugovanja, pokreće se stečajni postupak.
Čemu stečajni postupak uopšte služi? Po ovakvom predlogu zakona, očigledno je da ne služi ničemu.
Zakoni koji su pravljeni za "Agrobanku", a ministar finansija je naveo juče da se ovaj predlog zakona odnosi i na "Razvojna banka Vojvodine", samo nije eksplicitno naveo ….

Ja sam ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, zamenik poslaničke grupe SPO-DHSS.

Hvala konačno.

Upravo sam krenula o amandmanu. Lakše bi mi bilo da me je gospodin Rističević isprozivao pa mi omogućio repliku, nego što sam ovoliko čekala.
Dakle, zakon koji je upravo pravljen i koji je upravo pisan za "Agrobanku" i za "Razvojna banka Vojvodine", ne primenjuje se, a u tom bezobrazluku ide se dotle što zakoni koje treba primenjivati se ne primenjuju, a oni su za to eksplicitno navedeni članom 3. Moram da napomenem da je zakon kako god on nosio ime sa svakim drugim, da su jednake pravne snage, a ovde se jednim predlogom zakona derogiraju tri zakona koja su na snazi, pa se postavlja pitanje na koga se ovaj zakon primenjuje.
U svom članu 6. on se primenjuje na svaku banku po odluci Vlade, a na predlog Ministarstva finansija i saglasnosti NBS.

Sve vreme..