Poštovana predsednice, predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, samo da dopunim obrazloženje LDP u vezi ovog amandmana. Faktički, cilj našeg amandmana jeste da rasteretimo malo ovaj zakon. Jer cilj je svakog zakona da bude efikasan, da pored toga što ispunjava određene formalne pretpostavke, da ujedno ima i neku sadržinu i to svrsishodnu sadržinu.
Time što mi u stvari fingiramo jednu vrstu demokratskog odlučivanja u pogledu postavljanja članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i to što ćemo te članove birati, od troje predloženih od strane svakog ovlašćenog predlagača, mi ne dokazujemo da time zaista i demokratski odlučujemo o tome ko će sve biti član ove agencije. Time što se faktički ispunjavaju formalne pretpostavke za demokratsko odlučivanje i postavljanje članova Agencije ne znači da mi dobijamo neki suštinski značaj i sadržinu ovog člana koji bi opravdavao njegovo postojanje.
Svrha je svakog zakona da na kraju realizuje ono što je i bio cilj zakona, a to je, pre svega, zaštita ovog društva od korupcije, koja je očigledno jako veliki problem i opterećuje ga. Znamo po nekim međunarodnim merilima na kom mestu se nalazimo što se tiče korupcije.
Ta demokratska forma ne znači da će uvek da se dobije i rezultat koji se očekuje. To, u stvari, potvrđuje i ovaj današnji događaj kada je ministar za energetiku došao u Skupštinu Republike Srbije, doduše ne ovde kod nas u ovu salu, nego u Odbor za industriju i to po zvaničnom pismenom predlogu LDP kao poslaničke grupe u smislu člana 199. stav 2. Ispoštovana je ta demokratska procedura, koja je predviđena Poslovnikom. Zaista je pristupio ministar, dao je određene odgovore.
Dakle, što se tiče demokratije sve je tu. Međutim, mi očekujemo i rezultate. Kada bi se rezultati pojavili nakon pojave ministra energetike mi bismo bili zadovoljni, jer tada bi ta demokratija i ta procedura dobila istinski sadržaj.
Prema tome, ovaj naš amandman koji je veoma kratak, kaže –''Član 10. se briše'', ima upravo tu svrhu da pojednostavimo stvari i da ne fingiramo demokratiju, nego da, zaista, svaki član ovog veoma bitnog zakona ima svoj smisao i ispunjava cilj postojanja zakona.

Obaveštavam narodne poslanike da će se sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije održati 16. oktobra 2008. godine, s početkom u 15 časova, u Plavom salonu.
Reč ima gospodin Zoran Ostojić, po Poslovniku.

Zahvaljujem.
Po poslovniku, reč ima Raguš Marina.

Zahvaljujem.        
Na član 28. amandman je podneo poslanik Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Hvala vam.
Povodom amandmana se javlja narodni poslanik Zoran Krasić.

Hvala.
Narodni poslanik gospodin Miroslav Markićević, o amandmanu. Ostalo je još šest minuta vašoj poslaničkoj grupi.

Hvala narodnom poslaniku.
Po Poslovniku, narodni poslanik Nenad Čanak.

Hvala narodnom poslaniku. Vaše pitanje ćemo proslediti resornom Ministarstvu energetike.
Narodni poslanik, gospodin Batić, o amandmanu.

Zamolila bih narodne poslanike da pažljivo saslušaju kolegu.

Hvala.
Po Poslovniku narodni poslanik Slađan Mijaljević.

O amandmanu, narodni poslanik Milutin Jeličić.

S obzirom na to da je 13,50, određujem pauzu do 15 časova.
(Posle pauze, 15,05.)

Gospodine Živanoviću, govorite duže nego što bi trebalo.

Zahvaljujem.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
O amandmanu, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, da pojednostavimo stvari u vezi s ovim članom 49. Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Faktički, mi ovde imamo jedan sukob interesa. Sukob interesa se sastoji u tome što, s jedne strane, imamo tužilaštvo, sudstvo, imamo Direkciju i specijalizovanu jedinicu, koji su nadležni da započnu, sprovedu i okončaju ceo postupak oduzimanja imovine u slučaju da je ista proistekla iz krivičnog dela
Kada se ceo taj postupak završi, imovina koja je realizovana na taj način, u stvari, korist koja se realizovala na taj način što je prodata ta imovina, uplaćuje se u budžet Republike Srbije, ali čiji su korisnici, 80%, upravo ovi koji su sproveli celokupni postupak oduzimanja i prodaje te imovine. Dakle, automatski se pojavljuje jedna sumnja u pristrasnost ovih organa koji su sproveli ceo postupak.
Znate, loše rešenje u zakonu je često gore od nepostojanja bilo kakve regulative za rešavanje određene problematike. Kao najsvežiji primer, navela bih onaj osveženi član 2, amandmanom osveženi član 2. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju, koji je napravio takav haos u Skupštini da smo juče celo popodne raspravljali o tom nekom rešenju koje je iznađeno od strane Vlade i predlagača zakona.
Prema tome, ne bi bilo dobro da za veoma kratko vreme opet dođemo u situaciju da ovu odredbu zakona, ukoliko ovaj zakon usvojimo, moramo da menjamo, jer nije dobro rešenje da se isti oni koji gone, sprovode postupak i realizuju oduzimanje imovine, na kraju, i okoriste.
Budžet Republike Srbije finansira i tužilaštvo, i sudstvo, i Direkciju, najverovatnije će i Jedinicu finansirati, pa nema potrebe da na ovaj način u zakon unosimo ko je taj većinski korisnik ovih sredstava. Bilo bi mnogo celishodnije da korisnici budu, upravo, te službe koje se bave socijalnim pitanjima, zdravstvom i slično, a, inače, takva je praksa i u zakonodavstvima Evropske unije. Prema tome, zaista, apelujemo da se ovaj amandman usvoji ovako kako ga je predložila LDP.