Odbor je odbio ovaj amandman, s obzirom da nijedna od stvari koju je gospodin Šešelj rekao ne stoji. Ovo je čisto tehnički član zakona koji, zajedno sa drugim članovima koji se tiču saveta, predviđa jednu proceduru koja se dešava u trenucima kada se približi kraj mandata savetu.
Što se tiče izbora nevladinih organizacija, čisto zbog javnosti, u članu 24. je vrlo precizno definisano ko kome, kada i kako šalje.
Dakle, radi se o registrovanim nevladinim organizacijama ili udruženjima građana, koja se po svom statutu odnosno svojoj registraciji bave zaštitom prava, zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece. Dakle, naravno da se šalje poziv svim registrovanim nevladinim organizacijama koje u svojoj registraciji imaju jednu ovakvu odrednicu. Ne postoji nikakav proceduralni problem sa tim, ali još jednom ponavljam da je ovaj član čisto tehničke prirode i predviđa šta se dešava kada se približi kraj mandata izabranim članovima saveta. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom samo sam hteo da se još specifičnije novac usmeri samo na kulturu i prosvetu. Dakle, amandmanom je predviđeno brisanje mogućnosti da se novac raspodeli na zdravstvo i socijalnu zaštitu. Ovaj moj amandman je stimulisan isključivo time što ne mislim da će ti prihodi ikada biti toliki da mogu da namire sve četiri potrebe, tako da mislim da je korisnije da bar ove dve stavke imaju neku malo veću korist nego što bi to imale ove četiri odrednice, kada bi se to raspodelilo na njih.

Odbor je odbio ovaj amandman, zato što mislimo da je jedan biznis plan, koji se podrazumeva ovim stavom, neophodan da bi agencija stekla uvid u to koliko je ko ozbiljan od radiodifuznih i radio i TV stanica u nameri koju namerava da ispuni. Prosto, frekvencija je, kao što smo toliko puta čuli do sada, javno dobro, to je ograničen resurs i mora se ustupiti onome ko će to na najbolji mogući način koristiti. Jer, mi smo bili sigurni da je biznis plan jedan od pokazatelja uspešnosti. Hvala.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, samo da bismo razjasnili ovu stvar - ta odrednica jeste stajala u predlogu zakona koji je povučen; odrednica koja sada stoji u ovom predlogu zakona koji su svi dobili glasi: "savet će prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju načela uređenja odnosa u oblasti radiodifuzije, utvrđenih članom 3. ovog zakona, u prethodnom periodu emitovanja".
Član 3. ovog zakona propisuje opšta načela u oblasti radiodifuzije. Dakle, ovo se nalazi u novom predlogu zakona zbog toga što moramo propisati određeni tretman ne samo za ovaj put kada se budu dodeljivale dozvole, ne samo kod prve raspodele frekvencija, nego i svake sledeće. Tome služe opšta načela zakona koji se nalazi u prvom članu, odnosno u trećem članu, ja se izvinjavam.

Moram reći da Odbor nije prihvatio ovaj amandman iz sledećih razloga. Prvo, kao što je gospodin Jovanović rekao, tom amandmanu, uvažavajući sve vaše dobre namere, nije mesto u ovom članu. Dakle, bespredmetno je govoriti o tome.
Ovo što je sada gospodin Anđelković rekao nije moguće. Znači, to nije ovaj član. To je bilo moguće ugraditi u neki drugi član. Pričam samo tehnički o ovom amandmanu. Dalje, u članu 73. piše da je emiter dužan da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja emituje 50% programa na srpskom jeziku, a od toga 50% domaće produkcije. To se odnosi na sve vrste programa, uključujući i muziku.
Znači, jedini razlog zašto Odbor nije prihvatio amandman je zato što on nije tehnički dobro rešen, i mi smo svi zauzeli stav da nije dobra formulacija terati procentima nekoga na kulturni razvoj. Hvala.

Odbor nije prihvatio ovaj amandman, moram reći, iz nekoliko razloga, potpuno razumevajući ideju koju je gospodin Simonović predložio i potpuno se slažući sa tom idejom. Naravno, mislimo da ovo nije član kojim to treba da se reši, dakle, da se ubacuje tako jedna konkretna stvar kao što je vladino službeno saopštenje. Prosto, to uopšte nije ovaj zakon. To je tema zakona o javnom informisanju.
Što se tiče preporuka Saveta Evrope, imam ih u ruci i ne mogu nigde da nađem tu preporuku. Prosto, mi se trudimo da poštujemo, naravno, iz istih razloga koje ste vi rekli. Slažem se sa vašom idejom, ali koliko ja znam, u ovim radnim verzijama zakona o javnom informisanju, teme o javnom informisanju su upravo ono što vi govorite i kada taj zakon bude usvajan, to će u njemu stajati.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, Odbor je odbio ovaj amandman; tu je preovladao stav da su, bez obzira šta poslanici opozicije govorili, da bi se ostvarila nezavisnost javnog servisa potrebne dve stvari. Prva stvar je da njegova upravljačka struktura u organizacionom i u programskom smislu bude nezavisna. Dakle, da ne bude postavljena od strane Vlade.        Druga stvar je da ta ustanova bude finansijski nezavisna. Dakle, da ne dobija novac od ministra finansija. Te dve stvari su samo ovim moguće, jer taj  koncept treba zatvoriti ukoliko se uvede pretplata.
Nemojte nam govoriti da je ova pretplata ista stvar kao pre tri godine. Tada je u Upravnom odboru RTS-a sedeo ministar za informisanje, sedeli su potpredsednici vaših stranaka. Danas u Upravnom odboru sede nezavisni ljudi od autoriteta. Kada se ovaj zakon uvede, više taj Upravni odbor neće čak ni Vlada imenovati. Dakle, to je ključna razlika. Radi se o finansijskoj nezavisnosti javnog servisa, i ovo nije više državna televizija, pročitajte zakon.

Gospođo Čomić, moram reći da je ovaj amandman izazvao jednu od najdužih rasprava i u radu Odbora. Razumemo razloge, ali nismo baš imali u vidu, u raspravi, ove argumente koje je gospodin Šešelj malopre pomenuo, s obzirom da oko ovih stvari koje se tiču pornografije i takvih sadržaja uglavnom postoji konsenzus i on je po našem mišljenju, po mišljenju Odbora, sadržan u stavu 3. ovog člana  Zakona, dakle, da je prikazivanje programa koji teško ugrožavaju fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika u bilo koje vreme zabranjeno.
Međutim, postoji čitav niz filmova ili emisija svetske produkcije koji na svom početku imaju oznaku da su zabranjeni za emitovanje ili prikazivanje deci ispod 14 godina. S obzirom da u našem zakonu takva mogućnost ne postoji, naš je preovlađujući stav da bi agencija u svom uputstvu to trebalo da uzme u obzir. Slažem se da ne postoji vreme, i oko toga je bilo diskusije, kada u 21. veku maloletnici ne gledaju televiziju, ali morate se složiti da manje maloletnika gleda televiziju u dva sata ujutru nego što je to u sedam popodne.

Odbor je odbio ovaj amandman jednoglasno, to moram reći, prosto zato što, prilikom primene odredaba ovog zakona koje se tiču izdavanja dozvola i ocene programa tj. da li je program u skladu sa opštim načelima, mislimo da je to neophodno. A, što se tiče  informacija o tome da li emiter poseduje autorska prava da bi prikazivao nečiji program, mislimo da je to jedno civilizacijsko dostignuće i da je neophodno da to stoji u ovom zakonu.

Ovo je svakako ključna tačka ovog zakona. Na ovoj tački se lomi zakon. Izbor predlagača članova saveta  je suština ovog zakona, i to je upravo ona razlika koja nas čini potpuno drugačijim od prethodnog režima. Dakle, moram reći pre svega, Odbor je odbio ovaj amandman, ali prosto mi non-stop gledamo u Skupštini kako opozicija glasa protiv vladinih predloga. Često to ima neke veze sa istinom. Često nema. Prosto je to posao opozicije.
Međutim, evo danas, da tako kažem, pokazujem razumevanje, znači oni prvi put ovo što govori gospodin Šešelj brane od srca. Dakle, oni veruju u to da mediji moraju da budu zavisni od političara, i to je suštinska razlika između nas i njih. Dakle, već 6. oktobra postalo je nemoguće da u Upravnom odboru RTS sedi ministar za informisanje, bez obzira da li se on preziva Vučić ili Korać ili Lečić. Postalo je nemoguće da tu sedi potpredsednik Vlade, potpredsednik jedne od vladajućih stranaka, pa prezivao se on Jovanović ili Nikolić ili kako god.
Kada danas usvojimo ovaj zakon, odnosno u danu za glasanje, postaće nemoguće da Vlada bira Upravni odbor RTS-a, i to je ta razlika između nas i njih. Sve ovo što je gospodin Šešelj govorio, ja njega razumem, ali sam siguran da je većini u ovoj skupštini to osnovni razlog zašto će ovaj njegov amandman odbiti. Hvala.
(Poslanik Šešelj traži pravo na repliku.)

Poštovana gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je proistekao iz jedne nepravilnosti koju smo u zakonu uočili. Ne mogu da kažem baš da je nepravilnost, više je jedna nedoslednost, pošto nismo u ranijem predlogu utvrdili šta se tačno dešava kada nijedan od dva kandidata koji su predloženi ne dobije podršku ove skupštine. Predlagači zakona su mislili da se nespominjanjem toga prosto podrazumeva ovo što sam kasnije i predložio. Moram reći da je Odbor prihvatio ovaj amandman, kao i predstavnik Vlade, tako da je on postao sastavni deo Predloga.
Sada bih iskoristio priliku da kažem nešto o još jednoj promeni koja je uneta između zakona koji bio na dnevnom redu, u proceduri, pa je povučen prošle nedelje, a to je nova mogućnost koju smo predvideli ovim zakonom, mogućnost javnog saslušanja na Odboru. Mislimo da je to jedna jako bitna karakteristika koju ovaj zakon donosi, da će javnost i svi poslanici imati priliku da sa svim kandidatima javno porazgovaraju o svemu što misle da je bitno za tog kandidata; a kao što ćete kasnije videti, tu postoji određena ozbiljnost razgovora, zato što se u kasnijem članu koji predviđa razrešenje članova saveta, podrazumeva da član saveta može biti razrešen i ako je u toku izbora iznosio neistine o sebi u postavljenom pitanju.
Mislim da su ove dve izmene jako bitne, pošto su postale sastavni deo.

Što se tiče amandmana, Odbor je odbio ovaj amandman, i to iz nekoliko razloga. Pre svega, različita dužina trajanja mandata će omogućiti da se po isteku mandata ne oseti diskontinuitet u radu saveta.
Znači, to je osnovni razlog. Ne vidim šta je tu sporno. Prosto, takvo jedno stručno telo koje će donositi važne odluke ne može u jednom trenutku skroz prekinuti svoj rad i nakon toga krenuti da radi iz početka. Dakle, to je jedan opšteprihvaćeni metod za tako nešto.
Što se tiče žreba, koliko god ga vi ovde ismejavali, to je prosto najpošteniji način. Ako smo mi dovoljno pametni da pre izbora tih ljudi svima dajemo jednaku šansu, čak i kada bi se uvelo da se o tome odlučuje nakon izbora, pitam - ko je taj ko bi sebi mogao da da za pravo da odlučuje o tome ko je pametniji, ko ima više knjiga iza sebe, ili tako nešto?
Prosto, to su neke stvari koje su nemerljive. Mi podrazumevamo da će svako od predlagača imati dovoljno pameti i morala da predloži najbolje. Sa naše tačke gledišta, u ovom trenutku, a naročito u trenutku pred izbor, svi članovi saveta će biti potpuno jednaki. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici samo nekoliko reči o učestvovanju Odbora u procesu stvaranja ovog zakona. Moram reći da je ovaj zakon vrlo važan iz nekoliko razloga.
Prvo, nasleđno stanje u oblasti medija koje smo mi zatekli kada smo ušli u ovu zgradu je verovatno najgore stanje koje je moglo biti zatečeno. Dakle, postoji u etru, u ovom trenutku, svoj rad vrši preko 1.200 radio televizijskih stanica u Srbiji. Prema nekim proračunima, u etru ima mesta samo za 200 do 300 radio televizijskih stanica. To je sa jedne strane.
Sa druge strane ova tema je vrlo osetljiva iz razloga što su mediji bili jedna od osnovnih poluga vlasti, odnosno moći u prethodnoj vlasti i oni su toliko bili manipulisani, tako da je bilo nezahvalno bilo šta raditi na tu temu.
Moram reći da je, s obzirom na sve ovo, ovaj zakon je prošao jednu vrlo specifičnuproceduru i mislim da ima vremena i da postoji mogućnost da svaki zakon prođe ovakvu proceduru kako je prošao ovaj.
Dakle, kao što je gospodin Korać rekao, pre godinu i po dana je formirana radna grua za izradu ovog zakona i nju su činili predstavnici medija sa jedne strane, i nezavisni pravni eksperti iz oblasti medija sa druge strane. Oni su na ovom zakonu radili preko godinu dana i za to vreme je izašlo devet verzija ovog zakona. Nakon što je zakon ušao u skupštisnku proceduru, Odbor za kulturu i informisanje je obavio niz konsultacija, pre svega obavljene su konsultacije sa onima kojih se ovaj zakon najvieš tiče, a to su predstavnici medija i predstavnici novina. Na nekoliko sastanaka koji su obavljeni sa predstavnicima medija, mediji su dali čitav niz predloga, da tako kažem, pošto oni nisu ovlašćeni predlagači i moram sa zadovoljstvom da konstatujem danas da su mnogi od tih predloga u vidu amandmana našli svoje mesto u ovom najnovijem Predlogu zakona koji imamo pred sobom.
Od tih predloga svakako je najznačajniji predlog ANEM-a koji se tiče privatizacije lokalnih medija. Dakle, u ovom zakonu se predviđa da svi lokalni mediji budu privatizovani u naredne četiri godine. Dakle, postoji još čitav niz odredbi koje se tiču pretplate, načina naplate pretplate, broja frekvencija itd.
Posle tih konsultacija obavili smo dalje konsultacije sa predstavnicima Autonomne pokrajine Vojvodine, znači sa Skupštinom Vojvodine. Skupština Vojvodine je imala čitav niz zakona, od kojih su najvažnija tri zakona koja se tiču posebne radiodifuzne agencije za Vojvodinu, koja se tiču Drugog kanala radiodifuzne ustanove Vojvodine ubuduće i koja se tiču pretplate.
Odbor je učestvovao u tim razgovorima i na kraju su od ova tri dva njihova predloga postala sastavni deo ovog zakona, deo koji se tiče pretplate, iako postoje još maksimalističkiji zahtevi od ovih, ali ovo je naš maksimum i deo koji se tiče Drugog kanala radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Posle tog kruga konsultacija, s obzirom na to da se mi kao poslanici DOS-a trudimo da sve zakone koje usvajamo budu u skladu sa evropskim zakonodavstvom, Odbor je imao čitav niz konsultacija sa međunarodni organizacijama koje se bave ovom oblašću. Pre svega želeo bih da istaknem konsultacije sa Savetom Evrope i OEBS-om. Sa njima je saradnja bila vrlo konstruktivna i išla je čak dotle da su nezavisni eksperti Saveta Evrope, njih nekoliko, dolazili nekoliko puta u Skupštinu i na određeni način učestvovali u stručnim diskusijama sa članovima Odbora. Moram reći da je čitav niz njihovih predloga, koji su bili u cilju poboljšanja ovog zakona, takođe postao sastavni deo ovog predloga.
Toliko o tome i samo bih na kraju želeo da kažem da je juče Odbor, i pored toga što je postojala velika buka oko ovog zakona, velikom većinom usvojio ovaj predlog zakona, iako su mnogi očekivali više, a mnogi su možda i želeli manje. Jednostavno, ovo je maksimum koji mi u ovom trenutku možemo da pružimo i ja vas pozivam da podržite ovaj zakon u načelu.

Imam dva ili više pitanja za gospodina Đelića. Ta su pitanja donekle pretrpela promenu od pripreme, na osnovu onoga što ste, gospodine Đeliću, danas ovde rekli i kao posledica onoga što se dešavalo na Odboru za evropske integracije prošlog četvrtka.
Cenim i uvek sam cenio kod vas taj optimizam i želju da nas sve ubedite kako stvari stoje sjajno, ali naša percepcija je, kao što znate, potpuno drugačija. O tome se ovde govorilo i u redu je da opozicija i vladajuće stranke imaju različitu percepciju u odnosu na ono što se događa, ali mislim da su, nažalost, rezultati ovog puta na našoj strani.
Dva su ključna pitanja. Jedno je pitanje vizne liberalizacije, drugo je pitanje aktiviranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Možemo prići na razne načine ovim dvema temama, ali suština je da ni posle godinu dana od kada je formirana ova vlada Srbija nije na beloj šengen listi i suština je da šest meseci od kada jednostrano primenjujemo SSP nema nikakvih pomaka u odnosu sa EU.
Moje pitanje je vrlo jednostavno. Sutra i prekosutra se, ako se ne varam, održava sastanak Saveta ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa zemalja EU, 15. juna je Savet ministara spoljnih poslova i negde polovinom jula je sastanak Evropske komisije. Na ta tri sastanka trebalo bi da donekle bude jasnije šta se dešava sa procesom vizne liberalizacije u Srbiji.
Ideja za ovu sednicu potekla je od toga što je primetno da je ta retorika, kojoj ste bili skloni vi lično, ali i ostali ministri i Vladi Republike Srbije, počela da se menja u maju ove godine. Paralelno sa tim su počele da stižu neke kontradiktorne informacije o tome kada će i kako Srbija biti stavljena na belu šengen listu.
Mi smo, naravno, došli do izveštaja Evropske komisije o procesu sprovođenja plana za realizaciju. Iz tog izveštaja vidimo da je Srbija, uključujući i parlament, ispunila većinu uslova. Još jedanput vas molim da pojasnite šta je tačno problem, sa jedne strane, i sa druge strane, da nam kažete šta će Vlada Srbije, i vi kao potpredsednik zadužen za tu oblast, uraditi sutra, prekosutra, 15. juna i 15. jula.
Moram da postavim još jedno pitanje (imam komentar, odmah se javljam) – šta je Vlada uradila na promeni stava Holandije? Molim vas da ovaj put malo promenimo političku temu i da ne pričamo o spoljnim uzrocima, na koje ne možemo da utičemo, nego da probamo da dobijemo odgovore na ono šta je to što mi zajedno možemo da uradimo da bi se ove dve stvari pokrenule. Hvala.

Ne mogu da podelim oduševljenje i taj aplauz zbog ovoga što sam sada čuo. Probaću da opet postavim ta pitanja i da ja dam one odgovore kako sam ih razumeo od vas.
Dakle, što se tiče Holandije, nije urađeno ništa. Kažete da je bilo sijaset kontakata itd. Mislim da je najviši kontakt koji smo imali, izvinite ako grešim, poseta gospodina Šutanovca. Ne sećam se da je Vuk Jeremić, naš ministar spoljnih poslova, bio u Holandiji. Bar to nije bila javna poseta. Jedino čega se sećam jeste da je u januaru bio sastanak, koji i nije bio sastanak vezan za Holandiju nego sastanak evropske trojke, sa ministrom spoljnih poslova Holandije. Tada je gromoglasno najavljivano ovde u medijima da će ministar spoljnih poslova Holandije doći u Srbiju. Od tada je prošlo pet meseci. Možda je bio u nekoj tajnoj poseti, nije na nama da to znamo.
Što se tiče toga da je SAD promenio stav 1. juna, to je tačno, ali ono što je iz toga logična posledica, koju vi nama ne izgovarate, ali se oseća, to je da će sada SAD ubediti Holandiju da promeni svoj stav.
Dakle, pored toga što je to pasivna i neprihvatljiva uloga za Srbiju, da čeka da se nešto desi, ja ovde imam izjave Vuka Jeremića iz januara ove godine, koje su isto tako polagale nadu u to da će EU naterati Holandiju da promeni svoj stav. Mislim da je to neozbiljna državna politika.
Gospodin Šutanovac je malopre govorio o tome da postoje razgovori sa Holandijom, koji su i na stranačkom i na svakom drugom nivou. Taj sastanak o kome vi pričate i poseta, to je posledica jedne popijene kafe, na kojoj smo bili gospođa Donka, ja i Laslo Varga u Crnoj Gori, gde je bio prisutan predsednik spoljnopolitičkog odbora parlamenta Holandije. Dakle, ne radi se o organizovanoj akciji holandskog parlamenta. To je bio jedan razgovor uz kafu (tu je gospođa Donka da potvrdi), gde smo mi pozvali gospodu ih holandskog parlamenta da dođu. Dakle, upravo takva vrsta političkih akcija izostaje.
Šta je naš predlog i na čemu insistiramo? Holandski stav je Vlada prenela na parlament, vi ste malopre o tome govorili, a sada je na parlamentu da tu odluku donese. Ali, naš predlog je da se politički ta odluka raščlani na nekoliko delova i da svi zajedno, parlament sa svoje strane, nevladine organizacije sa svoje strane, Vlada sa svoje, ministar odbrane sa svoje, vi sa svoje, pokušamo da ih ubedimo u to da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom.
Umesto toga, državna strategija je da se sačeka da SAD ubedi Holandiju, metodom pritiska, da promeni stav. To se neće desiti. Čekali smo EU, čekali smo mnoge druge zemlje da ih ubede i nisu uspeli. Gospodin Batić je jutros govorio, taj stav je posledica realnog stanja u Holandiji. Nije Holandija to izmislila, to je posledica nekih realnih činjenica koje su se tamo desile. (Predsedavajuća. Tri minuta.) Nažalost, nisam stigao...