Meni su amandmani primarni.

Poštovane dame i gospodo, mi smo podneli amandman i na član 21. na osnovu jednog našeg usmerenja ka slobodnom tržištu koje treba da imamo na delu, ministre Sertiću i povodom našeg amandmana na član 21. koji čine četiri stava, mene sada interesuje posebno jedno pitanje u slučaju da se ipak prihvati ovaj Predlog zakona i da većina narodnih poslanika glasa za njega.
Na primer, u pretposlednjem stavu piše – predsednik i članovi nadzornog odbora kojima je prestao mandat dužni su da vrše svoje dužnosti do imenovanja novog nadzornog odbora, odnosno imenovanja novog predsednika ili člana nadzornog odbora, a najduže šest meseci.
Pitao sam se – šta se dešava ako prestane mandat predsedniku i članovima nadzornog odbora, oni nastave da vrše svoje dužnosti, ne imenuje se novi u roku od šest meseci, šta je kazna? Kako se onda rešava ta situacija pošto sam ja primetio da i sada imamo neke primere gde je dat neki rok za neke organa da oni mogu da delaju npr. u nekom v.d. stanju ili u nekom privremenom stanju, da se taj rok produži mimo onoga što je zakonski propisano a da nemamo nikakvu vrstu sankcije za to?
Kada sam pažljivo čitao sadržinu ovog stava ovog člana posebno sam se, mimo svih onih primedbi koje mi imamo generalno na ovaj zakon i na vaš pristup, posebno sam se pitao oko ovoga i interesovalo bi me da čujem da li možda vi imate rešenje za ovaj potencijalni problem koji može da nastane kao što su nastali problemi oko zloupotrebe javnih preduzeća npr. u lokalnim zajednicama, u jedinicama lokalne samouprave?

Poštovane dame i gospodo, i ovaj član, kao i svi članovi od člana 16. pa do ovoga, tiče se nadzornog odbora. Ja ovde sada hoću da malo proširim svoju argumentaciju, pre svega odgovarajući i na argumente za neprihvatanje ovog našeg amandmana i od strane drugih narodnih poslanika.
Na primer, u članu 22. sada piše šta sve radi nadzorni odbor. Meni je sugerisano ovde da bi najbolji način bio da se malo uputim u to kako funkcioniše nadzorni odbor, kako se smenjuju ljudi, kako nakon isteka šest meseci oni ne mogu dalje da rade, tako što bih mogao da uđem u neki nadzorni odbor da steknem malo prakse, pa će mi onda to biti poznato.
Poštovana gospodo, ja nikada nisam bio član nijednog upravnog odbora, nijednog nadzornog odbora, nisam imao to iskustvo, nisam imao tu praksu. Poštovana gospodo, ja sam inače veliki protivnik tog gomilanja nekih funkcija, zauzimanja velikog broja pozicija u ovom nadzornom odboru javnog preduzeća. U onom upravnom odboru nikada nisam bio. Uvek sam se trudio da radim jednu stvar, a evo i sada. Ne radim više na Fakultetu političkih nauka kao docent, zato što sam se posvetio svom poslu narodnog poslanika u Narodnoj skupštini.
(Zoran Babić, s mesta: Ovoliko o amandmanu.)
Evo, gospodin Babić stalno ima primedbe – hajde da se govori o amandmanu.

Pa, je li bilo meni rečeno – stekni praksu u nadzornim odborima, upravnim odborima? Ja moram da se borim protiv partokratije, poštovana gospodo. Jesmo li svi definisali ovde da je partokratija jedan od najvećih problema? Sada kada ja kažem koju reč protiv partokratije, gospodin Babić kaže – sprečite ga da govori. Znači, gospodin Babić je zagovornik učvršćivanja partokratije u Srbiji. To je zaključak koji sam ja sada izveo, evo, na osnovu ove intervencije gospodina Babića. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, ja sada sugerišem da se naročita pažnja usmeri ka stavu 2. člana 101. Poslovnika u kojem piše – predsednik Narodne skupštine može da odredi pauzu u radu sednice Narodne skupštine.
Gospodine Arsiću, ja vas uvažavam kao predsedavajućeg sednicama Narodne skupštine. Čini mi se da je sada vreme da se odredi jedna pauza u trajanju od minimum pola sata, jer sam na osnovu govora gospodina Atlagića zaključio da je nastupio jedan umor, ponavljaju se iste reči, iste rečenice, a i mali je broj poslanika SNS koji su sada ovde prisutni…

Poštovane dame i gospodo, u pripremi amandmana na član 28. ovog Predloga zakona pošli smo od tri teze, gospodine Sertiću.
Prva teza, želimo slobodno tržište na delu u našoj državi.
Druga teza, želimo ukidanje monopola preduzeća na proizvodnju, promet, prodaju dobara, koja se mogu razmenjivati na tržištu.
Treća teza, liberalizacija tržišta.
Član 28. je sušta suprotnost ovim našim tezama, poštovani gospodine Sertiću. Jer, u članu 28. imamo sada dva stava koja se tiču delanja takozvanih izvršnih direktora. Umesto ovoga za šta se mi borimo, što je deo našeg sistema ideja, verovanja, vrednosti, mišljenja, preko ovog člana uz sadržinu člana 27. i člana 29, mi ćemo zapravo usvajanjem ovog Predloga zakona učvrstiti partokratski sistem u našoj državi.
Gospodin Marinković je vrlo dobro primetio, ovde se sada po ceo dan govori o tome kako će neki ljudi morati da zamrznu stranačke funkcije, oni ljudi koji žele da budu direktori javnih preduzeća, a ovamo će ti isti direktori javnih preduzeća, gospodine Sertiću, moći da izaberu do sedam svojih izvršnih direktora, za koje neće važiti ona ograničenja u smislu delanja u svojoj stranci, koja važe za direktora.
Znači, svi ti izvršni direktori, koji do sada i nisu postojali ovako definisani, moći će da budu svi ovi ljudi koji su inače, na primer, aktivisti u političkim strankama, istaknuti funkcioneri. Time se potpuno gubi značaj eliminisanja onog partijskog pripadništva direktora, učvršćuje se partokratski sistem. Za mene je to udaljavanje od reformi. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, retka je prilika da ovako za redom mogu dva puta da govorim. Da predsedava gospodin Bečić, ja mislim da bi on to eliminisao automatski. Tako da, dobro je veoma što ste vi, gospodine Arsiću, predsedavajući u ovom delu sednice, da možemo na jedan primeren način da razgovaramo o našim amandmanima.
Naš amandman na član 29. u direktnoj je vezi sa amandmanom na član 28, gospodine Sertiću. Ali, postoji jedan dodatak. Ovo učvršćivanje partokratskog sistema preko instaliranja izvršnih direktora, koji mogu biti ljudi iz političke stranke, vladajuće pre svega, u ovom slučaju Srpske napredne stranke, imamo sada jedan dodatak toj partokratiji. Evo, u stavu 1. kaže – direktor i izvršni direktor imaju pravo na zaradu, a mogu imati i pravo na stimulaciju, poštovana gospodo.
Pa, mi svakodnevno slušamo, ministre, članove i članice ove Vlade koji govore o štednji, o neophodnosti štednje. Ljudima se nekima smanjuju i zarade da bi se štedelo, a ovde piše – mogu imati pravo na stimulaciju. U sledećem stavu piše – Vlada će podzakonskim aktom odrediti uslove i kriterijume za utvrđivanje i visinu stimulacije iz stav 1. ovog člana. Dakle, do onih sedam izvršnih direktora, koji mogu biti ljudi iz stranke, svi do jednog imaće pravo i na stimulaciju.
Gospodine Sertiću, meni je žao što svojim delanjem odstupate od svojih reči. Meni je veoma žao što nemamo Vladu koja se drži date reči, poštovana gospodo, i koja se ne drži jednog od najvažnijih principa u savremenoj politici, a to je princip etike odgovornosti. Da se politika meri rezultatima i da kada se da reč, da ona mora da se drži. Ovde nemamo to. Veoma mi je žao.

Poštovane dame i gospodo, amandman na član 31. smo podneli zbog toga što je sadržina člana 31. takva da nam očigledno pokazuje kako jedna Vlada radi od onoga što govori da će da radi. Neprestano smo suočeni sa time da iz Vlade dolaze poruke da je neophodno da se menja svest, da menjamo neka načela kako bismo se usmerili ka savremenoj demokratiji, a onda sadržinom člana 31, 32. i 33. koji se tiču postupka za izbor direktora učvršćuje se, poštovana gospodo, evo da čuje i gospodin Martinović koji sada reaguje ovde, partokratski sistem. Šta znači partokratski sistem?
To znači, ako smo instalirali ovde partokratski sistem, to znači da se nagrade ne daju po zaslugama, poštovana gospodo, nego na osnovu pripadnosti stranci i to vladajućoj.
I onda kada se dođe na vlast, onda se kaže to znači da ima šta sve, a ovaj postupka za imenovanje direktora je upravo to, poštovana gospodo.
Ja sam smatrao da kada predsednik Vlade, kada članovi Vlade stalo govore treba da menjamo svest, treba da menjamo neka načela, onda treba u zakonodavnu proceduru da upućuju zakonodavne projekte koji će da potvrde takvo opredeljenje, a ne da svojim delanjem, gospodine Sertiću, Vlada radi suprotno od onoga što njeni članovi neprestano govore.
A, onda mimo svega toga, da to naiđe ovde na jedno ura narodnih poslanika, koji podržavaju Vladu šta god ona da kaže, pa čak i ako za dva dana promeni i ono što je pre dva dana govorila, što je bio slučaj prošle nedelje, poštovana gospodo. Hvala.

Pa, evo ja ću sada da objasnim gospodinu Babiću na osnovu čega sam ja imao pravo na repliku i da je gospodin Arsić sada zaista postupio, striktno se pridržavajući Poslovnika naše Narodne skupštine.
Ja ću uvek to da kažem. Ko god, iz koje god stranke da predsedava sednici Narodne skupštine. Dakle, gospodin Babić, ovde malo pre je rekao da sam ja jedna od dvojice članova NS. Zaboravljajući, ovde na govore i gospodina Živkovića i mene, pa i na govore vašeg predsednika stranke, gospodina Vučića, koji je više puta, sa velikim poštovanjem, govorio o članici NS koja je predsednica Saveta NS, koja se zove Vesna Rakić Vodinelić.
Najuvaženiji pravni autoritet u pravnoj nauci kod nas, poštovana gospodo. Evo, da čujem da li gospodin Martinović je saglasan oko toga.
Gospodin Vučić je to rekao dva puta kada samo razgovarali, ako ne verujete meni verujete li predsedniku svoje stranke, gospodine Babiću?
Pored gospođe Vesne Rakić Vodinelić, ja bih mogao sada do sutra u podne, pa i dalje, da nabrajam i navodim imena, članica i članova NS, aktivista, članova resornih saveta NS, od kojih je na primer, evo sada da vam kažem jedan sa kojim sam se ja pripremao za raspravu o „Beogradu na vodi“, tokom koje smo vas potukli do nogu, snagom argumenata, poštovana gospodo, Marin Krešić, pripremio sam ovde slajdove da dokažem, da je „Beograd na vodi“ jedan antimodernizacijski projekat i ubedili smo vas, samo to nije smelo da se kaže od članova vladajuće koalicije. Tako da vas molim da sa uvažavanjem govorite o članovima i članicama drugih stranaka. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman na član 33. zbog toga što smo primetili da se i sadržinom člana 33. Predloga zakona o javnim preduzećima održava i ne samo održava, nego i učvršćuje partokratski sistem pod naprednjačkom vlasti u našoj državi poštovana gospodo.
To znači da je uzalud pozivanje na Vebera, gospodine Sertiću, na Lajbnica poštovana gospodo, na Ruzvelta, dame i gospodo narodni poslanici, kada nam ovde stižu zakonodavni projekti koji su sušta suprotnost porukama ovih velikih ljudi u istoriji, poštovana gospodo.
Evo, šta se dešava ovde. Zamislimo da jedan čovek neutralan, u neznanju oko toga šta se ovde dešava, čita kako deluje komisija koja treba da sprovede konkurs za izbor direktora. I šta vidi na osnovu člana i 33. i 32. i 31. sve do 40. nekog? Vidi da ovde vlast jeste sve i da postoji jedan pristup da kada uzmeš tu vlast, da tu nema nikakve prepreke, nikakve kontrole, možeš šta hoćeš. Naprednjačka vladavina počiva na tome, a ovaj zakonodavni projekat je dokaz za to.
Ja sam smatrao primerenim da povodom amandmana na član 33. ukažem na jedno veliko načelo svake savremene demokratske države i kada se neko poziva na Vebera, na Lajbnica, na ljude koji su se bavili političkom teorijom da zna da postoji jedno veliko načelo u svakoj savremenoj demokratskoj državi, a to je načelo podele vlasti. Kad uzmeš vlast, pa nije tvoje sve. Ta vlast treba da se deli, da ima dobru kontrolu i prepreke za apsolutizam. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, ja ću obrazložiti svoj amandman, uz prethodnu jednu napomenu koju upućujem gospodinu Arsiću da možda još jednom razmisli o svom pravu koje proističe iz članova 101. i 112. Poslovnika i da možda da još jednu pauzu, jer ministar se umorio, nema ga ovde, sigurno mu je potreban odmor.
Gde je? Vidi gde je. Ja sam mislio da je to Bečić. To je Bečićevo mesto.
Takođe, gospodine Arsiću, znači ministar hoće da pređe u narodne poslanike, i to opozicione u sledećem sazivu, što je dobro, ministre Sertiću, ja mislim. Vidim sa se smanjuje i broj narodnih poslanika SNS, umor je nastao, umor je zavladao.
Gospodine Arsiću, nas narodnih poslanika Nove stranke je ovde 100%, u punom sastavu smo ovde, spremni da raspravljamo dokle god treba, a ne čini mi se da ima toliko narodnih poslanika SNS, čini mi se ni 15%.
Sada, gospodine Arsiću, meni se čini da bi bilo primereno da se razmisli. Ja ne kažem da sam ja u pravu, ali da se razmisli o tome da se da jedna pauza, da odmore malo narodni poslanici SNS. Ja sam spreman naravno za raspravu … (isključen mikrofon)

Dakle, ovo je bio jedan moj predlog da se podsetimo članova 101. i 112. i, naravno, primetio sam još jednu stvar, budući da govorimo o članovima ovoga predloga zakona koji se tiču izbora direktora.
Nisam primetio da je bilo ko od narodnih poslanika ovde iz vladajuće koalicije izneo i jedan argument protiv moje argumentacije da se ovim zakonodavnim projektom učvršćuje partokratija. Hajde da čujemo tu argumentaciju, poštovana gospodo. Ja kada bi čuo jedan argument, pa da se malo zamislim da li sam ja negde pogrešio, da li sam pogrešno tumačio, da li mi je analiza pogrešna, ali ni jedan jedini. Ja vas molim da argumentovano diskutujemo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, drago mi je što je ministar Sertić zauzeo svoje mesto, da možemo da ga vidimo da vodimo jedan dijalog ovde, a ne da šeta po sali jer bih i ja tako mogao da idem tamo vamo, tamo vamo i da pričam sa raznih mesta. To ne bi bilo primereno, ja mislim, gospodine Arsiću.

Nema bežičnog, ne bi se čuo. E, ako ima hajde.
Dakle, poštovana gospodo, evo još jednog člana u kojem sam ja pronašao još jedan dokaz da SNS sa pozicija vlasti učvršćuje partokratski sistem u našoj državi, a partokratski sistem je apsolutno nepravedni sistem. On nagrađuje one ljude koji su poslušni svojoj stranci, koji su ponizni u odnosu na svoju stranku, a ne nagrađuju one koji to zaslužuju.
(Zoran Babić, s mesta: A gde je?)
Evo dokaza, gospodine Arsiću, pošto vidim da gospođa Tomić, gospodin Babić traže dokaz. Evo jedan stav.

Evo, jedan stav ovde da saopštim.
Dobro je da se i čitaju ovi članovi malo, pošto vidim da se nije čitalo. Evo šta kaže, na primer jedan, dva, tri, četvrti stav ovoga člana, kaže – neblagovremene, nerazumljive i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, komisija Vlade, ponovo, odbacuje zaključkom protiv koga nije dopuštena ni posebna žalba.
Poštovana gospodo, nijednog mehanizma kontrole postupka, nijednog mehanizma autorefleksije te Vlade, nijednog mehanizma da se malo propita neko ko nastupa u ime vlasti povodom ovoga procesa, poštovana gospodo. Je li to ono što mi želimo? Zar nije to ta partokratija o kojoj govorim vezano za poslednjih nekoliko amandmana. Evo, poštovana gospodo, ja sam ponudio argument, naveo određeni stav. Evo da čujem sada gospođu Tomić ili gospodina Babića ili gospodina Orlića, da čujem kontra argument ovome. Evo da čujemo. Izvolite. Hvala.