Takođe kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Govoriću o ovom amandmanu, odnosno o njegovoj ideji. Ideja kolege poslanika je bila da se na izvestan način ojača borba protiv nezaposlenosti. Oni su to predložili na jedan način, tako što će se više novca u budžetu izdvojiti za Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Mislimo da ta služba do sada nije dala neke rezultate, zato što nije moguće da jedna državna institucija, tj. budžetska, uradi nešto što je posao cele države, upravo iz razloga što ni u ovom predlogu ne vidimo te ukupne mere koje država mora da preuzme.
Za nas je ceo ovaj rebalans, u krajnjoj liniji, neprihvatljiv. Ne vidimo da ga je moguće prometi bilo kakvim amandmanima.
Moram da kažem da i, pored ovog predloženog rešenja, ono nimalo ne bi ublažilo izvesnu vrstu, kako bih rekao, a pokušavao sam da nađem neku drugu reč, ali nisam uspeo, kako je ovaj predlog u stvari nepravedan, predlog celog rebalansa. On se zasniva na jednom traženju od strane države žrtvi od građana. Ta žrtva se ogleda u podizanju PDV-a. To je nešto što će svaki građanin ove države dnevno, po nekoliko puta, ili desetina puta osetiti u svom životu.
S druge strane, naša država nije ni ovaj put nije pokazala nikakvu spremnost da nešto žrtvuje od svoje ugodnosti, konformiteta ili navika koja u ovoj zemlji postoji desetinama godina. Tako ću reći.
Bez obzira i na ovaj amandman, čak i da ga je Vlada prihvatila, ta sistemska bolest bi ostala. Moram da kažem da ono što smo očekivali nakon te silne kampanje oko toga da dolazi novi rebalans i novi pristup, nije samo jedan set mera koji pomaže delu naše privrede, koji je, manje ili više, nesporno takav. Očekivali smo. I, naravno, da nismo očekivali da Vlada koja po svojim rečima postoji 50 ili 60 dana, da da konkretna i krajnja rešenja.
Stvarno smo očekivali da Vlada bar da jasno obećanje da će krenuti u strukturne reforme onoga što i jesu najveći problemi našeg budžeta i naše države. Jedna stvar je naravno ta stvar oko koje se stalno sporimo i trenutno i predsedavajući i mi nekoliko godina unazad. To je penzioni fond.
Da li i ova Vlada ima nameru da nam obećava kao prethodna, koja svaki put kada je budžet ili rebalans bio na dnevnom redu, je obećavala da – evo samo što nije krenula reforma PIO fonda, organizujemo se krećemo, radimo nešto, evo prođe pun mandat od reforme nije ostalo ništa osim što su neki ljudi možda negde viđali i nešto radili uglavnom uzalud.
Sada postavljam pitanje, bez obzira na povećanje sredstava koje kolege predlažu za Službu za zapošljavanje, da li će Vlada predvideti i do kada, da li možemo konkretno da čujemo neko vreme, neko mesto, kada će se krenuti u reformu PIO fonda?
Druga tema, to su subvencije tzv. javnim preduzećima ili svim preduzećima koja možemo tako nazvati u najširem mogućem obliku. Dakle mislim na svih 700 koje u ovom trenutku postoje. Kakav je plan Vlade? Da li je plan da se i dalje daju subvencije dok ne istrošimo sve što imamo, dok ne prodamo? Ministar je najavio da će država čak prodavati svoju imovinu da pokrila deficit Da li je plan da sve što imamo damo, a da se tamo ništa ne promeni? Zato smo insistirali na tom programu ili procesu departizacije, profesionalizacije javnog sektora.
Ne bih da citiram jedan neformalni susret sa ministrom, pre neki dan, ispred Skupštine kada smo se sreli i opet prodiskutovali i naravno da je to uvek namera, ali vas pitamo šta je sada urađeno? Prvo imenovanja ne ulivaju poverenje, ako se preduzeća javno podele prema partijskim, prema koalicionim sporazumima. Nije tema tu sposobnost čoveka da upravlja nečim. Tema je zato što je onda to predmet svake vrste političke trgovine među strankama vlasti. Što znači u našem konkretnom slučaju, bili smo svedoci prethodne Vlade, da je nemoguće sprovesti reformu i u jednom javnom preduzeću.
Kao opozicija smo morali da upozorimo na to da je bivši premijer ovde kritikovao železnicu koja nije reformisana u protekle četiri godine. Direktor železnice je bio visoki funkcioner njegove stranke. Podsetiću, možda je i još, ne znam da li je promenjen, ali u takvoj podeli karata naravno da nije moguće da se reformišu ta preduzeća i naravno da je problem ako država nema u budžetu pare za njihovu dvanaestu platu. Ne rade oni za Vladu Srbije, oni rade za nekakvu firmu i mi razumemo da u nekom trenutku možda toj firmi ide loše, ali mi pitamo i vas dokle će moći da ide loše? Šta je plan da se ta katastrofa zaustavi? Rekao sam jednom. Neću da budem nepravedan prema železnici. To se odnosi na sva javna preduzeća.
(Predsedavajući: Gospodine Andriću, molim vas i vi se vratite na amandman, sada nisu javna preduzeća.)
Znam da nije tema ništa što ne prija uhu vladajuće većine.
(Predsedavajući: Znam, ali ako ćemo tako…)
Nažalost, to je generator nezaposlenosti i mislim da se ne rešava taj problem ovim amandmanom. Upravo objašnjavam šta je naš predlog i kako da se to reši. To možda vama ne prija, ali šta da radim, tako je.
Potpuni i u ovom trenutku, ne znam da li će tako biti, nedostatak plana. Kada smo pitali - zašto nema ostalih članova vladajuće koalicije? Nije se radilo o našoj želji da ovde gledamo Dačića ili Vučića. To manje ili više ne bi trebalo da bude tema. S obzirom da je ministar vrlo jasno govorio u nekim trenucima da će dolaziti do reforme ovih sistema o kojima sam postavio pitanje. Predstavnici te dve druge ili nisu ništa rekli ili su rekli nešto potpuno suprotno od toga. U tome mi vidimo dilemu u namerama vladajuće koalicije. Dilemu koja je morala da bude rešena ovde, a ne da se nadgovornjavamo oko toga da li je tema, da li neki šef poslaničke grupe ima pravo da priča o ovome ili onome. Ima pravo da priča 15 minuta. Tih 15 minuta mi pričamo o zakonu. Ne pričamo ni o kome lično.
Takođe, da se vratimo na rebalans, pitanje Vojvodine. To je pitanje – kako je moguće da Vlada donese odluku, neću govoriti o ciframa, to će moja koleginica Judita Popović, kada taj amandman bude stigao na red, da u ovakvoj situaciji u kojoj je politička situacija apsolutno u Vojvodini zagrejana. Ustavni sud je poništio neke nadležnosti. Bili smo svedoci političkog rata oko glavnog grada Vojvodine – Novog Sada i vi sada donosite predlog po kome će ovi prihodi, koje država nije ili je uvek sa zakašnjenjem ili uz ne znam kakve lomove isplaćivala, dodatno biti smanjeni.
Jasno je da će to izazvati političku krizu ili je bar produbiti u AP. Ništa drugo što se odvija oko ove rasprave nije nas uverilo da postoji iole ozbiljniji plan. To da li ćete se snaći i pokriti ovaj deficit pozajmicom od Rusije, to ne bi smelo da bude tema. Ako je već tema, vi ste ministre govorili o istini, ajde onda o istini i da govorimo, zašto taj novac nije pronađen od Svetske banke i MMF, odnosno šta je to što oni traže da bi nam dali novac? Kada o tome govorimo možemo imati suprotstavljene političke stavove, ali onda recite šta traži ruska strana da bi nam dala novac. Da li traži da se ne promenimo, da sve ostane isto ovako kako je? Da li je to onda naš interes? Ili je naš interes da ako već tražimo od građana da podnesu žrtvu povećanja cena zbog povećanja poreza na dodatu vrednost, da li je onda interes svakoga od nas, ali i Vlade Srbije, da je ovde došla sa jasnim planom na čemu će to država uštedeti?
Što se tiče krize, koja se takođe pominje u ovom amandmanu, moj utisak je da svako ko brine o sebi ili o porodici kada dođe trenutak krize nekako podvuče neku vrstu crte, stane, skupi se, preračuna i vidi šta može, a šta ne može. Po mom mišljenju i po mišljenju naše poslaničke grupe naša država se nije tako ponela. Našla je krivca. Ona se nalazi u nekoliko ljudi iz DS, čije će glave biti svaki dan na naslovnim stranama novina, da su pokrali ovo i ono, već su i osuđeni i oterani. Videćemo da li će od toga biti nešto u budućnosti. Dalje od krivca nismo otišli.
Da li se danas država racionalnije ponaša nego u vreme tih istih ljudi? Ne. Konstatovano je, to bi moglo da se nazove pozitivnim korakom, da imamo problem, ali mi taj problem nismo krenuli da rešimo. Rekli smo pošto ne možemo da pozajmimo novac rešavajući taj problem, jer nema spremnosti u Vladi za dogovor sa MMF i ostalim institucijama, ne vaše, nego u Vladi, onda ćemo pozajmiti novac od nekoga čiji to nije interes, ali i te će zemlje nestati. One će doći da naplate svoje interese.
Moje pitanje – šta je taj sledeći korak? Mogu ovo da pojednostavim, mislim da nikakav dodatni novac nikakvoj vladinoj agenciji ili bilo kom Vladinom organu u ovom trenutku ne sme da se da dok ne vidimo konkretne planove za uštede na svemu što država danas radi. Postaviću vam pitanje koje nama postavljaju građani, vi razmislite o tom odgovoru, da li je država u ovom trenutku odustala da radi nešto za šta svi mi smatramo da nije neophodno u ovom trenutku? Tvrdim vam da samo u zaustavljanju takvih radnji možemo naći rešenje za mnoge stvari. Da bi se to desilo moramo da imamo politički konsenzus oko toga. Zbog toga su naše zamerke išle u tom pravcu da vi niste konsultovali oko izrade budžeta bilo koju drugu poslaničku grupu ili su ovo konsultacije. Ovde smo, manje ili više, vidi se, svi u nekakvim rovovima.
Kažem vam – konkretni planovi je ono što očekujemo od vas. Verujem da vi znate da sastavite budžet, da pošaljete dopise ministarstvima, oni da vam vrate, a onda da se svađate sa svakim ministarstvom, da ne date toliko koliko traže i to je sve u redu. Verovatno ćete, pošto ste energičniji, ako ništa drugo, biti efikasniji od bivšeg ministra finansija.
Ono što nas zanima, to je da, ako se traži od nas da podržimo to da građani daju novac Vladi, a Vlada da ga da PIO fondu, Fondu za zdravstvo, železnicama, gubitašima, tražimo od vas da uvedete pravilo kontrole parlamenta nad tim na šta oni novac troše i jasne planove kako će i kada iz te krize izaći.
Bez toga, nikakav amandman pojedinačno, nikakva rasprava u Skupštini nema smisla, jer mi ne govorimo o istoj ravni, o istim stvarima. Ne verujem da postoji i jedan živ čovek koji može toliko stranih firmi da dovede u bilo koju zemlju, da bi rešio problem nezaposlenosti. Mislim da mora da postoji sistemsko rešenje i da ono mora da ima podršku svih. Nikada niko nije pokušao iskreno da dobije podršku u parlamentu za predlog. Mi nikada predlog nismo ni videli. Zbog toga je i naše opiranje ovim merama o kojima smo pričali do malopre. One su pojedinačne i izolovane, ali problemi naših preduzetnika nisu takse, ili su jedan od manjih problema, i svaka čast što ih oslobađate dela toga, ali problemi naših preduzetnika su ogromni. Oni niti imaju kome da prodaju nešto, niti imaju od koga da naplate. Duguju im od države do velikih, koji ih maltretiraju, svi im duguju i nemaju kome da se obrate u ovome u čemu nema nikakvog sistema. Sigurno će im biti lakše da prežive još par meseci bez tih taksi, ali je kraj neminovno blizu, jer ova zemlja nema budućnost koja ne zavisi od toga na kakav je način budžet napisan, nego koja je perspektiva ovog društva kome svi pripadamo.
Da ne budem nekulturan, dozvolite da budem prvi poslanik koji će ministru čestitati na novim kolima. Videli smo juče da ste ih kupili. Svaka čast na tome.
Jedna mala sugestija na kraju. Video sam vas juče na vaterpolo klubu "Radničkog", kao navijač "Partizana" želim vam da se radujete kao što se "Radnički" radovao prošle godine u košarci. Hvala.

Vrlo je zanimljivo sada, jer sam samo pomenuo taj auto, želeći da izađemo iz ovih rovova, sudeći po tome koliko ga hvalite, očigledno ste i vrlo zadovoljni. Želim vam da i ostanete. Mogu i da preformulišem to što sam hteo da kažem. Želim da se više vozite njim, a ne ovim službenim, da vam kraće traje. Ili što bi narod rekao u "zdravlju da ga terate".
Stalno se podmeće jedna teza. Nisam ja pomenu Rusiju kao zemlju sa kojom ne treba sarađivati. Vrlo je zanimljivo da ste to odabrali. Zanimljivo je zato što mi imamo izvesnu predistoriju, jer su se naše dve političke grupacije zajedno borile protiv jednog sporazuma za koji smo i vi i mi mislili da je po Srbiju loš, odnosno da je bio moguć bolji. Moje pitanje je išlo u tom pravcu. Voleo bih samo da se nikakav sporazum koji je sada potpiše sa Rusijom ne pokaže lošim po Srbiju na način koji se ovaj prethodni pokazao, gde smo ostali bez većine vlasništva nad nečim zašta smo i vi i mi verovali, a i dan danas verujem da imamo bar 50%. Pričamo o južnom toku.
Prosto, vrlo ste precizno izbegli da pomenete ono što sam ocenio kao najveći probleme. Opet i u ovom rebalansu četvrtina budžeta ide kao subvencija PIO fondu. Taj fond se proteklih 12 godina, a verovatno i duže, ne menja i ni na koji načni ne olakšava bilo kojoj vladi, ili bilo kom građaninu ove zemlje da se novac ne presipa od lekova u Agenciju za suzbijanje nezaposlenosti, nego da se relaksira jedan deo budžeta koji ovako ide kao prioritet svaki put tom fondu i time se onemogućava Vlada da ga uloži u nešto od čega će svaki građanin Srbije imati koristi. To ne znači da smo protiv. To samo znači da se zakon konačno započne reformom koja će na kraju dovesti, nadamo se do toga, da tom fondu nije potrebno trećina ili četvrtina srpskog budžeta da bi penzioneri imali šta da jedu.

Pogrešno tumačenje, naravno, onoga što sam rekao po Poslovniku. Poslovnik pogrešno tumačen. Evo da…
(Predsedavajući: Izvinjavam se po Poslovniku.)
Dobro, manje važno. Stvarno nisam mislio ni na vas, niti na bilo kog poslanika PUPS-a. Činjenica da ste se prepoznali, govori o tome da se osećate odgovornim. U to ja ne mogu da ulazim. Nisam apsolutno mislio na vas.
Moje pitanje je bilo ministru, i ponoviću ga, iz ovoga što smo sada čuli. Ako sam ja doveo do toga…
(Predsedavajući: Koji član gospodine Andriću?)
I dalje govorim po Poslovniku, pogrešno tumačenje, pa pokušavam da dam tumačenje onoga što sam rekao, da ne bi došlo do zbunjivanja. Ako i sada čujem od jednog partnera u Vladi, da je reforma penzionog fonda ustvari sprovedena, ali da mi toga nismo bili svedoci jer nije bila na adekvatan način predstavljena. Pitam vas da li se vi sa tim slažete, eto to je bila suština onoga što sam ja rekao. Mi se sa tim ne slažemo, mislimo da bez konkretne reforme, između ostalog, i tog fonda preduzeća koja su u restrukturiranju, preduzeća koja dobijaju subvencije, bez planova izlaska iz krize.
Nije moguće rebalansom budžeta poboljšati život ljudi, to je bilo sve što sam ja rekao. Apsolutno nikakva sugestija starijim kolegama, iako, da vam kažem ovako mlađi sam pa je i lakše, izvinjavam se ako sam vas na bilo koji način uvredio, nije bila uopšte bila to namera, razgovarao sam sa ministrom finansija.

Hvala. Mislim da biste stvarno kao predsedavajuća trebali da upozorite poslanike na povredu Poslovnika, a to je uvreda dostojanstva.
Nije važno da li je ministar Dinkić bio ministar tada ili ne. Gospođa Kalanović je bila potpredsednica te vlade za ekonomiju. Ako nije mogla, mogla je meni da kaže, ja bih preneo ministru Dinkiću, tada kolegi poslaniku, kakvo se zlo u budžetu sprema i da slučajno ne glasa protiv. Nas, iako nismo imali ni jednog ministra, nisu uspeli da prevare, ova zla DS i da nas natera da podržimo taj budžet.
Prosto, mislim da je važno da kada se ovde govori, ako se govori na ozbiljan način, da se onda stvarno to radi zbog građana i zbog rezultata i posledica tog govora. Dakle, mislim da je uvreda Skupštine negiranje prošlosti, umesto da se preuzme neka vrsta odgovornosti.
Vi ste sada formirali Vladu, ovo više nije predizborna kampanja. Vi nemate potrebe da se pravdate, ali nemojte stvarno vređati inteligenciju nikoga od nas, da potpredsednica Vlade zadužena za ekonomiju nije to znala, pošto je to argument protiv toga da ta ista osoba danas bude ministar u toj vladi. Ako tada u okviru svog resora nije to znala, pa šta je onda kandiduju da danas obavlja bilo kakvu funkciju? Prosto vas molim da neke elemente logike, ipak, koliko je to minimalno moguće, zadržimo u ovim raspravama, pošto je to jedini način da ne gubimo više vreme na te stvari koje su manje važne, nego da pričamo o stvarima koje su više važne. Hvala.

Pogrešno tumačenje, mislim da je to član 104. ili 106, jedan je od ta dva člana.
Ne kažem, uostalom, nije ni važno da li verujem ili ne da li je tako nešto moguće. To nije važno. Samo kažem da ako se takva stvar stvarno desila da potpredsednica Vlade, zadužena za ekonomiju, tako je tada nama objašnjeno posle rekonstrukcije Vlade, ne znam o ekonomskom delu budžeta, verujte, ne moramo vi i ja da pričamo o našem utisku. Pitajte ljude, to ih prilično diskvalifikuje za obavljanje bilo kakve visoke javne funkcije.
Što se tiče gospodina Ćirića, koga ja očigledno mnogo više cenim nego vi, jeste da je reč o stručnjaku i jeste ga doveo gospodin Dinkić, pre toga je bio njegov zamenik ministra ili pomoćnik i nisam shvatio sad za šta vi njega optužujete - da on nije hteo da prenese Mlađanu Dinkiću, da u Železnicama neće biti 12 plate itd? Jasno mi je šta ste naučili iz toga. Iz današnje sednice Vlade, jasno nam je da više stručnjaka nema. To takođe treba da kažete.
Danas ste gospodina Krkobabića imenovali za direktora Pošte. To je jasan rezultat vašeg iskustva sa stručnjacima u prethodnim vladama. Dozvolite nama da vam kažemo da mislimo da je ovo još pogrešnije. To mi je bilo smešno, a ne ono što ste vi govorili. Dakle, sve će polako doći na svoje. Zbog toga mi nismo nervozni i savetujemo i vama da ne budete. Ali cenu toga će platiti ljudi koji danas nisu sa nama, a to su naši građani. Ako je zaključak URS-a na osnovu pogrešnog odnosa ili lošeg odnosa između ministra Ćirića i bivšeg ministra Dinkića takav da ste vi danas spremni da se odreknete koncepta departizacije, profesionalzacije javnih preduzeća, verujte da je to loš zaključak. Možda ste ipak trebali da sagledate problem sa neke druge strane i da shvatite da su druge stvari problem, ne učestvovanje stručnjaka u poslovima koje stručnjaci treba da rade…
(Predsedavajuća: Isteklo vam je vreme, gospodine Andriću.)
Izvinjavam se.
Grešku ćete platiti samo vi.

Samo da se razumemo i završavam ovaj krug, nije nam cilj da blokiramo raspravu. Član 106.  Dakle, očigledno se ne razumemo. Ni verujem, ni ne verujem da niste znali, da ste krili, da ste saučestvovali. To ništa nije tema. Tema je sledeća.
U ovoj sali već treći dana za redom, ne vi lično, svi koji govore iz poslaničke grupe URS, ste došli sa dve konstatacije. Jedna je da je ovaj rebalans ovakav zato što je u zemlji katastrofa. Sa druge strane, svoje saučesništvo u tome da ste znali da je katastrofa i pre šest meseci, odbrana od toga je da niste znali. Kažemo vam drugu stvar, to je možda i tačno. Nije važno.
Bili ste učesnici, dobrovoljni, u jednoj igri koja je dovela zemlju do katastrofe. Imali ste za to svoje političke razloge. Gospođa je rekla da ste hteli da zemlja dobije status kandidata. To vas ne oslobađa od činjenice da ste bili deo jednog tima koji je, kako sami kažete, napravio katastrofu koju će plaćati građani Srbije. To vam samo kažemo.
Ako ovaj rebalans budžeta treba da donese jedan deo ekonomske istine i to je većina govornika rekla, onda treba da donese jedan deo političke istine. Politička istina je ta i da ste znali da ne znate. To je takođe greh, jer ste vi i pored toga donosili političku odluku, konstantno, da budete deo toga. Svaki od vaših poslanika je za taj budžet glasao. Gospodin Dinkić je za taj budžet glasao. Mi nismo. I tada smo vam rekli da je katastrofa. Samo želimo da se ta politička razlika ne izbriše.

Hvala. Članovi 27. i 107. – moram da kažem da primećujem uživanje koje postoji između bivših koalicionih partnera u optuživanju i sklanjanju od sopstvene istorije do pre samo neke nedelje.
Molim vas da kao predsedavajuća utičete na to da shvate da ovo gledaju građani, gledamo, učestvujemo i mi ostali poslanici. Danas prisustvujemo pet sati prepucavanju bivših koalicionih partnera oko toga ko je šta radio, ko nije. Što se nas tiče i jedni i drugi ste u pravu, i gospodin Dinkić i DS, sve što kažete. Ali nemojte to raditi ovde.
Dugo sam oklevao da se javim s obzirom da ste vi deo jedne od te političke grupacije, ali verujte ovo je stvarno kršenje dostojanstva Narodne skupštine. Sada je pola šest. Ova sednica traje od juče od 15,00 časova. Vaša namera je verovatno da mi počnemo sada u 18,00 časova da raspravljamo o najvažnijem zakonu koji neka skupština donosi, a to je budžet.
Molim vas ako je vaša namera da se taj budžet usvoji što pre, sa čim ste došli u Skupštinu, vi kao ljudi koji vodite zasedanje, nemojte dopuštati ovakve rasprave. Neka zakažu televizijsku emisiju, pa neka se prepucavaju. Ni mi ni građani ove zemlje nismo dužni da slušamo to. Još jedanput vam kažem, u pravu ste i vi, tačno je, DS je sve učinila. U pravu je DS, vi ste saučesnik u tome, sa njima ste na izborima na listi izašli, na prošlim izborima. To nas ne zanima. Ovo je neko novo vreme, izbori su završeni pre četiri meseca. Sada vam kažem, da se ne bih javio ponovo, molim vas da ne produžite rad posle 18,00 časova, zato što ta mera, koja je planirana, podrazumeva da ako se nalazi pred kraj neke rasprave, vreme se produži da bi se stiglo da se raspravi.
Ako se svi slažemo, bar u načelu, da je rebalans budžeta, odnosno budžet najvažniji zakon koji neka skupština donosi, onda molim vas prekinite sad ovu raspravu i zakažite nastavak sednice po sledećoj tački dnevnog reda sutra u 10,00 časova. U protivnom, i kvalitet rasprave i kvalitet odluke koju će ova skupština doneti biće obojen ovom atmosferom koja je iz moje lične perspektive, a siguran sam i iz većine poslanika ovde, potpuno nepotrebna i nas ni na koji način ne interesuje.

Imamo problema, hajde da uzmem na svoje da se nismo dobro razumeli. Dakle, javio sam se posebno zbog tačke pogrešnog tumačenja. Znajući da je produžen rad, predlažem vam nešto u ime jedne poslaničke grupe, verujte da smo prethodno razgovarali sa raznim poslaničkim grupama. Da, rad je produžen, ali se taj rad produžava za tačku dnevnog reda čija rasprava uveliko traje i da se ona ne bi prekidala pred kraj, postoji odredba Poslovnika da se po toj tački završi. Kažem vam politički, ne lično, upozoravam vas, misleći da je to pogrešan korak, da otvarate raspravu u 10 minuta do šest časova samo zato što po Poslovniku imate pravo da onda gurate noćas do jedan.
Mi smo ovde svi od devet jutros, neko i ranije. Sednica je počela u 10,00 časova. Izvinjavam se, tako funkcioniše ova skupština. I ako vi nas terate, prvo izmarate ovim besmislenim raspravama, ne vi, nego vi omogućavate, jedna od predsedavajućih, besmislenim raspravama, vi očekujete da mi u stanju slabe koncentracije, da uopšte bez ikakve kulture dijaloga raspravljamo o nečemu što je najvažniji zakonski akt za jednu Skupštinu. To je vaše pravo, to ne sporim. Naravno da vi imate poslovničku mogućnost. Kažem vam da ćete snositi političku odgovornost za ono što će se noćas dešavati i posledice te odluke koje će ova zemlja trpeti do sledećeg budžeta. Hvala.

Član 101. stav 4. – predsednik Narodne skupštine Srbije prekida rad i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi. Molim Skupštinu da se izjasni o mom predlogu.

Član 27. Vi nemate pravo da meni oduzmete pravo…

Nakon pomenutog ste ga opet prekršili. Sada ste ga prekršili zato što ste mi uskratili moje pravo kao poslanika. Član 101. stav 4. piše - predsednik Narodne skupštine Srbije prekida rad i u drugim slučajevima ukoliko  to Narodna skupština zaključi. Molim Skupštinu da to zaključi ili ne zaključi.
U čemu je problem da vi sada meni oduzmete to pravo? Zato što vaših poslanika nema, pa se plašite da li imate većinu? Da li je to problem?

To je Čedomir Jovanović.

Članovi 106. i 107.
U jednom trenutku učinilo mi se da je ova kritika ozbiljna i krenuo sam da odgovorim o našem stavu o Kosovu i tome kako je sve krenulo, pošto naravno da je pogrešno protumačen. Izraz je jedne želje za koju mislim da je politički nekorektna, a to je da se usmerava bes prevarenih ljudi na LDP, tako da svaki put kada ste branili Kosovo palili ste prostorije LDP braneći to Kosovo, ali sam onda shvatio da čoveka poznajem iz 2003. godine, kada sam jedini put u životu bio deo vladajuće većine pod vladom Zorana Đinđića i to je čovek koji se žali na petooktobarske promene, a postavljen je za direktora VBA od strane Borisa Tadića 2003. godine. Čak je učestvovao u formiranju VBA.
Izvinjavam se što ga nisam odmah prepoznao, ali odgovornost za manje ili više sve o čemu je pričao je mnogo više na njemu nego na bilo kome od nas, pošto je služba ta koja upravlja. To je bar jasno iz ovog nastupa. Neverovatno, on je nasledio Acu Tomića, podsetiću vas, koji je smenjen tada zbog sumnje da je umešan u ubistvo premijera Zorana Đinđića, prosto, da bi ljudi mogli da vide koji je to period.
Naravno da kritika ne može biti ozbiljna i ne zaslužuje nikakav ozbiljniji odgovor više od ovoga. Još jednom izvinjenje, gospodine Stojanoviću, što vas nismo odmah prepoznali, ali valjda je to i deo službe da vas ne prepoznamo.

Pogrešno tumačenje. Pročitajte, držim se teme. Mi smo optuženi za nešto što vi niste našli za shodno da opomenete čoveka koji huška na nas bande huligana koji pale prostorije LDP svaki put kada brane Srbiju od Albanaca. Vama to nije bila povreda Poslovnika, a ovo što ja sada pričam jeste.
Znate šta, moram da primetim jednu stvar i govoriću više o tome pošto uskoro govorim, atmosfera u kojoj se bira ova vlada u dobroj meri će odrediti budućnost te vlade, a ta atmosfera nije dobra, jer koliko god da smo mi ovde isti, mi nismo isti. Vi ste pripadnici vladajuće većine i vaše obraćanje nama mora da sadrži jednu mnogu veću dozu tolerancije nego naše obraćanje vama, jer ono što vi kažete jeste pretnja, a ono što mi kažemo to je naš način da se izborimo za nešto.
Pustite vi Čedomira, sada pričam ja. Da li ovde sedi Čedomir? Kada dođe, kažite mu to. Nemojte da ste hrabri kada nije tu.
Molim vas, javite se za reč pa da polemišemo. To je mnogo otvorenije, ali i ovo pokazuje to. Ako mi ne možemo ni na ovakav način da kažemo, to nije prvi put da je neko probao. Mi od ovoga nećemo odustati zato što u ovo verujemo, mi ovo možemo da radimo ovde ili na neki drugi način. Vi ćete formirati atmosferu i kontekst iz koga ćemo se mi politički boriti.

Znate kako, ja jesam rekao to što sam rekao i nemam nameru da odustanem od toga. Da, to jeste huškanje huligana na nas. Dokaz za to je što, u nemogućnosti  da se neki problem reši, naročito neki veliki nacionalni, apsolutno odluka svake diktature je da nađe unutrašnjeg neprijatelja i vi ti sada ponovo radite nakon nekoliko godina. To niste vi izmislili, to je radio Slobodan Milošević protiv Zorana Đinđića. Setimo se lokatora, koje su postavljali, protiv "Otpora", kojem sam pripadao. To svako malo radi kad se nekakav nacionalni problem otvori, vi nađete one koje nemaju dovoljno sposobnosti da se sa tim problemom nose. Oni kažu - pa da, evo ovi ovde, oni su izdajnici, na njima se iskalite. To je velika posledica onoga što vi govorite.
(Predsedavajuća: Gospodine Andriću, koji član Poslovnika je povređen?)
Rekao sam član 107. Pobogu, šta je vaš problem?
(Predsedavajuća: Izvinite, nisam vas čula. Nema potrebe da vičete.)
Nemojte da me prekidate. Imate dva sekretara oko vas. Stvarno, kakav je to način?
(Predsedavajuća: Izričem vam opomenu.)
Dajete mi opomenu? Šta je sa vama? Nemojte, molim vas da mi govorite. Pa što me prekida? Šta? Vlast?
Vi danas ulazite u ovu skupštinu i formirate Vladu nogom. Meni samo nije jasno da li je vama to jasno? Niko od poslanika koji se javlja ne govori o programu Vlade, ili malo ko, nego govori o tome koliko smo mi loši.
Ne znam da li ste svesni, to sam vam rekao i početkom ove nedelje – vi ste pobedili, danas to je gotovo. Danas formirate Vladu, zaboravite na nas.
Vi imate neke probleme. Mislite li da smo mi uzrok, gospodine Stojanoviću, koji ste nekada imali brkove, pa vas zato nisam prepoznao? Mislite li da je LDP kriva za probleme na Kosovu? Da li je to poenta vašeg govora? Ne? Zašto ste nas danas onda pomenuli? Mislite li da u ovoj zemlji nema o čemu da se govori, nego da se lažno optužuje LDP da se bori za nezavisnost Kosova, znajući kakve će to posledice da proizvede po LDP.