Članovi 104. i 105. Opet su iznete optužbe na račun pokojnog premijera, na račun šefa naše poslaničke grupe, predsednika jedne parlamentarne stranke. Vi ste, predsednice parlamenta, to sve lepo odslušali, verovatno želeći da pokažete da se slažete sa tim ili kako je besmislena rasprava o tome, ali neće vas to daleko odvesti.
Gospodine Bajatoviću, hvala vam što ste definisali prvi put u ime većine nacionalno pomirenje. Nema izjednačavanja između Zorana Đinđića i Slobodana Miloševića, nema izjednačavanja između žrtve i zločinca, gospodine Bajatoviću. Ako je smisao toga da vi danas napravite vladu ovde, nećete moći na tim osnovama, gospodine Bajatoviću.

Članovi 104. i 105. Hvala vam, gospođo Kolundžija, što ste podelili sa nama to, mislimo da je bilo krajnje vreme da tako nešto javno kažete.
Verujte, nema ovde reči o poentiranju. Radi se o tome da predsednica Skupštine, koja je predlog vladajuće većine, toleriše ovo proteklih desetak dana, ovo što se govori. Mi smo iovako planirali da se više ne javljamo po Poslovniku, cilj je bio samo da skrenemo pažnju. Nadam se da će vam ubuduće trebati mnogo manje vremena da reagujete na ovakve istupe naših političkih protivnika.

Dame i gospodo poslanici, poštovano predsedništvo, dosta je stvari rečeno o ovoj vladi i o poziciji LDP u odnosu na ovu vladu, ali želeo bih, verovatno kao poslednji govornik u ime LDP, da još jedanput ponovim neke stvari koje smo od početka govorili.
Naime, odmah posle izbora je bilo jasno da je ovo jedna teška politička situacija. Zbog toga smo mi izrazili potpuno razumevanje za DS i za njenu spremnost da napravi koaliciju sa SPS.
U tom smislu mi ne mislimo da treba trošiti velike reči ili misli na tako nešto. Za nas je to jedna tehnička vlada i ono što mi ili se nadamo ili očekujemo, to je da sav reformski potencijal DS dođe do izražaja i da cena koju je DS morala da plati za formiranje ove vlade, a koja se pre svega ogledala u novoj funkciji u vladi u položaju zamenika predsednika vlade i u broju ministarstava koju je morala da da, koja nije u korelaciji sa brojem osvojenih glasova, duboko smo uvereni ili želimo da se nadamo da će DS iskoristiti svoj reformski potencijal i povesti zemlju dalje.
Nažalost, ekspoze, kao i način formiranja ove vlade, udaljili su nas od pozicije ili od mogućnosti da i mi tu vladu podržimo glasanjem u Skupštini. Današnji ekspoze budućeg premijera pokazao je sve mane ili sve probleme sa kojima će se ova vlada u budućnosti suočavati. Neki problemi su bili vidljivi još u toku usvajanja zakona o vladi i o ministarstvima, kada je bilo jasno da je ta koalicija vrlo heterogena, široka, da će biti teško napravili poteze koji bi sve to povezali.
Takođe, imamo razumevanje za gospodina Cvetkovića koji iako možda nema politički ima veliki ekspertski autoritet, bar što se tiče LDP. Samo možemo da izrazimo nadu da će uspeti da poveže ono što na prvi pogled izgleda nepovezivo.
Kao što sam rekao, iz današnjeg ekspozea ne može se vidite taj reformski potencijal i to nas na još jedan način onemogućava da glasamo za ovu vladu. Međutim, ono što se vidi, to je jedno reformsko ili proevropsko opredeljenje, sa puno kompromisa koje je morala vlada ili budući premijer da načini prema svom manjem koalicionom partneru SPS.
Ako pogledamo unazad, sve vlade su imale slična načela ili slične ciljeve u svom formiranju. Iz toga je jasno da ključna stvar nisu proklamovani ciljevi u ponašanju na srpskoj političkoj sceni, već je ključna stvar efikasnost. Nažalost, u tom segmentu nemamo poverenja u ovu vladu.
Još jedanput ponavljamo naše jasno opredeljenje i poziv budućem premijeru, gospodinu Cvetkoviću, da podršku za konkretne evropske poteze ne traži u kompromisima sa svojim mlađim koalicionom partnerima, nego da podršku za te poteze traži u parlamentu Srbije. Poslanička grupa LDP spremna je da podrži sve konkretne proevropske poteze, da pruži podršku toj vladi ako je u pitanju neki težak politički potez koji je proevropski, za usvajanje proevropskih zakona. Još jedanput ponavljamo, nemojte tražiti mesto za evropsku politiku unutar vlade, jer ti kompromisi i cena koju plaćate....
(Predsednik: Vreme.)
... dovode u sumnju rezultat te vlade. Tražite tu podršku za te poteze ovde u parlamentu i poslanici LDP, bez obzira na sve, u svakom trenutku su spremni da podrže svaki proevropski potez. Hvala.

Neću vam oduzimati vreme. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, hteo bih da upozorim, u ime poslaničke grupe LDP, na jednu važnu stvar koja će biti rezultat ove izmene institucionalnog okvira sa Kancelarije za NIP, kako je to do sada bilo, pretvaranja toga u Ministarstvo za NIP.
Naime, u prethodnoj vladi postojalo je ministarstvo bez portfelja koje je bilo zaduženo za sprovođenje NIP-a i ono je zajedno sa resornim ministarstvima sprovodilo NIP, odnosno projekte iz NIP-a. Tada je postojala jedna stvar koja je bila jako dobra: pošto nije postojalo resorno ministarstvo nego kancelarija na nivou direktorata, morao je da postoji tzv. sistem duplog potpisa; za neki projekat morao je da stoji potpis resornog ministarstva, sa jedne strane, i direktora Kancelarije za NIP.
Ovom izmenom se sva ta kontrola koja je postojala gubi i sve se stavlja u ruke Ministarstva. Sada će resorni ministar biti osoba koja će raspolagati tim novcem manje ili više bez ikakve kontrole.
S obzirom na to da je u delu zakona koji se tiče ovog ministarstva u članu 22, kao što smo čuli od koleginice Vjerice, vrlo nemušto objašnjeno šta su obaveze tog ministarstva ili šta će uopšte to ministarstvo raditi, da ne kažemo da je u najmanju ruku morala da postoji definicija šta je to NIP, s obzirom na to da je ovde reč o zakonu o ministarstvima, mislim da će ovde parlamentarna kontrola ili bilo kakva kontrola biti potpuno nemoguća, tim pre što vidimo u medijima da je to ministarstvo pripalo finansijskim ministarstvima, koja su sva pod kontrolom jedne stranke - G17 plus.
Nismo čuli ovde za ovih nekoliko dana ni jedan jedini razlog, niti u medijima, zašto je potrebno da se to institucionalno promeni i da se od Kancelarije za Nacionalni investicioni plan dođe do Ministarstva za Nacionalni investicioni plan. Ono što je gospodin Hajdarević pre mene rekao, ako je već svrha bila da se to stavi pod kontrolu jedne stranke, zašto onda prosto niste izmenama nadležnosti ministarstva tu Kancelariju za NIP dodali u superministarstvo Mlađana Dinkića? Na takav način ste takođe mogli da uspostavite kontrolu G 17 plus, ako je to tema, ili zahtev ili uopšte želja koja se postiže.
Molimo vas da ovaj amandman usvojite, ovo nema nikakve veze sa Vladom, sa vladajućom većinom, on ima veze samo sa zdravom logikom, a koliko ima veze govori i to da su amandman u istovetnom tekstu, bez obzira na to koliko se razlikujemo, podneli i SRS i LDP.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, naš amandman se odnosi na član 26, odnosno na predlog da se formira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Mi podržavamo formiranje ovog ministarstva, mada nismo sigurni da su razlozi koji su navedeni pravi razlozi da se formira ministarstvo. Mi smo već u raspravi u načelu rekli da dosadašnji nerad ili zapostavljanje ove teme u Srbiji u prethodnih nekoliko godina nisu bili rezultat nepostojanja institucionalnog rešenja. Naime, pri Vladi Srbije postojala je Služba za ljudska i manjinska prava. Mislimo da su problemi bili personalne prirode i nedostatak političke volje da se država više bavi ljudskim i manjinskim pravima. U svakom slučaju, ova inicijativa je dobrodošla, pa kako god. Nadamo se da će ovo rešenje pomoći da se ljudska prava u Srbiji poštuju na malo bolji način.
Sada samo nekoliko reči o amandmanu. Naime, ovim predlogom zakona je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, između ostalih nadležnosti, dodeljena i obaveza zastupanja Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.
U skladu sa tim, poslanička grupa LDP predložila je amandman da se zajedno sa ovom obavezom ovom ministarstvu dodeli i obaveza obavljanja poslova državne uprave koji se odnose na izvršavanje odluka Evropskog suda za ljudska prava i drugih obavezujućih odluka međunarodnih tela zaduženih za zaštitu ljudskih prava čiju je nadležnost Republika Srbija prihvatila.
Dakle, pokušaću u par reči da kažem koliko je ovo važno. Do sada je doneto 18 presuda ovog istog Evropskog suda za ljudska prava kojima se utvrđuje da je neki državni organ Republike Srbije prekršio određeno individualno ljudsko pravo nekog građanina Srbije.
Međutim, u ogromnoj većini ove odluke međunarodnog suda za ljudska prava, odnosno Evropskog suda za ljudska prava nisu sprovedene u Srbiji. To je, između ostalog, rezultat toga što nijedno ministarstvo niti neki drugi državni organ nema obavezu sprovođenja odluka Evropskog suda za ljudska prava.
Takođe, različiti komiteti Ujedinjenih nacija su tokom proteklih nekoliko godina takođe doneli više odluka kojima konstatuju da je neko individualno ljudsko pravo u Srbiji pogaženo od strane državnih organa a u tim slučajevima država Srbija, odnosno Vlada Srbije nije ni na jedan način omogućila da se ove presude ili preporuke komiteta Ujedinjenih nacija poštuju.
Spomenuću samo slučaj novinara Željka Bodržića.
Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava utvrdio je da je došlo do povrede njegovih prava u Srbiji; on je nekoliko godina čekao i do dana današnjeg nije uspeo da svoja prava ispuni odnosno obezbedi; čak je država nastavila preko sudova u Srbiji... i dalje je trpeo pravnu represiju, tako da su nekoliko puta npr. stranke iz Kikinde ili nekakvi državni organi u Srbiji bili prinuđeni da daju donacije i time plaćaju naknadu Željku Bodržiću, umesto da je država postupila po odlukama ovog Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava i da mu se te presude... U konkretnom slučaju se radi o presudama, s obzirom na to da je čovek novinar, za nešto što je napisao. Umesto da se te presude ponište, on je i dan-danas pod represijom.
Mislimo da je ovo jako važan amandman, nema veze sa vladajućom većinom, nema veze sa opozicijom. Ovo je jedna od nadležnosti koja je preskočena u ovom zakonu o ministarstvima, a sigurni smo da je jako važna zbog međunarodnog ugleda zemlje i zbog svih građana Republike Srbije koji treba da se osećaju sigurno i da se na ovaj način obezbedi poštovanje njihovih ljudskih prava.

Hvala. Javio sam se po članu 101 – ukoliko se pogrešno protumači njegovo izlaganje...
Naime, mada se u potpunosti ne slažem sa vama što se tiče dela Željka Bodružića, o tome ću nešto govoriti, ali uopšte nije o tome amandman. Ne znam zašto ste se vi javili. Amandman pokušava da se institucionalnim alatom uspostavi mehanizam kojim bi se nekakve odluke međunarodnih organizacija, u konkretnom slučaju Ujedinjenih nacija, na koje se ova država poziva u hiljadu drugih slučajeva... Ali, kada se radi o nečemu što država mora da uradi, u konkretnom slučaju da poštuje pravo nekoga da se slobodno izražava i to pravo je dokazano ili se, po mišljenju UN, krši, onda država ima obavezu da to nešto uradi ili da se iščlani iz UN. To su dva puta.
Što se tiče Željka Bodružića, taj privrednik o kome ste govorili je gospodin Šegrt, ako se ne varam, lokalni tajkun iz Kikinde, bivši direktor društvenog preduzeća "Toza Marković". Devedeset posto presuda koje je sud doneo, i zbog kojih je ovaj Komitet za ljudska prava UN doneo preporuku organima Srbije da se te presude ponište, doneto je na osnovu pritiska lokalnog moćnika. Ne znam i neću da ulazim u sadržaj njegovih tekstova, prosto, situacija je takva.
Mi imamo tu međunarodnu obavezu, a niko u državi nije zadužen za to da se ta obaveza, koja je možda više unutrašnja nego što je međunarodna, ispuni i da se omogući nekome kome su... Jednom građaninu ove države (bez obzira na to šta vi ili ja mislili o tom građaninu, to ne igra ulogu u ovom slučaju) povređena su njegova individualna i ljudska prava. Mi se zalažemo za to da kroz usvajanje ovog amandmana Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje će se formirati, bude zaduženo za to da se ta šteta koju je gospodin, između ostalog i gospodin Bodružić... Da svi oni kojima su ljudska prava ugrožena imaju kome da se obrate i kada neka međunarodna institucija donese odluku, da tu odluku unutar države Srbije ima ko i da sprovede.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, mi mislimo da je jedan od osnovnih zadataka svih ministarstava da usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU bude brzo i efikasno.
U Predlogu zakona član 27. glasi: "Ministarstva u okviru svog delokruga ostvaruju međunarodnu saradnju i staraju se o njenom unapređenju i obezbeđuju usklađivanje propisa sa pravom Evropske unije." Mi mislimo da je ovaj član suviše uopšten i da nije dovoljan. U skladu sa tim, predlažemo da se dodaju još tri stava.
U jednom stavu se predlaže da su sva ministarstva dužna da u okviru svog delokruga naprave plan realizacije obaveza i drugih mera predviđenih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i drugim dokumentima relevantnim u procesu pridruživanja Republike Srbije EU.
Zatim, najvažniji deo ovog amandmana – sva ministarstva su dužna da predsedniku Vlade, nadležnom potpredsedniku, resornim odborima Narodne skupštine i Narodnoj skupštini periodično dostavljaju izveštaje o obavezama izvršenim na bazi planova koje su napravili. Mi smo takođe predložili da se izveštaji dostavljaju najmanje dva puta godišnje, i to najkasnije do 30. juna i do 31. decembra.
Mi smatramo da ukoliko postoji deklarativno zalaganje za EU, a ono je bilo prisutno i u dve prošle vlade... Naime, u oba ekspozea mandatar je napomenuo da će to biti jedna od najvažnijih obaveza njegove vlade, međutim, i pored toga u toku 2007. godine ovaj parlament je doneo samo dva zakona koja približavaju Srbiju EU. Od toga je jedan zakon Zakon o putnim ispravama koji, kao što svi znate, do dana današnjeg nije stupio na snagu a i postao je predmet političkih borbi.
Mi mislimo da ne postoji nijedan razlog da Skupština odnosno većina ne prihvati ovo što predlažemo i da se ovi mehanizmi unesu u zakon. Oni će pre svega omogućiti, odnosno ... Ministarstva će biti prinuđena da u okviru svojih resora naprave konkretne planove za usklađivanje svojih propisa sa propisima EU, a zatim će biti omogućena kontrola od strane premijera, resornog potpredsednika, odbora Narodne skupštine i svih poslanika; moći ćemo da vidimo koliko su ministarstva i šta radila na bazi ostvarenja tih planova.
Mi smatramo da, bar načelno ili deklarativno, postoji pristanak svih, i da je to jedinstven stav u Srbiji, da je potrebno prilagoditi zakonodavstvo, odnosno pravni sistem u Srbiji pravnom sistemu zemalja EU. Ovo pitanje treba odvojiti od pitanja pojedinih delova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji su za neke opozicione stranke sporni. Ovde se radi o jednoj opštoj odredbi koja bi trebalo da omogući efikasniji i sadržajniji rad svih ministarstava, sa jedne strane, i da, sa druge strane, poslanicima omogući kontrolu.
Takođe znamo da je na odborima vođeno dosta polemike o ovim amandmanima i da je zamalo prevagnuo glas predlagača da se ovi amandmani odbiju. Stoga mi i dalje stojimo iza ovih amandmana i pozivamo sve poslanike vladajuće većine da ukoliko se stvarno zalažu za proevropsku vladu to dokažu jednim korakom a to je prihvatanje ovog amandmana LDP-a.

Poštovano predsedništvo, sledeća tri amandmana LDP-a su tehnički amandmani koji su posledica amandmana uloženih na ranije članove i tiču se stupanja na snagu dela zakona. Mislimo da smo u višednevnoj raspravi uspeli da kažemo ono što smo hteli i da nije neophodno da sada detaljno učestvujemo povodom sva tri amandmana samo da bi rasprava što duže trajala, tako da se nećemo više javljati. Dozvolite da samo u dve reči ponovimo osnovne zamerke.
Dakle, po našem mišljenju, ovaj zakon predviđa suviše veliki broj ministarstava za zemlju u kojoj je toliko velika javna potrošnja. Molimo vladajuću većinu da još jedanput, tražimo od vladajuće većine da još jedanput razmotri da li je taj broj ministarstava neophodan.
Posebno vas pozivamo da još jedanput razmislite o dva amandmana koja smo podneli: jedan se tiče proširenja nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava, a drugi se tiče obaveze usaglašavanja pozitivnih propisa Srbije sa propisima Evropske unije.
Mislimo da oni ni na jedan način ne štete i da su u skladu sa svim onim što smo čuli od svih poslanika u Skupštini Srbije tokom ovih nekoliko dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ovim amandmanom  smo predložili da se iz Zakona o Vladi izbriše postojanje dva ministarstva. To su Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i Ministarstvo za dijasporu.
Nemamo mi očekivanje unapred da će vladajuća većina to poslušati ili da će ova nepotrebna ministarstva ukinuti, samo smo hteli ovim amandmanom da skrenemo pažnju na najbanalniji primer nepotrebnog uvođenja nečega u institucionalni okvir ministarstava.
Dakle, puno je ovde bilo reči o tome da je ova vlada preglomazna i da sadrži nepotrebno veliki broj ministarstava. Četiri dana traje ova rasprava, a do danas nismo čuli nijedno obrazloženje zašto je to tako.
Bilo je puno primera ovde i ne bih više ponavljao koliko ministarstava imaju neke zemlje slične ili neslične po veličini, ali ono što je zanimljivo, to je da koliko je jedan od proklamovanih ciljeva nove vladajuće većine pristupanje Srbije Evropskoj uniji, eto i taj broj se podudara.
Dakle, kao što znate, Evropska unija ima 27 članica u ovom trenutku. Svaka zemlja članica ima po jednog predstavnika u nečemu što se može nazvati vlada Evropske unije, odnosno Evropska komisija, Komisija Evropske unije, tako da će naša vlada biti veća nego što je trenutno vlada Evropske unije koja ima 27 članova i više od 500 miliona stanovnika, odnosno oko 60 puta više od Srbije. Čak i oni u tako neskladnim odnosima su uspeli da se urede tako da je dovoljan manji broj ljudi nego što je potrebno našoj vladi da uređuje odnose u samoj Srbiji.
S obzirom da nismo dobili nijedno objašnjenje, ostaje samo ta sumnja ili taj razlog da je ovakav broj ministarstava bio potreban jer postoji veliki broj članica stranaka u vladajućoj koaliciji. Nažalost, ni taj argument, mi smo više puta rekli, nije dovoljan da bismo prihvatili ovaj zakon, i tu nije potrebno tražiti neke primere u zemljama u okruženju ili u zemljama u Evropi.
Podsetiću vas samo da je DOS, koji je 2001. godine došao na vlast u Srbiji, odnosno formirao vladu na čelu sa Zoranom Đinđićem, da je ta koalicija bila sastavljena od 17 stranaka i imala je manje članova kabineta nego što će to imati ova vlada danas. Znači, neprihvatljivo je i objašnjenje da je koalicija razlog.
Rekli smo nekoliko puta da mi nemamo pravo, kao poslanici opozicije, da se mešamo u paritete, u veličine, ili deo vlasti, ili deo odgovornosti koje će svaka stranka u vašoj koaliciji da preuzme na sebe, i to je stvar vladajuće koalicije, odnosno koalicionog dogovora pri formiranju vladajuće većine, ali imamo pravo da skrenemo pažnju na to da je u istim proporcijama ova vlada mogla da bude mnogo manja.
Nažalost, neke druge teme dominiraju i skreću pažnju sa ove rasprave, ali vidimo po velikom broju amandmana, koje su podnele gotovo sve poslaničke grupe, uključujući poslaničke grupe vladajuće koalicije, da svi osećaju taj problem i da su svi svesni toga da ovolika vlada stvarno nije potrebna Srbiji niti da će na bilo kakav način doprineti boljem životu u Srbiji.
Dakle, vratiću se na ono što je tema, konkretno na ovaj amandman, više ćemo govoriti o tome, ali po našem mišljenju najmanje četiri ministarstva su na prvi planovni pregled potpuno nepotrebna.
Pre svega, to su Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i Ministarstvo za dijasporu. Nema nikakve sumnje da je to urađeno samo da bi neka članica koalicije dobila još jednu funkciju.
Do sada je Nacionalnim investicionalnim planom raspolagala Kancelarija za NIP i moram da priznam da nikome u Srbiji nije bilo jasno po kakvoj strategiji, po kakvom planu je novac raspodeljivan, osim što je svima jasno, i to smo čuli u prethodnoj raspravi, da je ta kancelarija bila veliko sredstvo manipulacije u predizbornoj kampanji.
Sada se samo ta manipulacija institucionalizuje i, nažalost, čak je iz ove podele, koju smo čuli malopre, jasno da će to ministarstvo sa delom novca i sa veličinom budžeta pripasti stranci G17, nije važno kome personalno, i da se na takav način grupiše taj finansijski lobi. Više o tome kada bude konkretno taj član zakona.
S druge strane, tu je Ministarstvo za dijasporu. Potpuno je nerazumljivo zašto ste napravili to ministarstvo. Sve vreme je postojala Uprava za dijasporu, ako se ja dobro razumem, pri Ministarstvu spoljnih poslova, koja je na isti način vodila ovo pitanje.
Kada smo gledali nadležnosti u zakonu, vidimo da je npr. nadležnost o informisanju naših građana u dijaspori takođe jednim delom sadržana u Ministarstvu za spoljne poslove. Dakle, banalnim pregledom nadležnosti se vidi da su potpuno nepotrebna dva ministarstva.
Molim vas još jedanput, iako znam da je to nemoguće pošto je to mnogo komplikovanije pitanje od nekakve građanske ili svesti poslanika ovde, sve vas poznajem jako dugo i shvatam da i vi shvatate ovo što ja pričam, ali probajte da još jedanput razmotrite ovo.
Teška će biti vaša odluka da Srbija, kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, ima najglomazniju i najskuplju vladu u Evropi. Usvajanjem ovog zakona dolazimo na prvo mesto.
Vlada koja je u prošlom mandatu bila manja, ostavila je rupu od, ako se ne varam, 500 miliona dinara u budžetu do šestog meseca ove godine.
Mi pravimo sada jednu još veću vladu, očekujemo da ta javna potrošnja bude još veća, a sigurno nema šanse da bude manja ako se od samog početka organizovanja jedne državne uprave radi tako da se potpuno neracionalno koriste državni resursi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 27. i 98. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Član 27 - predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine i stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine.
Molim da postupite u skladu sa članom 98, pošto ovo već ne liči ni na šta. Mi smo taoci neodlučnosti, već kasnimo sa sednicom tri sata, mnogi od nas su podneli amandmane. Svima je u interesu da ta rasprava počne. Očigledno je da su povređena prava dela članova Zakonodavnog odbora.
Molim vas da iskoristite član 98. stav 2 - predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije i da zajedno sa šefovima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa, nađete izlaz iz ove situacije i da nama, ostalim narodnim poslanicima, omogućite da nastavimo da radimo u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa interesima onih ljudi koji su za nas glasali.
Mi ovde slušamo raspravu skoro dva sata. Očigledno je da poslanici neće odstupiti od insistiranja na svojim pravima. Molim vas da preuzmete odgovornost kao predsednica Skupštine Srbije i nađete izlaz iz situacije u skladu sa članom 98. Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, konačno smo počeli da radimo u 18,30 danas i to je još jedan od razloga koje ćemo pomenuti u odbrani našeg amandmana.
Na početku, kratko objašnjenje. U istovetnom tekstu nekoliko poslaničkih grupa i nekoliko poslanika podnelo je isti amandman kojim se obezbeđuje da ostane ista formulacija u zakonu koja je i bila. Formulacija se odnosi na potpredsednika koji dobija posebna ovlašćenja od predsednika vlade da, za vreme odsutnosti ili sprečenosti, obavlja i ima sva ovlašćenja predsednika vlade.
Ova formulacija je, prema novom predlogu zakona, izbačena, da bi se uvela neustavna i nezakonita funkcija zamenika predsednika vlade, odnosno zamenika premijera, odnosno prvog potpredsednika.
Samo brisanje ovog dela otvara mnoga pitanja. Prvo, u čemu je bila poenta predlagača ovih izmena i dopuna Zakona o vladi? Zašto se ovo rešenje brisalo i zašto se pristupilo uvođenju jednog novog neustavnog i po prvi put u našoj političkoj istoriji, zamenika premijera, zamenika predsednika?
Koji su to razlozi i motivi rukovodili predlagača zakona da uvede ovu novu poziciju koja ne postoji u Ustavu.
Podsetiću i sve poslanike, ako još neko prati, da prema članu 125, kojim je definisano šta je to Vlada Srbije, pišu dva stava koja se odnose na ovu situaciju. Prvi stav - vladu čine predsednik vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Dakle, nikakav zamenik predsednika, nikakav prvi potpredsednik. Drugi stav - predsednik vlade vodi i usmerava rad vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju vlade, usklađuje rad članova vlade i predstavlja vladu.
Po našem mišljenju i dubokom uverenju, ovo rešenje koje predlagač predlaže je potpuno protivustavno, zato što se čak i banalnim čitanjem Ustava utvrđuje da ne postoji funkcija zamenika premijera. Ono što je za nas posebno zanimljivo, zašto je predlagač pristupio ovom rešenju?
Mi nismo mogli da čujemo ni od predstavnika predlagača, niti od predstavnika vladajuće većine, zašto su se odlučili na ovaj korak. Nama ostaju samo spekulacije ili ono što smo mogli da vidimo u javnosti.
Ono što je nesumnjivo jedan ili možda najvažniji uticaj odigralo, to je ucena koalicionih partnera. Dakle, njihov zahtev da im pripadne ova pozicija koja ne postoji. Po našem mišljenju, možda se varamo, ali pre svega se radi o konkretnoj ličnosti. Nema potrebe da zavaravamo bilo koga. Reč je o Ivici Dačiću.
Dakle, prema našoj proceni, prvo je bilo obećano koalicionom partneru da će biti premijer, to smo rekli i u načelnoj raspravi. Kada to nije prošlo u javnosti, tada se predlagač odlučio na ovaj korak. Ako idemo još dalje, postavljamo pitanje - zbog čega je jedan koalicioni partner, daleko manjinski, tražio to pravo za sebe i to je suština zbog koje smo mi protiv ovog zakona.
Zašto je predsednik SPS tražio za sebe ovlašćenja predsednika vlade?
Drugog objašnjenja nema, osim da se radi o drugačijoj politici koju namerava da vodi čovek koji će stvarno obavljati funkciju premijera vlade. U svemu ostalom, njihova su ovlašćenja ista. Ne prihvatamo objašnjenje da se radi o sujeti.
Dakle, ovo je suviše ozbiljna institucija, i parlament i vlada, da bi sujeta mogla da natera predlagača zakona da svesno krši Ustav i predloži nešto što će pre ili kasnije sigurno pasti na Ustavnom sudu. Radi se o drugačijoj politici.
Već smo navikli da u prethodnoj vladi gledamo da se održavaju po dve sednice u istom trenutku, da jedan deo vladajuće koalicije glasao za jednu stvar, drugi deo glasa za drugu stvar, time se manipuliše građanima Srbije, manipuliše se javnim mnjenjem, zanemaruje se parlamentarna kontrola vlade i donose se odluke koje su međusobno u suprotnosti, kao što je odluka o koncesiji Horgoš-Požega, koju će nova vlada, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, danas poništiti, iako je Mlađan Dinkić bio najgrlatiji u odbrani Velimira Ilića kada se koncesija potpisivala.
Mi samo kao država gubimo vreme, nemajući jedinstvenu politiku, gubimo vreme i vrtimo se u mestu, ali to je samo naizgled u mestu, pošto greške ili štetu od toga trpe svi građani zemlje.
Da li bi bila normalna situacija, po našem mišljenju da, da postoji jedan predsednik vlade, koji ima svoj ekspoze. Za taj ekspoze on traži podršku narodnih poslanika. Poslanici mu daju podršku za to što je rekao, što je plan i program vlade, i onda on tu vladu vodi u skladu sa tim.
Sada kada na ovaj način uvedete poziciju kopredsednika vlade na mala vrata, kakvu politiku će on voditi, čiju podršku kopredsednik vlade ima za sprovođenje te politike. Ta politika neće dobiti podršku parlamenta, mi je nećemo ni videti, možemo samo da naslutimo o čemu se radi, ali ta podrška izostaće. Ona se nalazi eventualno u krugovima partije, čiji je predsednik budući kopredsednik vlade.
Po našem mišljenju, ova vlada je sastavljena od jedne široke i heterogene koalicije. Gospođa Pop-Lazić je malopre o tome govorila. Tačno je, ova vlada ima 19 stranaka. Pošto je budući mandatar, premijer, već na izvestan način u političkom smislu oštećen, autoritet mu je poljuljan, zato što je cela vlada sastavljena pre nego što je on imenovan za mandatara, sada mu se kroz drugi, kroz ovaj predlog zakona uvodi i kopredsednik vlade, sa mnogo širim ovlašćenjima, pošto je i odgovornost veća, jer ne postoji, nema nikakav ekspoze koga kasnije mora da se pridržava. Mislimo da će ta vlada biti prožeta sukobima i uslovljavanjem, a o sposobnosti da i ne govorim.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada je 18,50, treći sam govornik danas. Zbog čega sednica danas nije počela u 10 ili 12, kao što je bila zakazana? Kakva je odgovornost za to? Ko je kriv za to? Vi mislite ako vreme prođe i ništa se ne desi, da je to sve u redu. Onoga što nema na TV prenosu da je sve u redu.
Bili smo prisutni danas kada su poslanici iz opozicije ukazivali na povredu svojih prava puna tri sata. Nikome nije palo na pamet ništa da preduzme. Čekali ste valjda da to sve samo prođe.
Tako će i ova vlada, već sada se vidi, ignorisanjem problema čekati da se nešto samo od sebe desi. Mi nažalost mislimo da je umesto kompromisa, koji je većinski partner u ovoj vladi, DS, napravila sa Ivicom Dačićem, odnosno SPS, i usled ovih svih problema, heterogene koalicije, tom velikom političkom mudrošću, koja da se sve to sada poveže u jednu vladajuću većinu bilo potrebno uraditi suprotnu stvar.
Bilo je potrebno imati jakog premijera, jakog šefa vlade, koji je sposoban da političkim autoritetom drži tu ogromnu mašineriju od 19 stranaka na okupu, taj premijer je trebao da ima jasnu političku viziju, koju onda cela vladajuća većina deli, a mi iz opozicije razumemo koja je to vizija, da se ta politička vizija podeli sa poslanicima ovde u parlamentu, da se o njoj opredele i da se na takav način omogući parlamentarna kontrola toga što vlada radi.
Na izvestan način ovo sada, današnji i jučerašnji dan i ovi predlozi, pokazuju da ova vlada neće biti takva, da mi nećemo znati uopšte šta se u njoj dešava, sigurno će u njoj biti najmanje dve politike. Vi ste juče u toku jednog dana dodali i oduzeli, pa dodali jedno ministarstvo.
Da je postojao mandatar, ličnost od autoriteta, bez kopredsednika, bez vlasti iz pozadine, sa jasnom vizijom i planom šta uopšte želi da uradi, do takvih stvari ne bi dolazilo. Bez obzira što mislimo da je teško da vi prihvatite naš amandman, pošto se radi o kompleksnoj koaliciji, mi vam još jedanput ponavljamo, za ovaj zakon i za sve ovakve zakone i predloge nećete imati podršku LDP, za sve evropske poteze, unapred vam kažemo, bolje tražite podršku za svaki evropski potez ovde u parlamentu i za to ćete imati podršku 13 poslanika LDP, i mi nećemo ignorisati, bez obzira na sve ovo, potrebe našeg društva, ali za ovakve stvari uvek ćete imati u nama jaku opozicionu stranku.

Poštovani predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je drugi predlog vladajuće većine i nažalost ni sa ovim predlogom zakona se ne možemo složiti kao poslanici LDP. Naime, potpuno je jasno da ovaj predlog zakona, koji bi trebalo da organizuje buduću vladu i prateće državne organe pri vladi, nije pravljen onako kako bi to bilo logično, tako što bi se iz nekakvog programskog jedinstva napravljene vladajuće koalicije izvukli nekakvi prioriteti u programu, iz tih prioriteta napravio neki plan rada, koji bi zatim pratila nekakva organizaciona struktura, koja bi bila najefikasnija u sprovođenju tog plana.

Bez obzira što su, bar u javnosti, nekakvi ciljevi proklamovani, iz ovoga se vidi sasvim drugi cilj. Naime, ovaj predlog zakona je takav kao da je napisan tako što su popisane sve državne funkcije ili sva mesta u državi, koja su zatim u postojećoj koaliciji od 14 ili 15 stranaka međusobno deljena, i prema jačini ili ucenjivačkoj moći koalicionog partnera, tako su se i pravila ministarstva i ostali organi uprave. O glomaznosti kabineta, veličini ili broju ministarstava dovoljno je govoreno i to je već samo po sebi dovoljan razlog da mi ne možemo podržati ovakav predlog zakona. Već na prvi pogled jasno je da su najmanje četiri ministarstva potpuno nepotrebna, da se mnoga od ovih ostalih mogu spojiti međusobno, ali to nije naš posao, to je posao vladajuće većine.

Ono što međutim nije posao vladajuće većine ili bismo to ovako mogli da ilustrujemo. Vaše je pravo da međusobne odnose uredite po proporciji koja mislite da je potrebna, ali nije vaše pravo da te proporcije koristite na takav način da samo zbrajate ministarstva. Ista ova proporcija u međusobnim vašim odnosima se mogla postići sa manjim brojem ministarstava.

Znači, kada se pogleda ta brzopletost kojom je pisano ovo gde je jedina funkcionalnost ovog predloga zakona održivost vladajuće koalicije, jasno je da se nije vodilo računa o onome što su čak i proklamovani ciljevi. Izvukao sam samo dva primera. Mi smo podneli mnogo amandmana kojima to pokušavamo da rešimo.

Šef naše poslaničke grupe, gospodin Jovanović, već je upozorio da ne postoji, i pored proklamovanog cilja, a to je pridruživanje EU, ministarstvo za evropske integracije. Odgovor je da će biti zadužen potpredsednik vlada za tako nešto, međutim, ako je to jedan od osnovnih ciljeva i s obzirom na veličinu tog posla moralo je postojati ministarstvo za evropske integracije, kao jedan od osnovnih ciljeva.

Bez obzira na političke razlike oko načina ulaska u EU, sve stranke u Srbiji prihvataju kao cilj prilagođavanje zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom razvijenih zemalja EU. To je ogroman posao koji zadire u rad svih ministarstava. Bilo je potrebno napraviti ministarstvo koje bi se time bavilo. S obzirom da toga nema, poslanička grupa LDP predložila je jedan mehanizam koji bi se ugradio u vaš Predlog zakona o vladi, mehanizam koji bi omogućio da to usklađivanje pozitivnih propisa Srbije bude što je moguće brže i efikasnije. O tome ćemo više govoriti kada dođu na red amandmani.

Pored toga što ćemo uvek podržati svaku brigu o ljudskim pravima, moja druga primedba se odnosi na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Naime, tačno je da je pitanje ljudskih i manjinskih prava u proteklih nekoliko godina bilo na izvestan način zapostavljeno u odnosu na period vlade Zorana Đinđića, ali problemi zbog kojih je to tako nisu bili institucionalne prirode.

Nije bilo potrebno osnivati novo ministarstvo da bi se to rešilo. Više mislimo da je bio problem personalnih rešenja u okviru Službe za ljudska i manjinska prava, koja se nalazi pod okriljem vlade Republike Srbije, pre svega neaktivnost te službe i politički nedostatak volje da bi se dalje radilo na sprovođenju ovog važnog principa za naše društvo. Međutim, i pored toga, vi ste predložili sada ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali pokazatelj da to nije ministarstvo koje bi trebalo ovim problemom ozbiljno da se bavi, već samo mesto za nekog od funkcionera vladajuće koalicije, jasno je iz toga što se ključni problem u sprovođenju ljudskih i manjinskih prava u Srbiji ovom ministarstvo se ne obraća tom problemu.

Naime, nabrojane su sve moguće nadležnosti. Između ostalog, setili ste se i nadležnosti zastupanja Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali ključni problem nije to. Ključni problem je što taj sud, Evropski sud za ljudska prava, donosi nekakve presude, koje zatim država Srbija ne sprovodi u život. Potrebno je da ovo ministarstvo bude zaduženo i za to.

Nažalost, nismo sigurni da ove naše primedbe postanu sastavni deo našeg zakona i zbog toga nije verovatno da ćemo mi za ovaj zakon glasati. Moram samo još jedanput da ponovim, osnovna funkcija ovog zakona je održivost vladajuće koalicije, a ne sprovođenje proklamovanih ciljeva.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, dosta je bilo reči o pravnoj dimenziji ovog zakona.
Nakon ovoliko rasprave, od 12,00 sati danas, nema nikakve sumnje da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom. Njime se pokušava da se dopuni Ustav, u najmanju ruku ako nije u direktnoj suprotnosti, on dopunjava, on dodeljuje jednom od potpredsednika ovlašćenje koje je Ustavom dato samo premijeru i preko toga mi ne možemo preći. Samo to je dovoljno da se bude protiv ovog zakona, odnosno da se glasa protiv od strane LDP.
Međutim ja ću probati da dam još jedan politički argument koji je mnogo opasniji i koji je mnogo gori od ovog pravnog, bar što se tiče nas iz LDP-a.
Naime, koliko god neki poslanici to pokušavaju da predstave kao nebitno, prvim potpredsednikom Vlade uvodi se kopredsedništvo Vlade i davanjem ovlašćenja jednom od potpredsednika faktički se kroz mala vrata gura pozicija koju je DS probala, ispuštajući probne balone u javnosti, da progura, ali zbog reakcije javnosti se povukla. Naime, ovo je konkretan zakon o konkretnoj vladi, o konkretnoj ličnosti u ovom političkom trenutku.
Ovim zakonom predlagač pokušava da Ivici Dačiću da mesto premijera. To ne može da se uradi otvoreno, ali može da se uradi zaobilaznim putem time što se prethodno uruši sav politički autoritet postojećem premijeru, tako što dogovore i sastav Vlade i broj ministarstava, postave se ljudi na ministarstva i tek se onda kaže ko je mandatar. Dakle, na samo sastavljanje Vlade gospodin Cvetković nema nikakav uticaj, on tu dolazi na samom kraju.
S druge strane, ovde se jednom od potpredsednika, i to Ivici Dačiću, predsedniku SPS-a, daju ista ovlašćenja kao i gospodinu Cvetkoviću. Za nas iz LDP-a to je neprihvatljivo i to je za nas dovoljan dokaz da ova vlada neće biti demokratska, neće biti ni proevropska i to je vlada kojoj mi ne možemo dati poverenje, čak ni prvo ni banalno.
Nažalost, opet se radi o političkoj igri i opet se radi o tome da Demokratska stranka nije spremna da preuzme odgovornost, nego unapred priprema izgovor za ono što ta vlada neće uraditi, kao što je nekoliko puta bilo do sada, tako što je pristala na vladu u kojoj je premijer bio Vojislav Koštunica, tako što nas je u celoj kampanji plašila SRS. Danas, glasanjem za ovaj zakon DS sebi pravi odstupnicu za stvari koje neće, navodno, moći da uradi zato što je kopredsednik te vlade protiv toga.
Mi vas unapred upozoravamo da takva politička igra ovaj put neće proći, ali je ovo sve za nas dovoljan razlog da glasamo protiv ovog zakona i protiv ove vlade. Hvala.

Hvala vam, biće dovoljno. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, tema je izbor predsednika Skupštine.
Nažalost, ni jedan politički argument, samo blago objašnjenje u vidu skraćenog čitanja biografije od strane predsednika SPS. Pretpostavljam da je za sve poslanike Skupštine Srbije, za nas iz LDP sigurno jeste, to pre svega političko pitanje, a ne personalno. Zato nažalost možemo da konstatujemo da nismo čuli nijedan argument, a potrebno nam je nekoliko političkih argumenata, ako se već od ovih poslanika traži da podrže novu predsednicu Skupštine.
Prvo, za nas je ovo pitanje važno zato što ono predstavlja na samom početku prvog predstavnika nove vladajuće većine. To je prvi javni predstavnik, koji je ujedno i simbol nečega što će nova vladajuća većina biti.
Kao druga važna stvar, politički, mesto predsednika Skupštine dobija stranka koja nije dobila najveći broj glasova. Koji su politički argumenti onih koji su dobili najveći broj glasova da to mesto prepuste manjem partneru. Nažalost, gospodine Todoroviću, niste vi dobili najveći broj glasova, na sreću, može tako da se kaže.
Naročito nam je važno zašto ste za to prepuštanje ovog mesta, koje je jako važno, traži podrška poslanika Skupštine Srbije. Međutim, to što ovde nemamo argumenata za ovom govornicom, ne znači da tih argumenata nema u našem društvu. Mi ćemo se osvrnuti samo na dva danas. Jedno je da se SPS promenio i drugo je tzv. nacionalno pomirenje, o kome je govorila i prethodna poslanica.
Da su se promenili, nisu. To su sami rekli i o tome ne treba dalje govoriti. Ali, hajde da se zadržimo na nečemu što je za naše društvo naročito važno, oko toga se svi slažu ovde, a to je nacionalno pomirenje. Iz ugla LDP do nacionalnog pomirenja se ne može doći za dva dana, razgovorom između dva predsednika partije i raspodelom ministarstava u Vladi. Nacionalno pomirenje je mnogo dublja stvar.
Ako je i to moguće, ako mi grešimo, ako je to pravi način, ono što se ne može izbeći, a to je da do nacionalnog pomirenja dođe oko stvari koje su bile uzrok nacionalne podele. Ako je već do tog nacionalnog pomirenja došlo, vladajuća većina je dužna da nam objasni stavove do kojih se došlo o temama koje su ovo društvo delile. Uzeću slobodu i pomenuću samo neke od tih tema oko kojih nas politički stav nove većine zanima. Te teme nisu sve, ali to su one za koje imamo sada vremena da ih nabrojimo.
Kakav je sada stav politički vladajuće većine oko ubistva Slavka Ćuruvije, oko ubistva Ivana Stambolića, oko pokušaja ubistva Vuka Draškovića, oko 40.000 uhapšenih Otporaša 2000. godine, oko Srebrenice, oko krađe izbora 1996-2000. godine, oko hiperinflacije?
Do nacionalnog pomirenja je moguće doći samo ako se pogleda u ono što je bilo uzrok te podele, ako se istina prihvati i ako se preuzme i politička odgovornost, ali i krivična odgovornost. Ako se krivci kazne, ako se delo koje su krivci počinili jasno osudi. Do svega toga ovde nije došlo. Zbog toga, bar od LDP, nemojte tražiti podršku za ovo.
Da završim, ovo pitanje nacionalnog pomirenja, i pored toga što je to možda samo jedan argument, ono je takođe važno pitanje u procesu izbora predsednika Skupštine. Jedan od najvažnijih koraka ka nacionalnom pomirenju je usvajanje implementacije Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, tzv. Zakona o lustraciji.
Taj zakon je u ovoj Skupštini usvojen 2003. godine. Od tada su se mnoge vlasti promenile. Ne možete više govoriti da je reč o revanšizmu. Kao članovi LDP, kao predstavnici ljudi koji glasaju za LDP apsolutno insistiramo i sada da nam se odgovori da li će nova predsednica parlamenta poštovati zakon, da li će, za razliku od tri ili četiri bivša predsednika Skupštine, zakon sprovoditi i da li će predložiti članove lustracione komisije. To je tema i to jedan od osnovnih koraka da bi do nacionalnog pomirenja došlo.
Za kraj, samo ću reći jednu stvar. Ovo pitanje postavljam kao narodni poslanik, ali i kao član političke stranke koja ima veći broj narodnih predstavnika u ovom parlamentu nego stranka koja predlaže novu predsednicu Skupštine. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226, narodni poslanik ima pravo da bude obavešten i da traži obaveštenja i objašnjenja.
U svakoj normalnoj zemlji nezamislivo bi bilo da državni tužilac odbije da istraži javni poziv na nasilje, kao i podsticanje i pravdanje pljački, paljevina i ubistva i podstrekivanje na linč i najavu likvidacije. U Srbiji, za v. d. javnog tužioca, Slobodana Radovanovića, to nisu krivična dela, već politika na način ministra Velimira Ilića.
Slobodan Radovanović, ovakvim selektivnim tumačenjem i sprovođenjem zakona, samo nastavlja da radi ono što je tako savesno obavljao u Specijalnom tužilaštvu, gde je učinio sve da zataška političku pozadinu ubistva premijera Zorana Đinđića i zaštiti lik i delo Vojislava Koštunice.
Nekoliko stvari, da podsetimo sve prisutne. On je prvo proganjao i oterao tužioca Jovana Prijića, koji je bio specijalni tužilac i glavni tužilac u procesu okrivljenima za ubistvo Zorana Đinđića. Zatim je u montiranom procesu bez pravnog osnova oterao tužioca Radovanovića u zatvor, u kome je ovaj iskusni tužilac i preminuo. Zatim je organizovao smenu tužioca Vitorovića. Učinio je sve da se zaustavi i poništi istraga o dugogodišnjoj Miškovićevoj umešanosti u šverc cigareta, time što je sproveo akciju „Mreža“ u kojoj nije procesuirao jedino Miroslava Miškovića i kompaniju „Delta“.
Pomagao je kabinet Vojislava Koštunice u njihovim pokušajima političkog obračuna sa političkim neistomišljenicima i tim povodom, bez ikakvog pravnog povoda, pritvorio bivšeg tužioca Radeta Terzića.
Besmislenost ovog krivičnog postupka najbolje pokazuje očajnička potraga za sudom u Srbiji koji bi danas pristao da procesuira lažno okrivljenog Terzića. Na kraju, ispalo je da je nadležan sud u Smederevu. Podsetiću vas da je bivši tužilac Terzić uhapšen pred kamerama i sa lisicama. To je sve emitovao RTS u udarnim terminima.
Tužilac Radovanović je samo jedan od čitave plejade likova, čija je jedina i prava funkcija da, koristeći svoj položaj, po svaku cenu, uprkos struci, pravdi i moralu, štiti i pravda sve nelegalne, korupcionaške i kriminalne radnje kabineta Vojislava Koštunice, njegov lik i delo, i nedela njegovih mecena i štićenika.
Zbog svega toga, postavljamo pitanje ministru pravde Dušanu Petroviću – da li je do sada preispitan rad v. d. Republičkog javnog tužioca, Slobodana Radovanovića? Pozivamo ga da iskoristi svoje članstvo u Visokom savetu pravosuđa i pokrene raspravu o dosadašnjem radu Slobodana Radovanovića i da podnese zahtev za njegovu smenu. U naše ime to će učiniti i poslanička grupa LDP. Hvala najlepše.