U redu, to ću onda u sledećem amandmanu na član 2. Predloga zakona, jer su mi istakla dva minuta, jedino ako nemam pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću i naravno uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, mi narodni poslanici Nove stranke podneli smo amandman, u tekstu briše se i na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama i tim povodom, poštovani gosti, pre svega, ali i dame i gospodo narodni poslanici, želim da saopštim dve stvari.
Jedno je – imamo jedan veliki razlog zbog koga smo, mislim nekoliko ih je, ali jedan veliki zbog kojeg smo podneli ovoliki broj amandmana, onoliko koliko ima i članova na ovaj Predlog zakona.
Naime, Predlog zakona je stigao u Skupštinu 25. jula. Predlog zakona čine 92 člana kojima se menja postojeći Zakon o javnim nabavkama. Uz ova 92 člana kojima se menja Zakon o javnim nabavkama, uz saziv za dnevni red ove sednice kao objedinjena rasprava dodato je još osam predloga zakona, što znači da su narodni poslanici ne samo mi opozicioni narodni poslanici ovde, nego ja verujem i većina narodnih poslanika koji su u političkim strankama, koji čine ovde većinu nisu imali vremena, siguran sam, dovoljno da ozbiljno, posvećeno, analiziraju svaki od ovih tekstova. Mi smo se onda pitali kako je to moguće da Vlada u tako kratkom periodu šalje toliko predloga zakona da se to usvaja i naša je pretpostavka da je Vlada htela da se mimo najozbiljnije moguće rasprave usvoje neki predlozi zakona.
Na taj način Vlada pokušava da ponizi zakonodavno telo i mi smo amandmanima – briše se reagovali na takvu neprimerenu praksu, poštovana gospodo narodni poslanici i uvek ćemo da reagujemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodnoj skupštini gospođo Gojković, uvaženi ministre Vujoviću i uvaženi naravno gosti iz Ministarstva, podržavam argumentaciju koju je za amandman na član 8. ovog predloga zakona malo pre saopštio uvaženi kolega narodni poslanik Janko Veselinović.

Narodni poslanik Zoran Živković i ja smo ovoj argumentaciji dodali i još jedan argument koji smo i zapisali u obrazloženju za ovaj amandman. Mi smatramo da se ovom izmenom na član 8. Predloga zakona doprinosi tome da Vlada ne radi nešto što ne ostvaruje jačanje sistema javnih nabavki, poštovana gospodo. Ja sam onda čitao u razlozima za donošenje zakona, ministar je ovako napisao.

Ministar Vujović kaže – od 1. aprila 2013. godine primenjuje se Zakon o javnim nabavkama koji predstavalja značajan doprinos unapređenju sistema javnih nabavki u Republici Srbiji. Čovek koji čita zaključi odličan zakon, primenjuje se, imamo rezultate, onda već u narednom paragrafu, kaže – pa, ipak postoje neki subjekti koji su ukazali na potrebu daljeg jačanja sistema javnih nabavki. Kada se tako napiše, razuman čovek pomisli – dobro, bila je praksa, zaključili smo da nekim malom delom treba nešto popraviti, a onda dobijemo predlog izmena i dopuna zakona kojim se menjaju 92 člana jednog zakona koji ukupno ima 178 članova.

Pa, poštovana gospodo, pa tu se nije videlo da tu nešto malo treba da se izmeni, to su tolike promene. Mislim, gospodine Vujoviću, da ne možemo na ovakav način u našoj Narodnoj skupštini da tretiramo ovakvu vrstu sadržine koja se tiče javnih nabavki. Onda, gospodine Vujoviću….

U redu, nastaviću kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvaženi ministre Vujoviću i uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, dva su dodatna argumenta koja želim da saopštim povodom našeg amandmana na član 10.

Prvi argument tiče se jedne vrste nedoslednosti koju sam primetio u delanju ministra Vujovića u našoj Narodnoj skupštini. Ministar Vujović nije prihvatio ovaj naš amandman, a obrazloženje je sledeće – amandman se ne prihvata, s obzirom na to da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.

Ministre Vujoviću, kada smo mi podnosili amandmane na onaj prvi predlog zakona, pa kada ste vi stavljali tekst – ne prihvatamo amandman, zato što smatrate da je vaš predlog celishodniji, jer i vi smatrate da taj termin „celishodno“ sadrži u sebi sve razloge koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja koja vi zagovarate.

Dakle, ja sam očekivao da makar ministar, kada ovde dođe, dosledno primeni izvesni pristup, a ne da povodom jednog predloga zakona primenjuje jedan, a povodom drugog drugačiji pristup, plus iznenadilo me malo što ministar Vujović možda nije ni znao da njega povodom ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, pre svega brani gospodin Arsić, koji će u istoriji parlamentarizma u Srbiji, poštovani gospodine Vujoviću, ostati upamćen po tome što je naložio izbacivanje sa sednice Odbora građanskog nadzornika koji je kasnije dobio spor pred sudom, jer je sud naložio da se raskine ugovor oko Prokopa, ministre Vujoviću. Ali, evo sada nema ni gospodina Arsića da brani vaš predlog zakona, nema ni gospodina Babića…

Ali, nema ih, nema ni Babića, ni Arsića. Ne može da dobije repliku kada ih nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, gospodine Vujoviću, poštovane gošće i gosti, troslojna je argumentacija za amandman na član 12. ovog Predloga zakona koji smo podneli narodni poslanici Zoran Živković i ja, ali i narodni poslanik Janko Veselinović.

Najpre, evo na primeru stava 2. Vlada predlaže da se brišu izvesne reči, mi gospodo narodni poslanici SNS predlažemo da se brišu reči. Kako ćete da postupite u Danu za glasanje strašno me interesuje, pogotovo s obzirom na argumentaciju koju ovde često saopštava i gospoda Martinović, Orlić, Marković, da njima neprihvatljiv amandman sa tekstom – briše se.

Pazite, Vlada kaže – briše se, ja zaključujem poslanici neće da glasaju za to da se briše, mi predlažemo da se briše da se briše. Moje očekivanje, po logici stvari, poštovana gospodo, je da će ovde većina narodnih poslanika da glasa da Vlada ne dolazi sa idejama da se nešto briše.

Ako to ne bi bio slučaj, to bi značilo da su narodni poslanici SNS povodom amandmana na član 12. koji sadrži ovaj tekst u nedoslednosti, poštovana gospodo.

Druga stvar, ministar Vujović, ja sam to primetio, već jedno 15,20 minuta ćuti, ne oglašava se. Ministre, nemojte da sledite loš primer ministra Verbića …

Pa, vidite da jesam, poštovana predsednice, ceo dan raspravljam od člana do člana, od zakona do zakona, ali vidim da ministar nije, poštovana predsednice …

Ministar se, ja mislim, oslonio na gospodu Arsića i Babića koji nisu tu, pa mogu da ih pominjem, ja mislim i po vašem sudu, jer neće biti razloga za repliku, ali čude me da i oni nisu tu. Najviše se branili ministra, ministar se brani ćutanjem, ja mislim da to nije dobra praksa.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, ja ću to uraditi kao što svaki put to uradim kada se javim po povredi Poslovnika. Sada se pozivam na član 108. Poslovnika Narodne skupštine kojim se definiše red na sednici Narodne skupštine, a ja mislim da je Poslovnik povređen tako u članu 108. zato što nije intervenisano kada je malopre govorio gospodin Martinović koji će mene nazvao komediografom u Narodnoj skupštini, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković.

Ja ovde imam Rečnik srpskog jezika, gospođo Gojković, u izdanju Matice srpske…

Rekao sam već dva puta, 108, a u Rečniku srpskog jezika piše – komediograf – autor komedija. Ja mislim da je vaša obaveza bila gospođo Gojković da obavestite gospodina Martinovića da ja za ovih godinu i tri meseca nisam napisao nijednu komediju, ali da jesam bio autor i još uvek sam nekoliko predloga zakona koji se nalaze u skupštinskoj proceduri, poštovana predsednice Gojković i kada gospodin Martinović kaže ….

Ja vama govorim. Kada gospodin Martinović kaže da ja nemam pravo da se direktno obratim gospodinu Vujoviću, da mu kažete da to nije tačno, da mi narodni poslanici imamo pravo direktno da se obraćamo predstavnicima izvršne vlasti, članovima Vlade, predsedniku Vlade i da ne moram ja da uz posredovanje gospodina Martinovića saopštavam neku poruku gospodinu Vujoviću ili sutra npr. u četiri sata gospodinu Vučiću kada dođe ovde. Ja se nadam da odgovara i on i članovi Vlade na pitanje narodnih poslanika.

Smatram da je to bila vaša obaveza i zbog toga sam morao, predsednice Narodne skupštine, da intervenišem povodom povrede ovog člana Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovane gošće i gosti iz ministarstva. Malopre je povređen član 106. Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Bečiću, koji definiše da je govornik dužan da govori o tački dnevnog reda.

Vi ste tokom sednice danas, gospodine Bečiću, redovno, nas iz opozicije upozoravali da ako jednom rečju ili dve malo izađemo iz onoga što je tema dnevnog reda, odmah nas upozorite i kažete – molim vas da govorite o tački dnevnog reda.

Gospodin Babić je gospodine Bečiću, pet minuta sada govorio o svemu mogućem, osim o onome, gospodine Bečiću, što je tačka dnevnog reda, a to je amandman koji smo u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Janko Veselinović, narodni poslanik Zoran Živković i ja.

Vi ste dozvolili da narodni poslanik Zoran Babić govori izvan onoga što je tačka dnevnog reda. Ni jednom ga gospodine Bečiću niste ni upozorili da mu kažete, gospodine Babiću, upozoravao sam narodne poslanike iz opozicije danas tokom sednice da ne izlaze iz okvira tačke dnevnog reda, a vi sada stalno, u svakoj rečenici, zašto to ne radite gospodine Bečiću?

Evo, molim vas da mi objasnite, ja sam video da ste vi pratili govor gospodina Babića, slušali ste, pažljivo ste slušali, primetili ste gospodine Bečiću, da gospodin Babić ne govori o tački dnevnog reda.

Ja vas molim da objasnite svima nama ovde sada zašto niste prekinuli makar jednom gospodina Babića i upozorili ga, kao što nas upozoravate, nekada i bez osnova nas, da treba da govori o tački dnevnog reda.

Ako možete samo to da nam objasnite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, ministre Vujoviću, uvažene gošće i gosti, vreme je da proglasim jednu malu pobedu opozicije i danas, poštovana gospodo i večeras, jer je zahvaljujući jednom marljivom radu, jednoj strašnoj posvećenosti, učešću i u današnjoj raspravi, poštovana gospodo,  prihvaćen jedan amandman nas poslanika Nove stranke, a to je poštovana gospodo, samo da vas podsetim ukupno 85-ti prihvaćeni amandman Nove stranke, a ovde da podsetim i narodne poslanike i gospodina Vujovića i uvažene gošće i goste, što nas smešta na jedno šest stabilnih procenata podrške u biračkom telu Republike Srbije, poštovana gospodo.

To je jedna stvar. Druga stvar, poštovana gospodo, poštovane gošće iz ministarstva, prihvaćen je amandman koji je u apsolutnoj saglasnosti sa onim što je jedna od najvažnijih funkcija naše Narodne skupštine, poštovana gospodo, kao centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu, a ovde je gospodin Marinković podsetio sve nas danas da mi za Skupštinu uvek tvrdimo da je svetilište političkog života, a to je kontrolna funkcija poštovana gospodo. Mi smo ovde predložili i veoma mi je drago da je to prihvaćeno, da Vlada obavezuje sebe da jednom godišnje šalje izvesni izveštaj, koji mi ovde treba da čitamo, kako bismo vršili, poštovana gospodo tu kontrolnu funkciju u punoj meri. Meni je drago što je, pristajući na ovaj naš predlog ministar ovde preneo jednu poruku i narodnim poslanicima i drugim poslanicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, da svi ovde pažljivo treba da vodimo računa o dignitetu Narodne skupštine, da ovde usvajamo dobre zakone i da vršimo kontrolnu funkciju u sto procentnoj meri, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, narodni poslanik Zoran Živković vrlo je precizno sada objasnio, ja mislim, šta je sadržina našeg amandmana na član 1. Predloga zakona. Sadržina se tiče toga da javna preduzeća treba da budu uključena u ono što je sadržina ovog Predloga zakona. Zašto, poštovana gospodo? Zato što u javnim preduzećima mi imamo najviše stranački dovedenih ljudi u poslednjih 10 godina bez bilo kakve zasluge i osnova. I sada umesto da se primarno bavimo onim subjektima u kojima imamo veliki broj ljudi, koji su nezasluženo, nepravično dobili poslove, da u najvećem broju slučajeva nemaju ni kvalifikacije, mi se bavimo time, poštovana gospodo, da možemo da se oslobađamo izvesnih broja nastavnika u osnovnim školama, u srednjim školama, da možemo da se odričemo lekara, da ti ljudi nemaju posla, a u javnim preduzećima gde su stranački dovedeni najbrojniji, to sada nije fokus naše pažnje i našeg interesovanja.

Gospođo Udovički, vi ste u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman napisali da je pitanje koje mi predlažemo da postane deo člana 1. pitanje posebnog programa racionalizacije, restrukturiranja, itd. Kako, poštovana gospođo Udovički? Zar nije primarna stvar da rešimo ono što je najveći problem? Naša ideja je bila da popravite ovaj propust koji ste napravili u Predlogu zakona, da ispravite dok je vreme i da se malo, gospođo Udovički, usmerimo ka velikom idealu, pravde i pravičnosti, da i to naši građani osete ovde.