Koristiću od vremena ovlašćenog predstavnika, takođe.

Pošto je ovo jedna od dve stvari ili tri koja je bila delegirana od strane vladajuće koalicije kao najvažnija stvar za budžet, to je povećanje PDV na hotelski smeštaj ili na noćenje u hotelima, hteo bih da kažem nekoliko reči o tome. Naime, i pored toga što je ne znam kako uspela Vlada da se predomisli u roku od tri dana od tog emotivnog branjenja od te mere do ove da se prihvati, nije nam jasno kako su se okolnosti promenile od tada, ali ono što bih ja voleo da kažem, to je da je tu, po našem mišljenju, reč o jednom političkoj manipulaciji. Sada ako je ovaj amandman usvojen, pošto je to bila glavna zamerka u javnosti, znači, sada je budžet dobar. Pretpostavljam da je to ideja.

Moram da kažem i u ime poslaničke grupe LDP da izrazim jedno krajnje negodovanje zbog ovakvog načina razgovora između vlasti i opozicije čija je svrha parlament o, kako se to popularno kaže, najvažnijem zakonu koji Skupština donosi svake godine. Dakle, ovako nešto je neprihvatljivo.

Mi smo sada dobili mišljenje Vlade o amandmana, nismo ga dobili ranije, kao što je to rečeno, jedan primerak, nas ima isto 12, 13, mi ne možemo da se prosto dobacujemo ovde kako teče rasprava o amandmanima, tek smo sada dobili. Nije bilo razloga da se ne sačeka još deset minuta. Ali, nije naša komotnost u radu ono na šta mi imamo i pretpostavljam svi poslanici opozicije. Reč je o jednom atmosferi koja prati usvajanje budžeta. Nama je pozicija ministarke finansija do ovog trenutka bila jasna, ali nam više ništa nije jasno.

Znači, da li je taj dogovor napravljen u vladajućoj koaliciji oko ove tri mere koje je sama Vlada kandidovala u javnost, a to je povećanje PDV na noćenje, povećanje PDV na kompjutere i na južno voće? Da li je taj dogovor napravljen ili nije? Ako jeste, kako je moguće da se posle samo tri dana taj dogovor menja i da li je tako moguće da je ceo budžet sastavljen od takvih stvari za koje je moguće da danas bude jedno, sutra drugo? Ako je to tako, ako je takva situacija, zašta mi stvarno mislimo da jeste, o vezi sastavljanja ovog budžeta, onda mislim da je krajnje vreme da se stvarno građani Srbije zamisle nad svojom budućnosti u narednoj godini.

Ako je moguće tako menjati stavke budžeta, da uopšte nije važno više ni ko šta piše, ni ko šta potpisuje, ni da li su poslanici dobili mišljenje, nisu dobili mišljenje, budžet smo dobili sa mesec i po dana zakašnjenja, u nedelju uveče, onda je ovde izostala svaka moguća rasprava. Ona se vodila na jednom opštem političkom nivou, pa ni to nije bilo dovoljno vladajućoj koaliciji da bude konzistentna i da bar nama ovde pokaže da ima neku političku ideju oko budućnosti Srbije u narednoj godini, nego je pola vladajuće koalicije koja ima prijatelje koji prodaju kompjutere tražilo da se vrati PDV na kompjutere, pola ovih koji imaju prijatelje koji imaju hotele, oni traže da se vrati PDV na hotele, pa ste mogli bar te prijatelje da popišete u prethodnoj godini, pa da znamo šta da dižemo, a šta ne. Da li akciza za cigarete zavisi od toga? Ili su se svi posvađali sa proizvođačima cigareta? Da li od toga zavisi budućnost ovog zakona? Mi smo mislili da i pored toga što je teško, što je kriza, postoji bar neki politički cilj, a to je – ovako ćemo uraditi u narednoj godini.

Kao što smo rekli na početku ove rasprave uopšte o budžetu, taj budžet je i pre ovih incidenata bio partijski i koalicioni i skrpljen od različitih želja i bez obzira šta je bilo ko govorio ovde, vaši potezi u proteklih sedam dana su samo dokazali da sve ono što je opozicija govorila, da je u pravu, da je ovaj papir bezvredan, da on nema nikakvog političkog smisla, da je stvar samo šta će biti naslov u novinama

i ko će za to biti odgovoran i čiji će se prijatelji naljutiti, a čiji neće. Na osnovu toga treba da se izvlače zaključci ko je u ovoj zemlji moćniji, pošto od toga ko je moćniji zavisi ekonomska politika ove zemlje, a ne od stava Vlade i stava Skupštine.

Prosto, iako nisam govorio samo o ovom amandmanu, više o ovoj atmosferi, to je atmosfera u kojoj se u Srbiji usvaja budžet. Ne sećam se da je ijedan prethodni usvajan slično.

29/1 VS/IP 16,50-17,00

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, počeću sa jednim izrazom nekakvog ličnog stava, više nego političkog. Premijer je uspeo u ovom kratkom vremenu da me šokira dva puta.
Prvi put, sadržinom svog govora, pošto prosto kao da čovek nije premijer zemlje u kojoj svi mi živimo, takva jedna vrsta optimizma i nekakvog lažnog poleta, i to je prosto neprimereno vremenu u kome se nalazimo i zemlji čiji je on premijer, ukoliko to jeste i dalje.
Druga stvar gde me je šokirao više lično, to je brzina kojom je izleteo iz ove sale kada je shvatio da sada treba da počnu da govore narodni poslanici, ali njemu na dušu.
Počeću jednom preporukom koju je on nama uputio, za koju verujem da je duboko podsvesna. Rekao je da se nada da ćemo ovde raspravljati o budžetu bez stranačke ostrašćenosti. To je preporuka koju smo mi rekli vama kada ste počeli da izrađujete ovaj budžet. On bi bio mnogo bolji da se u njemu ne vidi toliko stranačke ostrašćenosti i straha od izbora koji sigurno dolaze, početkom one tamo godine.
To bi olakšalo posao verovatno i ministarski finansija, kojoj posle ovoliko vremena uspevam da se divim na toj upornosti i želji da spoji ono što je nespojivo. Kakav će poslovni život ministarke biti kada se završi aranžman sa MMF, to ne mogu ni da zamislim.
Mi smo podržavali, pomenuli ste nekoliko puta, pa bih od toga počeo taj aranžman sa MMF, LDP je podržavala upravo znajući kolike su ambicije i nerealne želje u toj vladi najglomaznijoj od 5. oktobra do danas, po broju stranaka, i koliko je teško te stranačke želje usaglasiti, a bez nekoga ko bi bio nekakav dežurni policajac sa strane i ograničavao ih na neki način.
Sada smo došli do kraja, koliko nam je poznato MMF izlazi, aranžman se završava na proleće sledeće godine, i Srbija, koja je iovako grcala u toj partijskoj državi protekle tri godine, sada ostaje sama i nezaštićena, jer ne znam ko će hteti da je brani.
Mislim da ovaj budžet danas svakako nije kao što je premijer pokušao da nas ubedi, razvojni, štedljiv, temeljite reforme, Vlada postiže rezultate. On je sve suprotno od toga i pokazatelj je svega suprotnog od toga, ali ne mogu ni da zamislim kakav će biti sledeći ukoliko ova vlada bude ostala, pošto i najmanji korektivni faktor koji je u ovom trenutku bio MMF, više neće biti tu.
Premijer nas je sve iznenadio, prosto neverovatno, on je rekao da je ova Vlada uspešna i da je uspela da izbegne katastrofu, uspela da obezbedi dostojanstveni život građana. Da se sada ne bi govorilo o nekim ličnim utiscima vlasti i opozicije, da ne bi bili nepravedno optuženi za nekakvu stranačku ostrašćenost, najbolje da pogledamo uporedne podatke.
Srbija je danas zemlja u kojoj je prosečna plata 320 evra, Hrvatska – 733 evra, Bugarska – 300 evra, ali sa stopom nezaposlenosti koja je više od 50% manja od naše, BiH – 400 evra, a možemo da pogledamo i neke zemlje za koje se nadamo da ćemo se ugledati na njih kao što je Češka – 946 evra, Nemačka - 4281 evro, bruto, kao najveća zemlja.
Kakvo mu je to dostojanstvo, to bih voleo da znam, u odnosu na šta? U odnosu na Crnu Goru, gde je prosečna plata 477 evra, a kod nas 320 evra. Vidim da je kod našeg premijera to dostojanstvo prilično jedna slobodna kategorija koja se paušalno upotrebljava, kao i celim budžetom.
Da li je budžet razvojni ili ne, to je stvarno zadivljujuća konstatacija našeg premijera. Spremajući se za ovu raspravu, što je kratko trajalo jer nam niste dali mogućnost da ovaj budžet temeljno proučimo, sa vrlo jasnim ciljem, pročitao sam mnoge komentare ovog budžeta, ali stvarno nisam pročitao da je on razvojni.
Žao mi je što je gospodin otišao, ali bih želeo da čujem i to tumačenje, a siguran sam i da većina poslanika ne beži od takve vrste zabave. Ako je razvoj trebalo da bude baziran na nekim kapitalnim investicijama, što je plan koji smo čuli u javnosti od predstavnika vladajuće koalicije da će sledeća godina biti bum u razvoju infrastrukture, što bi bilo tačno da je istinito, pokrenuti i ostale grane proizvodnje u Srbiji ili privrede, onda da pogledamo kakav je to bum koji se očekuje.
Ove godine je izdvojeno za kapitalne investicije 31,8 milijarda dinara, kao što je rekao gospodin Ilić. Pošto ljudima te cifre ne znače ništa, jer je teško sagledati šta je to 31,8 milijarda dinara, najbolje je to da uporedimo sa ovom godinom, u kojoj je budžet bio 26,5 milijardi dinara za investicije.
Znači, kakav će to bum biti, najbolje je da se pogleda kakva je ova godina, pa otprilike takav bum u kapitalnim investicijama. Naravno, prodaće se "Telekom", to će biti odgovor. Nastaviće se ta iluzija. Ali, ono u šta sam siguran, i ako se proda, sa tim novcem nikakvog buma i razvoja u toku sledeće godine u ovoj zemlji neće biti, nažalost.
Svi su govorili o budžetu i izbegavali da govore o najvećem korisniku ko zna koju godinu zaredom našeg budžeta, a to je PIO fond, penziono-invalidski fond. Čak i predstavnici partije koja suvereno vlada tim fondom, a i pokušava da štiti, po našem mišljenju, na pogrešan način, interese penzionera ili korisnika tog fonda, izbegla je da priča o tome. I to je jasno zašto.
Jasno je, gospodine Iliću, zašto su oni podmetnuli taj zakon, ne želeći da o njemu raspravljaju. To je vrlo jasno. Dakle, opet se taj fond finansira sa preko 20% budžeta, odnosno 20% budžeta Republike Srbije ide na subvencije tom fondu i to čini ukupno 46% tog fonda. Još 40 i nešto posto tog fonda čine obavezni doprinosi koje daju zaposleni koji rade, kojih nema puno.
Ono što je mene lično zanimalo, to je da pogledamo u finansijskom planu tog fonda koliko fond sam doprinosi, kao jedan rezultat težnje da se on osamostali i odvoji od države. Svake godine kada o njemu diskutujemo nama se kaže da su subvencije još samo ove godine i reforma tog fonda samo što nije počela. Ove godine su drugi prihodi tog fonda, pošto su njihovi prihodi bili manji od 2% potreba tog fonda.
Znači, ako podrazumevamo da je uspešnost menadžera tog fonda neverovatno uspešna, ovim tempom, da bi se pokrilo ovih 50% koliko tom fondu fali, potrebno je još najmanje 25 godina. Do tada će doći do reforme tog fonda, ako nikako drugačije, biološkim putem. To je neprihvatljivo. Potpuno je neprihvatljivo.
Kao prva i osnovna zamerka budžetu, pitam u ime LDP, nastavljamo dijalog koji smo vodili pre godinu dana, tada nam je obećano, ne nama kao stranci nego poslanicima ove zemlje i građanima ove zemlje, da je to subvencija u PIO tada 25%, ako se ne varam, budžeta koja služi tome da se otpočne reforma penzionog sistema u Srbiji.
Evo, prošlo je godinu dana. Bili smo strpljivi. Čekali smo. Šta ste uradili? Šta je urađeno u reformi tog penzionog sistema? Mogu i da citiram, imam ovde izjave – evo, u januaru dolazi reformisani zakon. U januaru prošle godine. Godinu dana pre ovog dana u kome sedimo.
Jedna mala replika gospodinu iz PUPS-a – ne daje vama ministarstvo taj novac. Tu se upravo i ogleda to nerazumevanje vremena u kome živimo. Taj novac nije vama dala ministarka. Taj ste novac uzeli od svih građana ove zemlje. Apsolutno svih.
Ako tu ne postoji taj nivo svesti da je potrebno reformisati nešto što troši 20%, 200 milijardi dinara, znači, sedam puta više nego kapitalne investicije, 15 puta više nego što su subvencije u agrar ove zemlje, ne znam koliko stotina puta više nego ulaganje u mlade talente u ovoj zemlji – kakvu perspektivu vi nudite?
Ne može premijer dovoljno brzo da istrči odavde pa da uspe da izbegne odgovor na to pitanje. Odgovor na to pitanje će doneti sam život. A kada život donese odgovor na neko pitanje koje pokušavate da izbegnete, obično je taj odgovor mnogo gori i mnogo bolniji.
Molim, ministarko, da nam objasnite, u vezi sa obećanjem od prošle godine, koje su tačno reforme izvršene u PIO fondu, penziono-invalidskom fondu, kakav je plan, da taj fond više ne živi, ne bavi se ili ne diše, zaviseći isključivo od subvencija države, pošto je zaposlenih sve manje?
Statistika kaže da na tri nova penzionera u Srbiji imamo dva nova radna mesta. To je statistika organa Srbije, nije naša. Znači, samo će biti gore. Kakav je plan i do koje će tačno godine, da bi mogli mi da znamo, naš penzioni fond biti sposoban da samostalno živi? Srbija kao država jeste garant tih penzija.
Mi ne govorimo o onome što se već sada spremaju da nam podmetnu – da mi želimo da se penzionerima smanje penzije. Dovoljno ste ih sami smanjili. Rast od 2% sledeće godine, u godini u koju ulazimo sa inflacijom od 11%. Koliko su penzioneri čije interese navodno zastupate danas u minusu? Projektovana inflacija je 4,5%. Da li je to moguće? Pogledajte inflaciju na primer od avgusta do danas i izračunajte trend koliki će biti sledeće godine. Mi smo se bavili prostim računanjem – 15%.
Država je počela, i to je normalno u nekakvim poslednjim stadijumima vladavine, da se hvata bilo kakvog rešenja koje vidi. Znači, kao što finansijska inspekcija koja kontroliše deo ove vlasti uvek ide u kompanije koje rade, zato što ne može ništa da naplati od onih koje slabo posluju. Ako hoćete dobro da radite, vi podrazumevate da će vam dolaziti finansijska, poreska itd. i da će tražiti barem nešto minimalno da ućare, da bi mogli i oni ljudi od nečega da žive. Tako se i država okrenula.
Koji je ekonomski razlog da se poveća PDV na kompjutere? Da li možete to da nam objasnite? Da li se očekuje da će ovaj investicioni bum malo splasnuti pa da se zahvati tamo gde može? Koji je razlog za to? Ako se ne varam, vaša vlada je promovisala Strategiju informatičkog društva. Usvojena je ovde na nekom skupštinskom odboru. U toj strategiji piše da neće biti PDV ni 8%, a ne 18. Ti su razlozi neki koji su realni.
Mi imamo tehnološki najnepismenije stanovništvo u Evropi, potrebno je da se ono tehnološki opismeni, znači – porez na PDV na kompjutere se smanjuje do trenutka dok se ne ukine sasvim. Sada idemo sa kontramerom. Kao premijer i vi – budžet je razvojni i srećan, budžet je stvar kompromisa između koalicionih partnera u predizbornoj godini.
Dalje imamo povećanje poreza na dodatu vrednost na noćenje u hotelima, motelima itd. Znači, ukupno će ove dve mere dovesti do povećanja kad bi se nastavio trend prodaje kakav je danas od 0,1%. To piše u budžetu i analizama koje smo dobili.
Nažalost, neće se nastaviti taj trend. Pošto bez kompjutera može da se živi, ako sa 400 evra poskupi na 500, onda ga čovek neće ni kupiti, pošto tih 100 evra u ovom "dostojanstvenom" životu koji živimo u Srbiji predstavlja trećinu prosečne plate. To znači da ga ljudi neće kupovati i da do tog povećanja prihoda u budžetu neće doći.
Što se tiče ovog spavanja u hotelima i motelima, jednom od ključnih ekonomskih alata ove vlade, pomoću kojeg će nam biti bolje, stvarno vam želim puno uspeha. Nažalost, mislim da će jako taj mizeran broj ljudi koji spava u tim hotelima, motelima i ne znam gde već, prestati tu da spava i ako prolazi kroz zemlju, proći će samo što brže.
Ali, tu postoji jedno ozbiljnije pitanje – šta je sa aranžmanima koji su prodati za sledeću godinu? Sada će svi koji su ih uplatili morati da doplate ili neće. Otkazaće, tačno. Otkazaće, nisam na to računao pošto sam ponesen ovim bumom i oporavkom koji će nam ove dve mere doneti.
Akcize na cigarete - pričam samo o temama koje ste vi nametnuli, prosto hiljadu i sto strana za dva dana nije bilo moguće pročitati i setio sam se one izreke – da đavo leži u detaljima, ovde nije tačno. Ovde đavo leži gde god se okrenete, nije potrebno uopšte ni više vremena od ovoga. Nama je i ovo dovoljno. Znači, akcize, obrazloženje, samo da ministarka završi, pa ovo je stvarno za mene neverovatno, mnogo bih voleo da čujem.
Znači, razlog za uvođenje povećavanja akciza na cigarete koji smo mi dobili je usklađivanje sa propisima Evropske unije. Da li ima još nekih propisa Evropske unije? Da li ima na primer propis da ne može partija da postavlja direktora pošte? Da li ima propis da ne može partija da postavlja direktora železnice? To ne postoji. To je evropski standard.
Znači, sve smo završili, sada je ostalo samo da nam poskupe cigarete, povećamo porez na spavanje, na kompjutere i sve je u redu, i ekonomski bum, i premijer istrči iz Skupštine i sutra kada se probudi sve je divno. Vreme je lepo, čak ni sneg ne pada, Evropa je zavejana.
Kako može to da bude obrazloženje za povećanje akcize? Znači, kako može to da bude? Što vam to nije obrazloženje za sve ostalo? Što vam to nije obrazloženje za to da budžet stigne pre 15. novembra u Skupštinu? Je li to evropski standard?
Prvo, izvinjavam se, evo dali smo petnaestog. Da li je to evropski standard? Ali, tu nije važan evropski standard, nego može u nedelju noću uz još pet zakona. A akcize, izvinite, ko je protiv akciza, taj je protiv Evrope. Da li je tako? To je jedino objašnjenje koje ste dali.
Znači, pošto računate da ljudi ne mogu baš da prestanu da puše, ako ne mogu da prestanu da kupuju kompjutere, ne moraju da idu nigde, ali da puše ne mogu da prestanu, toliko ih nerviramo, da bar to ne mogu. To su te, kako bih rekao, vrlo precizno utvrđene strategije ekonomskog razvoja ove zemlje. Znači, to nam je neprihvatljivo.
Dalje, porez na imovinu. Tu su objašnjenja još zanimljivija od ovih koja se tiču ovih cigareta i ovoga. Dakle, prvo to kada se ima u vidu i ova akcija Olivera Dulića. To je prosto fascinantan plan. Znači, plan je bio da se izvrši legalizacija objekata da bi ljudima mogao da se naplaćuje porez na imovinu, što je evropska tekovina.
Nije ova plata iz Nemačke, evropska tekovina, nego samo ovo što se plaća. Znači, pošto je onda ustanovljeno da je taj zakon loš, nemoguće ga je sprovesti, da je tih objekata nenormalno mnogo, onda ćemo da sada legalizujemo bez ikakvog reda. Znači, ko god je podneo ovo samo da se legalizuje da bi mogli da naplatimo porez na imovinu, a porez na imovinu ćemo naplatiti od najsiromašnijih građana ove zemlje. To ću pokušati da vam pročitam jedno računanje toga.
Evo ovako kaže – ako neko ko je nasledio kuću staru 50 godina, to je realan primer, koja vredi 15 miliona dinara, realan primer, danas plaća 3.600 dinara, posle ove evropezacije na ovakav način plaćaće 26.000 dinara. Dakle čovek koji je nasledio kuću koja je stara 50 godina i košta 130.000 evra, to nije bogat čovek, složićemo se.
Međutim, ako čovek ima kuću koja vredi sto miliona dinara i nova je, on danas plaća 730.000 dinara porez na imovinu, a kada evropeizujemo zemlju onda će on plaćati 390.000 dinara, pošto tu ima taj disbalans, mnogo ovih što imaju male kuće moraju da plate da ovi bogataši ne bi plaćali, onda da legalizujemo sve đuture, pošto ne može da se plaća porez na imovinu ukoliko imovina nije legalizovana, to je bar jasno.
Znači, ono što je moj zaključak to je jedna sumnja, nemam nikakvo pitanje, prosto ne vidim kakav bi odgovor mi mogli da dobijemo, bilo ko od poslanika ko razmišlja da kažem na jedan normalan i zdrav način, a da kaže da je ovaj budžet super, iako je on praznik za ustavne, ne znam kako je rečeno, ljubitelji Ustava iz Vojvodine, za nas nije praznik, pošto stvarno se odnosi na nas.
Nažalost, ne živim u Vojvodini ili na sreću, ali se odnosi na mene, pa ne mogu da ga gledam kao praznik, ali je neverovatno kako se od poreske reforme koju ste predlagali vi ministarka sve završilo na povećanju PDV-a na kompjuter i na spavanje na Staroj planini, ako ima tamo gde da se spava, znači, kako se taj investicioni bum u infrastrukturu završio sa istim investicionim bumom kako što je bio i ove godine, nismo mogli nigde da prođemo koliko se gradilo tih puteva.
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Evo završavam. Kako se približavaju izbori sve se pretvara u jednu farsu na koju je nama stvarno teško i da odgovorimo. Znači, zemlja u kojoj mi živimo je svakako drugačija od zemlje u kojoj vi živite i teško da po pitanju budžeta mi možemo da nađemo ijedan zajednički deo da se oko njega složimo. Hvala.

Nije bila namera nijednog trenutka da vas uvredim. Vi ste napravili jednu omašku u govoru i rekli ste – iz Ministarstva finansija nam je došlo toliko. Nije iz Ministarstva, ono je nekakav sprovodnik. Odakle vam je došlo? To je iz džepa svakoga od nas.
To što se ograđujete toliko od Penzionog fonda mene samo navodi na zaključak da je tu stanje mnogo gore nego što jeste. Ako neko želi da izbegne odgovornost godinu dana pred izbore, to sigurno nije zbog toga što taj fond ima fenomenalne rezultate nego zbog toga što želi da se skloni i da nema nikakve veze s njim.
Vi ste u pravu da je nekoliko koraka urađeno, ali taj tempo je mizeran. Tim tempom mi nigde nikada nećemo stići. Ono što nas zanima je realan rezultat, a realan rezultat je da tom fondu ko zna koju godinu zaredom je potrebno da bi preživeo, da bi ispunio minimum i isplatio garantovane penzije, potrebna mu je pedesetprocentna subvencija iz budžeta.
To ako je potrebno još nešto reći o tome koliko je taj sistem neefikasan i prevaziđen i šta god drugo hoćete, i koliko mu je potrebno ne da se napravi zakon, pa izvinite, ali nije još stigao u proceduru pošto to nije deo reforme. To što smo mi nešto usvojili, pa šta s tim: rezultat je izostao.

Opet nerazumevanje. Niko iz naše partije nije učestvovao u tome. Potpredsednik Vlade, Čedomir Jovanović? Koje godine je bio potpredsednik Vlade? Da, ali nije tačno to, ali nema veze, ne možemo sada o tome. Nije tačno, zašto se smejte? Prosto, neke stvari su tačne, neke nisu.
Znate šta je tačno? Da je subvencija vašem fondu, vašem poluprivatnom, jer u njemu sede, u Upravnom odboru, poslanici iz vaše partije. Zato kažem, ne kažem ovako kao, nisam rekao gospodinu Omeroviću, kao vaš fond, nego sam rekao tačno kome je i trebalo da kažem. Te su subvencije veće 10 puta nego subvencije u poljoprivredi. Je l' znate šta to znači? To znači da nema ni teoretske šanse da u ovoj zemlji bude mleka sledeće godine. Jeste li svesni toga? Od tih reformi u Penzionom fondu, koje nisu mogle još malo da se prošire, pa da ipak bude i mleka, došli smo do toga da nema šanse da ga bude.
Mogu da vam kažem još nešto, postoje u EU kvote za mleko, kvote za osnovne životne proizvode i zemlja kada dobije status kandidata, ona ulazi u pregovore oko tih kvota, a kvote koje se dobijaju se prave, početni pregovori na trogodišnjem proseku proizvodnje. Znači, mi ćemo kao kandidat 2012. godine imati za prosek 2012, u kojoj ga neće biti uopšte, 2011. u kojoj će ga biti dok traje ovaj budžet, što je do aprila, i 2010. u kojoj ga nema već četiri meseca. To će biti naša kvota.
Subvencije za železnicu, 15 puta, 20 puta veće subvencije Penzionom fondu nego subvencije za železnicu. Je l' mislite da se železnice ne reformišu? Je l' mislite da je potrebno možda da prekinemo, da ih zatvorimo, iovako ne znam ko putuje tim železnicama?

Ne mogu da zamislim koje je to vaše vreme više nego da sedite u Vladi, upravnim odborima, poslanici ste. Ne znam šta je to više vaše vreme? Možda neka druga kategorija, ali o njoj ne bih govorio.
Da, upravo zato što to jeste socijalna kategorija, jer nešto čemu je potrebno 50% pomoći da bi živelo je socijalna kategorija. Borimo se za to da to bude ekonomski kriterijum. Ima mnogo načina za to, ali je potrebno da se počne.
Ako je ovo četvrti korak, koliko ih ima – 50, 60, 70? Koliko je to godina? Onda odustanite. Recite – ova zemlja nema šanse, ona mora 22% da daje da bi stariji živeli. To je socijalna kategorija, to je definicija socijale, a ne dostojanstveni život građana, kako kaže premijer. To je definicija i vi nemate šanse pošto hoćete da mrdnete, stariji moraju da umru.
Mi vam to ne govorimo. Kažemo da to nije tačno, nego ljudi koji uzurpiraju taj fond neće da ga reformišu iz sopstvenih beneficija koje imaju i položaja, oni su između ostalog i krivi što država nema 50 milijardi za subvencije poljoprivredi, pa bi onda bilo i mleka, a to bi bilo samo 30 milijardi manje za penzioni fond.
Ovog trenutka se daje 230. Smanjite za 30 i biće mleka. Šta tu nije jasno? Ili, ukinite vojsku, policiju, ukinite škole, otpustite nastavnike, radite nešto ili nam mleko ne treba.
Kažem vam – prikazujete stvarnost mnogo lepšom nego što jeste i niko vam više ne veruje. Nemamo razloga da vas u to ubeđujemo. Izađite napolje, pa prošetajte.

Iako nije  direktno pomenuta naša poslanička grupa, jasno je da se na nas mislilo, pošto smo za sada jedino mi insistirali na toj reformi penzionog sistema.
Ono što je prosto, molim vas, iako ste vi do sada uvek bili korektni u izlaganju, ali da tumačite ono što govorimo na način koji mi i želimo da ga prestavimo i shvatimo.
Dakle, ne zalažemo se mi niti za ukidanje penzija, niti za smanjenje penzija. Naše zamerke upravo idu na nedostatak prihodne strane penzionog fonda. Upravo u tom smislu i postavljamo pitanje ljudima koji fond vode, a koji su nam obećali i pre godinu dana da će taj fond biti reformisan i da će se on u nekoj meri dofinansirati više iz sopstvenih sredstava.
Rekli smo da se taj fond do sada finansira tako, puni se tako, što je oko 43-44% iz sredstva koja izdvajaju zaposleni, isti toliki procenat iz sredstava koje su subvencije iz budžeta i samo 2% su ostali prihodi.
Mogu samo da ponovim pitanje koje ste vi postavili - šta je sa kapitalom tog fonda? Šta je sa imovinom tog fonda? Na koji način se ona koristi, gde je nestala? To je nešto što su ljudi, koji su korisnici tog fonda, u taj fond ulagali proteklih 30-40 godina i nemoguće je da je to sve nestalo, ili ako je nestalo, onda mora da se podvuče crta i da se kaže - to je nemoguće, da se kaže nemoguće je da takav fond na takav način funkcioniše. Onda će se uvesti drugi stub penzionog sistema, obavezno, privatno penziono finansiranje ili treći stub – dobrovoljno i onda ćemo znati na čemu smo.
Kažemo samo da je neodrživo da se iz godine u godinu 20, 25, 30% budžeta odvaja za subvencionisanje tog fonda, bez ikakvog pomeranja. Sva ta subvencija se potroši na to da bi se obezbedilo ono što…

Poštovana ministarka, govorio bih o ovom zakonu o rebalansu budžeta ili zakonu o izmenama Zakona o budžetu ali, znate šta, mislim da je mnogo važnije u ovom trenutku da se da jedna politička dimenzija ovome nego da govorimo na jedan računovodstveni način, kako Vlada to pokušava da ovde uradi.
Prvo, moram da kažem da Vlada, i pored toga što ćemo od svakog ministra i od svakog predstavnika vlasti čuti hvalospeve o budžetu, pokušava na jedan krajnje politikantski način da izmeni budžet. Dozvolite da argumentujem.
Pre svega, bez ikakvih pripremnih sastanaka sa poslaničkim grupama, mi smo i ovaj tekst kao jednu tabelu dobili pre nekoliko dana. Čitali smo u novinama šta će biti, bajali da li će se nešto naći u budžetu ili ne, slušali izjave raznih ministara koji su na pogrešan način interpretirali ono što je sadržaj ovog papira.
Dalje, spojena je rasprava u Skupštini Srbiji, kao što je kolega već rekao, ne znam o koliko tačaka dnevnog reda i time direktno poslanicima oduzeta je mogućnost da govore ili o budžetu ili o drugim zakonima. Prosto, svako od nas se nalazi pred tim izborom.
Da bi ste shvatili o čemu pričam, naša poslanička grupa ima 14 minuta i kada bih čitao naslove ovih zakona potrošio bih pola vremena. Toliko o demokratskoj proceduri u samoj sali parlamenta.
Moram da ukažem i na drugu činjenicu, i prošli put kada je ministarka finansija bila predstavnik Vlade, kada se govorilo o zaduženju od 300 miliona evra, iskorišćen je jedan alat koji je demokratskom društvu neprimeren, a juče se on opet ponovio.
Tada je, da podsetim, ministarka iskoristila svoje obraćanje u holu Skupštine da kaže da će poslanicima biti povećane plate, nakon čega je krenula opet jedna kampanja prema Skupštini. Nama su novinari rekli da ste vi to izjavili. Znači, na svim naslovnim stranama nije bilo zaduženje od 300 miliona, nego je bilo to da će poslanici dva puta povećati platu u toku naredne godine - cela 3%.
Juče je na isti način umesto da se govori o onome što su bar šefovi poslaničkih grupa nametnuli kao temu, mi sada imamo temu jednog ekstraprofita, zakona koji je u pripremi, koji će se desiti nekad, sledeće godine. Samo da dođu izbori, obračunaćemo se mi sa svim nepravilnostima i sa svim samo da izbori nekako dođu i prođu za ovu vladajuću koaliciju.
Treće ili četvrto, vama je šef poslaničke grupa SVM po drugi ili treći put u ovoj skupštini rekao da je ocena stranke koja čini vladajuću koaliciju da je budžet nezakonit i neustavan. Da li postoji neki odgovor na to ili nas baš briga? Baš vas briga, pošto imate 127, znači da možete sve? To nije prvi put da stranka manjina upozorava na to. Ne znamo da li je tačno ili nije, ali očekujemo bar neki odgovor, to je jako ozbiljna optužba na "najvažniji" zakon u zemlji.
Kada se uđe u sadržaj ovog vrlo je jasno šta je to. Država je odustala od bilo kakvog razvoja, investicija i rešila da pokrpi rupe koje je sama napravila neaktivnošću proteklih godinu dana.
Ovaj budžet je statistički. U decembru prošle godine su napravljene neke pogrešne procene i mi ih sada ispravljamo. Mogu na to da imam zamerku, ali je to neophodnost. Onda smo čuli najtačniju stvar na svetu, ove stvari su već potrošene. Mi samo radimo nekakvu pripremu.
Možete da se smejete koliko hoćete. Šta očekujete, da Skupština izglasa da se penzije ne primaju sledeća dva meseca? Da li je to vaša ponuda poslanicima vladajuće većine, pošto je jedan od zahteva da, ako se ne usvoji rebalans, neće biti penzija u naredna dva meseca?
Naše pitanje je drugo i možete da izignorišete i da ne date odgovor, to je vaše pravo – šta se desilo u odnosu države prema onim korisnicima budžeta koje ste naveli kao prvih nekoliko korisnika u proteklih godinu dana? Prošlog decembra ovde je bila velika svađa između poslaničke grupe LDP i PUPS.
Tada je obećano da će reforma penzionog fonda početi u januaru prošle godine. Danas je kraj novembra. Šta se desilo? Neki fantomski zakon je dolazio i odlazio iz Skupštine, a njegov ulazak u proceduru nije ni važan pošto u njemu ništa ni nema.
Da li će penzija biti 60% plate, 50, 40? To su teme koje nameće vlast, a koje nisu važne ili su lažne teme. Da li je reformisan penziono-invalidski fond u proteklih godinu dana? Da li se počelo sa tom reformom? Da li je utvrđeno šta se u tom fondu radilo u proteklih 10 godina za vreme DOS, kako se kaže, i u prethodnih deset za vreme nekog drugog. Da li je napravljen neki plan sa tim fondom, zašto mi dajemo opet sedam milijardi dinara? Samo da bismo pokrpili rupe ili da bi se nešto lepo desilo u januaru, februaru, martu itd. Mi krpimo rupe.
Vi ovde branite tezu, ne samo vi, da država nije puno zadužena. Svako zaduživanje je puno, ukoliko je to novac koji se baca kroz prozor, a ako se ne radi ništa da se takve rupe popune, to je kao da bacate kroz prozor. Odnos toga što premijer ne dolazi ovde da pred Skupštinom govori o budžetu, pa to nije odnos prema nama, to je odnos Mirka Cvetkovića prema tom novcu koji uporno, uporno svaki put baca kroz prozor.
To je slika koju građani ove zemlje treba da zapamte, jednog sedog čikice koji želi da ostavi utisak nekakvog čoveka sa pozitivnim namerama, a koji u stvari već dve godine onako novac svih nas baca kroz prozor i baš ga briga šta se dešava. Ovde svraća samo incidentalno i to da bi se ljutio na poslanike koji imaju loša pitanja.
Znači, mi vas pitamo opet, ovo je nekakva neophodnost, vi ste rekli najbolju ocenu koju ste dali, to je da ste radili u maksimumu vaših mogućnosti, vaše mogućnosti diktira Vlada koja je organizovana po feudalnom principu, i mi za to od vas objašnjenje ne tražimo, šta je Ministarstvo finansija uradilo da uceni te rasipnike na raznim mestima da se tako više ne ponašaju? Koji su to konkretni potezi da bi se reformisali kako sam PIO tako i ostale stvari? Taj PIO je samo postao simbol. PIO fond, izvinjavam se.
Šta je sa Fondom za zdravstvo? To je sledeća tema i takvih tema ima koliko hoćete u našem društvu. Ovo je samo nekoliko najvećih korisnika toga.
Kao treće stvari, time da završim, ostavio ovim drugim, moram da kažem i ono što je naša suštinska zamerka politička. Dakle, duboko sam uveren, a verujte da tako razmišlja i velika većina građana Srbije, da najveći problem ove zemlje su političari koji ne preuzimaju odgovornost nego uvek krive nekog drugog za nešto što se dešava.
Tako je i ovoj Vladi za nekakvo zaostajanje u evropskim integracijama kriva EU koja postavlja prevelike uslove pred nas. Zato što su zamrznute plate kriv je MMF, jer je to bio njihov uslov. Danas su krivi Mišković i Beko, konačno. Ne znam da li još neko, oni su došli na red.
Pitam vas da li Vlada ima ikakvu krivicu ili odgovornost za stanje u kojem se ovo društvo nalazi? Dakle, ovo vas pitam zbog vaše rečenice da je budžet rezultat eksternog okruženja, situacije u eksternom okruženju, rekli ste da je svuda ekonomska kriza i usporen je rast itd, da ne citiram ili da ne tražim po ovom. To je tačno.
Pitam vas – da li je Vlada radila najbolje moguće u datim okolnostima? Da li je ovo maksimum koji je mogao da bude urađen? Da li je stvarno Srbija cvetala do 2008. godine, pa kada je došla svetska ekonomska kriza nama su se polomile noge i ne znamo gde ćemo, ili je možda situacija malo drugačija da sada novca nema, nažalost nema više ni od koga da se uzme, pa se okrenulo pravljenju zakona o ekstraprofitu pod plaštom pravde da bi se uzelo i to, i da bi Mirko Cvetković i to bacio u nekakvu rupu bez dna, bez ikakvog zahteva prema onima koji taj novac troše?
Jedini koji u ovoj zemlji lošije postupa sa novcem građana od tajkuna je Vlada Srbije i nikakav boljitak za ovu zemlju neće biti to što će Vlada uzeti bilo kome od njih, tim simbolima nepravde, Miškoviću, Beku, bilo kome i šta će biti sa tim novcem? On će ostati.
Iz godine u godinu usvajamo budžet bez ikakvih razlika u životu ljudi između ta dva budžeta. Budžet ipak nije računovodstvena knjiga, iza ovih brojki su neki životi. Mi o tim životima ne očekujemo da čujemo od ministarke finansija. Očekujemo od premijera i ostalih ministara i to ne u danu kada je sednica za Vladu, pa da poslanici vladajuće većine oduzimaju od 180 minuta koliko mogu. Ili će se taj dijalog otvoriti ili neće.
Kažem vam da građani ne veruju da je uvek neko drugi kriv i da je krivac uvek van ove zemlje. Za vreme Miloševića NATO, Vatikan, Amerika. Danas su to neprijatelji MMF, EU, Haški tribunal. Gde smo mi? Da li smo toliko savršeni, ali u ovim okolnostima u svetu nikako da se snađemo već sto godina?

Molim vas za malo pažnje, vrlo je ozbiljno pitanje. U ime LDP moram da reagujem na skandal koji se sinoć dogodio opet, po ko zna koji put, na javnom servisu RTS, kada je gostovao bivši ambasador SAD Vilijam Montgomeri, danas simpatizer SNS i sumnjivi biznismen.

Moram da kažem da je to bio nedopustiv pokušaj Vilijama Montgomerija da direktno ugrozi institucije ove zemlje, lažno optuži nevine ljude i time po našem mišljenju direktno pokuša da spreči istragu i vođenje sudskog postupka oko političke pozadine ubistva Zorana Đinđića i krivične prijave koju je podneo advokat porodice Đinđić, a koja je vezana za potpirivanje pobune Jedinica za specijalne operacije u Beogradu 2001. godine.

Nije važan ovde Vilijam Montgomeri, važan je kontekst u kome se to dešava. Ovo gostovanje i njegovo osporavanje sudske presude se dešava samo dan ili dva nakon što je specijalni tužilac najavio da će biti pokrenut predistražni postupak po pitanju pobune Jedinice za specijalne operacije.

Dešava se nekoliko nedelja ili meseci nakon što su prvi put od ubistva premijera pravdi u Srbiji dostupni pripadnici Zemunskog klana, braća Simović, koji su Specijalnom tužilaštvu dali iskaze koji bacaju novo svetlo na političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića i kao treće, kao direktan povod verovatno na ovo gostovanje, i motive za njegovo pojavljivanje i govore je prijava advokata porodice Đinđić, Srđe Popovića, krivična prijava koja je podneta, ako se ne varam, u toku prošle nedelje.

Nastup bivšeg ambasadora je napad na sve institucije Srbije jer se u tom intervjuu koji se desio juče, kroz mnogobrojne laži, nezakonito napada na konačnu sudsku presudu koju je doneo Specijalni sud, a koju su viši sudovi u Srbiji nekoliko puta, u drugom i trećem stepenu, potvrdili. Stoga imamo nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministarku pravde, ministra policije i specijalnog tužioca. Dokle se stiglo sa istragom koja treba da utvrdi sve elemente tzv. političke pozadine atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića? Da li se razmatra krivična prijava koja je podneta u ime porodice Zorana Đinđića?

Da li državni organi ozbiljno rade na istraživanju iskaza koje su dali Aleksandar i Miloš Simović, a koji između ostalog govore i o kontaktima kriminalnih krugova u Srbiji i regionu sa diplomatama, između ostalog, i sa Vilijamom Montgomerijem, ali i o brojnim drugim kontaktima Zemunskog klana koji mogu da rasvetle političku pozadinu ovog atentata?

Vilijam Montgomeri nije nikakav ugledni diplomata. On je američki ambasador koji je smenjen zbog lošeg posla, a povod za njegovu smenu je bio seksualni skandal. Danas on živi u Srbiji. Naše pitanje je – kojim povodom i koji je njegov motiv da o tome govori? On je ovde, po sopstvenom priznanju, da bi se bavio biznisom.

Kada pogledamo ko su mu poslovni saradnici, iz toga možemo naći motiv za ovakve govore. On s jedne strane sedi u krilu Vojislava Koštunice, a sa druge u krilu Mire Marković. Njegovi poslovni partneri su s jedne strane Gradimir Nalić. Ovde imam izvod iz Agencije za privredne registre, firma se zove Strakon sekjuriti, vlasnici su 15% Vilijam Montgomeri, 15% Lin Montgomeri i 62% Gradimir Nalić. To je krilo Vojislava Koštunice.

Krilo Mire Marković je firma MSM & Associates u kojoj su takođe vlasnici Lin Montgomeri 34%, žena Vilijama Montgomerija, i Goran Matić, čuveni ministar za informisanje, 33%. Mi u ovome prepoznajemo njegov lični motiv da se o ovome angažuje, kao i strah od istrage koju sprovodi specijalno tužilaštvo.

Ono što posebno boli i kao član programskog saveta RTS tražim da programski savet RRA održi hitnu sednicu. To je nedopustiv način na koji je taj intervju urađen sinoć. Nijedno potpitanje, nijedna stvar koja bi tražila dodatno objašnjenje i otvaranje prostora za mnoge laži koje osporavaju ono što su institucije ove zemlje radile. To nije moguće da taj gospodin uradi u svojoj zemlji. Mislim da nije moguće.

Mislim da je dužnost srpskog parlamenta da uradi sve što je moguće da tako nešto ne bude moguće ni u ovoj zemlji. Koji je motiv Aleksandra Tijanića da otvori prostor za osporavanje istrage o političkoj pozadini? (Predsednik: Vreme.) Samo ću još dve rečenice, jako je važno.

Mi ćemo tražiti objašnjenje i od američke ambasade, s obzirom da je reč o bivšem diplomati. Tražim objašnjenje od Vlade Srbije, od predsednika Republike i isto tako vas uveravamo da nikakve laži ovog sumnjivog preduzetnika neće nas ubediti da ne istrajemo u našoj zemlji da se otkrije politička pozadina ubistva Zorana Đinđića.

Član 107. stav 1, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i to na najmanje dva načina. Prvi ću reći o ovim kolegama koji sede do nas. Nema većeg protivnika od LDP politici Vojislava Šešelja, i mi vam kažemo – ovo ne vređa Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Dok god narodni poslanik mirno iskazuje svoj stav, to nas ne vređa i ne ometa nas ni na jedan način da u ovoj skupštini postupamo.
Ono što je ugrožavanje dostojanstva, to je što vi to koristite da izbegnete da pričate o najvažnijoj stvari koja se dogodila u ovoj zemlji ove godine, a to je da je grupa organizovanih huligana napala Urgentni centar, policiju, političke stranke i ostale institucije. Vi umesto o tom nasilju da pričate, vi kažnjavate poslanike zato što nose transparent i mirno protestuju govoreći o svojoj političkoj poruci.
Mi vam kažemo, sto puta ponovljena laž neće postati istina. Petog oktobra jeste Skupština zapaljena, ali su prethodno pokradeni izbori. Mi smo svoju slobodu branili ovde, nijedna radnja nije opljačkana, policiju smo branili, branili smo policiju od demonstranata. Juče je policija napadana od strane onih koji su hteli da ograniče nečiju slobodu. Petog oktobra se ovde sloboda branila, gospodo, a prethodno smo dobili na izborima.
Mi vam danas kažemo, ukoliko niste sposobni da kažete građanima Srbije ko su organizatori i šta su motivi jučerašnjeg napada, vi nemate pravo da vršite vlast, nemate pravo da budete odgovorni u ime svih građana Srbije, ako ne možete da kažete ko je juče organizovano napadao policiju, Urgentni centar, mamograf ispred Narodne skupštine.

Hvala, gospođo predsednice, član 107. stav 1. i završavamo ovu diskusiju.
Moram da vam kažem da na početku želim da pozdravim poslanike DS-a koji su u nedelju bili sa grupom koju je štitila policija. Nažalost, ta podrška ne može, a ni taj pozdrav ne mogu da prenesem u odnosu na danas. Ono što najviše danas vređa dostojanstvo ove skupštine, to je ta tišina koja osim u dva svetla, dolazi iz vladajuće koalicije.
Ne možete se doveka kriti iza leđa predsednika Republike. Ne možete. Ono što se u nedelju desilo, to ima sve elemente terorizma. Napadnuta je bolnica, organizovano je bilo, bilo je i oružja. Grupe su krenule sa nekoliko strana i ugrožena je država.
Vi ukoliko nemate nameru da državu branite, to morate da nam kažete. Ukoliko predsednik Republike ili bilo ko drugi želi tu državu da sačuva, pomoći ćemo vam. Nećemo vam dopustiti da to prećutite. Nećemo vam dopustiti da dan nakon najvećeg nasilja koje se desilo u ovom gradu za poslednjih nekoliko godina vi skrenete temu sa time što radikali drže sa punim pravom, još jednom kažem, transparente ispred sebe.
Ova tema je mnogo važnija od bilo čega o čemu će danas Skupštine raspravljati, zato što je to nasilje koje je upereno protiv države, nasilje koje je upereno protiv svakoga od nas. Svako povlačenje ili relativizacija to nasilje hrani.
Nećete se obračunati sa tim nasiljem tako što ćete privesti decu od 18 godina i nekog čoveka za koga ne znamo ni da li je normalan, a koji je sa sobom imao spiskove organizatora. Vi morate stati i javno reći ko je iza tog nasilja bio, sa kakvim ciljevima i šta je bilo, osim destabilizacije države.

Nije nam bila namera da nastavimo, ali mislim da su ovo suviše ozbiljne stvari i da se mora odgovoriti.
Prvo, odgovoriću vam vrlo direktno. Država Srbija je direktno umešala religijsku zajednicu u Sandžaku u politiku time što je učestvovala u izborima za Islamsku zajednicu u Srbiji i tako što je podržala jednog kandidata protiv drugog. To je uradila vlada Vojislava Koštunice i dva ministra koja su u Vladi Srbije duže nego što je bio Slobodan Milošević na čelu ove države od 2000. godine do danas.
Sukob u Sandžaku nije sukob između Srba i Muslimana, odnosno Bošnjaka, izvinjavam se, to je sukob između onih koji su na vlasti preko 10 godina i onih koji žele nešto da promene, ne bi li ljudi u Novom Pazaru i celom Sandžaku dobili nešto za sebe, nešto za život.
Mislim da je optuživanje nekoga da ima skladište oružja stvarno neprimereno i to je nešto što dalje vodi svakako nasilju. Nikakvih skladišta oružja nema. Ono što mi tražimo od države, to je da prihvati Muftiju Zukorlića kao legitimnog pregovarača zato što je taj čovek i lista koju je vodio dobila skoro 50% na izborima za nacionalni savet. Odbijajući da priča s njim, osim retkih pojedinaca iz vlasti, država odbija komunikaciju sa 50% stanovništva u Sandžaku. To je ono što je opasno. Mi ne živimo u ovoj zemlji od juče. Mi znamo kako se takve stvari završavaju.
Mi smo protiv svakog nasilja, danas vam kažem, i naročito osuđujemo i osuđivali smo i nasilje u Novom Pazaru. Mi ne pristupamo tome selektivno i tu gde smo mogli, mi smo pomogli, još jednom kažem, sa ministrom unutrašnjih poslova, i sprečili širenje tog nasilja.
Stvarno ne prihvatamo bilo kakvo zveckanje oružjem, ništa od toga nije tačno. To sve samo služi da skrene temu sa onoga što sam i malopre rekao. Ako država popusti pred nasiljem koje se desilo u Beogradu u nedelju, sledeće žrtve smo svi mi.

Imam pitanje za predsednicu Skupštine. Juče smo na televiziji videli da je predsednica Skupštine priznala nekakav fantomski dug koji navodno Skupština ima prema RTS-u. Ono što nas zanima je, prvo, kakva je to vrsta ugovorne obaveze koju Skupština ima prema RTS-u i u čije ime je Skupština taj ugovor potpisala, odnosno ko je u ime Skupštine potpisao takav ugovor? Molim vas da nam se kopija tog ugovora iz čega slede dugovanja dostavi, svim poslaničkim grupama, da bismo znali o čemu se radi.

S druge strane, niko nije bio upoznat od šefova poslaničkih grupa da postoji nekakav ugovorni dug prema RTS-u. Moram da kažem da je taj dug, pre svega, i ako postoji takva formalna obaveza, u šta sumnjam, da je on protivzakonit zato što je osnovna ideja Javnog servisa da se on finansira iz TV pretplate, da bi bio nezavisan od izvršne vlasti.

Ovo sada ogoljava stvari do kraja. Mi smo vas i prethodno upozoravali da će vašim nemarom ili željom, mi u to ne ulazimo, Aleksandar Tijanić po treći put biti imenovan na mesto direktora RTS-a, da bi zatim svojim poznatim manirom, koji ocenjujem kao bahat i preteći, ucenio Skupštinu, tj. Vladu i da traži novac za svoje više nego loše poslovanje u narednih šest godina. Mi moramo ovde stvari nazvati pravim imenom.

Pitamo vas – od koga ćete uzeti tri miliona i dati Aleksandru Tijaniću? Hoćete li uzeti od narodnih kuhinja, od nekih radnika u štrajku, od škola, od obdaništa? Od koga ćete uzeti tri miliona i dati Aleksandru Tijaniću? Ili, u drugoj opciji, koja je manje loša, to znači da će se ova država zadužiti? Znači, sada ćemo se još i zadužiti da bi mogli da pokrijemo gubitke Aleksandra Tijanića.

Ova Skupština nema nikakve veze sa činjenicom da u RTS-u postoji 700 ljudi koji primaju platu manju od 30 hiljada dinara. To jeste strašno i to jeste na ivici siromaštva, ali da li je krivac Skupština ili je krivac čovek koji vodi tu firmu u proteklih šest godina? Odakle obraz da se mi optužujemo kao neko ko je odgovoran za takav gubitak, a ne čovek koji ima sva moguća ovlašćenja u toj kući?

Dalje, ako su ministri bili podložni radu državnog revizora, mi od vas najozbiljnije tražimo da se državni revizor uputi u RTS i da ispita poslovanje RTS-a, da ispita da li postoji razlika u platama, da li i ko prima ispod 30 hiljada dinara, da li neko prima 400 hiljada, 500 hiljada, 800 hiljada dinara mesečno i zašto, na osnovu kog dogovora ili ugovora?

Moram da vam ukažem i na najozbiljniju posledicu koju ćete svi vi verovatno izignorisati, pošto vidim da nema nikakvih reakcija na to što se juče desilo. Vi sada prvi put posle dugo vremena finansirate RTS iz budžeta. Iz našeg ugla, i verujte da sam u pravu, vi plaćate da bi se prikrila vaša nesposobnost, plaćate da bi vesti na RTS-u opet bile šarene kao 90-ih godina. Osnovna ideja nezavisnosti, to je da Vlada ne plaća RTS, da ne bi mogla da ucenjuje RTS oko izveštavanja, ovim je poništena i to danas, na 10-godišnjicu 5. oktobra u koju se mnogi danas kunu.

Mi vam kažemo – nesposobnost mora da bude kažnjena tamo gde postoji. U ovom slučaju je ona više nego jasna. Radi se o nesposobnosti generalnog direktora, koga ste vi kao vladajuća većina opet izabrali pre samo dva meseca, da bi od nas očekivali da poverujemo u igrokaz koji se juče desio.

Ceo grad je pričao da je njegov uslov da radi za vas to da dobije milion i po evra do kraja godine. Šta ste uradili? Vi ste odlučili da ponizite Skupštinu time što Skupština navodno duguje nešto. Zašto od 2006. godine? Da li je 2005. godine bila Skupština? Da li su prenošene sednice parlamenta ili je 2006. godine potpisan nekakav ugovor na osnovu koga mi treba da platimo naše obaveze? Da li treba sada svaki poslanik da izvadi iz džepa, shodno tome koliko će govoriti, i da odvoji novac pa da da Aleksandru Tijaniću da bi on plaćao ko zna šta?

Pogledajte program RTS-a. Svaki dan na prvom kanalu repriza u 11.00 časova, repriza u 12.35 časova, repriza u 13.30 časova, repriza u 16.00 časova. Od 11.00 časova do 17.00 časova su reprize. Na šta se taj novac troši? Na šta se novac svih koji plaćaju pretplatu troši u RTS-u?

Povreda Poslovnika. Nažalost, nemam ga kod sebe, ali sam siguran da je reč o članu 27. i nekadašnjem članu 104.

Član 104. Molim vas da mi vratite vreme na početak. Mi smo i onda upozoravali da je osnovna ideja vašeg usvajanja novog poslovnika da onemogućite poslanike da govore o onom o čemu žele. Ne može ideja Poslovnika da bude da vi vaše marifetluke možete da krijete od nas i još da nam ne date da o njima govorimo.

Gospođo Čomić, vi i ja se dugo poznajemo i vi znate da se ova skupština vodila na različite načine. Ako je vaša ideja da me time što nemam ispred sebe Poslovnik onemogućite, kao i šefa naše poslaničke grupe, da govorimo o mnogo dubljoj zloupotrebi, kako mislite da će se ta rasprava završiti?