Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i gosti, poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da sadržina ovoga zakona i sadržina naših amandmana zaslužuje najveću našu pažnju danas. Mi smo predložili, poštovana gospodo, da ovaj predlog za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih važi i za sistem javnih preduzeća.

Još jednom ovde da kažem, zato što ja mislim da nema nijedne osobe ovde koja nije saglasna sa nama u oceni da u javnim preduzećima ima najviše stranački dovedenih ljudi koji su nezasluženo dobili poslove, da zbog toga imamo veliki broj ljudi koji su stručni, a nemaju priliku da se zaposle, poštovana gospodo.

Ministarka Udovički, a čini mi se da će i ova većina ovde da sledi taj pristup, neće da napravi izmenu takvog stanja, nego se šta radi? Gospođo Udovički, neprihvatanjem našeg predloga, našeg amandmana, vi učvršćujete partokratiju. Poštovana gospodo, ako se učvršćuje partokratija, to onda znači da nema ovde govora o reformama, da ne može ova Vlada da se legitimiše kao reformska vlada, koja hoće u Evropu, koja se drži vladavine prava. Nema reformi ako imamo, gospođo Udovički, kontinuitet lošeg. U ovom slučaju, kontinuitet lošeg znači da ljudi koji su zaslužili ma ne mogu ni da priđu toj mogućnosti da konkurišu za posao, a stranačke vojske i dalje dobijaju najveće šanse. Pa, je li to ono što građani Srbije treba da dobiju, predlozima zakona o kojima raspravljamo ovde?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, gospođo Udovički, u politici je najvažnije pitanje posledica nečijeg delanja, a ne pitanja namera poštovana gospodo i gospođo Udovički.

Evo ja da postavim jedno pitanje. Gospođo Udovički, šta je posledica namere da se zabrani zapošljavanje u javnom sektoru npr. do kraja 2015. godine? Posledica jedne dobre namere je da se nastavilo sa zapošljavanjem.

Gospodin Babić je to priznao i dao je nekoliko izjava gde je rekao – nastavilo se za zapošljavanjem, nema nevinih u stranačkom zapošljavanju.

Gospođo Udovički, dakle, bitno je pitanje posledica, a ne pitanje namera ili isto oko pitanja posledica i namera – šta će biti posledica pretpostavimo vaše dobre namere da se ograniči maksimalni, definiše maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru kada u stavu 3. kažete – izuzetno od stava jedan radni odnos zaposlenog u javnom sektoru ne prestaje ako se poslodavac i zaposleni sporazumeju o nastavku radnog odnosa.

Poštovana gospodo, ovo je čista relativizacija onoga što su lepe reči koje predstavljaju jednu dobru nameru, a šta će biti posledica ovakvog delovanja, poštovana gospodo i gospođo Udovički? Posledica će da bude da će da se nastavi sa stranačkim zapošljavanjem. U javnim preduzećima nemamo čak ni lepe reči da će da se prestane sa stranačkim zapošljavanjem, nego se ovde kaže – to nije predmet ovog zakona, ima posebni program.

Moramo borbu protiv partokratije na delu…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva.
Danas raspravljamo o dva veoma dobra Predloga zakona, ja to mogu slobodno da kažem, kao čovek koji se, evo godinu i dva meseca, kao opozicioni poslanik bori protiv većine stvari i politika koje preduzima, sprovodi ova Vlada Republike Srbije i ovo su dobri predlozi zakona, poštovana gospodo, kako u substantivnom smislu, u smislu sadržine, svaka čast autorkama i autorima i ministarki koja brani danas, tako i u redakcijskom smislu.
To nije bio čest slučaj, poštovana gospodo u ovom sazivu Narodne skupštine, češća je bila situacija da imamo veliki broj primedbi, kako supstantivnih, tako i onih koji su se ticali jezika, pravopisa, gramatike srpskog jezika itd.
Uvek je veliko zadovoljstvo, ja mislim narodnom poslaniku kada nema takvu vrstu prepreka u sagledavanju značaja i značenja jednog zakona.
Mi poslanici Nove Stranke, poštovana gospodo uprkos svemu ovome podneli smo 19 amandmana na ova dva Predloga zakona, 13 amandmana na Predlog zakona o prevozu putnika i šest amandmana na prevoz tereta i očekujemo da ovi amandmani budi 100% prihvaćeni.
Zato što, od ovih 19 amandmana, poštovana gospodo imamo 17 onih koji se tiču usklađivanja sa pravopisom, gramatikom srpskog jezika i mogu barem da kažem jedva smo našli priliku za ove ispravke i budući da zaista zaslužuju da budu prihvaćeni, molim vas da ove amandmane prihvatite, bez obzira na naše političke razlike.
Gospođa Mihajlović, prošli put kada smo razgovarali ovde, a to je bilo prošle nedelje, nije uvažila, nijedan naš amandman. Moja očekivanja su da će sada da bude potpuno suprotna situacija.
Imam tri pitanja za ministarku Mihajlović, naravno i za gospodu narodne poslanike iz SNS, a koji danas učestvuju u ovoj raspravi.
Prvo pitanje, gospođo Mihajlović, moram da se vratim na to, zamislimo jednu situaciju i to na osnovu sadržine ovog predloga zakona, kažu da je zamišljanje odlika inteligentnih ljudi. Zamislimo situaciju da postoji linijski prevoz Beograd – Niš, gospođo Mihajlović, Bela Palanka – Pirot.
Vi vrlo fino, precizno definišete šta je linijski prevoz i kažete, javni prevoz koji se obavlja na određenoj liniji, određenom učestalošću, pri čemu se putnici ukrcavaju i iskrcavaju, na unapred određenim autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima, i zamislimo da ima taj linijski prevoz da se putuje autobusom, i gospođo Mihajlović, zamislimo šta li misli, o čemu li misli, i kako li se oseća jedan građanin Srbije, građanin sveta, gospođo Mihajlović, kada prođe onim drumom, pored Bele Palanke, moram još jednom da vas podsetim na to kada zna da je taj drum prešao preko jedne velike kulturne vrednosti, preko jednog strašnog kulturnog dobra koje nije konzervirano, gospođo Mihajlović, nije konzervirano i zaštićeno, i nije dozvoljeno da se izmesti i imamo spor između dva zavoda, Republičkog i Niškog, koliko sam ja razumeo oko tog konkretnog slučaja, i poštovana gospodo, sada imamo drum kojim se vrši dodatno tabananje onoga što je zatrpavanje kulturnog dobra.
A kulturna dobra nama nedostaju, poštovana gospodo, gospođo Mihajlović i moramo sa posebnom pažnjom tim problemima, pitanjima i vrednostima da se ophodimo.
Drugo pitanje, predlozi zakona, mislim na ova dva predloga zakona predstavljaju koliko sam ja razumeo jedan opsežan zahvat, i da li biste mogli da nam naznačite, evo danas, u načelnoj raspravi, po kojim principima će materija biti dodatno uređena, posebno po dozvolama, zato što prema ovim predlozima zakona imamo predviđeni veliki broj podzakonskih akata, za koje svi znamo da je sadržinom tih akata moguće relativizovati nešto za šta se utvrdi da je dobro.
Možemo li ovde da dobijemo naznaku nekih principa, na kojima će se zasnivati ta akta?
Treća stvar, vas je gospodin Živković pitao ovde oko jedne aktuelne teme, i molim vas, vi ste rekli da je formirana komisija koja će u roku od 24 sata da istraži stanje onih dve i po hiljade hektara zemlje na Zlatiboru, a prekosutra je amandmanska rasprava, gospođo Mihajlović, molim vas, odmah prekosutra povodom prvog amandmana, da nam kažete šta su nalazi te komisije kako bismo doprineli zaštiti javnog interesa.

Opet ste  me prekinuli, predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani gospodine Verbiću, poštovani gospodine Šuvakov, dobrodošlica i vama, odavno niste bili ovde u Skupštini. Danas, poštovana gospodo, raspravljamo o obrazovanju, o svim podsistemima sistema obrazovanja u našoj Republici. Mi narodni poslanici Nove stranke i u Skupštini zagovaramo jedan stav, da je obrazovni sistem jedan od najvažnijih segmenata države.
Poštovana gospodo, mi smo to zapisali i u jedan program, koji smo nazvali - program transformacije sistema obrazovanja, koji još jednom preporučujem za čitanje i ministru Verbiću i njegovom pomoćniku gospodinu Šuvakovu. Gospodo, još su antički pisci saopštili jednu lepu misao, jednu primerenu misao, da je od svih stvari sa kojima se mlad čovek susreće od malih nogu obrazovanje jedna od najvažnijih. Zato ja mislim da posebnu pažnju, pre svega mi narodni poslanici, treba da usmerimo ka raspravi o obrazovnim predlozima zakona.
Za našu Vladu, poštovana gospodo narodni poslanici, i za ministra Verbića, ministra koji je zadužen za oblast obrazovanja, obrazovanje se, koliko ja primećujem na osnovu njihovog delanja, smatra sporednom stvari. Na obrazovni sistem naš ministar prosvete, koliko ja razumem njegovo delanje i u Skupštini i inače, on na obrazovanje gleda kao na budžetski teret i nepotrebni trošak, poštovana gospodo, a naprednjačka većina u ovoj Narodnoj skupštini, danas i gospodin Orlić, ali vidim i profesor Stojmirović, slede ministra u takvom, po mom sudu, neprimerenom delanju, a evo i dokaza za ovaj moj stav, poštovana gospodo i gospodine Verbiću.
Dakle, Ministarstvo želi raspravu o pripremanju i izdavanju udžbenika i mi smo danas svedoci tome, jer je sadržina ovog Zakona o udžbenicima takva, ali ministar, koliko ja primećujem na osnovu sadržine Predloga zakona o udžbenicima, ne želi raspravu o najvažnijim pitanjima, o sadržaju udžbenika, gospodine Verbiću, o kvalitetu udžbenika, o pedagoškim i taktičkim standardima udžbenika, poštovana gospodo. Sprema se predlog zakona, sprema se za pripremanje i izdavanje, a za najvažnija pitanja za udžbenike za osnovnu i srednju školu, za koja su i roditelji najzainteresovaniji, ministar ovde ne pokazuje interesovanje.
Drugi dokaz. Umesto da se ministar najozbiljnije posveti najvažnijim pitanjima u oblasti obrazovanja, ovde je Predlog zakona o udžbenicima poslužio kao povod za izvesne skandale, poštovana gospodo. Prvo je pre dva meseca povučen jedan predlog zakona, dan uoči zakazane sednice Skupštine o tom predlogu zakona. Nakon toga su lansirane intrigantne priče, poštovana gospodo, o tome da je fizički napad na gospodina Šuvakova u vezi sa povlačenjem tog predloga zakona. Ministre Verbiću, evo, gospodin Šuvakov je tu, odgovorite nam konačno da li su te stvari u vezi, ko je fizički napao gospodina Šuvakova i po čijem nalogu, ministre Verbiću? Ja mislim da je vaša dužnost, kada ste došli danas u Narodnu skupštinu, da nam odgovorite na to pitanje.
Treći dokaz, poštovana gospodo. Imamo Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, a za godinu i tri meseca to je drugi predlog izmene Zakona o visokom obrazovanju. Onaj prvi ticao se tehničkih pitanja, pre svega akreditacije, poštovana gospodo, a ovaj se tiče mogućnosti da se broj rokova, definisanja broja ispitnih rokova prenese sa nivoa sadržine Zakona o visokom obrazovanju i prepusti univerzitetima. To je, poštovana gospodo, odustajanje od odgovornosti. To je odustajanje od ideje da u sistemu visokog obrazovanja u našoj državi imamo jedan red. Mi u Novoj stranci predlažemo pet rokova, januarski, februarski, junski, julski, septembarski, da se na početku godine definiše kalendar ispitnih rokova, da svaki student to zna.
Ministre Verbiću, ja vas molim, kada ste u Skupštini nije primereno da sebe, članice i članove svog tima, pa ni ovu naprednjačku većinu u Narodnoj skupštini branite ćutanjem, ministre Verbiću. Pa, gospodin Živković vam je postavio nekoliko pitanja, a niste odgovorili ni na jedno, osim na pitanje gospodina Orlića koji zastupa u ime SNS-a. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Verbiću, koji se i dalje branite ćutanjem, tri su stvari sada koje želim da saopštim u replici profesoru Stojmiroviću i jednim delom gospodinu Orliću.
Drago mi je da je ova antička misao, koju je zapisao u svom čuvenom delu „Zakoni“ Platon, ostala ovde upamćena među nekim narodnim poslanicima. Platon je rekao da je obrazovanje najvažnija stvar od svih stvari sa kojima se srećemo od malih nogu. Ali, ja sam hteo da kažem ovde, poštovana gospodo, da tu misao u svom delanju ne sledi ministar koji je zadužen za obrazovanje u našoj Republici, pa ni naprednjačka većina koja u takvoj vrsti delanja podržava takvog ministra, poštovana gospodo.
Gospodine Stojmiroviću, nikome ja nisam pretio. Možda sam uneo jedan žar zato što me pitanja obrazovanja uvek posebno interesuju, poštovana gospodo, a naročito kada dođemo do visokog obrazovanja i kada ja, ja mislim sa razlogom, zameram ministru i naprednjačkoj većini koja ga sledi, kada ministar u godini tri meseca nađe vremena da menja jednom Zakon o visokom obrazovanju po pitanjima akreditacije, drugi put po pitanjima broja ispitnih rokova, ali na neprimeren način, ja mislim, a nema vremena da reaguje na poplavu plagijata sa kojima smo suočeni, evo, godinu i po dana. Pa, mi smo mu sugerisali da se ovde usvoji Predlog zakona o dopunama Zakona kojim se usvaja akademska čestitost, poštovana gospodo.
Podneli smo, gospodine Orliću, 31 amandman na Predlog zakona o udžbenicima. Dva amandmana na Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju i jedva čekam, poštovana gospodo, amandmansku raspravu, gospodine Orliću, da detaljno obrazložim svaki od ovih 33 amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i poštovani gosti iz ministarstva, sada ste povredili Poslovnik, gospodine Bečiću, član 103. koji definiše pravo jednog narodnog poslanika, a nas je takvih ovde 250, da reaguje po povredi Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodin Babić se, gospodine Bečiću, javio malo pre da ukaže na to da ste vi povredili član 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji tretira pitanje dostojanstva Narodnih poslanika i dostojanstva Narodne skupštine i umesto, da gospodin Babić objasni kako ste vi to prekršili Poslovnik u članu 107. gospodin Babić je iskoristio ta dva minuta da replicira meni, da obavesti druge narodne poslanike iz drugih poslaničkih klubova i stranaka koje su zastupljene u ovom parlamentu o nekim stvarima, a vaša je obaveza bila, gospodine Bečiću da odmah prekinete gospodina Babića, kada smo svi primetili da on zloupotrebljava pravo iz člana 103. Poslovnika, da upozorite gospodina Babića da to što on radi jeste upravo kršenje člana 107. na koji se pozvao, a to je pitanje dostojanstva Narodne skupštine i ukoliko bi gospodin Babić, gospodine Bečiću, nastavio da krši dostojanstvo Narodne skupštine, da na osnovu članova 109, 110, 111, 112. i 113. gospodine Bečiću, još jednom u ovom sazivu izreknete meru opomene narodnom poslaniku Zoranu Babiću.
Pošto vi to niste uradili, pozivam vas da sada to uradite gospodine Bečiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću, poštovana gospođo Lužanin i poštovani gospodine Šuvakov, povređeni su, gospodine Bečiću, sledeći članovi Poslovnika Narodne skupštine, malo pre dok je govorio gospodin Zoran Babić, članovi 283, 284, 285, 286, 287. i član 288. poštovana gospodo.
To su članovi koji definišu prava i dužnosti Narodnih poslanika, a vaša je obaveza gospodine Bečiću bila da gospodinu Babiću kažete da postoje ti članovi Poslovnika Narodne skupštine i da nije on narodni poslanik koji ovde treba da arbitrira o tome na koji način drugi narodni poslanici vrše svoje dužnosti ili koriste svoja prava u Narodnoj skupštini. Ako vi gospodine Bečiću ipak procenjujete da to jeste gospodin Babić, da mu sugerišete onda da postavi pitanje samom sebi – a gde je 115 poslanika SNS, poštovani gospodine Bečiću, kojih danas u ovom momentu ovde nema, da gospodin Babić kada se obraća režiji, kamermanima RTS, zamoli da se malo taj fokus kamere usmeri ka klupama narodnih poslanika SNS, pa nema ih ovde 17, 18 u ovom trenutku, poštovani gospodine Bečiću, a ukupno ih je 136.
Ja sedim ovde. Tražim dijalog sa gospodinom Verbićem ceo dan. Ni na jedno moje pitanje nije odgovorio. To je pitanje dostojanstva Narodne skupštine i odnosa izvršne vlasti prema zakonodavnoj vlasti. I umesto da na to reaguje gospodin Babić, on se bavi drugim stvarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće iz Ministarstva.

Imam sada jednu zamerku gospođo Gojković na vaše malopređašnje delanje, evo gospodin Janko Veselinović, je ovde, tačno je da je malo ovako u jednoj brzopletosti zaboravio da u jedinicu ubaci svoju karticu, ali ja smatram da je bio red da se narodnom poslaniku Janku Veselinoviću, gospođo predsednice, ipak omogući da obrazloži svoj amandman zato što je njegova želja i namera …

… ali, ja mislim da vredi što trošim evo jedan minut na obrazlaganje toga zašto je možda gospodin Veselinović trebalo da dobije priliku da  obrazloži svoj amandman…

… u sali je gospodin Veselinović, evo vidimo.

E, dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo po devet amandmana na ovaj predlog zakona koji u Narodnoj skupštini, u ime Vlade, brani ministarka Mihajlović.

Poštovana gospodo nijedan od devet amandmana narodnog poslanika Zorana Živkovića i nijedan od mojih devet amandmana, koji su doduše u istovetnom tekstu nije prihvaćen poštovana gospodo i ja moram da saopštim ministarki Mihajlović jedno nezadovoljstvo.

Evo, ovde su čuju neki aplauzi, ali kada je nezadovoljstvo u pitanju poštovana gospodo, ja mislim da nije red, da se na nezadovoljstvo odgovara aplauzima.

Zato ćemo mi pokušati, poštovana gospodo, narodni poslanici, tokom današnje rasprave da ubedimo i ministarku Mihajlović i narodne poslanike, većine ovde, da ipak treba da prihvate naše amandmane.

Naročito želim da napomenem sada ovde jednu stvar kojom se može opisati jedna paradoksalna situacija u kojoj se nalazimo, gde narodni poslanici SNS, gospođo Mihajlović na primer, imaju čestu zamerku zašto vas dvojica poslanika Nove stranke podnosite često amandmane – „briše se“, a onda se desi da neki od tih amandmana budu prihvaćeni …

… da, da sedam minuta.

Dakle, amandmani – briše se budu prihvaćeni gospođo Mihajlović nije to radila, ali jeste guvernerka Narodne banke, da vas obavestim gospođo Mihajlović, gospođa Tabaković prihvatala je naše amandmane – briše se.

Poslanici SNS kažu – nemojte „briše se“ nećemo da prihvatamo, to se prihvati, mi sada podnesemo po devet amandmana gde nijedan nije – briše se, poštovana gospodo. Svi po devet amandmana imaju izvesni tekst koji nije – briše se i onda ministarka ne prihvati takve amandmane.

I evo ja sada samo hoću da pokažem ovde tu jednu paradoksalnu situaciju, jednu kontradiktornu situaciju u kojoj se nalaze, pre svega, narodni poslanici SNS i verujem da to nije laka situacija u našoj Narodnoj skupštini, kada se narodni poslanici SNS suoče sa njom.

Evo da pokažem kako sam ja nezadovoljan, na primer, ovim neprihvatanjem amandmana na član 3. Predloga zakona. Naš amandman poštovana gospodo, ja mislim da je to jasno svima koji su čitali naše amandmane, a ja verujem da nakon godinu i dva meseca imamo ustaljenu praksu da i poslanici SNS čitaju temeljno naše amandmane i ove – briše se, a i ove koje imamo danas, a koji nisu – briše se, gde mi predlažemo dve izmene.

Jedna izmena tiče se promene jednog termina, dakle, umesto - pojmovi, da koristimo termin- definicije i onda imamo predlog da se promeni sadržina tačke 1.

E sad, u ime Ministarstva ministarka Mihajlović nama je odgovorila zašto ne može da se prihvati termin – definicije, umesto termina – pojmovi i tu je rečeno – amandman se ne prihvata iz razloga što se u zakonima i drugim propisima iz oblasti saobraćaja, za označavanje pojmova koristi formulacija korišćena u Predlogu zakona. Prihvatanjem predloženog amandmana bi se bez opravdanog razloga napustila korišćena nomotehnika.

Ja tu imam jedan kontraargument. Moguće je da postoji pristup koji podrazumeva da u ovoj oblasti koja se tiče saobraćaja, ljudi primenjuju uvek ovaj termin, ovaj pojam sada ovde, ali ja bih onda mogao da kažem – pa čekajte poštovana gospodo, mi imamo mnoštvo zakona koji usvajamo u Narodnoj skupštini, pa se ipak koriste neki drugi termini kao što je termin, na primer – definisanje pojedinih izraza ili značenje pojedinih izraza.

Ja smatram da pozivanje na nomotehniku da bi onda moglo da nas usmeri ka jednoj protivurečnosti između različitih zakonskih rešenja, u okviru različitih oblasti. Pa bi neko mogao onda da zameri na tome, da ova Vlada prilikom predlaganja zakona saopštava jednu protivurečnost u pogledu pristupa korišćenja izvesnim terminima.

Ono što je meni, gospođo Mihajlović, možda još zanimljivije ovde jeste što u vašem odgovoru nema intervencije na drugi deo našeg amandmana.

U drugom delu našeg amandmana mi smo predložili da se menja sadržina tačke 1. u okviru člana 3. Predloga zakona. I naš predlog je sledeći, da tačka 1. glasi - Bezbednosna preporuka je predlog Centra za istraživanje nesreća na osnovu informacija dobijenih u istrazi u svrhu sprečavanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju“.

Sada je meni veoma važno, ja mislim, da bismo imali jedan red i u našoj raspravi ovde i jedno uzajamno poštovanje, da čujemo zašto sadržina tačke 1. kako smo mi predložili, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine i poštovana gospođo Mihajlović, nije prihvaćen.

Nismo dobili argumentaciju zašto to nije prihvaćeno, pa očekujem da sada tokom rasprave čujemo zašto nije, pa možda i mi prihvatimo to obrazloženje, poštovana predsednice Narodne skupštine i poštovana gospođo Mihajlović. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, i poštovana gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz ministarstva, dve su stvari koje želim sada da kažem u replici uvaženom narodnom poslaniku i profesoru marku Atlagiću.

Poštovana gospodo, naravno da postoje razlike između značenja pojedinih termina. Kada mi kažemo „pojam“, kada kažemo „termin“, kada kažemo „definicija“, naravno da su to sve različiti termini, ali ja preporučujem profesoru Atlagiću naravno da se drži i logike i udžbenika koji se tiču logike, ali pre svega u osnovi, poštovana gospodo i rečnika srpskog jezika koji mi ovde obilato koristimo u Narodnoj skupštini, mi iz opozicije, ali profesore Atlagiću, ne rečnika iz šezdesetih godina koji sada postavljate na svoj sto. Evo, profesor Atlagić sada postavlja tomove rečnika iz šezdesetih godina. Od šezdesetih godina prošlog veka, prošlo je više od pola veka, poštovana gospodo, i jezik se menja, značenja se menjaju.

Evo, u rečniku iz 2007. godine, Matice srpske, poštovana gospodo, lepo piše: Definicija – tumačenje, odnosno značenje nekog pojma; i mi smo veoma precizno hteli da sugerišemo gospođi Mihajlović šta treba da se nađe u članu 3. ovog Predloga zakona, a koristeći se i rečnikom, ali i udžbenicima koji se tiču logike, poštovana gospodo.

Kada se tiče ovog dela o vinogradarstvu, ja verujem da bi narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću malo bila jedna sednica, gospodine Atlagiću, da malo drži predavanja o toj oblasti, pa kada bude to neka tema, ja predlažem da se povede i neka ozbiljna rasprava.

Gospođu Mihajlović molim ipak i to je druga napomena, da odgovori na ovaj drugi deo, tačka 1. zašto to nije prihvaćeno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće iz Ministarstva, sada ću, u pokušaju da obrazložim zašto je neophodno da se prihvati ovaj amandman, samo da se nadovežem na ono što je malo pre rekao gospodin Blagoje Bradić.

Gospođo Mihajlović, smatram da treba ovde da posebnu pažnju usmerite i kao ovom našem amandmanu, jer i naš predlog je da u članu 6. stav 2. imamo ovaj dodatak. Dakle, da piše: „Glavnog istražitelja postavlja Vlada na period od pet godina, nakon okončanog javnog konkursa u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.“

Saglasan sam da ste vi u pravu kada ste stavili ovaj uput u obrazloženju, da se amandman ne prihvata sada zato što je način izbora rukovodioca uređen Zakonom o državnim službenicima. A zašto onda u tom stavu, gospođo Mihajlović, samo nismo stavili - ovo će sve da se uradi na osnovu sadržine Zakona o državnim službenicima?

Smatram da je veoma važno da u uslovima u kojima smo naglasimo značaj tog konkursa i posebno, gospođo Mihajlović, i šta bi tu smetalo da se mi dogovorimo oko toga ovde i posebno ovo - u skladu sa najvišim međunarodnim standardima? To nije u suprotnosti sa bilo kojim zakonom, to je naglašavanje nečega što je važno i to bi značilo, gospođo Mihajlović, ne prihvatanje ovog pristupa koji zajednički danas celo jutro zagovaraju prof. Atlagić i gospodin Orlić.

Kada, na primer, kažu – ako se gospodin Pavićević poziva na novo izdanje rečnika, ne znači da je to novo bolje od onoga što je staro. Pa, gospođo Mihajlović, moramo da se pridržavamo postojećih pravila, šta god mislili o njima. To bi bilo kao da ja, misleći da neki zakon nije dobar, idem sada po Srbiji i govorim ljudima – nemojmo da poštujemo usvojene zakone. Pa, na šta bi to ličilo, poštovana gospodo i gospodine Orliću i gospodine Atlagiću? Moramo da poštujemo usvojena pravila.