Poštovane dame i gospodo, gospodin Živković je dao jedan uvod u kontekst amandmana koje smo mi podneli na ovaj Predlog zakona i ja bih hteo da vam kažem, ovako što bi se reklo direktno u lice, ministre Sertiću, da svojim delanjem, evo ovde u Narodnoj skupštini, vi simbolizujete kontinuitet jedne loše prakse, Vlade, čiji ste član.
Pa još nismo zaboravili poštovana gospodo ni sadržinu Zakona o privrednim komorama o kojem smo takođe ovde satima raspravljali. Objašnjavali da ne treba da se uvodi obavezna članarina za članove Privredne komore i niko ne zna koliko je nedelja prošlo, a vi ste ministre Sertiću poslali još jedan veoma loš zakonodavni projekat.
Evo poštovana gospodo, na primeru našeg amandmana na član 1. ovog zakona, da pokažem ovu svoju tvrdnju i argumentaciju da ponudim za nju. Članom 1. predviđa se sledeće – definiše se predmet zakona i tamo piše – ovim zakonom uređuje se pravni položaj javnih preduzeća, drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njihov položaj. Ko čita sadržinu člana 1. odmah se pita – čemu služe ta javna preduzeća inače i kako će se pravno urediti njihov položaj u našem sistemu?
Poštovana gospodo, na osnovu sistema ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja koje zagovaramo mi, narodni poslanici Nove stranke u Narodnoj skupštini, mislim da je jasno da javna preduzeća i neke druge organizacije treba da postoje samo onda u retkim situacijama, ministre Sertiću, kada se tržišnim mehanizma nikako ne mogu obezbediti uslovi poslovanja privatnih kompanija koje bi mogle da ostvaruju profit.
Dakle, nema interesovanja, nema interesa za takvo delanje, budući da postoje neke oblasti, postoje neke teme koje su važne za naš zajednički život u našoj političkoj zajednici, a da nema tržišnog interesa da se neko bavi time, formiraju se neka vrsta preduzeća koja se bave tim. Šta ja onda zaključujem? To mora da bude neko pitanje kome mi posvećujemo primerenu pažnju, ministre Sertiću, na ozbiljni način pristupamo raspravi o tim pitanjima.
Šta mi imamo ovde poštovana gospodo i ministre Sertiću, pravo da vam kažem, ja više zameram svojim kolegama narodnim poslanicima na jednom poniznom odnosu prema Vladi Srbije, kada pristaju na to, da imamo ministre Sertiću noćne sednice o ovakvoj jednoj stvari, koja je veoma važna stvar. Ja sam prvi put narodni poslanik, poštovana gospodo, ali sam malo pitao, malo sam pitao iskusnije narodne poslanike.
Ministre Sertiću, da li je ikada bilo da sednica Narodne skupštine počinje u sedam sati? Nikada, rekli su mi da je ovo prvi put, trajala je do ponoći, trajala je do zore. Ja sam ovde ostajao do zore, ali da počinje u noćnim satima, niko od ovih iskusnijih političara nije mogao da se seti da je to bilo, a onda ministar Sertić, poštovana predsednice nama napiše u obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi za predloženi amandman.
Poštovana gospodo, predsednice Gojković, na dve stranice mi obrazložili ministru Sertiću zašto je neophodno da izbriše ovaj član i sve naredne članove ovog Predloga zakona. Na dve stranice. Evo je prva stranica, evo je poštovana gospodo druga stranica, a ministar Sertić, gospođo predsednice, nama odgovara – da nismo ponudili ni obrazloženje za prihvatanje našeg amandmana i da budući da nema obrazloženja, da ne može onda da prihvati naš amandman. Pa, evo obrazloženja gospodine Sertiću.
Na osnovu ove dve stranice, ja ću na ovoj noćnoj sednici poštovana predsednice, da argumentujem svaki naš amandman do poslednjeg člana ovog Predloga zakona. Ako treba do zore, do zore. Sutra do podneva, do podneva, do četvrtka u četiri kada Vlada dolazi da odgovara na naša pitanja, do četvrtka u četiri kada bi Vlada po pravilima trebala da dođe da odgovara na naša pitanja, a ne dolazi, poštovana gospodo. Ovo je bio uvod. Očekujem odgovor gospodina Sertića.