Član 27. Ne znam odakle vam pravo da vi tumačite Poslovnik. Mi vam kažemo da ne piše, a vi kažete da piše. Ili ne umete da nam objasnite ili ovoj sednici mora doći kraj.
Ministre, vaš premijer je objavio da vi niste više ministar. Baš vas briga? Je l' vas baš briga? Obmanuli ste poslanike Skupštine Srbije i time narušili dostojanstvo ovog doma. Rekli ste da vaša privatna prepiska nije naša stvar. Kako nije? Šta je ostavka? Privatna prepiska? Nije to ljubavno pismo, pa da vas pitamo za to.
Znači, vi kršite član 24. postojećeg, do sada važećeg zakona, koji menjate, i predstavnik ste Vlade sada ovde umesto premijera koga nema nigde, braneći izmenu tog istog zakona. Pritom niste u sali, niko od onih koji mogu da odgovore poslanicima nisu tu i vas baš briga za bilo šta.
Pitam vas zašto ste obmanuli javnost i zašto predsedavajući Parlamenta ne dozvoljava doktoru prava, profesoru pravnog fakulteta, da obrazloži gde je kršenje Poslovnika. Ako nam ne date da govorimo, objasnite nam šta tačno da uradimo. Da čupamo mikrofone? Je l' to ideja? Šta je ideja? Recite nam. Ako ne može da se govori u Skupštini Srbije, šta može? Kažite nam šta može, da vas i tu pobedimo. Kažite nam šta.
Je l' smešno? Da li se vi meni smejete dok govorim? Molim vas, tražim da vi sami sebi izreknete opomenu sada. Kršite zakon, smejete se, ne date da govorimo. Ignorišete stvarnost, za koju svi poslanici opozicije govore da je tako, tako što oduzimate reč kada neko govori. I još nam se smejete dok vam to govorimo. Razumete li vi u koju ste fazu došli? Ne znam da li je to vama jasno uopšte.
Član 107, povreda dostojanstva Narodne skupštine, koju ste vi počinili malopre u obrazloženju koje ste dali.
Bes, gospodine Markoviću, proističe iz toga što mi svoje pravo u okviru institucija Narodne skupštine ne možemo da ostvarimo. Kada neko ne može da ostvari svoje pravo, on je onda opravdano besan i nervozan. Mi upozoravamo ceo dan na tu činjenicu. Za vas je ona možda nevažna. Iz perspektive Vlade, kršenje zakona možda nije važno. Dovoljno je da ste vi ubeđeni da ne kršite zakon.
Na sreću, civilizacija i demokratsko društvo poznaju druge ustanove. Jedna je, kada je reč o Narodnoj skupštini, da ja kao poslanik ustanem, izrazim sumnju (to su učinile sve opozicione poslaničke grupe), da se napravi pauza i da Zakonodavni odbor da tumačenje (koji je jedini ovlašćen da daje tumačenje). Tada ne bi bilo rasprave između vas i mene. Pošto je meni to onemogućeno, mi se javljamo ovde. Nas deset, petnaest, svi poslanici opozicije su ukazivali na to. Mi mislimo da vi grešite.
Što je još zanimljivije, vi pod tekućim poslovima smatrate izmene Zakona o Vladi. Ja ću doći na taj Zakonodavni odbor da čujem to tumačenje, jer je meni ono beskrajno zanimljivo. Ali da ostavimo šalu i komiku na stranu. Za nas to nisu tekući poslovi. Zbog čega mi insistiramo da se vi pomerite? Zato što je to jedina nada da mi ne čitamo novine, nego da ono što imamo pitamo premijera, koji se plaši ove zgrade kao uklete.
Kad vam je sve jasno, onda možete da mi dopustite još dva minuta.
Opet član 107. Sada ste vi uvredili dostojanstvo Narodne skupštine, opet svojim objašnjenjem, činjenicom da vama nije jasno zašto ja mislim da je kršenje zakona rušenje dostojanstva i zloupotreba rada Narodne skupštine.
To ne mogu da prihvatim. Vi isto pravo uskraćujete narodnim poslanicima. Ne date da se dođe do obrazloženja. Sečete oduzimanjem reči, kako god vi to pravno zvali, ovim isključivanjem mikrofona.
Hvala. Član 27. I neću se više javljati, osim ako mi date povoda.
Mi se, očigledno, razlikujemo u stavovima. Mi mislimo da vi kršite Poslovnik, član 27, time što dopuštate nezakonitoj radnji da se odvija u Skupštini Srbije. Vi mislite da to nije tako. I mi imamo…