Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine sekretaru, LDP ostaje pri tome da nećemo podržati ovaj predlog zakona o sedištima sudova. Ostajemo pri celoj argumentaciji koju smo izneli do sada.
Htela bih samo da vam ukažem na jednu činjenicu kada govorimo o ovim vojvođanskim sudovima, i to tako što ću vam sada pročitati sudove koji se, faktički, ukidaju ovim zakonom za koji predlagač pretpostavlja da će biti usvojen. Dakle, radi se o sudovima u Adi, Alibunaru, Apatinu, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Beloj Crkvi, Bečeju, Vrbasu, Vršcu, Inđiji, Kanjiži, Kovačici, Kovinu, Kuli, Novom Bečeju, Novom Kneževcu, Odžacima, Pančevu, Rumi, Senti, Staroj Pazovi, Temerinu i Titelu. Greškom sam u ovu priču ubacila Vršac i Pančevo. To je mala digresija, hvala vam što ste mi pomogli da ispravim. Uvek prihvatam kritiku i očekujem da i drugi prihvate, ukoliko je prava.
Prema tome, ovo je spisak od 20 sudova kojih neće biti ukoliko ovaj zakon bude usvojen. Faktički, u Vojvodini ostaje osam sudova. To znači da se redukuje pravosudna vlast, redukuje se rad u sudovima: na osam gradova – osam sedišta sudova. Dakle, kompletnu nadležnost, ranije, 28 opštinskih sudova, sada preuzima osam komada, osam osnovnih sudova.
To znači da će tih osam morati da radi za njih 28. To znači da će imati toliko puta više posla, to znači da će imati toliko puta više radnika, to znači da će morati da pokažu da je ovaj predlog zakona bio opravdan i da dokažu da se zaista racionalizovala mreža sudova. Moraće da dokažu da su se sudovi promenili, da nema više korupcije, da je sve mnogo stručnije, da je sve mnogo štedljivije i da sudovi mnogo manje koštaju državu, pre nego što bilo šta drugo kažu.
Prema tome, mi na ovaj način građane upućujemo na to da ćemo smanjivanjem broja sudova, redukovanjem broja sudova, što se gradova tiče, dobiti dobro rešenje, dobićemo pravedne sudove i mi smo postigli cilj. Međutim, ne rešava se tako problem u pravosuđu. Problem u pravosuđu se rešava sistemski, korupcija se ne rešava jednim potezom, korupcija se rešava sistemskim pristupom predmetu.
Prema tome, ukoliko očekujemo da vojvođanski sudovi zaista dobro rade, onda tako treba i da postavimo problem, ne tako što ćemo smanjiti njihov broj, nego tako što ćemo ih uputiti da rade na jedini mogući način, na zakonit način, pravično, pravedno i stručno. To nije, opet vam podvlačim, tako da im smanjujemo broj, nego na neki drugi način, a to je, pre svega, da kadar koji biramo da radi u budućim sudovima, zaista, bude stručan i dostojan te sudijske funkcije.
Ne može linearnim načinima, ne može običnim prestankom rada sudova u određenim mestima u Vojvodini da se postigne cilj. Cilj se postiže tako što će se odabrati i birati sudije koje će biti dostojne tog zadatka. Ukoliko smanjimo broj sudova u Vojvodini, apsolutno, nećemo dobiti bolje sudove i bolji rad, ukoliko to ne bude sistemska reforma, u smislu da prestane funkcija onima koji nisu dostojni sudijske funkcije, a to je nešto što je trebalo da se uradi još pre osam godina, kada smo krenuli u reformu. To je ta lustracija, koja se opet neće sprovesti, a doći ćemo u situaciju da za koju godinu, ukoliko zaživi ovaj zakon, moramo da menjamo ponovo mrežu sudova, moramo da vraćamo te sudove na prvobitne položaje i opet ćemo samo napraviti jednu veliku gužvu, bez pravog rezultata.
Prema tome, sudovi u Vojvodini su i do sada, ma koliko se pravosuđe u poslednjih 20 godina znatnije promenilo, u negativnom smislu, u Vojvodini, ipak radili iznad proseka, što se stručnosti i kvaliteta njihovog rada tiče, pa nema razloga da se ti sudovi sada ukidaju samo zbog toga što država smatra da je vreme za štednju.
Državne organe treba upristojiti, državne organe koji nose velike novce, birokratiju, agencije, dakle, sve ono što su budžetski korisnici, a veliki su teret za budžet. Sud i pravosuđe jesu veliki teret za budžet, ali to je jedini mogući način, jedina sigurnost, osiguranje da će se primenjivati zakoni i da smo mi civilizovano, a ne anarhično društvo, koje ne poštuje zakone i sudove.
Nije šteta trošiti novce na sudove, šteta je trošiti novce na loše sudove, šteta je trošiti novce na birokratiju, na jednu neredukovanu administraciju, koja je preglomazna, a te administracije ima svuda, od lokalnog, do republičkog nivoa.
Prema tome, mi ostajemo pri tome da ovaj zakon mora da se vrati na početak, da ovaj zakon mora da se izuzme iz ove procedure, da prestane forsiranje da ga usvojimo kao jedan od reformskih zakona, jer neće dati rezultate koji se od njega očekuju.
Nažalost, naši sudovi danas predstavljaju, pogotovo u manjim mestima, neki stožer kulture, civilizacije, nekog društvenog napretka, a to samo zbog toga jer ta mesta nemaju ništa drugo osim tih sudova. Nažalost, sve ostalo je zapušteno, pa bismo došli u situaciju, ako se ti sudovi ukinu, da već i sada provincijalna, ta mesta postanu još provincijalnija, još mračnija i prestanu biti interesantna za neki stručni deo, neki kulturniji i neki građanskiji deo populacije.
Prema tome, imaćemo opet velike migracije, veliki odlazak iz manjih mesta ka centrima, a to nije rešenje ako nam je u interesu da radimo decentralizaciju. A, decentralizacija je ta koja bi trebalo da bude svima u interesu i svima cilj, jer pojedine centrale, pojedina mesta, kao stožeri i nosioci razvoja, ne mogu biti toliko u manjini kao što su sada.
Dakle, mi imamo sada centre kao što su Beograd, Novi Sad, eventualno, Niš, možda, Kragujevac ili Zrenjanin, a sva ostala mesta ostaju po strani, van tokova novca, van razvoja.
Kada se radi takva sveobuhvatna reforma pravosuđa, treba da se na mnogo šta misli, da se kompletan društveni život, i život i budućnost jedne države uzmu u obzir, da bismo postigli željeni cilj.
Prema tome, apelujem i dalje na predlagača zakona da pažljivo pročita predate i podnete amandmane i da dobro razmisli da li ti amandmani imaju smisla i da li njihov predlog zakona ima smisla.