Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće iz Ministarstva, smatram da je malopre povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine tokom govora narodnog poslanika gospodina Vladimira Đukanovića, koji je dve stvari ovde saopštio, ja mislim, koje nisu bile primerene parlamentarnoj debati, poštovana predsednice Narodne skupštine, a na šta vi niste reagovali tokom dva minuta koliko je trajao govor gospodina Đukanovića.
Gospodin Đukanović je ovde najpre osporavao jedno pravo jednog narodnog poslanika, u ovom slučaju gospodina Janka Veselinovića, da Janko Veselinović na predloge zakona priprema, poštovana gospodo, obrazlaže amandmane i da o njima raspravlja tokom sednice Narodne skupštine. Gospodin Đukanović se osetio pozvanim da meri ko ovde ima pravo da podnosi amandmane, poštovana predsednice. Pa, svi imamo pravo, i gospodin Đukanović ima pravo, pa što nije podneo amandmane? Ja bih se zabrinuo da sam na mestu gospođe Mihajlović, da njen Predlog zakona, koja je u ime Vlade ovde predstavljena kao evrofanatik, brani jedan eurofob …

Druga stvar, gospođo Gojković, gospodin Đukanović je upotrebio sledeće reči da opiše pripremu amandmana jednog narodnog poslanika. Ovako je rekao – ovo kao da je nogom pisano.
Poštovana predsednice, mislim da je bilo neophodno da vi intervenišete na takve reči koje je za delanje jednog od nas 250 u Narodnoj skupštini upotrebio jedan od nas, narodni poslanik SNS gospodin Đukanović. Molim vas da sada, ako niste na vreme, ukažete gospodinu Đukanoviću da je to bilo neprimereno, nepoštovanje dostojanstva Skupštine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz ministarstva, dve su stvari koje želim da saopštim povodom našeg amandmana na ovaj član Predloga zakona.
Najpre, gospođo Mihajlović, pozvali smo se, kao što ste sigurno vi pročitali, na član 3. Čikaške konvencije o civilnom vazduhoplovstvu, gde se kaže – Ako civilni vazduhoplov prevozi vojnu opremu, onda se on smatra državnim vazduhoplovom, u smislu sadržine člana 3. Čikaške konvencije.
Vi ste nama odbili amandman, niste prihvatili amandman i obrazložili da bi prihvatanjem amandmana došlo do proširenja nadležnosti centra na tu vrstu vazduhoplova koja nije obuhvaćena izvorima prava EU. Onda po logici stvari zaključujem da izvori prava EU u ovom slučaju, po vašem tumačenju, mogli bi da budu u neskladu sa onim što je u ovoj oblasti sadržina člana 3. Čikaške konvencije. Zaista to ne mogu da razumem.
Druga stvar, gospođo Mihajlović, mislim jednako važna ili još važnija, vi ste danas, tokom naše rasprave ovde, upravo u razgovoru sa jednom narodnom poslanicom u Skupštini rekli – pa, kako drugačije da radimo nego po zakonu? Pazite, gospođo Mihajlović, to je, naravno, jedna dobra poruka, ali je neophodno u svom delanju da se pridržavamo velikih poruka.
Mi pokušavamo već sat i po vremena ovde da vam ukažemo na to da ovakav Predlog zakona u pojedinim delovima nije moguć, gospođo Mihajlović, bez promene Zakona o ministarstvima. To znači da ako se usvoji ovaj Predlog zakona danas, to će biti u suprotnosti sa onim što ste vi proklamovali jutros – kako drugačije nego po zakonu.
Što je još važnije, suprotno onome što je sadržina člana 3. Ustava naše Republike, a sadržina člana 3. Ustava naše Republike tiče se osnovne pretpostavke našeg Ustava, a to je vladavina prava, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz Ministarstva, dve su stvari koje sada želim da saopštim u replici uvaženoj narodnoj poslanici, gospođi Vlahović.
Najpre, zahvalan sam gospođi Vlahović na onom delu njenog govora u kojem je pohvalila to što smo mi narodni poslanici Nove stranke najaktivniji narodi poslanici u ovom sazivu Narodne skupštine, poštovana gospodo. I ne samo to, nego sam zahvalan i na tome što je gospođa Vlahović pohvalila to što smo mi najaktivniji u raspravama, u podnošenju amandmana i što je podsetila sve nas narodne poslanike ovde da je od ukupnog broja podnetih amandmana narodnih poslanika Nove stranke, gospodina Zorana Živkovića i mene, do sada, za ovih godinu i dva meseca, prihvaćeno 6,5%, poštovana gospodo.
Ja uvek pravim izvesnu vrstu analogije sa podrškom u biračkom telu i dolazim, po svojoj analogiji, po svojoj jednoj logici, do zaključka da je bilo dovoljno godinu i dva meseca intenzivnog, posvećenog, upornog rada u Narodnoj skupštini da Nova stranka u biračkom telu u našoj Republici ima podršku od 6,5%.
Podsećam sve narodne poslanike ovde i gospodina Neđa Jovanovića, koji sa pažnjom, ja vidim, prati tok, da naš cilj nije da se zadržimo na ovih 6,5%, da čuje i gospođa Vlahović, naravno i ministarka Mihajlović, nego da je naša ideja, gospodo, da imamo 20% podrške u biračkom telu nakon sledećih parlamentarnih izbora.
Druga stvar, da i gospođa Vlahović i gospodin Orlić i gospođa Mihajlović čuju da je ključni naš argument za ovaj amandman pridržavanje načela vladavine prava. Kako to da narodni poslanici SNS-a ne reaguju na jedan atak na vladavinu prava, poštovana gospodo? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz Ministarstva, mi smo podneli amandman i na ovaj član Predloga zakona i ja sam pažljivo slušao danas i ministarku Mihajlović, čitao obrazloženje i odgovor ministarke Mihajlović je da svako ima pravo na svoju iluziju. To je danas ministarka Mihajlović poručila i u toku naše rasprave na amandmanskoj sednici povodom ovoga Predloga zakona.
Neophodno je, poštovani gospodine Bečiću, da ministarki Mihajlović, preporučim ovim povodom našeg amandmana na ovaj član Predloga zakona za čitanje jednu knjigu. Nemam sada primerak ovde, ja bih inače poklonio tu knjigu gospođi Mihajlović, ali preporučujem za čitanje, autor je Džon Plamenac, jedan od najvećih političkih teoretičara, predavač na Univerzitetu u Oksfordu, poštovana gospodo, napisao je delo, gospođo Mihajlović, „Demokratija i iluzija“, poštovana gospodo.
U tom delu, gospođo Mihajlović gospodin Plamenac, profesor Plamenac, analizira izvesne sumnje u demokratiji, a ja vidim da je i vaše učešće u raspravi danas na tom tragu, čim atakujete na vladavinu prava, gospođo Mihajlović. On analizira sumnje u demokratiju, koje su argumentovali najpre utilitaristi, poštovana gospodo, potom anrhomarksisti, potom predstavnici akademskog napada na demokratiju, kao što su bili Mihel, Spareto, Moska, a onda analizira izvesne ideje o demokratiji drugih pisaca, kao što je Šum Peter.

Ja mislim, gospođo Mihajlović, da bi čitanjem i ovakvog štiva, sigurno svi mi doprineli kvalitetnijoj raspravi i ovom Predlogu zakona, pa kada se pominje iluzija u vezi sa demokratijom, ja mislim da relevantnu literaturu da pominjemo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući i današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz ministarstva, nisam hteo da se javljam prethodno po Poslovniku, ali ću sada pokušati da obrazlažući ovaj amandman ukažem predsedavajućem, gospodinu Bečiću da zaista nije primereno da reaguje afirmativno na predloge narodnih poslanika koji sugerišu da ne koristimo literaturu kao deo pripreme za učešće na raspravi na sednici Narodne skupštine.
Pa podrazumeva se, poštovana gospodo, gospodine Bečiću, kada ministarka pomene iluzije i ona meni u amandmanu … (Isključen mikrofon.)

Dobro.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući i današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz ministarstva, primećujem, gospodine Bečiću, da traju intenzivne konsultacije oko obrazloženja za naš amandman na ovaj član …

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz Ministarstva, smatram da smo imali priliku, ako nije bilo možda vremena za neke narodne poslanike da pročitaju obrazloženje za prihvatanje ovog amandmana na član 23, da smo u nastupima gospođe Čomić i gospodina Živkovića imali dodatnih argumenata gospođe Mihajlović da se razmisli o prihvatanju ovog amandmana ili da se možda dodatno pojasni zašto vi smatrate da ovaj amandman ne treba da se prihvati.
Naravno, ključna argumentacija, po mom sudu, tiče se dve važne linije preko kojih posmatramo sada ovaj predlog zakona. Jedna linija tiče se člana 3. Ustava, jer smo videli i uverili se u to tokom današnje rasprave i povodom ovog amandmana da imamo problema sa koncepcijom vladavine zakona, odnosno vladavine prava, sada se uveravamo u to, evo i povodom rasprave o ovom amandmanu.
Ona druga važna linija, preko koje možemo da pratimo sadržinu ovog predloga zakona, odnosi se na tu jednu hitnost, brzinu, preko koje je Predlog zakona došao u Skupštinu i veoma brzo postao deo dnevnog reda jedne sednice Narodne skupštine, a sada primećujemo da ima mnogo razloga …
(Zoran Babić, s mesta: Istražna komisija!)

Istražna komisija, gospodine Babiću. Tako je, istražna komisija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće iz Ministarstva, poštovani gospodine Bečiću, ovo je pretposlednji amandman, osmi, koji sam ja podneo na ovaj Predlog zakona u istovetnom tekstu, kao što je to uradio i gospodin Zoran Živković.
Gospođa Mihajlović nije prihvatila ovaj amandman i ja sam najavio i jutros na sednici Odbora, poštovana gospodo, da je neophodno da prisustvo gospođe Mihajlović ovde iskoristim da argumentujem jednu stvar preko jedne knjige, poštovana gospodo. Nadam se, gospodine Bečiću, da gospodin Babić nema ništa protiv knjige, da gospođa Mihajlović nema ništa protiv knjige i da i vi nemate ništa protiv knjige i da u dva minuta, na koje imam pravo, mogu valjda da ukažem na relevantnu knjigu na osnovu koje sam se pripremao za ovu sednicu Skupštine, poštovana gospodo.
(Zoran Babić, s mesta: Istražna komisija!)
Evo, gospodin Babić ima nešto protiv knjige. Gospodine Babiću, evo knjige. Gospodine Bečiću, gospođo Mihajlović, vi ste pročitali jednu knjigu koju sam vam poklonio, danas sam vam predstavio još jednu, a povodom ovog amandmana, gospođo Mihajlović, evo jedna važna knjiga. Naziv knjige „Rano hrišćanstvo od Isusa do Hrista“, autor, čuveni sociolog religije kod nas, profesor na Filozofskom fakultetu, profesor Milan Vukomanović. A ključna reč, gospođo Mihajlović, za razumevanje, ja mislim i vašeg delanja i ovog predloga zakona i zbog čega je ova knjiga važna, jeste zatrpavanje ranohrišćanske bazilike, koja se tiče i naše rasprave danas, poštovana gospodo. Nije konzervirana, gospođo Mihajlović.

Arheološki materijal nije zaštićen gospodine Bečiću…

… nije dozvoljeno da se izmesti ta bazilika i ne mogu da dozvolim da vi danas dođete u Skupštinu, a da ne posvetimo makar dva minuta toj veoma važnoj i aktuelnoj temi. (Isključen mikrofon) Knjige su uvek važne, gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz Ministarstva, od prvog dana mog delanja u ovoj Narodnoj skupštini, pa do dana današnjeg, a to ću nastaviti i dalje da radim, trudim se da svojim delanjem isključivo doprinosim dostojanstvu, kako narodnih poslanika ovde, tako i Narodne skupštine, kao, da ponovim još jednom, centralne političke institucije u našem političkom sistemu, poštovana gospodo, institucije koja zaslužuje da je opišemo kao svetilište političkog života.
U tom svetilištu političkog života, poštovana gospodo, kada nas se pojavi kao gošća ministarka da dolazi da obrazlaže jedan predlog zakona, a da tim predlogom zakona kao i nekim prethodnim koje je branila ovde doprinosi urušavanju kulturnih dobara, (isključen mikrofon) a zatrpavanje rano hrišćanske bazilike jeste to, poštovana gospod narodni poslanici, pa to je narušavanje dostojanstva Narodne skupštine, gospodine Babiću. I, ne možete vi meni da zamerite što ja koristim priliku da kada je ministarka tu kontrolišem rad članova Vlade, pa to je valjda deo funkcije našeg zakonodavnog tela, da kontrolišemo svakog člana Vlade i predsednika Vlade. To je dostojanstvo Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, glasaćemo, naravno, i mi, narodni poslanici Nove stranke, za usvajanje sva tri zakona o potvrđivanju sva tri ugovora i to između Republike Srbije i Republike Turske o izručenju, između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima.
Vidim jedno zadovoljstvo kod gospodina Selakovića, budući da nije česta situacija da opozicija glasa za predloge koje on brani u ime Vlade Republike Srbije u našoj Narodnoj skupštini.
Imam sada jednu dodatnu napomenu za ministra Selakovića i jedno, a možda i dva pitanja, ministre.
Prva napomena, ministar je poznat, mislim, kao član Vlade koji insistira na preciznosti, na jednoj pažljivoj upotrebi jezika itd, a desila mu se danas, mislim, jedna omaška prilikom predstavljanja sadržine jednog od ovih ugovora, kada je ministar Selaković rekao da se potpisao i ovde treba da se usvoji ugovor između Republike Srpske i Republike Turske. Čisto zbog preciznost, gospodine Selakoviću, molim vas da kažete da je to bila jedna vrsta omaške, lapsusa. Pojaviće se neki istraživači, poštovana gospodo, u narednim godinama, čitaće stenografske beleške i možda će neko da bude ponesen ovim tragom i da ko zna kakve političke zaključke izvede, gospodine Selakoviću. Mislim da to ne treba ovde da bude i da, naravno, ovo priznanje da je to jedan lapsus, gde mislim da ne bi trebalo da bude nikakve dileme, zapravo bude ukazivanje i na značaj i značenje koje naša Narodna skupština ima u našem ustavnom sistemu. To je bila jedna napomena ministre Selakoviću.
Imam jedno pitanje, od 8. avgusta 2014. godine, poštovana gospodo i poštovani ministre, u proceduri ovde u Skupštini nalaze se dva predloga zakona koje je u Skupštinu poslala Vlada Republike Srbije, 8. avgust 2014. godine. Jedno je predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom veću tužilaca i drugo je predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom savetu sudstva.
Ministre Selakoviću, prošlo je skoro 12 meseci od kada ste poslali te predloge u Skupštinu, a obrazložili ste slanje tih predloga realizacijom akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa 2018. Ministre pitam vas – kako to da za ovih skoro 12 meseci nemamo inicijativu Vlade da se u periodu vanrednih zasedanja na primer razgovara o ta dva veoma važna predloga zakona.