Član 104 – povreda dostojanstva Skupštine.

Kao što znate, gospodin Jovanović ima policijsko obezbeđenje, koje nije sam sebi dao već mu ga je dao ministar policije. Kada neko na ovaj način pokuša, kako da kažem, ne samo da uvredi našu poslaničku grupu, od strane Srpske napredne stranke, svaki napad na nas shvatamo kao potvrdu da nešto dobro radimo, ali ovo je, prosto, na indirektan način ugrožavanje bezbednosti.

Sada, kada smo čuli da oni još i daju okolo brojeve tablica ljudi iz policije, molim vas, da pokušate da sprečite to.

Što se tiče toga, molim vas, mislim da je rušenje dostojanstva Skupštine i ta takozvana taktika "držite lopova". Mi smo vam postavili konkretno pitanje, a ukoliko nije jasno, mogu da ga preformulišem.

Koliko puta je gospodin Delić pre ovih izbora bio u Negotinu i koliko će puta ići posle ovih izbora u Negotin? Tvrdim vam, nijednom. Ovo je klasična zloupotreba prava koje neko ima i korišćenje nečega što svaki građanin ove zemlje plaća u svrhu stranačke promocije. Ovo je pri tome još mnogo gore, zato što se to dešava od strane onih koji nam drže stalno lekcije o nekakvom moralu, o poštenju, koji se nalaze u ovoj skupštini bez izlaska na izbore, na to moram da vas podsetim, koji sada vode nekakvu kampanju protiv korupcije.

Znamo da postoji ta uredba Vlade, ali ona postoji i za ostale potpredsednike, pa po našem saznanju nijedan drugi potpredsednik nije bio na izborima, samo jedan.

Molim vas da obavestite javnost, pošto mislimo da je ovo od jako važnog interesa, kako za građane Negotina, koji treba u nedelju da izađu na izbore i da vide za šta glasaju, da li glasaju za one koji će službene ''audije'' koristiti u stranačke svrhe ili u neke druge, takođe, i za sve ostale građane u Srbiji. Hvala.

Po Poslovniku. Javio sam se, jer ste pogrešno protumačili moje reči. Rekli ste da nemam pravo da se javim ako nešto nije narušavanje procedure.

Mislim da je ovo jedino mesto na kome ovakvo pitanje može da se reši. Ako smo mi prošle nedelje usvojili Zakon o Narodnoj skupštini i, po vašim rečima i po rečima nekih poslanika, krenuli nekim putem vraćanja dostojanstva Skupštine, verujte, džaba i ta garda i ovaj hor i sve, ako se takve zloupotrebe dešavaju. Ako mi nismo spremni takvih stvari da se odreknemo i da ih jasno osudimo da se one više ne bi ponavljale, onda stvarno možete da sklonite gardu i da zatvorite Skupštinu, zato što samo širi bes protiv ovog doma.

Dakle, jasno smo rekli, tog čoveka je juče videlo hiljadu, dve, tri hiljade ljudi. On je koristio službeno vozilo u privatne svrhe. Molim vas da kao Skupština javno osudimo tako nešto, da nikome drugome ne bi to posle palo na pamet. Ili je možda reč o njegovoj bezbednosti, pa on mora isto da se vozi službenim kolima? To je onda odgovor.

Mislimo da nije reč o bezbednosti, nema razloga, ali smo sigurni da je reč o zloupotrebi. Molimo vas da, ako smo mi u stanju da pričamo o uniformama garde, o zloupotrebama sekretarica, hajde da pokažemo prstom na nekoga ko ima neku realnu moć i tako ćemo utvrditi dostojanstvo ovog parlamenta, a ne iživljavati se na sekretaricama u vašem kabinetu, jer ovo je suština zloupotrebe.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vreme nam ne dozvoljava da se posvetimo svim temama, pa smo mi odabrali, kao osnovnu temu, ovaj skandalozni kredit, za koji tražite garanciju od nas, za "Srbijagas" od ''Banke Inteza''.
Kažem skandalozan jer stvarno tako mislim. Najbolji dokaz je, s obzirom da su u ovoj tački dnevnog reda spojena dva kredita koja država uzima, da uporedite ovaj drugi kredit, koji se uzima od ''Erste banke'', i ovaj kredit za koji garancije traži "Srbijagas", pa da vidite razliku.
Prvo pitanje za vas je da li je "Srbijagas" sproveo postupak javnih nabavki i da li je ovo najpovoljnije što je mogao da dobije.
Dakle, sa druge strane, samo poslovanje "Srbijagasa" bi trebalo da uveri sve nas poslanike da ni po koju cenu ne treba da damo garancije za ovaj kredit. Takav poslovni gubitak je prosto, ne znam da li je reč o rekorderu, ali osim "Železnica Srbije" i ostalih gubitaških preduzeća nije nam jasno kako uspeva da za tako kratko vreme napravi tolike gubitke. Možda razlog leži u činjenici da "Srbijagas" manje ili više redovno odstupa od onih aktivnosti zbog kojih je osnovan kao javno preduzeće i sve se više bavi nekim drugim aktivnostima.
Drugo pitanje glasi – koliko košta oglašavanje "Srbijagasa" i zašto se "Srbijagas" oglašava? Kolika je stavka u budžetu trošak za to oglašavanje? Koji je razlog jednog monopoliste na našem tržištu da se oglašava, na kojim televizijama, na koji način dođe do tog izbora i šta je cilj takvog oglašavanja, da li je taj cilj ispunjen?
Treće pitanje. Mi smo ga, naravno, postavili gospodinu Škundriću, ali nekako ne da nije bilo jasnog odgovora, nego je odgovor bio više nego jasan - ćutanje. Ako imamo u vidu da se oko 8% potrošnje gasa u Srbiji dobija iz domaćih izvora, zašto Srbija plaća taj gas kao da je reč o gasu iz Rusije, odnosno gasu iz uvoza?
Osam posto vrednosti tog gasa koji se potroši je vrednosti oko 25 miliona evra. Ako saberemo to i proviziju "Jugorosgasa", doći ćemo do 50 miliona evra. Ne znam koliki su troškovi u pitanju, ali mislim da bi ovaj kredit mogao da bude znatno manji, da ne kažem za 30%, kad bi se samo ove dve stavke isključile iz poslovanja ili uzele u obzir u poslovanju "Srbijagasa".
Sledeće pitanje. Reč je o enormno velikom kreditu. Taj kredit ima vrednost od 270 i nešto hiljada evra dnevno, kada se podeli na jednu godinu. Troškovi same finansijske transakcije u "Banci Inteza" su preko dva miliona evra. Pitamo vas – u koliko je kompanija preuzeo ili stekao udeo "Srbijagas" u protekloj godini? Koje su tačno to kompanije? Koliki je tačno trošak tog preuzimanja? Po kojim osnovama, u skladu sa kojim ciljevima poslovne politike, na bazi kojih kriterijuma je učinjeno to preuzimanje?
Sledeće. Da li će i koliki iznos ovog kredita biti korišćen za pokrivanje gubitaka tih povezanih, a preuzetih firmi od strane "Srbijagasa", koliki je to iznos i zbog čega? Da li je "Srbijagas" jedan od tih kredita od poslovnih banaka, čije se refinansiranje sada traži, uzeo za kupovinu akcija "Informatike"?
Zašto "Srbijagas" planira da se bavi poslovima osiguranja i finansijskih transakcija? Želimo da vidimo na osnovu koje se to odluke Vlade Srbije, kao osnivača JP "Srbijagas", osniva osiguravajuća kompanija. Mislim na Srbiju, a mislim i na Bosnu, gde se "Srbijagas", bar u medijima, predstavlja kao osnivač nekog novog osiguravajućeg društva ili firme koja će se baviti finansijskim transakcijama. Da li neki deo ovog kredita i koliki ide na finansiranje i otvaranje tog novog preduzeća - to nas takođe zanima.
Da li je Vlada osnovala "Srbijagas" da bi se bavio osiguranjem, proizvodnjom i prodajom stakla, kompjutera, informacionih sistema, organizacijom trubačkih koncerata? Podsetiću vas na Novu godinu, to smo imali priliku, nažalost, da gledamo u reprizama nekoliko puta, tako da je jako teško zaboraviti taj trošak. Ako mi dobro razumemo, firma koja organizuje koncert sto trubača i zatim plaća njegovo emitovanje na TV traži sad od nas garancije da se zaduži sto miliona evra. To je, iz mog ugla, prosto neverovatno. Stvarno je neverovatno.
Ono što nas, u stvari, najviše zanima, jeste da li će, kao što nam je obećano još prilikom potpisivanja naftno-gasnog sporazuma, Srbija povratiti svoj udeo u ''Jugorosgasu'' i time sebi obezbediti minimum 20 miliona evra godišnje i time osloboditi poslanike, ali i sve građane ovakvih suludih zahteva u budućnosti.
Molim vas da mi odgovorite na ova pitanja. Ne znam da li su ona u vašoj nadležnosti ili ne, ali je od toga da li su i na koji način obezbeđena sredstva za "Srbijagas" mnogo važnije da nam se pruži, ako već traže garancije u ovom parlamentu za takvo jedno novo zaduživanje, uverenje da je "Srbijagas" sposoban da to i vrati.
Vi ste pomenuli da je euribor, jedan tromesečni, ako se ne varam, plus četiri i nešto posto godišnje fiksno. Da, ali mi moramo imati u vidu da je to firma koja posluje sa neverovatnim gubitkom i neko od mojih kolega je već postavio pitanje - ako građani plaćaju grejanje, a toplane duguju za gas, gde nestaje taj novac. To je, takođe, jedno od pitanja. Dakle, ili građani ostaju bez grejanja. Tu postoji problem.
S druge strane, ako ta kompanija ima toliki gubitak, a možemo da pretpostavimo da će euribor rasti (složićete se da je danas on veoma nizak, a ovo je zaduženje na osam godina, ako se ne varam), dakle kamata će biti znatno veća, kakav je plan "Srbijagasa" da ga vraća? Ili možemo da očekujemo već početkom sledeće godine nove garancije za neki novi kredit o refinansiranju dugova? Hvala.

Hvala. Pored toga što ne delimo te iste vrednosne stavove, a to je, da ako smo opozicija treba sve da porušimo da bismo došli na vlast, suštinski mogu da se složim sa oba svoja predstavnika. To telo koje se sada formira, kolegijum, i u članu 26, ali i kasnije gde se pominje, nije mu dat nikakav sadržaj, kao da je reč o nekakvom kosturu kod koga nema nikakvog mesa. Mi se ne slažemo da je potrebno da takve stvari budu definisane Poslovnikom. Ako smo mogli zakonom da definišemo kada će stajati dva mlada vojnika ispred, od koliko do koliko sati, kog dana, na vratima Narodne skupštine, mislimo da je ovo daleko važnija tema.
Mi ovim amandmanom predlažemo da se ''uredovi'' da se održavaju sastanci kolegijuma, čime bi se na određeni način vremenom, naravno, to nije moguće očekivati odmah, stvorilo jedno pravilo, koje bi onda svi poštovali, i kada se promeni vlast i kada se promene oni koji vode Skupštinu kao ljudi. Dakle, naša ideja ide mnogo dalje od ovoga. Ovaj amandman konkretno predlaže da se taj kolegijum sastaje po potrebi, ali i najmanje deset dana pre početka redovnog zasedanja, pet dana pre početka svake sednice u redovnom zasedanju, kao i pre zakazivanja svake sednice u vanrednom zasedanju.
Naše mišljenje je da bi se mnogo unapredio rad Skupštine kada bi ova grupa ljudi, dakle, svi šefovi poslaničkih grupa i potpredsednici, imala pred sobom jedan plan koji se odnosi na nekoliko meseci. Tada bi svaka poslanička grupa imala dovoljno vremena da se na svaki mogući način pripreme za raspravu o zakonu, time bi, siguran sam, rasprava postala kvalitetnija, a i brža, jer bi se vremenom definisale suštinske stvari u svakom zakonu.
Takođe, mislim da bi ovo telo na ovaj način moglo da odredi raspored zasedanja odbora, raspored dana za glasanje, kao što postoji u drugim zemljama. Mi namerno nismo takvu odrednicu stavili u amandman da se ne bi to koristilo za opstrukciju, kao i da nemogućnost da to telo donese raspored ne bi značila da sednice nema. Ali, mislim da bi ovo bio jedan dobar početak i da je to pravo mesto da se ovome što je zamišljeno da sadržaj i ovakvo telo postoji u drugim parlamentima. Formalno je na predsedniku Skupštine odluka o dnevnom redu o zakazivanju sednice, ali dobra volja i demokratski potencijal predsednika Skupštine daje to pravo kroz jednu raspravu i u razgovoru.
Mi svakako mislimo da je ovo jedan od suštinskih amandmana za ovaj zakon koji smo podneli i mislimo da bi u velikoj meri unapredio rad same Skupštine. Dakle, time bi ti neformalni sastanci, kako se sada zovu, konsultacije, ako se ne varam, šefova poslaničkih grupa, dobili jedan institucionalni karakter na pravi način i niko ne bi mogao da izbegava to pravo. Želim da verujem da oni ljudi koji danas vode Skupštinu imaju želju da u suštinskom smislu unaprede rad ove skupštine. Hvala.

Replika zbog insinuiranja da je namera bila da se donese protivustavni zakon, kao podnosilac amandmana. Stvarno, moram da reagujem vrlo oštro protiv toga.
Ne, namera je bila da se rasturi magla koja se stvara. Vi ste sada rekli nekoliko stvari. Prva stvar, vi ste odlagali rešenje pitanja ostavke, za koju smo rekli da je sporno pitanje, još prilikom donošenja Ustava. Vi ste odlagali, rekli ste, predstavnici vaše koalicije, ne mislim na vas lično, da će to pitanje biti rešeno kada se bude donosio zakon o Skupštini. Međutim, pre nekoliko dana ste rekli da će to pitanje biti rešeno u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a sada nam kažete da bilo kakva odredba koja oslobađa poslanika jeste nemoguća ili protivustavna.
Pitam vas, sada, direktno, to je pitanje, pored ovog važnijeg pitanja slobode, o kome je govorio Čedomir Jovanović, koje se u kontinuitetu javlja kao prepreka evropskim integracijama. To zna svako od vas. Ta se stvar javlja u svakom izveštaju o napretku evropske komisije. Da li to vi to nama kažete da je naš Ustav antievropski? Da li je to poruka koju šaljete i da je nemoguće da mi kao poslanici bilo šta uradimo protiv toga? Mi vam kažemo – to nije tačno. Ustav čak i ovakav, nakaradno napisan, ostavlja mogućnost da se na zakonski način poslanik oslobodi da koristi svoj mandat onako kako misli da treba. To nije tačno. Ako ne verujete, dokaz smo mi i Poslanička grupa manjina. Ovde je ponašanje antievropsko, ne norma Ustava.
Još nešto, vi ste nas direktno uvredili kada ste rekli da vi želite da uspostavite set pravila, iz čega je izlazilo da mi, navodno, ne želimo. Ne, upravo se protiv toga i borimo. Evo vam primer za kršenje pravila, to je direktan primer, DS ne želi da uspostavi pravila. Pravilo ima smisla samo ukoliko jeste neka odredba koja je dugoročna, nije pravilo kada Administrativni odbor na bazi svoje većine odlučuje o sudbini toga da li je neko poslanik ili ne, na osnovu toga da li podržava vladajuću koaliciju. To nije pravilo, nije u političkom smislu.
Ova odredba i dalje širi tu maglu. Ona kaže da poslanik raspolaže u skladu… Pogledajte sledeći član: ''Narodni poslanik se opredeljuje, istupa i glasa po sopstvenom uverenju.'' Samo fali zarez, a u skladu sa svojom ostavkom koju je dao predsedniku stranke. Kakvo je to slobodno uverenje?! Dakle, to slobodno uverenje ima granicu. Granica je da se ne sukobi sa interesom nekog od ministara! To je granica tog slobodnog uverenja.
I, sada vam kažemo – nemojte ovu normu stavljati i u zakon! Neka ostane Ustav jedino mesto u kome se ta norma nalazi! I onda, hajde svi zajedno, kao sve političke stranke, da nađemo rešenje i da tu odredbu Ustava…

Ovaj amandman smo preuzeli od Transparence internacional i u njihovo i u naše ime uputili u Skupštinu. Mislimo da je važno zato što se na određeni način, ovako kako je sada definisano, iako podržavamo ovo rešenje, naravno, ostavlja jedan mali prostor za izvesnu pravnu nesigurnost. Probaću da objasnim.
Ako se neka funkcija ne nalazi na listi funkcija koje su po zakonu automatski nespojive sa poslaničkim mandatom, i onda se naknadno utvrdi da je nespojiva sa poslaničkim mandatom, tada Zakon o Agenciji protiv korupcije kaže da prestaje kasnija funkcija. Dakle, to kaže Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Mi predlažemo, zato što svako od nas kada se kandiduje zna da obavlja ili da ima nameru da obavlja još neku funkciju, ali za nju eksplicitno zakonom nije rečeno da je nespojiva sa poslaničkim mandatom, da bismo izbegli bilo kakve nesporazume, i uvodimo još jedno pravilo, da je bolje da onaj ko je kandidat za poslanika – da pribavi prethodno mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije i u isto vreme obavezujemo Agencije za borbu protiv korupcije da to mišljenje da.
Radi se o situaciji kada neko od nas misli da još neka funkcija koju obavlja nije u sukobu interesa, odnosno kada se radi o funkciji koja je nespojiva sa poslaničkim mandatom i da, onda, imajući to mišljenje sa sobom, prosto, dođe u Skupštinu prilikom verifikacije mandata.
Podržavamo ovo rešenje. Vidite da dodajemo treći stav, samo kažemo da postoji jedna situacija u kojoj će se naknadno odlučivati o pripadnosti ili obavljanju dve funkcije, i onda dolazimo u koliziju oko toga koja funkcija prestaje. Ovaj zakon je prilično eksplicitan, sa čim se mi slažemo, da mora prestati druga funkcija koja je nespojiva, ali Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kaže da prestaje kasnija funkcija, u nekim slučajevima to može biti mandat, odnosno funkcija narodnog poslanika.
Mi samo predlažemo, dakle, da otklonimo jednu nejasnoću, kažem, opet, nije naša, nju je predložio Transparence internacional. Hvala.

Ovo je druga ili treća ključna stvar u vezi ovog zakona. Da bi svi znali o čemu pričamo, predlažemo da se u članu 46. doda novi stav 3. koji glasi da – narodni poslanik ne može snositi nikakve štetne posledice zbog činjenice da nije učestvovao u obezbeđivanju neophodnog kvoruma za odlučivanje. Dakle, to je tema koja se pojavljuje s vremena na vreme, mislim od kad postoji višepartijski sistem u Srbiji, dakle, obaveza poslanika je da čini kvorum. Uvek smo svi, kada pričamo o tome, složni u činjenici da utvrđivanje kvoruma nije radna obaveza, da je to politička odluka. Dakle, svaka stranka koja danas sedi u ovom parlamentu u svojoj istoriji je, iz isključivo političkih razloga, u nekom periodu, bojkotovala rad parlamenta.
S obzirom na to da stav 1. ovog člana kaže da je narodni poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine i njenih odbora, načelno se slažemo sa tim stavom, to je jedan od razloga zašto smo svi mi ovde, ali ono što nas buni to su, između ostalog, izjave predsednice parlamenta koje dodatno unose zabunu, iz čega se vidi da nije svima jasno šta predstavlja ta dužnost da neko učestvuje u radu Skupštine
Da ne gubim toliko vreme, jasno je, vi ste to ponovili nekoliko puta, da u dosadašnjem Poslovniku stoji obaveza da ako se tri dana ne da kvorum, odnosno ne prijavi prisustvo, po Zakonu o radu, gubi se status zaposlenog, parafraziram. Suština je da nedavanje kvoruma nema nikakve veze sa učestvovanjem u radu Skupštine.
Mi bismo želeli da to jednom za svagda bude jasno i nadamo se da sve poslaničke grupe podržavaju taj stav, da nijednog trenutka u budućnosti u našem radu ne postoji bilo kakva sumnja u to. Dakle, davanje kvoruma je jednokratni potez, on je vrlo politički. Nisam ni danas dao kvorum, ni juče, mislim da vrlo učestvujem u radu ove skupštine. To nema nikakve veze sa tim da li želim na bilo koji način da ometam rad Skupštine ili ne, ali kvorum je odraz jedne političke odluke.
Da se ne ponavljam beskrajno u krug, mislim da to ne može rešiti situaciju. Bio sam poslanik i potpredsednica Skupštine Gordana Čomić se seća da je u Skupštini Srbije 2001. godine postojala obaveza da u svakom trenutku sedi više od 126 poslanika, pa je Skupština ipak radila, opozicija nije davala kvorum. Mi smo prihvatili izmene Poslovnika po kojima to više nije potrebno, ali želimo da se ovo pitanje jasno istakne.
Dakle, obaveza, prema Zakonu o radnim odnosima, može da se odnosi na to da li neko dolazi u Skupštinu, da li obavlja rad ili ne, ali nikako ne može da se odnosi na političku činjenicu da li bilo koji poslanik, svejedno, vladajuće većine ili opozicije, daje kvorum, jer je to direktno političko pitanje, to je jedan od alata koji poslanici imaju u sebi. Oni ne mogu možda da utiču na dnevni red, ne mogu da utiču na neke druge odluke pojedinačno, ali na to da li će se o nekoj tački raspravljati i na koji način, mogu da utiču vrlo direktno.
Mislimo da je ovo od suštinske važnosti zato što stalno postoje neke dileme da li je u redu ili nije u redu da se daje kvorum ili ne. Mislimo da će ovo dati jedinstvenu poruku koja će reći da je to direktno političko pitanje i da se ostavlja svakome na volju.
Naravno, pretpostavljamo da će kao i do sada poslanici većine davati kvorum, kada neka poslanička grupa podržava neki predlog davaće kvorum, kada ne – ne. Naravno, insistiramo da se to sa druge strane odvoji potpuno od dužnosti da poslanik učestvuje u radu parlamenta. Mislimo da je to jedna potpuno druga dužnost. Molimo vas da na ovaj način razbijemo sve te magle i da svi zajedno podržimo i ovaj predlog izmena ovog člana. Hvala.

U članu 54. predlažemo da se briše u stavu 1. koji kaže – u slučaju raspuštanja Skupština Srbija vrši samo tekuće ili neodložne poslove, tačke 4. koja kaže – ''ili to nalažu potrebe države''.
Mislimo da ovo nije dovoljno jasno. Pošto, ako je potreba države nešto što je suviše veliko ili radikalno, mislimo da bi u takvim okolnostima već bilo proglašeno ratno ili vanredno stanje. Ne misli se na te najradikalnije potrebe države.
Imajući u vidu da su do sada, bar poslednjih nekoliko puta, izbori u Srbiji raspisivani tako što se raspuštao parlament, taj metod je bio primenjivan, mislimo da je ovo jedna odredba koja nije dovoljno jasna i ostavlja prostor možda za nekakve zloupotrebe, pa predlažemo da se briše. Mislimo da su dovoljne ove definicije koje su date, u članu 54, u kojim to slučajevima Skupština radi kada je raspuštena i da pokrivaju sve mogućnosti i potrebe. Hvala.

Hvala. Po našem mišljenju član 61. koji definiše međunarodnu saradnju Skupštine Srbije u ovom obliku je neambiciozan i nekako je rutinski, bez ikakvog sadržaja.
Ono što mi predlažemo jeste da se tu posle postojećeg stava 2. doda stav 3, koji kaže – da narodna skupština posebnu saradnju ostvaruje sa Evropskim parlamentom i drugim organima i telima EU, u cilju efikasnijeg prilagođavanja pravnog i političkog sistema Republike Srbije pravnim tekovinama EU i što bržeg prijema Republike Srbije u njeno punopravno članstvo.
Pretpostavljamo da je želja predlagača bila da ovaj član ostane suviše načelan da bi se izbegla nekakva konkretnija rasprava u Skupštini. Mislimo da će Skupština Srbije morati da uzima u obzir, naročito ako se ima u vidu da smo zemlja koja je podnela kandidaturu za članstvo u EU, da će u sve više zakona morati da se ističe posebna uloga ili odnos EU i Srbije.
Po našem mišljenju to nije ništa pogrešno. Isticanjem kandidature za članstvo, istakli smo jasnu nameru da delegiramo deo svog suvereniteta na EU i da prihvatimo razne institucije EU, i pravne i političke.
S tim u vezi, mislimo da je važno da se ta želja, koja je prvi put pokazana u formalnom smislu predavanjem kandidature, istakne i u zakonu o Skupštini, kao što Skupština Srbije već dugo godina ima i Odbor za evropske integracije, poseban odbor koji se bavi samo evropskim integracijama, tako mislimo da je i u međunarodnoj saradnji, s obzirom na našu političku želju da budemo deo jednog većeg entiteta moramo da istaknemo EU i time odbacimo eventualne sumnje, koje postoje, u međunarodnu saradnju, a i da damo svojevrstan prioritet u trenutku u kome prolazimo kroz proces evropskih integracija i saradnje sa EU.
To je po našem mišljenju potpuno normalno, s obzirom na želju, bar javno iskazanu, koja postoji u procesu evropskih integracija. Hvala.

Naš je predlog da se briše ova odrednica u zakonu da garda stoji na početku i na završetku redovnog zasedanja Narodne skupštine. Iako je ne delimo, mi možemo da prihvatimo ambiciju da se na svečan način označavaju neki datumi u radu Narodne skupštine, ali ne vidimo bilo kakvu svečanost u početku i završetku redovnog zasedanja. Čak nam je teško da zamislimo da tu neki mladi vojnici stoje četrdeset sati 29. decembra i da čekaju da završimo. Kao što svi znate, obično završavamo tada, oko ponoći, a počinjemo ujutru oko 9.00 časova. Mislimo da će se to od jedne zamišljene teatralnosti pretvoriti pre u nekakvu bruku koja će služiti za podsmeh ovoj instituciji.
Ono što bismo takođe želeli da upitamo, pošto nam nije baš najjasnije, ako je reč o počasnoj jedinici Vojske Srbije, pretpostavljamo da se radi o nekadašnjoj gardi vojske Jugoslavije? S tim u vezi, moram da podsetim da postoji jedna... Ako već želite da vežete ovu vojnu jedinicu za ovu instituciju, moram da vas podsetim na nešto što se desilo pre četiri ili pet godina, a nikada nije rasvetljeno, a desilo se u okvirima zaduženja ove jedinice. Reč je o pogibiji dva mlada vojnika u Topčideru, koja nikada do kraja nije rasvetljena. Reč je, na određeni način, i o nečasnoj ulozi ove jedinice u mnogim događajima u toku devedesetih godina, ali i 2001. godine, oko Vidovdana.
Nije nam jasno zašto ste od svih mogućih svečanih jedinica odabrali baš tu, koja nas asocira na dosta loših stvari. Mi bismo želeli, ukoliko je to moguće, da to ipak bude neka druga počasna jedinica, bar dok se ne rasvetli pitanje ubijenih vojnika u Topčideru i uloga svih ljudi iz te jedinice u tom ubistvu. Hvala.

Hvala. Dozvolite mi da na početku uputim jednu zamerku vama, gospođo predsedavajuća, zato što niste reagovali kada se poslanik iz druge stranke vrlo negativno izrazio, ili, mogu da kažem, u političkom smislu napao šefa naše poslaničke grupe. Za razliku od toga, kada je poslanik opozicije govorio o premijeru bili ste vrlo agilni.
Iako imam u prvom govoru samo tri minuta, moram da skrenem pažnju na to što je rekao, mislim na ovu opasku vezanu za sat... Pošto su nas Vojislav Koštunica i ekipa koja je držala ovu zemlju satanizovali za vreme dok je bio predsednik savezne države, zatim je došao na vlast pa je to satanizovanje nastavio i kroz institucije, pošto ništa nisu uspeli ne da dokažu nego ni da priđu onim tvrdnjama koje iznose non-stop, danas opet nastavljaju preko svojih mafijaških tabloida da blate sve one koji se bore za reforme u ovoj zemlji.
To ne bi bilo toliko važno, više bi bio incident, koji ne zaslužuje ovde pažnju, ali moram da primetim da u političkom smislu... I, tu je pitanje za gospodina Cvetkovića, premijera, probaću da vam postavim političko pitanje, ne znam koliko ćemo se razumeti. Malopre ste rekli da nećete da govorite o stvarima koje su u prošlosti, želite da govorite o nečemu što je budućnost, ali mi ne možemo da se složimo sa vama.
Liberalno-demokratska partija misli da svako od nas mora da preuzme odgovornost za nešto što je radio, tako da Koštunica mora da preuzme odgovornost za to što je Legija za njega gospodin, za to što je dao državljanstvo Šarićima u trenutku kada je kontrolisao i policiju, i BIA i pravosuđe; zatim, kada je pokušao da se ometa suđenje Zoranu Đinđiću; mora, između ostalog, snositi političku odgovornost i za dubinu krize u kojoj se ova zemlja danas nalazi.
Pitam vas, zašto odbijate da pričate o tome? I, ukoliko nije bilo dovoljno jasno pitanje koje je šef naše poslaničke grupe uputio, ponoviću vam sada, možda malo drugačijim jezikom – zašto ste se odlučili da napadnete drugu državu pre nego što ste rešili da utvrdite političku odgovornost u ovoj zemlji?
Imam pitanje za gospodina Škundrića. Za početak, pitanje je vrlo jednostavno, izbegli ste da odgovorite – zašto građani Srbije domaći gas, koji se pronalazi u Srbiji, plaćaju skuplje, odnosno isto kao ruski gas koji se uvozi u Srbiju? Mislim da pitanje jednostavnije od ovoga ne može biti.

Hvala. Nemam neku emociju, gospodine Cvetkoviću, za vaša očekivanja, prosto mislim da je to vaša namera da vi izbegnete svoju odgovornost. Dakle, ne mogu da se složim sa vama da ćete na bilo koji način uticati na to šta ćemo vas mi pitati. Razumem da vi dolazite sa spremnim odgovorima na pitanja vaše vladajuće većine i da je vaša želja da pričate o tim stvarima, ali verujte da su prava, životna pitanja ona koja vam postavljaju poslanici opozicije. Opasna je ta zabluda u koju ćete ući ako smo mi sada izneverili neka vaša očekivanja, jer to znači da su vaša očekivanja daleko od realnog života.
Kada kažem da je problem vlasti politička odgovornost Vojislava Koštunice, to, gospodine premijeru, ima veze i sa „Južnim tokom“, i sa NIS-om, ali isto tako ima veze i sa Šarićima, i sa Ratkom Mladićem i sa političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića.
Gde je veza sa onim o čemu vi govorite? Veza je u tome što su neki ili većina, to od vas očekujemo, problema sa kojima se vi borite danas, i svako od nas pojedinačno, posledica nečeg što je urađeno ranije. To što ministarka pravde zaplenjuje imovinu, kao što je sama rekla juče, posledica je činjenice da je taj gospodin dobio državljanstvo u ovoj zemlji za vreme Vlade Vojislava Koštunice. To što vi govorite da vas ne zanima i da vi očekujete da mi nešto drugo pitamo, to može samo trenutno, na ovoj sednici da vas oslobodi odgovornosti, ali ona je tu.
Moje pitanje je bilo političko zato što je vaša spoljna politika okrivila drugu zemlju, u kojoj žive naši državljani i građani naše nacionalnosti, za uzročno-posledičnu vezu i podršku tom kriminalnom klanu, a da prethodno ništa nije rekla o uzročno-posledičnim vezama ovde. Političke posledice toga će biti velike, a odgovornost neće biti Koštuničina, nego vaša, jer ste vi premijer te vlade.
Danas vas pitam, ako svi ovde izražavamo sumnju da će „Južni tok“ biti napravljen, to je cena koja je počela da se plaća za vreme Vojislava Koštunice, ali vi danas imate taj problem, vaša izjava od juče je da je „Južni tok“ prioritet Srbije, a čuli smo i malopre pitanje – šta ćemo ako „Južnog toka“ nema, da li to znači da će NIS da se vrati u Srbiju? Pa će biti ovo što je gospodinu Škundriću logično, ali nikom od nas nije, da bez obzira na to koliko je u procentima domaći gas, domaći gas ne može isto da košta kao gas dopremljen iz Rusije. To nije normalno. Vi kažete 8%. Ne znam da li je to 8%. To je 140.000.000 kubika. To je 47.000.000 dolara poklonjenih Rusiji.
Da li vaša vlada ne zna šta drugo može da uradi za 47.000.000 dolara? Hoćete sada da odgovorite kroz taj odgovor poslaniku vaše vladajuće koalicije na namešteno pitanje o poplavama da li je tih 47.000.000 moglo biti upotrebljeno, pa da tih poplava u Zaječaru ne bude? Tim jezikom mi pričamo.
Možda je u ovoj zemlji, gospodine Škundriću, najskuplji gas, najskuplji benzin od svih zemalja u okruženju. Vi kažete da je i drugim zemljama u interesu da imaju „Južni tok“. Normalno, mi smo vam uvek i govorili, i naš je interes, ali koja je zemlja dala svoju naftnu industriju za „Južni tok“? Navedite jednu. Koja je dala?
Da li to znači da ako se „Južni tok“, kao što svi pričaju... A zbog vašeg uticaja na medije to samo u Srbiji nije vest, a vest je i na ruskoj televiziji da će „Južni tok“ biti odložen na pet i više godina, izgradnja „Južnog toka“. Ovo su pretpostavke, pa sada vi možete da kažete da nije tako. Kao što smo vam i prošli put rekli, nema interesa za to. U Ukrajini je politička situacija drugačija, paralelno ide kriza, Rusija nema ekonomski interes da to gradi u ovom trenutku. Mi vam postavljamo pitanje – da li to znači da će ugovor o poklanjanju NIS-a biti storniran, pa će građani Srbije moći da gas iz Srbije plaćaju jeftinije nego gas koji uvoze bogzna odakle?
Kada se govori o „Srbijagasu“, imam i drugo pitanje za vas. Pred nama poslanicima nalazi se zahtev za garanciju države Srbije, da „Srbijagas“ uzme kredit od 170.000.000 dolara od banke „Inteze“. Mislim da se to nalazi sledeće nedelje, mi ćemo sledeće nedelje više pričati o tome. Sada vas pitamo, ova skupština treba da da podršku, da digne ruku da se „Srbijagasu“ da kredit za pokrivanje tekućih rashoda i kratkoročnih poslovanja, dok u isto vreme „Srbijagas“ osniva osiguravajuća društva, donira emisije na televizijama na kojima posle emituje svoj program, utiče na informativni program; 47.000.000…
(Predsednik: Vreme.)
…samo da završim rečenicu, 47.000.000 dolara mi poklanjamo toj kompaniji, a onda joj dajemo kredit da namiri obaveze od 170.000.000 dolara. Molim vas da nam to objasnite malo bliže.

Vrlo je zanimljivo ovo da ukoliko prođe „Nabuko“... Nažalost, već smo dali NIS, ili na sreću, pa ne možemo isto da damo i za „Nabuko“.
Sa mnogim stvarima koje ste rekli mi ne možemo da se složimo, čak ću biti toliko slobodan da kažem da nisu ni tačne. Nijedna zemlja u okruženju nema ovakav sporazum sa Rusijom kao što imamo mi, dali smo NIS i 51%. Nema nijedna zemlja, ni blizu.
Kada pogledamo rezultate danas, Srbija je ostala bez gasa, bez ikakve naknade, prošle godine u periodu od mesec dana. Možemo da se složimo oko uzroka. To je bila kriza u Ukrajini, kako god da to zovemo. Danas je, ponoviću, benzin, gorivo koje građani svaki dan kupuju (a ta cena ugrađena je i u cenu namirnica, zbog toga je to toliko važno), skuplji nego bilo gde u okruženju.
Treći rezultat, ne znam, ne razumem se toliko u to da mogu da kažem, ali vidim na državnoj televiziji da se ostali prodavci benzina žale na monopol NIS-a. Ako se ne varam, traže da im se omogući uvoz. Taj uvoz je bio zabranjen zbog šverca. Nije valjda da se država još uvek plaši da je šverc moguć?
Znači, mi smo dali monopol, 51% vlasništva NIS-a, dajemo im i kredit za „Srbijagas“, da bismo mogli da kupujemo gas po ceni koja je među najvišim u Evropi i zbog toga treba da budemo zahvalni. To bi bila politička evaluacija toga što ste rekli. Mi ne možemo da se složimo.
Niste mi odgovorili na pitanje. Moje pitanje je bilo vrlo jednostavno. Pitanje je: ako „Srbijagas“ traži od Skupštine Srbije da bude garant za kredit od 170.000.000 dolara za nešto što naziva ispunjenjem kratkoročnih obaveza, znači nema veze ni sa kakvim strateškim projektom, za pokrivanje gubitka, a u isto vreme su nam već uzeli 47.000.000 dolara za gas koji je iz Srbije, onda bismo mogli da kažemo da mi kreditiramo, dajemo bespovratno 50.000.000 dolara „Srbijagasu“, ali još ćemo da damo i 170.000.000 da se oporavi od krize u koju je ušao zbog lošeg poslovanja, otvaranja osiguravajućih kompanija, predizbornih kampanja? Zašto i to ne pomenuti? Svaki lokalni izbori – „Srbijagas“ još jedan kredit.
Za to vreme, ova rasprava, koja je zamišljena kao rasprava u kojoj poslanici postavljaju pitanja, pa je pitanje delom tehničko, ovo na koje se vi bar trudite da date odgovor, ali pitanje je i političko, na koje premijer nema šta da kaže... Nije njegovo da nama poslanicima objašnjava zašto njegov ministar spoljnih poslova vodi najgoru regionalnu politiku u istoriji ove zemlje. Jedino je bila gora za vreme Slobodana Miloševića, kada smo i ratovali sa okruženjem.
Pitam vas zašto optužujete drugu zemlju, u kojoj žive građani naše nacionalnosti, delom, naši državljani, zašto njih optužujete za vezu sa Šarićevim klanom?
U isto vreme ne čistite svoje dvorište, u kojem takođe te veze postoje, pa da mi možemo da vam kažemo – bravo, imate dobre namere, treba da gledate i u tuđe dvorište.
Vi kažete – nije na vama da se time bavite. Vi biste da pričate o tome kako vam je plaćeni ekonomista rekao da je u zemlji rast. Kada bismo mogli da dobijemo od gospođe Kolundžije pitanja, pa da vam postavimo, pa da onda ova zemlja cveta... Nažalost, ne zavisi od toga.
Postaviću vam još jedno pitanje. Najiskrenije vas molim, vi ste pomenuli evropske integracije, ja ću vam ponoviti pitanje – da li će ova skupština doneti rezoluciju o Srebrenici i da li je, gospodine premijeru, po vašem mišljenju tamo počinjen genocid, kao što stoji u presudi Međunarodnog suda pravde?

Gospođo predsednice, teško je nakon ove nadahnute rasprave da se vratimo na temu, ali mislim da je to ipak potrebno.
Nažalost, ne možemo da podelimo entuzijazam sa kojim govore predstavnici vladajuće većine, ili bar neki od njih, o ovom zakonu zato što u njemu ne prepoznajemo to o čemu oni govore.
Mi možemo da se složimo sa onim što je rekao predlagač zakona, ali nažalost ne možemo da se složimo da se te kvalifikacije mogu odnositi na ovaj zakon.
Vi ste rekli da će ovim zakonom, možda i grešim, ali je to negde i bila suština, Skupština postati odnosno parlament nezavisan, snažan i da će konačno postati kredibilan. Nažalost, mislim da to nije moguće i probaću u prvom delu o tome da govorim.
Ako govorimo o toj kontrolnoj ulozi ovog parlamenta, ona nije moguća sve dok postoje blanko ostavke. To je u ovoj sali svakome jasno.
Ako postoje blanko ostavke, koje se nalaze u vrhovima vaših partija, to znači da jedino kontrolnu funkciju može ovde da obavlja opozicija. Vi niste spremni nama to da prepustite. Sa druge strane, isti oni koje treba da kontrolišete poseduju mehanizam kako da vas u tome spreče na najbanalniji način.
Ovo ne govorim napamet. Mi smo bili svedoci nekoliko poslanika vladajuće koalicije koji su imali na nekakav način drugačije mišljenje od većine, koji više nisu sa nama ovde. Ne kažem da je tada iskorišćena blanko ostavka, ali to nije ni potrebno, dovoljno je da ona postoji, dakle, oni su se manje ili više uglavnom sami povlačili, osim tog skandaloznog slučaja kada je jedan poslanik u prošlom sazivu na vratima Skupštine saznao da više nije poslanik.
Sve dok takav alat postoji, sve ovo dalje nije važno kako napišete zakon. Nije moguće u realnom životu da kontrolišem nekoga od koga zavisim. To nije moguće i kada se kaže da parlament treba da ima kontrolnu ulogu, ne misli se na to. Da li će postati snažan i kredibilan, mislim da nažalost to zavisi od nekih drugih stvari. Sada ću probati da govorim o njima.
Možemo da se složimo oko nekih stvari, a to je da parlament mora da bude efikasan, da mora da brzo donosi zakone, naročito posle te rupe od 10 i više godina koju imamo, da bi stigao nekakve standarde u EU. Ali, ne možemo ceo parlament menjati imajući u vidu samo efikasnost.
Ovaj parlament, to smo formalno čuli u toku prošle nedelje, drugi je u Evropi po broju donetih zakona prošle godine. To znači da efikasnost ovog parlamenta više nije tema. Ovaj parlament sada radi dosta efikasnije nego bilo koji drugi u okruženju, ali je ta efikasnost otvorila neke druge probleme, pre svega probleme u sadržaju zakona.
Svi poslanici opozicije su na to ukazali, ali je na to ukazala i Evropska komisija u dva poslednja izveštaja. Osnovni problemi danas u funkcionisanju parlamenta, pored tih ostavki za koje sam rekao zašto su važne i zašto je ta sloboda važna, osnovni problem je donošenje zakona po hitnoj proceduri, nemanje plana rada, neznanje svakog od nas poslanika koji je sledeći zakon, pa kada zakažete sednicu 10 dana unapred, mi danas shvatimo da je rok za neke amandmane sutra ili danas u ponoć, ako se ne varam. To nas onemogućava da radimo na način za koji mislimo da je najbolji za građane u ovoj zemlji, ne za nas.
Mislim da je sam koncept promene ili te vizije kada je počelo to stvaranje novog zakona o Skupštini da je tada problem bio jedan, ali bili smo dužni da budemo svesni toga da će problem biti drugi. Sami znate, osnovni posao ove skupštine je posao evropskih integracija, kako god to nazvali, menjanja našeg društva da bi ono izgledalo kao ostala civilizovana društva.
U tom procesu najvažniji problem je, kao što znate postoji ta šala da ima tri problema, to su implementacija, implementacija, implementacija. Moramo biti sposobni, ukoliko želimo da živimo u modernom vremenu, da kontrolišemo proces sprovođenja i primene tih zakona.
Moram da kažem, i Čedomir Jovanović, šef naše poslaničke grupe, govorio je nešto danas o tome, možda nedovoljno jasno zato što je bilo i drugih tema. Prosto smo nasledili organizacionu strukturu parlamenta iz jednopartijskog sistema. Zatim je uveden višepartijski sistem 1990. godine, ali se ta struktura nije promenila i ona je do danas ostala ista.
Svi ste vi svedoci toga, kada danas putujemo bilo gde po razvijenim zemljama EU, način na koji je naš parlament organizovan nema nikakve veze, to je paralelna ravan sa načinom na koji su organizovani drugi parlamenti u svetu. Govorim o onima na koje pokušavamo da se ugledamo.
U ovom zakonu ne prepoznajemo nijedan taj novi alat koji će nam omogućiti da se bolje kao poslanici bavimo sadržajem zakona, da većinu stvari rešavamo na odborima. To je nekoliko puta ponovljeno. Meni nije jasno na koji način je osnažena uloga odbora. Zaista to iz ovoga ne vidim. Možda postoji, voleo bih da to pojasnimo.
Stalno se govori tim opšteprihvaćenim frazama da će ovaj zakon biti bolji, odbori biti jači. Nažalost, ne. Ovim zakonom isključivo prepoznajemo nedostatak političke, ne mogu da kažem hrabrosti, to je nedostatak političke slobode, zato što mi sa poslanicima vladajuće većine pričamo o tome. Ti problemi su poznati svakome od vas.
Ali, kada bi se ti problemi rešili Vlada bi imala manji prostor i upravo zbog tih čuvenih ostavki ne možete da uđete u taj prostor. To nije moguće. Kao da je postojala nekakva želja, krenulo se ka tome, ali se stalo.
U osnovnoj strukturi, ne govorim o tome da odbori budu jači, snažniji, da postoji ozbiljan istraživački centar koji svakome od nas omogućuje da uporedimo ove zakone sa zakonima koji postoje u uporednom pravu, pa angažovanjem spoljnih saradnika, omogućen rad svakom poslaniku da bude sadržajniji, toga nema ovde. Ovaj zakon isključivo preslikava sadašnje stanje, neke osnovne probleme, ne obraća se zato što nema političke snage u ovom trenutku za tako nešto.
Nažalost, mislim da i pored te želje, koja mislim da je postojala kada je u Ustavu rečeno da će Skupština dobiti svoj zakon, da rezultat ovog zakona neće biti nikakav, da je posledica da će za osam dana, kada ovaj zakon stupi na snagu, osim dva neka mlada vojnika, koji će 40 sati čekati da mi završimo prvi dan redovnog zasedanja, da nikakve druge promene neće biti.
Svakome od nas dan će biti isti kao što je bio juče ili pre dva meseca, ili pre tri meseca. Dakle, svi problemi ostaju i osim te činjenice da samo sada mi zakon imamo, a do juče ga nismo imali, nijedna druga činjenica neće bitnije uticati da unapredi naš rad.