Poštovane dame i gospodo, za devet sati naše rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o javnim preduzećima, ja mislim da više nema dileme za bilo koga da je snaga argumenta, ministre Sertiću i poštovane kolege i koleginice, na našoj strani.

Argumentacija narodnih poslanika Srpske napredne stranke svodi se na dosetke koje su nekada i intelektualno dobro pripremljene, ali se ne tiču argumentacije za stav povodom sadržine bilo kog člana ovog Predloga zakona.

Ja sam uvek raspoložen, poštovana gospodo, za jednu raspravu koja se temelji na argumentima, a ne na dosetkama. Dosetke mogu nekada ulepšaju, da ukrase, da …

Hvala vam, gospodine Arsiću, i na ovom čestitanju za ovu moju borbu na pohvalama. Naravno, sada ću da iskoristim ovo vreme da ponudim još jedan argument za svoju tvrdnju da se ovim predlogom zakona učvršćuje partokratija.

Evo, ovaj član svojom sadržinom ukazuje na jednu tešku arbitrarnost kao karakteristiku onih ljudi koji treba da nose proces izbora direktora. Dakle, arbitrarnost.

Poštovana gospodo, pa da li arbitrarnost koja može uvek da nas usmeri ka nekoj samovolji treba da bude jedan element preko koga se na primer definiše proces izbora direktora. Ja nisam za to. Kada primetim da to postaje jedna ključna karakteristika, nužno je da reagujem ovde. I ne samo arbitrarnost, nego jedan teški populizam koji prati rad ove Vlade.

Inače što se tiče cenzusa, Nova stranka je na današnji dan na …

Poštovane dame i gospodo, u osnovi sadržine člana 42. Predloga zakona o javnim preduzećima, stoji jedan stav, da se Vlada bira da sprovodi vlast.

Nema nikakve dileme oko toga i u postupku imenovanja direktora, ovaj stav je u potpunosti primenjen, ali poštovana gospodo, kada mi kažemo da se Vlada bira da sprovodi vlast, to onda ne znači, kao što je gospodin Arsić rekao, a gospodin Sertić sledi tu logiku, da Vlada može da radi šta hoće, mimo bilo kakvih mehanizama kontrole.

Jer kada se kaže vlast, u Ustavu naše Republike piše u članu 3. gospodine Sertiću, uređenje čega? Vlasti, poštovana gospodo, počiva na podeli vlasti i to na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. To znači, poštovana gospodo, da osvajanje vlasti ne znači, apsolutizam, to ne znači da ti radiš sve, a u osnovi sadržine ovog člana stoji upravo to.

Evo, stav 3. evo na primer od stava 3. ovoga člana da potvrdim, piše – kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da podnese zahtev za uvid u konkursnu dokumentaciju, ali nema pravo ni na kakvu žalbu, jer u prethodnom članu piše – akt o imenovanju direktora konačan je.

To imam i jezičku zamerku, gospodine Sertiću. To bi bilo kao da kažemo - Narodna skupština Republike Srbije zakonodavno telo je. Opet bi bilo primerenije da kažemo - Narodna skupština Republike Srbije je zakonodavno telo kao što akt o imenovanju direktora je konačan, ali ja nisam ni za to. Zbog toga smo podneli amandman – briše se, jer nam se čini da ova naša argumentacija ide kontra partokratiji koja se učvršćuje i sadržinom ovog člana, ovog Predloga zakona. Ne nailazim na kontra argumentaciju. Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo reklamiram povrede članova 161. do 166.

Gospodine Bečiću, ja verujem da ste i vi saglasni, da bez prisutnog ministra ne možemo da razgovaramo i molim vas da date pauzu na osnovu članova 101. i 112. dok se ministar Sertić ne vrati, jer jedini on može da da sud konačni o našim amandmanima, sada u ime Vlade i verujem da je to očigledno.

Molim vas, pauza, da se pridržavamo Poslovnika, zakona i Ustava.

Poštovane dame i gospodo, zbog neregularnih uslova odvijanja ove sednice, nepoštovanja pravila i procedura…

(Zoran Živković dobacuje po izlasku iz sale: i pijanog potpredsednika.)

… mi narodni poslanici Nove stranke više nećemo učestvovati u ovoj noćnoj sednici Narodne skupštine.

Poštovane dame i gospodo, uvažena predsednice Narodne skupštine, ja reklamiram član 27. Poslovnika i predlažem vama, predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković da uložite svoj lični autoritet i autoritet koji vam daje institucija čiji ste predsednik, odnosno predsednica, da utičete na potpredsednika Narodne skupštine gospodina Bečića, na članice i članove Vlade da se povuče zahtev da se na ovoj vanrednoj sednici Narodne skupštine od 14 predloženih zakona raspravlja u okviru jedne samo tačke dnevnog reda, poštovana predsednice Narodne skupštine, budući da rešenja do kojih sam ja stigao čitajući ove predloge zakona nisu međusobno uslovljena, kao što nam je u svom dopisu poslao potpredsednik Narodne skupštine gospodin Bečić.
Budući da, ja mislim, rešenja, na primer, u Predlogu zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara“ Smederevo i rešenja iz Predloga zakona o javnom zdravlju ili Predloga zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesnih, nisu međusobno uslovljena, a da nam uz to potpredsednik Bečić nije ni objasnio, niti argumentovao kako je on došao do toga da on smatra da jesu međusobno uslovljena, ja vas pozivam predsednice Narodne skupštine da svojim ličnim autoritetom i autoritetom koji vam daje institucija, predsednice Narodne skupštine, utičete na naše gošće, goste, na potpredsednika Bečića da se povuče ovaj zahtev, jer u suprotnom mi ćemo biti prinuđeni da u ovoj raspravi idemo amandmanski član po član čitajući, objašnjavajući, kako bi svi građani čuli da ova rešenja nisu međusobno uslovljena.

Poštovane dame i gospodo, amandman koji smo mi, narodni poslanici Nove stranke, podneli na član 1. ovoga Predloga zakona, jedan je od osam amandmana koje smo ukupno podneli na zakonodavne projekte o kojima danas raspravljamo u našoj amandmanskoj raspravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. nije jedan od prihvaćenih amandmana, ali je od osam ukupno podnetih amandmana, Vlada prihvatila jedan amandman nas, narodnih poslanika Nove stranke.

Poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, ja ne znam koliko ste vi upućeni u našu praksu ovde, ali praksa koju smo ustanovili mi, narodni poslanici Nove stranke, je da povodom našeg prvog amandmana o kome se raspravlja, uvek saopštimo jedan širi okvir oko toga kakvo je stanje naših amandmana koje smo podneli u ovih godinu i devet meseci, koliko je amandmana od ukupnog broja podnetih prihvaćeno, to prenosimo u izvesne procente i onda organizujemo jednu ozbiljnu raspravu.

Dakle, za ovih godinu i devet meseci, gospođo Bogosavljević Bošković i dame i gospodo narodni poslanici, mi, narodni poslanici Nove stranke, podneli smo ukupno 1.981 amandman. Po broju podnetih amandmana, mi smo šampioni srpskog parlamentarizma, ne samo u ovom sazivu, nego u istoriji našeg parlamentarizma, poštovana gospodo. Od ovog broja podnetih amandmana, 1.981, prihvaćeno je, gospođo Bogosavljević Bošković, 197 amandmana. Evo, da čuju i uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, kada se ovi brojevi pretoče u procente, to znači da je za ovih godinu i devet meseci, od ukupnog broja podnetih amandmana, prihvaćeno 9,94% amandmana nas, narodnih poslanika Nove stranke.

Gospođo Bogosavljević Bošković, vi dolazite sa Poljoprivrednog fakulteta, vi tamo držite nastavu, predajete studentkinjama i studentima, ja dolazim sa Fakulteta političkih nauka. Neki od nas sa političkih nauka prave neke analogije povodom ovih procenata. Ja, na primer, pravim ovu analogiju – 9,94% prihvaćenih amandmana za mene znači da je Nova stranka za ovih godinu i devet meseci, da čuju gospoda, dobila podršku građana od 9,94%, poštovana gospodo. To je, naravno, za čestitku, za aplauz, za pohvalu, gospođo predsednice.

Odmah sada, ali moram jedan uvod, moram malo šire da priđem ovome amandmanu, poštovana gospodo, jer 9,94% podrške Novoj stranci je naša startna pozicija na vanrednim parlamentarnim izborima ako sami idemo na izbore, poštovana gospodo. To je za mene veliki rezultat, veliko ostvarenje za ovih godinu i devet meseci.

Poštovana gospodo, žao mi je što amandman na član 1. nije prihvaćen, jer je trebalo da bude prihvaćen. Ja ću sada da argumentujem, gospođo Bogosavljević Bošković, zašto je ovaj amandman trebalo da bude prihvaćen i budući da mi se čini da vi nemate argumentaciju za neprihvatanje, ja zaključujem, po jednoj logici stvari, da ste vi ipak bili upućeni u ove moje analogije, u ove procente, i da ste odlučili da ne prihvatite ovaj amandman, samo da biste smanjili skor i uspešnost nas, poslanika Nove stranke. Evo o čemu se radi, poštovana predsednice i uvažena gospođo Bogosavljević Bošković.

Mi smo predložili da se u članu 1, kojim se menja član 3. u novoj tački 33a) menja podtačka 3) i da u toj podtački, umesto sintagme: „javne politike“, stavimo kovanicu: „praktične politike“. Zašto, poštovana gospodo? Zato što se ovde radi o prevodu jedne reči sa engleskog jezika, koja na engleskom jeziku glasi – polisi. Mi u našem jeziku nemamo adekvatni prevod te reči. Najčešće se koristi termin – politika. Ali, termin „politika“ ima različite konotacije u našem narodu, kod naših građana, imamo različite pristupe oko toga kako ko vidi politiku. Neko može da se vrati čak i u ono antičko vreme, Aristotelovsko poimanje politike, pa da kaže da se politika tiče organizacije zajedničkog života ljudi na određenoj teritoriji. Ovi koji su malo skloniji ovim malo modernijim vremenima, oni će da se vežu za Makijavelija, pa će da kažu – politika je hladna tehnika upravljanja ljudima, itd, itd. Ali, ovaj termin – polisi, on nas usmerava, poštovana gospodo, ka nekom predlogu, konkretnom predlogu kako da se reši neki problem u nekoj oblasti.

Gospođo Bogosavljević Bošković, mi smo smatrali, a ja sam tu malo čitao i tekstove gospodina Ivana Klajna, koji se bavi ovim stvarima, stvarima jezika, pitanjima reči i kako koristimo neke reči, i ja sam zaključio, zajedno sa gospodinom Zoranom Živkovićem, da je najbolje da ovaj termin – polisi, prevedemo kao – praktična politika. Dakle, reč je o jednom predlogu praktične politike.

Nama je ministarka Bogosavljević Bošković, poštovana gospodo, odgovorila ovako – Amandman se ne prihvata iz razloga što je u dodatoj tački u potpunosti preneta definicija informacije o životnoj sredini iz direktive te i te, o dostupnosti javnosti informacija o životnoj sredini. Pa, saglasni smo, gospođo Bogosavljević Bošković, ali, ovde je reč o tome kako prevodimo neku stranu reč, koja sada dobija priznanje kroz našu zakonodavnu aktivnost.

Gospođo Bogosavljević Bošković, ja apelujem sada i na vaš akademski integritet, na ovaj deo vaše profesije koji se tiče rada na univerzitetu da i kada prevodimo neke zakone, neke direktive, kada je neophodno da ih uvedemo u naše zakonodavstvo, da to radimo na primereni i najprecizniji mogući način.

Mi smatramo da termin javne politike jeste bolji od termina koji bi samo glasio politika, ali da je napremirenije, najpreciznije, konsultovali smo se sa ljudima koji se time bave da stoji kovanica - praktične politike. Ja vas molim da argumentujete još jednom ako smatrate da moja argumentacija nije bila dobra. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, ja mislim da bih imao pravo na repliku svakom od narodnih poslanika koji su ovde govorili u ime SNS i ministarki Bogosavljević Bošković, ali, evo, ja se neću javljati po svakom govoru narodnih poslanika, nego ću, uvažavajući i naše gošće i goste, koristiti samo ovu jednu repliku.

Ovde je npr. rečeno, gospođa Bogosavljević Bošković je rekla čija je sve saglasnost obezbeđena za sadržinu ovog predloga zakona. To je u redu, ali mi ovde imamo jedan konkretni predlog izmene. Gospođo Bogosavljević Bošković, taj konkretni predlog izmene tiče se konkretne kovanice kojom bismo najpreciznije mogli da prenesemo nešto što stoji u jednoj direktivi EU. Sada je pitanje za nas ovde – hoćemo li mi naše zakone da činimo najpreciznijim, što bi, ja mislim, bilo primereno, ili ćemo da imamo takav pristup da ostavimo neke mogućnosti za nepreciznosti?

Ja sam ovih godinu i devet meseci uvek koristio da svi naši zakonodavni projekti budu najprecizniji mogući. I, evo, ja vam sugerišem da se oko ove kovanice konsultuje čovek npr. koji se najviše bavi ovim pitanjima. Ja sam pomenuo, gospodin Klajn. Gospodin Šabić se ne bavi ovim pitanjem sada. On je vama dao npr. mišljenje o zakonu u celosti, ali oko ove konkretne stvari postoje ljudi koji se konkretno bave tim pitanjem.

Druga stvar, ovde je rečeno – zamislite da je sada situacija da su usvojeni svi amandmani gospodina Pavićevića, pa sto procenata da kaže da će imati na izborima. Pa, poštovana gospodo, ja sam realan čovek, realna snaga Nove stranke danas je 10% na vanrednim parlamentarnim izborima i nikada ne bih ni bio usmeren ka tome da ja budem deo ekipe koja hoće da ima sto procenata podrške. To bi onda bio nagoveštaj nekog strašnog totalitarizma, čemu ja nikada ne bih davao legitimitet, poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, ja ću pokušati da ubedim našu gošću, ministarku Bogosavljević Bošković, da je neophodno da prihvati naš amandman koji smo podneli na član 19.

Gospođo Bogosavljević Bošković, mi smo primetili da na jednom mestu u članu 19. fali jedna zapeta. Podneli smo amandman, poštovana gospodo, kojim predlažemo da se na odgovarajuće mesto stavi izostavljena zapeta i obrazložili – smatramo da je izmena predložena amandmanom u skladu sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika.

Ministarka Bogosavljević Bošković, dame i gospodo narodni poslanici, nama je odgovorila da ne može da prihvati amandman zato što je izmena predložena amandmanom suštinski ista kao i odredba u Predlogu zakona, a nije, poštovana gospodo.

Gospođo Bogosavljević Bošković, da vam ja sada pokušam argumentovati da nije. Zamislite, dame i gospodo, da negde na nekoj hartiji piše - ne radimo čestito, a da na drugoj hartiji piše - ne, radimo čestito. Gospođo Bogosavljević Bošković, kada nema zapete, to onda znači da neko šalje poruku - ne radimo čestito. Kada se stavi zapeta posle ne, onda neko saopštava - ne, ne, ne, treba da radimo čestito. Gospođo Bogosavljević Bošković, to je suštinska izmena.

Poštovana gospodo, preciznost u jeziku, korišćenju znakova interpunkcije je jedno od obeležja vladavine prava. Poštovana gospodo, ako ministarka Bogosavljević Bošković ne prihvati ovu argumentaciju i ne prihvati ovaj amandman, onda apelujem na savest svakog narodnog poslanika ovde iz svih parlamentarnih stranaka da glasa za ovaj naš amandman. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, narodni poslanik Zoran Živković i ja smo podneli amandman na član 21. kojim predlažemo konkretnu izmenu u jednom stavu ovog člana.

Mi smo dobili obrazloženje zašto nije moguće da se prihvati ovaj amandman. Meni je ovo obrazloženje dobro, ali se meni povodom ovog amandmana javio jedan građanin koji je na tviteru poznat kao „istina Batočine“, gospodin se zove Slaviša Stojanović. On me je zamolio da povodom ovog amandmana postavim vama gospođo Bogosavljević Bošković jedno pitanje.

Evo pitanja, ovako me je zamolio gospodin. Kaže – zašto deca i odrasli prinuđeni na korišćenje bunara nemaju kontrolu ispravnosti vode? Gospodin kaže da postoje otpadne vode koje odlaze u te bunare, da nema mogućnosti da se kontroliše voda iz tih bunara, da postoje deca koja se u nekim školama takođe služe tom vodom, da koriste tu vodu i ja još jednom ponavljam. Zašto deca i odrasli prinuđeni na korišćenje bunara nemaju kontrolu ispravnosti vode?

On me je zamolio da kažem i sledeće, pa ako možete da odgovorite, ovo je danas zgodna prilika. Kaže – veliki broj ljudi se bez kontrole napaja iz bunara, a sanitarna inspekcija ne kontroliše individualne vodne bunare. Ja sada postavljam pitanje, ako zamislimo da postoji veliki broj ljudi koji koristi ovu vodu, koju ne kontrolišemo, da li je nešto ovde pripremljeno da se promeni ta situacija? Da li mi možemo da dozvolimo da npr. na nekim selima deca koriste tu vodu, a da nema kontrole ispravnosti te vode?

Smatrao sam primerenim gospođo Bogosavljević Bošković da dodam ovo pitanje na isti način kao što ste vi smatrali da imate pravo povodom prethodnog amandmana, malo dodatno da odgovorite na neka pitanja koja su postavili neki drugi narodni poslanici. Mislim da je ovo pitanje relevantno. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, ako je ministarka Bogosavljević Bošković pronašla ipak neku prepreku za prihvatanje amandmana gospodina Jovanovića, za prihvatanje…

Evo, za prihvatanje ovog amandmana koji smo mi podneli na član 41. nema nikakve prepreke, gospođo Bogosavljević Bošković. Tražim vašu stoprocentnu pažnju za argumentaciju koju ću sada da vam ponudim.
Naime, u tekstu ovog člana koristi se jedan termin „nazor“. Mi smo, čitajući sve stavove, primetili da bi termin trebalo da bude „nadzor“.
Gospođo Bogosavljević Bošković, ovo nije stvar pravno-tehničke redakcije, jer i reč „nazor“ i reč „nadzor“ postoje kao reči. Vi možete neke ljude u pravno-tehničkoj redakciji da zbunite, gospođo Bogosavljević Bošković.
Znači, mi samo hoćemo da kažemo da nije sada stvar neke slovne greške ovako, nego je moguće da se desi da u pravno-tehničkoj redakciji neko otvori rečnik srpskog jezika, pročita značenje reči nazor, a značenje je pogled, shvatanje itd, a zapravo je vaša ideja bila da kažete – nadzor, što znači npr. kontrolisanje neke delatnosti, odnosno posla.
Ja vas molim da upotrebimo u punoj meri zdrav razum i da se prihvati ovaj amandman, jer nema nijednog razloga za neprihvatanje, osim ako niste rešili da sprečite nas da prihvatanjem ovog amandmana dođemo do podrške od 10% u biračkom telu. Ako je to prepreka za prihvatanje amandmana, onda ne vredi naš dijalog ovde, onda ne vredi rasprava. Zato vas ja molim, gospođo Bogosavljević Bošković, da razmislite dobro i da prihvatite i argumentaciju i naš amandman.

Poštovane dame i gospodo, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika naše Narodne skupštine, uvaženi potpredsedniče, uvaženi gospodine Bečiću.
Članom 104. kao što verujem svi mi narodni poslanici znamo i verovatno uvažene gošće i gosti definiše se pravo jednog narodnog poslanika na repliku. Gospodine Bečiću, gospodin Živković je argumentujući svoj stav upotrebio nalaze koji se nalaze u Predlogu zakona i njegovom obrazloženju. Ministarka je u odgovoru rekla da ne zna, otkud gospodinu Živkoviću ti podaci.
Gospodin Živković sada ima pravo na repliku, jer se služio podacima koji su zapisani ovde. Poštovana gospodo, svako ko je pažljivo slušao ovu raspravu, čitao materijale, kao što smo mi to radili, očigledno je da sada bilo, primetio je da ministarka kaže da u materijalima nema podatka koji je gospodin Živković upotrebio isključivo iz materijala.
Ja vas molim gospodine Bečiću da date gospodinu Živkoviću pravo na repliku, verujem da sam vrlo dobro obrazložio zašto gospodin Živković u ovom slučaju ima pravo na repliku, dame i gospodo narodni poslanici. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, danas raspravljamo o pet zakonodavnih projekata u oblasti zaštite životne sredine i za mene je to dobar povod da zajedno možda čestitamo svim pojedincima i udruženjima koje se bore za zaštitu životne sredine. To je, poštovana gospodo, borba za ideale, ali ja mislim i borba za život.
Mislim, poštovana gospodo, da u društvu i u državi sa večito otvorenim najvećim političkim pitanjima, sa stalnim neprekidnim suočavanjima, sa velikim brojem velikih političkih problema sve one ljude, sve one pojedince i udruženja koja se bave zaštitom vazduha na primer, pitanjima sanacije smetlišta, upravljanja otpadnim vodama, čiji je to poziv, čije je to usmerenje i koji su posvećeni tome danas, mislim, da treba da pozdravimo i da im čestitamo.
Druga stvar, gospođo Bogosavljević Bošković, mislim da je hrabro da u Skupštinu dolazite dok loša Vlada, čiji ste član, sitno veze poslednje dane. Predsednik Vlade je najavio ostavku zbog lošeg rada. Mi ćemo ovde u Narodnoj skupštini tu ostavku da konstatujemo, a vi, gospođo Bogosavljević Bošković, još uvek nastupate u ime takve Vlade i srčano, koliko sam primetio na osnovu današnjeg učešća, branite jednu lošu Vladu. Za mene je to signal za jednu hrabrost ovako, ali bilo je nužno da napomenem ovu jednu stvar koju sam uočio, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, tokom današnje rasprave.
Preporučio bih drugačiji pristup, da ukoliko već imamo evidentirano loše stanje rada ove Vlade da i vi dođete ovde i kažete – u ime takve Vlade moram i ja da podnesem neki teret, a ne tako srčano da je branite, gospođo Bogosavljević Bošković.
Treća stvar, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo osam amandmana na ovih pet zakonodavnih projekata o kojima raspravljamo danas. Smestili smo ih, gospođo Bogosavljević Bošković, u tri grupe. Prvu grupu čine vama dobro poznati tzv. jezički amandmani. Bilo je neophodno i ovoga puta da intervenišemo povodom nepoštovanja pravopisa i gramatike srpskog jezika.
Gospođo Bogosavljević Bošković, vi ste u pravu. Česta ste gošća u našoj Narodnoj skupštini, ali ima još ministara koji su često gostovali i ja tu savetujem da sledite primer ministra Selakovića koji je često gostovao, a onda nakon ovoliko naših suočavanja, susreta konačno u zakonodavnu proceduru je uputio zakonodavne projekte bez ijedne čak i slovne greške. Vaš slučaj nije takav.
Tri amandmana se tiču ovoga. To će sigurno biti prihvaćeni amandmani, ali smo podneli i amandmane na primer na član 32. povodom predloga o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini u kojem uvodimo novi stav kojim povećavamo, odnosno pooštravamo kaznenu politiku povodom jednog zamišljenog mogućeg slučaja.
Ili na primer, poštovana gospodo, princip transparentnosti je jedan princip koji svi mi narodni poslanici i svi predstavnici izvršne vlasti treba posebno da negujemo kada govorimo o finansiranju nekih projekata ili nekih aktivnosti javnim novcem. Tu smo podneli amandmane na čl. 1, 21, 23, 24. predloga izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine kojima, gospođo Bogosavljević Bošković, hoćemo da olakšamo mehanizme kontrole trošenja ovog javnog novca, kojom hoćemo da obezbedimo da neki ljudi u ime nekih institucija moraju da podnose neke izveštaje nama ovde da bismo mi mogli da kontrolišemo kako se troši taj novac.
Kada smo kod transparentnosti, poštovana gospodo, kako može da se desi, gospođa Bogosavljević Bošković, vi ste me iznenadili danas, da jedan ministar, u ovom slučaju ministarka, na pitanje – gde su pare vezane za ovaj resor, kaže – otkud ja znam gde su pare za 2010, za 2011, 2012, 2015. godinu. Mora da se zna gde su te pare. Ako sam ja ministar, ja da sam ministar, evo mi ćemo pobediti na sledećim izborima ovde ovu vlast, ja postajem npr. resorni ministar za izvesnu oblast, pa nema šanse, gospođo Bogosavljević Bošković, da bi moglo da mi se desi da na pitanje jednog narodnog poslanika, kao što je to uradio gospodin Živković - gde su pare, vi ustanete i kažete – pa, ja ne znam gde su pare, ili da kažete – ukinuli smo jedan fond, sada formiramo drugi, jer onaj je loše radio. To bi bilo kao da kažemo – evo mi pobeđujemo na sledećim izborima i ukidamo reč Vlade, jer je prethodna Vlada loše radila, i onda je nazovemo npr. većem ili savetom. Nema u tome logike, gospođo Bogosavljević Bošković.