Imam li ja još dva minuta?

Poštovane dame i gospodo, dve su napomene koje želim da saopštim u replici uvaženoj gospođi Bogosavljević Bošković, a potom i gospodi Jovanoviću, Mihajloviću i Babiću.
Najpre, zamereno mi je zato što sam rekao da je reč o lošoj Vladi i da ministarka Bogosavljević Bošković treba ovde i da kaže da je članica jedne loše Vlade. Gospodo, ja sam ovde samo hteo da saopštim koje su to bile reči predsednika Vlade gospodina Vučića, koji je pre nekoliko nedelja saopštio da se ide na vanredne parlamentarne izbore u parlamentarnoj demokratiji. Na vanredne parlamentarne izbore ide se kada vlada izgubi podršku većine u Skupštini i onda, na osnovu člana 132. Ustava, predsednik Vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini, tu ostavku Narodna skupština konstatuje, ne može da se izabere novi predsednik vlade i, poštovana gospodo, ide se na vanredne parlamentarne izbore. Dakle, imamo posla sa jednom lošom Vladom, koja nije mogla da izdrži ni do kraja svog mandata, nego na polovini mandata podnosi se ostavka ovde i onda se ide na vanredne parlamentarne izbore. Pa zar to nije argument na našoj strani, gospođo Bogosavljević Bošković i gospodo Jovanoviću, Mihajloviću i Babiću?
Druga stvar, smatram da je bilo primereno da gospodin Mihajlović, gospodin Jovanović i gospodin Babić pohvale jednu strašnu posvećenost nas, narodnih poslanika opozicije, pa i moju, umesto što pokušavaju da karikiraju i moje delanje u našoj Narodnoj skupštini. Ima li ovde aktivnijeg poslanika u ovom sazivu od mene? Ima li nekoga ko je svoje govore pripremao držeći se striktno onoga što je sistem ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja koje zagovara? Ja smatram, poštovana gospodo, da takvo delanje zaslužuje poštovanje, a ne karikiranje. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, nekoliko je sada napomena koje želim da saopštim uvaženoj gospodi Jovanoviću i Babiću uz, da kažem, jedno poštovanje gospodinu Mihajloviću i gospođi Bogosavljević Bošković, jednu zahvalnost na tome što su prihvatili moju argumentaciju, nisu učestvovali kasnije u našoj raspravi.
Poštovana gospodo, kada jedan narodni poslanik saopšti ovde da ne treba da polemišemo, da ne treba da raspravljamo, da u Narodnoj skupštini, gospodine Jovanoviću, ne treba da vodimo dijalog onda taj narodni poslanik, poštovana gospodo, udara na stubove demokratije. Jer, čemu služi naša Narodna skupština, poštovana gospodo, ako ne za dijalog, za raspravu, za polemiku, za sučeljavanje različitih argumenata oko različitih stavova? Pa, nemamo ovde, i dobro je što nemamo, i ne zagovaramo svi identični sistem ideja, verovanja vrednosti mišljenja, nego zagovaramo različite sisteme. Kako mi da saopštimo te različitosti, poštovana gospodo, ako gospodine Jovanoviću nema dijaloga i nema rasprave? To je prva stvar koju sam hteo da kažem.
Druga stvar. Moj argument da imamo posla sa jednom lošom Vladom, sažet je u izjavi predsednika te Vlade gospodina Vučića, koji je na polovini mandata te Vlade rekao – idemo na vanredne parlamentarne izbore…

Ovo je bilo gospodinu Jovanoviću. E, sada gospodinu Babiću. Gospodin Babić je ovo. Jer, pazite, u savremenim parlamentarnim demokratijama, kada jednoj Vladi prestaje mandat ako ne na isteku mandata četiri godine. Onda kada izgubi poverenje, kada nema rezultata poštovana gospodo. Za mene je čitava ova rasprave, evo sada koju vodimo, signal da je, gospođo Bogosavljević Bošković, moj argument bio dobar. Ovo je loša Vlada, a vi ste članica loše Vlade. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, ja sam i u načelnoj raspravi saopštio da mi narodni poslanici nismo imali primedbu, čak ni jezičke na zakonodavne projekte o kojima sada ovde razgovaramo, ali sam kao što je i red pažljivo pročitao sve amandmane, svih narodnih poslanika i naravno odgovor Vlade, odnosno Mišljenje Vlade na podnete amandmane, odnosno obrazloženja za prihvatanje, odnosno ne prihvatanje amandmana.
Amandman koji su narodni poslanici DS podneli na član 3. je po mom sudu veoma dobar amandman i ostaje sada da u jednoj našoj raspravi ovde vidimo šta bi možda bilo preciznije upotrebiti kao izvesnu formulaciju u smislu odredbi i duha ovog zakona.
Predlagač je napisao sledeće – da naziv člana 3. bude pojam Holokausta, a onda u jednom stavu kaže – za potrebe ovog zakona Holokaust predstavlja vreme od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945 godine u kome su okupator i njegovi saradnici na teritoriji današnje Republike Srbije sistematski progonili i ubijali pripadnike jevrejske zajednice itd.
Predlagači amandmana, su ja mislim predložili takođe jednu dobru formulaciju kojom se vezuju za možda preciznije definisanje toga kako treba razumevati Holokaust i oni su stavili prvo da naziv člana bude posledica Holokausta, a onda su predložili da u jednom stavu piše – posledice Holokausta u smislu ovog zakona odnose se na ovo vreme koje već postoji u tekstu predlagača tokom kojeg je okupator sistematski progonio, ubijao, uništavao, oduzimao imovinu Jevreja.
U čemu je razlika? Ja mislim u definisanju i tu sam saglasan gospodine Selakoviću sa predlagačima amandmana, jer kada čitamo vaš predlog, onda za Holokaust vezujemo neko vreme i vi kažete – u duhu ovog zakona i jeste da ga definišemo tako, a ja smatram da ne bi bilo nezgodno da se ipak Holokaust definiše kao jedan program koji se zasniva na jednoj zločinačkoj ideji i to doktrinarno utemeljenoj zločinačkoj ideji da se sistematski uništava, odnosno istrebi jedan narod, pa da se onda posledice tog Holokausta vežu za tačno određeno vreme kojim se mi u ovom zakonodavnom projektu bavimo. To je jedna stvar.
Druga stvar, ja mislim da je razgovor o onome što je neka zločinačka politika ili program koji se doktrinarno zasniva na zločinu, uvek zgodan da svako od nas ovde još jednom, ako je u prilici saopšti da nema ni jedne osobe u našoj Narodnoj skupštini kojoj bi moglo da padne na pamet da promoviše, da podstiče ili relativizuje bilo šta što se tiče nekog programa koji zagovaraju neki ljudi, a koji bi podrazumevao mogućnost da neki ljudi delaju u skladu a takvim programom.
Meni se čini, poštovana gospodo, da smo mi ovde uradili jednu dobru stvar koja je u duhu našeg parlamentarizma, da svih 250 koji sedimo ovde jesu odlučni u tome da svaki put kada se pojavi neka ideja, nagoveštaj neke ideje, koji bi usmerio bilo koga ka fašizmu, ka nacizmu, ka rasizmu, da obavezno reagujemo, da ustanemo protiv zagovornika takvih ideja i zajednički da se borimo za neke civilizacijske, demokratske vrednost.
U tom smislu, želim da saopštim još jednu stvar i pravo da vam kažem, da uputim jednu pohvalu i čestitku ministru Selakoviću što je i u načelnoj raspravi ovde vrlo jasno saopštio da je Milan Nedić nesumnjivo bio čelni čovek jednog kvislinškog režima u Srbiji, u određenom periodu i što je rekao, da je ovo delanja Nedića o kome mnogi ljudi mogu da čitaju, da slušaju, mnogi učestvuju u raspravama, zaista bilo nešto čega u istoriji treba kao predstavnici svoga naroda da se postidimo.
To je, ja mislim primereno bilo da se kaže ovde i u tom smislu sam hteo još jednom da podsetim sve nas da ovde delujući u zakonodavnom telu neprestano imamo na umu ideje i vrednosti koje treba da nas vode u našem delanju, a da neke ideologije poput nacističke nikada ne treba da steknu ni pravo priznanja u javnoj sferi. Smatrao sam primerenim ministre da saopštim ovo i povodom naše amandmanske rasprave. Hvala, dame i gospodo narodni poslanici.

Poštovane dame i gospodo, ja mislim da je upravo prekršen član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji se tiče dostojanstva narodnih poslanika i Narodne skupštine i predlažem da vi procenite da li sam ja u pravu, gospodine Bečiću. Evo, ja ću da argumentujem.
Sve do govora malopre, mi smo u našoj Narodnoj skupštini imali veoma dobru raspravu o različitim sistemima ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja. Narodni poslanici iz svih parlamentarnih stranaka učestvovali su na primereni način u toj raspravi. Ovde je konstatovano da su i fašizam i nacizam političke ideologije, da su to takođe neki sistemi ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja i šta je bila posebna vrednost te rasprave do malopre, gospodine Bečiću, upravo to što smo obezbedili ovde jednu saglasnost. Dakle, svi smo ustali i rekli da smo antifašistički usmereni, da ćemo da negujemo sve ono što su naše antifašističke tradicije, poštovana gospodo. Ovde smo obezbedili jednu saglasnost oko toga da svemu onome što govore zagovornici elemenata nacističke ideologije nećemo dati pravo priznanja u javnoj sferi. Mislim da je to velika stvar, poštovana gospodo. Ovde smo obezbedili saglasnost da dajemo podršku gospodinu Pupovcu za njegovo delanje u hrvatskom Saboru za one reči koje je izrekao i onda smo imali, gospodine Bečiću, situaciju da se rečima, poput, „šljokator“, koja se i ne nalazi u rečniku srpskog jezika, definiše karakter rasprave o najvažnijem pitanju koje je danas na dnevnom redu.
Smatrao sam primerenim da na ovaj način reagujem povodom delanja i govora jednog narodnog poslanika koji se malopre javio. Hvala, dame i gospodo narodni poslanici.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi ministre Vulin, poštovana gošćo iz Ministarstva, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Bečiću, povređen je član 104. Poslovnika kojim se definiše pravo jednog narodnog poslanika na repliku.
Očigledno je, gospodine Bečiću, da su gospoda Marković i Rističević komentarisali amandman koji je na ovaj predlog zakona podneo naš kolega i vaš kolega, gospodin Janko Veselinović. Ni za jednu osobu ovde nema dileme da su oni uputili niz primedbi i kritika, čak i uvreda na račun predlagača amandmana, gospodina Janka Veselinovića. Najmanje što je vi trebalo da uradite, gospodine Bečiću, je da sada gospodinu Janku Veselinoviću date pravo na jednu repliku u trajanju od dva minuta. Ja mislim da bi to bilo potpuno dosledno pridržavanje sadržine Poslovnika naše Narodne skupštine. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, mi smo i pre dva dana kada smo u načelu razgovarali o ovom Predlogu zakona obezbedili ovde jednu saglasnost oko uvođenja novih mehanizama kojima se sprečava diskriminacija osoba sa invaliditetom i meni je bilo naročito važno i tada da naglasim da ovde u Narodnoj skupštini imamo tu vrstu saglasnosti. Meni se čini, ministre Vulin da je u slučaju ovog amandmana koji je u ime DS obrazložio dr Dušan Milisavljević snaga argumenta ipak na strani profesora Milisavljevića. Javio sam se da bih naglasio, eto, svoje zapažanje da se možda još jednom razmisli da se ipak prihvati ovaj amandman.
Evo, da ponudim svoju argumentaciju. Dakle, dr Dušan Milisavljević je predložio oštriju kaznenu politiku za ona pravna lica koja odbiju da omoguće korišćenje usluga potpisivanjem uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom osobi sa invaliditetom. Onda se tu pojačava kaznena politika i u narednim stavovima.
Ministar Vulin je nama odgovorio, ja mislim tačno i precizno, evo šta je rekao ministar Vulin. Ministar Vulin je rekao – amandman ne možemo da prihvatimo zbog toga što bi se oštrijom kaznenom politikom u slučaju ovog Predloga zakona narušila ravnoteža visine predviđenih novčanih kazni ne samo u ovom nego i u Zakonu o zabrani diskriminacije. Dakle, argument sa strane predlagača zakona je da bi se prihvatanjem ovog amandmana narušila izvesna vrsta ravnoteže kada govorimo o kaznama za prekršaj sadržine ovog i još jednog zakona koji je sa njim u vezi. Ja onda zaključujem po logici stvari da narušavanjem ravnoteže ne dolazimo do situacije da imamo sukobljene sadržine unutar jednog zakona ili između jednog i drugog zakona. Za mene je važno da imamo usaglašenost zakonskih propisa.
Ovaj argument narušavanja ravnoteže, ja mislim čak ide u korist argumentaciji dr Dušana Milisavljevića, upravo zbog primera koje je on navodio i zbog primera koje je ovde naveo ministar Vulin. Ministar Vulin je i sam ovde nama rekao da ima ovaj primer, da ima onaj primer i kako da se ophodimo prema tim ljudima koji nastupaju prema ovim osobama nepoštujući ove propise.
Meni se čini, ministre Vulin da upravo zbog toga treba pooštriti kaznenu politiku, pa da se objavi jedna vest posle naše današnje sednice ovde da upravo zbog toga što imamo mnoštvo primera narušavanja onoga što su propisi, nepoštovanja prava osoba sa invaliditetom, da upravo zbog toga hoćemo da pooštrimo kaznenu politiku prema prekršiocima. Uz to ministre Vulin, da ide i dodatna edukacija. Čovek koji je suočen sa znanjem o tome da postoji oštra kaznena politika u slučaju da prekrši ova pravila, pa verovatno će malo više razmisliti o tome kako da se ponaša. Smatram, ministre Vulin da je tačno ovo što ste vi rekli. Da je tačno i ovo što je rekao gospodin Milisavljević, ali da ukupno ipak ovaj amandman zbog iste te argumentacije treba prihvatiti.
Mislim da bi prihvatanje ovog amandmana zaista bilo primereno, humano, pokazalo jednu posebnu osetljivost svih nas u zakonodavnom telu, u izvršnoj vlasti prema osobama sa invaliditetom. Zato predlažem da se još jednom razmisli o tome da se ipak prihvati sadržina ovog amandmana i da, gospodine Vulin, apriorno ne odbacujete amandmane poslanika iz opozicionih stranaka, jer ja sam malo analizirao, bavim se podnošenjem amandmana, veliki broj mojih amandmana je i prihvaćen.
Vi se nalazite u ovoj grupi ministara koji kao da ne žele da prihvate amandmane opozicije. Ja vas molim da eliminišete taj pristup ako postoji i da se možda ugledate na primere ministarke Mihajlović, ministra Dačića, ministarke Udovički, ministra Udovičića, ministra Ljajića i ostalih ministara koji se ne ustručavaju, ministre Vulin, da prihvate veliki broj naših amandmana.
Evo, prošle nedelje je Ivica Dačić sve naše amandmane prihvatio, služeći se snagom argumenta, poštovana gospodo, argumentom stručnosti. Ja mislim, ministre Vulin, da ako postoji bilo kakvo promišljanje o tome – e, ko je podneo amandman? Pa dajte to da eliminišemo. Ovde smo se pomerili makar za taj korak, da kažemo da prihvatanje amandmana opozicije jeste u duhu parlamentarizma, a valjda taj duh parlamentarizma ovde treba svi da negujemo i oko toga da obezbedimo potpunu saglasnost, kao što smo i obezbedili oko podrške sadržini ovoga predloga zakona. Hvala vam, poštovane dame i gospodo.

Poštovane dame i gospodo, želim da intervenišem povodom dve povrede Poslovnika, jednu je učinila i predsednica Narodne skupštine, gospođa Gojković sada, a jednu je učinio potpredsednik i predsedavajući pre gospođe Gojković, to je gospodin Bečić.
Gospođo Gojković, vi ste povredili član 109. Poslovnika kada ste dozvolili gospodinu Babiću da se sada vrati na opise toga kako je tekla rasprava na Odboru za kulturu i informisanje i ko je kršio Poslovnik ne pridržavajući se deset i pet minuta tamo. Pa, ta rasprava je već prošla, mi smo došli sada ovde i nije bilo primereno da gospodin Babić govori, koji inače i kršio tih deset minuta najviše. On je govorio i preko deset minuta i predsedavajuća gospođa Marjanović je čak to tolerisala. Mene sada čudi da se gospodin Babić vraća na to.

Ali sada ste mu dozvolili da se on sada vraća na to vreme, da opisuje šta je bilo i tako dalje.
Druga povreda, evo, gospodin Bečić je prekršio Poslovnik. Kako? To je bila ozbiljna povreda.

Član 32. svi stavovi člana 32. Gospodin Bečić se gospođo Gojković pojačanim i povišenim glasom obratio jednoj narodnoj poslanici ovde malo pre, gospođi Karavidić. Evo, mislim da vi niste bili tu, neka gospođa Karavidić kaže da li je to bilo tačno. Ja sam odmah intervenisao. Rekao sam gospodinu Bečiću – nemojte da ….

Izvinjavam se sada. Meni nije prijalo to što je gospodin Bečić vikao na gospođu Karavidić.

Evo, ja ću sada malo sniženim glasom da kažem. Odmah sam reagovao, gospodinu Bečiću rekao – nemojte povišenim glasom da se obraćate gospođi Karavidić, a gospođo Gojković, gospodin Bečić čak nije hteo da mi da reč da reagujem po povredi Poslovnika. Upozorite te ga i opomenite ga ovog momenta. Hvala poštovana gospodo.
Da li imam produženo vreme poštovana gospođo Gojković. Možda po amandmanu?

Poštovane dame i gospodo povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji se tiče jednog velikog načela dostojanstva Narodne skupštine.
Poštovana predsednice, gospođo Gojković, zbog neregularnih uslova odvijanja ove sednice, mi narodni poslanici Nove stranke nećemo dalje učestvovati u raspravi. Doviđenja.

Poštovane dame i gospodo, ja mislim da je ovo prvi put da mi narodni poslanici Nove stranke nismo podneli na predloge zakona koji su došli iz Vlade nijedan amandman kojima se koriguju nepravilnosti oko pravopisa i gramatike srpskog jezika. Prvi put nemamo takvu vrstu amandmana i ovde želim da saopštim da su ovo, na osnovu kriterijuma poštovanja pravopisa i gramatike srpskog jezika, veoma dobri predlozi zakona, bez i jedne naše intervencije, poštovana gospodo.
Za mene je, budući da ovih godinu i devet meseci, koliko ja mislim vredno i posvećeno radim svoj posao narodnog poslanika, to velika stvar, budući da, gospodine Selakoviću, nije bilo slučaja a da nismo morali amandmanski da intervenišemo povodom velikog broja zakonodavnih projekata i na ovaj način. Bravo što ste vi sada poslali u Narodnu skupštinu ovakve predloge zakona! To je sigurno pre svega vaša zasluga, ali i vaših saradnica i saradnika, verujem i gospođe Nele itd.
Druga stvar, poštovana gospodo, ja cenim i jednu temeljnost u pristupu osobe koja dolazi u našu Narodnu skupštinu da obrazlaže zakonodavne projekte. Ja to veoma cenim i cenim što je ministar Selaković danas i pomenuo izvesna imena ovde, da se još jednom evidentira njihov značaj i za našu zajedničku istoriju ovde povodom jednoga predloga zakona. Geca Kon, Oskar Davičo, Arčibald Rajs, Stanislav Vinaver, pa i Moša Pijade koji pripada jednom drugom ideološkom vremenu, drugom ideološkom okviru, ali s pravom, ja mislim, poštovana gospodo, pomenut u kontekstu naše rasprave ovde danas.
Treća stvar, sistematski progon i usmerenost ka istrebljenju pripadnika cele jedne zajednice, jevrejske u ovom slučaju, je jedan od elemenata jedne političke ideologije, moderne političke ideologije koja je upamćena u istoriji civilizacije po zločinu i po zločinima, a to je nacistička politička ideologija. Ja mislim da je veoma dobro što je i ministar danas ovde i što je veliki broj narodnih poslanika učestvovao u raspravi, osudio i saopštio da će uvek učestvovati u borbi protiv sistematskog progona i usmerenosti bilo koje osobe na ovoj planeti, ne samo u našoj državi, ka istrebljenju pripadnika cele jedne zajednice, u ovom slučaju jevrejske.
Ja cenim i to što je ministar Selaković danas iskoristio ovaj povod da ukaže vrlo precizno i na izvesne informacije i posledice delanja pojedinaca u našoj državi, na našem prostoru. Poštovana gospodo, kada govorimo o kolaboracionizmu, o saradnicima onih koji su promovisali nacističku ideologiju, nije nikada primereno da ulazimo u to da li neko od nas zna kakav je neko od njih bio čovek ovako privatno, da li je u njihovim glavama bilo ovih ili onih ideja, nego je uvek jedino primereno da merimo posledice njihovog delanja.
Ja danas čestitam i ministru Selakoviću što je vrlo primereno ocenio posledice delanja i Milana Nedića tokom Drugog svetskog rata. Ja smatram da taj tekst, koji je ovde izgovoren, jeste bio primeren onome što je dostojanstvo našeg zakonodavnog tela, naše Narodne skupštine.
Takođe mislim, poštovana gospodo, da i u nekim slučajevima koji su savremeni, pa i u našoj državi, treba da reagujemo na sve one elemente u kojima prepoznamo nešto što je vezano i za rasizam i za antisemitizam i za slične stvari, bez obzira što možemo da zamislimo da neki čovek, kada zastupa ime neke institucije, možda nastupa sa pozicija neznanja, pa u tom smislu govori o nekim genetskim kodovima, na primer, ili sličnim stvarima, ali taj veo neznanja nikoga ne sme da opravda i ti ljudi moraju da se konsultuju, moraju da imaju saradnike koji znaju, a obaveza je svih nas, kada uočimo nešto što miriše na bilo koji element nacizma, makar saopšteno i u neznanju, da saopštimo stav da se borimo protiv toga i da osudimo to.
Gospodinu Tomiću moram i ovog puta da zamerim što povodom rasprave i o izboru sudija ipak nismo ukazali, gospodine Tomiću, na velika načela na koja se obavezuju oni ljudi koji će da vrše sudijsku funkciju. Ja sam saglasan, ima prilika za to. Ali kada u Skupštini govorimo o tome, tu priliku ne smemo da promašimo.