Hvala na ovom opširnom objašnjenju. Stvarno mi je teško da počnem raspravu o ovome zato što mislim da je ovo najniža tačka u kojoj se našao parlament od dana izbora ove vlade. Ponoviću još jednom, ovo je, dakle, najniža tačka u kojoj se parlamentarni život Srbije našao u ovom mandatu!
Kolega Šaroviću, ako možete to ispred da završite sa vašim bivšim prijateljem.
(Predsednik: Kolege, zaista vas molim da ne ometamo jedni druge u radu. Izvolite, gospodine Andriću.)
Prosto je neverovatna situacija u kojoj se ova zemlja nalazi. Verujem da iz vaše situacije to izgleda tako da, pošto je to predviđeno u budžetu, dođete i razjasnite nam mehanizme, u koje, više ili manje, niko nije ni imao sumnju oko toga da ste našli najpovoljniji kredit, i to je to. Iz vladajuće koalicije nemaju nikakav komentar, ni nadležni odbori ni predstavnici vladajućih. Šefovi poslaničkih grupa koji čine vladajuću koaliciju nisu ni u sali. Premijer je, to su mi rekli novinari, u Bugarskoj. Sve je kako treba, samo još mi da dignemo ruke, da se Srbija zaduži 400 miliona dolara i da idemo kući. Nažalost. Evo, mi ćemo probati da na neki način otvorimo bar minimalnu raspravu o tome i da pokušamo da ukažemo na te nelogičnosti u kojima danas živimo.
Dakle, vaša perspektiva je takva, naša je potpuno drugačija. Ovaj predlog je upućen Skupštini 28. januara ove godine, prema pečatu koji mi imamo. Od tada su se desile neke stvari, a i da se nisu desile mislim da je Vlada bila dužna da uradi najmanje nekoliko stvari. Prva stvar je da kada se od parlamenta jedne zemlje traži podrška za pozajmljivanje 400 miliona dolara, mislimo da je premijer bio dužan da sedi tu i da on objasni za šta će tačno tim budžetom biti predviđeno trošenje 400 miliona dolara, koje će vraćati svi građani ove zemlje, a ne vi, ne taj premijer, ne bilo ko drugi, nego svi građani ove zemlje.
Imajući to u vidu prvo pitanje je – da li ova zemlja ima premijera? To što je smenio jednog potpredsednika Vlade ne čini ga premijerom. Premijerom treba da ga čini to da kada se usudi da traži takvu pozajmicu da, onda, lično dođe i da objasni za šta će taj novac biti potrošen.
Čemu ta emocija? Pitam vas da li će taj novac biti potrošen između ostalog i za subvencije u "Kolubari", da bi se deset kriminalaca obogatilo time što otkupljuju zemlju koju su prethodno kupili novcem građana ove zemlje, time što svoje mašine iznajmljuju toj istoj "Kolubari", tako da one rade 48 sati dnevno?! Da li za to služi taj novac? Da li taj novac služi za subvencionisanje PIO fonda, za koji nam svake druge nedelje neko dođe i kaže – biće reformisan, šta vam je, što se nervirate? Da li taj novac služi za to? Da li služi za ''Železnicu Srbije'', još jednog majstora u potrošnji, bez ikakvih rezultata iza sebe?! Da li služi za pravljenje tih fiktivnih puteva koji postoje samo na sednicama Vlade, u razgovorima koji tamo teku iza zatvorenih vrata, pa mi moramo da kupujemo novine i da čitamo da vidimo šta će se u ovoj zemlji dešavati?
Hiljadu je pitanja za šta će taj novac biti potrošen, hiljadu pitanja. Nije sporno da neka zemlja ima deficit i da se taj deficit mora pokriti. To nije sporno. Ono što je sporno, to je da nama nije dovoljno objašnjenje pomoću kojeg mehanizma ste vi izabrali najpovoljniji kredit i za taj delić svaka čast. Mi pitamo nešto drugo – zašto ste uzimali kredit? Da li nije bilo moguće nešto uraditi u protekle tri godine, pa ovaj kredit nije ni bio potreban? Ako nije bilo moguće, zbog čega i zbog koga nije bilo moguće? Da li je taj krivac Mlađan Dinkić? Ako je taj krivac Mlađan Dinkić, onda njega više nema, što znači da nije potrebno ni zaduživanje. Ko je krivac? Oliver Dulić? Dragin, nosač džakova na nacionalnom dnevniku Televizije Srbije?
Dakle, prosto, nama je potrebno mnogo više objašnjenja, nama kao predstavnicima građana, ne lično, nego zato što time dajete objašnjenje mehanizma kako se došlo do ove kamatne stope. Nemam nikakvog razloga da sumnjam da ste vi radili protiv svog interesa i da ste izabrali kamatnu stopu koja je veća, nego najbolja, i to nije tema. U ovoj zemlji tema su sasvim druge stvari. Nažalost, za šta se Vlada odlučila? Vlada se odlučila za sednicu na koju će većina poslanika vladajuće koalicije i otići, na kojoj šefovi uopšte nemaju razloga da objasne zašto se traži novih 400 miliona dolara, ili starih od decembra, i nemaju nikakvu unutrašnju potrebu da objasne političku situaciju u kojoj se od parlamenta traži da taj novac pozajmi.
Recimo, da vam postavimo banalno pitanje – šta ako ova Vlada nema većinu i ako se raspišu izbori, to sam i malopre rekao, 2. marta? To znači nova vlada, nova ministarstva, novi budžet. Je l', onda, nema veze, pošto, ko god da dođe njemu će biti potrebno tih 400 miliona. Je l' tako? Pa, možda nije tako? Evo, mi vam kažemo da postoje ljudi u ovoj zemlji koji su spremni, a bez obzira na to što na televiziji postoji emisija koja kaže da se ukralo 150 miliona evra, to je trećina ovoga, u poslednje tri godine, samo na jednoj stvari, na iznajmljivanju mašina, dakle, će da nam kažu – nama nije dovoljno, što je to bilo na televiziji, dakle, potrebno je da se to više ne radi. Pa, jesmo li mogli tako da smanjimo bar 50 miliona? Jesmo li mogli da damo uveravanja građanima ove zemlje da se to u ovom trenutku ne radi više i da takve krađe nema, pa da nam onda ne treba 400, nego nam treba 350? Je l' bilo moguće pokrenuti najmanju reformu PIO fonda, uštedeti tu možda još 10 miliona? Je l' bilo moguće izvršiti reformu Fonda za zdravstvo? Kako te stvari utiču?
Razumem vašu poziciju i ne bio vam niko u koži. Vama kažu koliko treba i – "nađi"! "Kako da nađem"? Pa, "raspiši javni tender ili postupak javne nabavke tako da bude najjeftinije"! Nije to tema. Tema je zašto uzimamo?! Razmislite da ste vi direktor ili vlasnik neke firme, ili vaše domaćinstvo, u kojoj ne obraćate nikakvu pažnju na svoje troškove, nego samo računate koliko vam treba i samo pozajmljujete i pozajmljujete.
Naravno da nije tačna konstatacija da je ova zemlja prezadužena i naravno da je tačna konstatacija da ova zemlja uludo baca novac zato što nije sposobna da se izbori sa korupcijom u javnim preduzećima, i naravno da je to tačno. Mi ne mislimo da ste vi osnovni uzrok za to što se događa, ali tražimo odgovor na političko pitanje – do kada, je l' do 1. marta – pa, kada se smene svi iz G17, onda toga nema? Je l' do kraja ove godine, do 12. oktobra, kada će Evropska komisija? Recite bilo šta, ne vi nego premijer! Ne postaje se premijer izborom u Skupštini i time što se skupi hrabrost, kada ministarka ukine porez na račune za mobilni telefon, da se okrene predsednik države i smeni jedan ministar.
Ovo je mnogo važniji posao. Zašto taj čovek nije tu?! Predsednica Skupštine je tražila da mi imamo poštovanje prema njegovoj funkciji. Objasnite nam kako da imamo poštovanje, kada je poslednji put, kada je govorio o budžetu, kraće trajao njegov govor nego koliko mu je vremena bilo potrebno da istrči iz ove sale, samo da ga niko ništa ne bi pitao. Takva situacija je neodrživa! Bez obzira što vi možda imate, možda nemate većinu, mislili ste jutros da imate za objedinjavate tačaka, možda i nemate za ovo, ali taj manir stvara pojačan osećaj nesigurnosti. To je razlog zbog koga ova vlada ne može imati, u ovakvom obliku, nikakav autoritet, zato što zanemaruje 90% naše stvarnosti, a takav sistem je neodrživ, naročito je na nivou države potpuno neodrživ.
Znam kolika je moja plata, znam sa kim živim i koliki su mi troškovi kod kuće i nikada neću lično doći u situaciju da, zato što mislim da mi nešto pripada, to uzmem i onda da ne računam, šta me briga kako će to na kraju da se vrati. Takvi ljudi se zovu neuračunljivi, kada se radi o njima, o njihovom životu. Koji je naziv, a da je pristojan, kada se tako ponaša Vlada u jednoj zemlji? Koji je pristojan naziv za tako nešto?
Sklonite sa strane svu demagogiju o korupciji – kada mi dođemo, neće je više biti zato što smo mi bolji ljudi. To nije tačno. Nema dobrih i loši ljudi, postoje sistemi koji se sa korupcijom bore i sistemi koji za to nemaju snage. Ova vlada nas svakog dana, svakog sata, svakog minuta uverava u mišljenju da nije sposobna da se sa tim izbori, a kao rešenje za to ona dolazi u parlament i traži novih 400 miliona dolara, pod sjajnim uslovima. To nije sporno, ali nije to tema.
Znate šta, bilo koji poslanik koji više vodi računa o svojoj zemlji, pre glasanja za ovo tražiće vrlo jasan plan za šta će taj novac da ode. Mi smo malopre imali jedan antipod u ovoj raspravi, to je bila rasprava o kontragarancijama za Ministarstvo odbrane, za SDPR. Je li nam sve bilo jasno? Je li neko imao neko pitanje? Nije. Sve je jasno iz dve strane tog predloga zakona. Šta je ovde jasno? Trebalo nam je 400 miliona, našli smo ih pod fenomenalnim uslovima i idemo dalje, ništa nije više važno. Gde su odgovori na sva druga pitanja? Gde su putevi? Šta se desilo sa Fondom PIO? Šta se desilo sa Fondom za zdravstvo? Šta se desilo sa 900 i nešto javnih preduzeća gubitaša, koje subvencionišete? Niste vi krivi za to, ali šta se promenilo za tri godine? Koja je razlika danas u odnosu na prošlu godinu? Da prevedemo pitanje u političkom smislu, da li uopšte ima smisla da uzimamo ovoliki novac, kada znamo da ćemo ga baciti niz vetar?
Jedini rezultat ovoga, ukoliko se nešto ne promeni, jeste to da ćemo biti samo dužniji ili, u slučaju reprogramiranja, bolji će nam biti uslovi duga, ali u realnom životu rezultata neće biti. Izdržali smo, još koliko: četiri meseca, šest meseci, godinu dana – možemo to mi? A, šta dolazi posle tih izbora ili to ne treba da bude problem ovog parlamenta, pošto će biti neki novi saziv parlamenta koji će onda o tome brinuti; pa novih 400 miliona, 600 miliona, milijardu, 100 milijardi, kamate 4,8%, 3,5%. Ne radi se o tome, nema nikakvog života.
Jedno pitanje direktno za vas – danas je izašao intervjuu predstavnika garanta Vladi Srbije u ovom poslu, predstavnika Svetske banke, u kome se kaže, ili nije dobro prevedeno ili ne znam ni ja, da će taj novac biti iskorišćen za popravljanje poslovnog okruženja ili deo tog novca. Tako piše u novinama. Nažalost, mi nemamo premijera da možemo njega da pitamo. Mi kupujemo novine, čitamo, prevodimo u sebi i onda dolazimo da vas molimo da nam odgovorite, umesto da je čovek došao ovde i o tome otresito, kao što je imao razgovor sa predsednikom Srbije, da je i sa svima nama imao, pa da nam kaže šta se u ovoj zemlji dešava. Da ne pominjem predsednika Republike, ali 'ajde, on nama nije dužan, izabran je na drugi način.
Ako je to tačno, pošto se tu pominje i nikakva giljotina propisa, o tome bolje da ne razgovaramo, našao sam ovde samo neke izjave koje hronološki, od nastanka te ideje 2008. godine, do danas, koliko je tu kontrasta u izjavama manje ili više istih faktora, koliko je odlučnosti i otresitosti u tim izjavama, kada se one daju, a onda se objašnjava kako su se okolnosti promenile i ništa nismo mogli da uradimo. Ali, valjda je greška u tom prenesenom intervjuu. Prosto, ne mogu da verujem da smo tražili 400 miliona dolara za sprovođenje reforme propisa, odnosno za giljotinu propisa. Nadam se da nije tako.
Što se tiče drugih stvari, molim vas, iako to nije vaš posao, iako nam je premijer u Bugarskoj, i gde su zamenici premijera, ako ih imamo, ne znamo, mi smo došli jutros ovde, nisam gledao vesti, imali smo raspravu u Skupštini, možda nemamo više nijednog potpredsednika Vlade, a ako ih imamo, onda oni nisu tu, objasnite nam šta se u ovoj zemlji dešava, kako će se odraziti ta nova situacija, koja je nastala, a koja će direktno odrediti ko će taj novac trošiti, ako vi ostanete ministarka, pitanje je ko će vas sad zvati telefonom i za šta, i moliti vas zato što je situacija neodrživa, a prethodno ne radeći ništa u svom sektoru da tu situaciju promeni?
Da li se situacija u ovoj zemlji ikako može stabilizovati u narednom periodu? Naravno da mi za ovaj predlog nećemo glasati, kao što nismo glasali ni za budžet, a to je stvar pre nego što kao poslanička grupa uopšte razmotrimo mogućnost da za ovo glasamo, očekujemo ozbiljno objašnjenje.
Završiću time, kada bih došao da vas zamolim za neku pozajmicu, stvarno bih morao da vam objasnim zašto će mi. To što ste vi došli umesto premijera u parlament, tražeći da vam parlament omogući tu pozajmicu, očekujemo bar minimalno objašnjenje – šire od toga da je reč o pokrivanju deficita i reprogramiranju dugova, kako piše u Predlogu zakona. Jasno vam je da to nije retoričko pitanje. Iza tog pitanja stajaće pitanje – a, šta se u tim sektorima do sada promenilo?
To je ozbiljno pitanje. Nažalost, ne mogu da očekujem odgovor od vas, ali od predstavnika Vlade svakako do kraja ove rasprave očekujem tako nešto, zato što je suviše ozbiljno pitanje da bismo kroz njega razmatrali da li je u potpunosti poštovana procedura javne nabavke. Hvala.