Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, žao mi je što nemam malo više vremena za sve ove amandmane, ali vidim da je jedno nestrpljenje ovde. Pretpostavljam da su se čitali ovi amandmani, pa ću sada samo kratko ovde predstaviti naš predlog.
Predlažemo da se član 22. Predloga zakona o ministarstvima, koji je podneo gospodin Arsić, menja, da staranje o naučno-istraživačkim organizacijama mora da bude na drugom mestu, a da u članu 22. ide tekst identičan tekstu koji je pripremio gospodin Arsić, koji se tiče oblasti delovanja Republičke direkcije za imovinu RS. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, član 23. je prvi član u posebnom odeljku Predloga zakona o ministarstvima, koji je predložio gospodin Arsić, koji se tiče posebnih organizacija i u tom predlogu sada se navode te posebne organizacije. Budući da naš predlog Vlade podrazumeva da Vlada treba da ima devet ministarstava, a ne 16, kako je preporučio gospodin Arsić, onda imamo pomeranje svih ovih zavoda, agencija i institucija koje se ovde pominju, pa bi prema našem predlogu, u članu 23, trebalo da bude jedan relativno kratki opis delovanja Centra za razminiranje. Veoma kratak ali veoma precizan opis. Nadam se da ćete usvojiti i taj amandman. Hvala vam.

Primećujem da je gospodin Rističević izgleda u velikoj dilemi oko toga da li da prihvati ove amandmane, svih 38, ili da ne prihvati. Budući da nije govorio o tački dnevnog reda, pozivam se na član 106, treba da upozorite gospodina Rističevića da govori o tome šta je na dnevnom redu. Hvala.

Hteo bih za sve poslanike i, naravno, za građane Srbije koji prate Skupštinu samo da pojasnim ovaj naš amandman na član 24.
Naime, mi smo amandmanom na član 2. Predloga zakona o ministarstvima, koji je podneo gospodin Arsić, predvideli da Vladu Srbije čini devet ministarstava. Ali, budući da u ovom poglavlju o posebnim organizacijama imamo sada opise delokruga izvesnih sekretarijata i direkcija, onda se desilo da član 24. u Predlogu gospodina Arsića, koji se tiče delovanja Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, mora da promeni mesto i u članu 24. mi predlažemo da uđe tekst kojim se opisuje obavljanje poslova Zavoda za intelektualnu svojinu. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, u članu 25. Predloga gospodina Arsića navodi se opis delovanja Republičke direkcije za robne rezerve. Prema našem predlogu, opis delovanja Republičke direkcije za robne rezerve treba da ide na drugo mesto u Predlog zakona o ministarstvu, a da u članu 25. imamo dva vrlo kratka pasusa o tome kakve poslove obavlja Zavod za socijalno osiguranje i onda naš predlog zakona o ministarstvu, odnosno amandmani na Predlog gospodina Arsića dobijaju puni smisao. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, želim samo da iskoristim ovu priliku da kažem da su naši amandmani na članove od 26. do 33. identični i da u svakom od njih piše da se čl. 26, 27, pa sve do 33. brišu. Tako da, samo bih sada to saopštio za svih tih sedam ili osam članova, odnosno amandmana na članove i ne bih se javljao da obrazložim svaki pojedinačno. Hvala.

U ovom amandmanu nemamo tekst da se nešto briše, nego je ovo, ja mislim, jako važan amandman i molim vas za malo pažnje, budući da se ovim amandmanom obezbeđuje jedna vrsta kontinuiteta u delovanju prethodne Vlade, odnosno one koja je još uvek, koja još uvek postoji i ona koju ćemo, nadam se da izaberemo uskoro.
Dakle, ovim amandmanom se predviđa da Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova i dalje ostaju kao ministarstva u Vladi Srbije, da se Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede i Ministarstvo spoljašnje i unutrašnje trgovine i telekomunikacija na neki način premeštaju. Drugim rečima, nastavljaju rad danom stupanja na snagu ovog zakona, ali kao deo Ministarstva finansija i ekonomije.
Mi smatramo da Ministarstvo spoljnih poslova i Kancelarija za evropske integracije treba da nastave rad kao Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija. Smatramo da Ministarstvo saobraćaja, deo Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja treba da nastave rad kao Ministarstvo infrastrukture i prirodnih resursa. Da Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave kao i deo Ministarstva pravde i državne uprave treba da nastave rad kao Ministarstvo pravde, ljudskih prava, državne uprave i lokalne samouprave. Imamo postojeće Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i smatramo da to ministarstvo i da deo Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja kao i deo Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine treba da nastave rad kao Ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i prostornog planiranja. Imamo još dva ministarstva koja preuzimaju delove ministarstva koji postoje ili ministarstvo u celosti, to su još Ministarstvo zdravlja, rada i socijalne politike i Ministarstvo nauke, prosvete i kulture. Hvala.

Ovde želim samo u jednoj rečenici da kažem da je bilo neophodno da brišemo izvesne članove u Predlogu zakona o ministarstvima koji je podneo gospodin Arsić budući da naš predlog za formiranje Vlade ima za sedam ministarstava manje nego što ima ovaj predlog koji je podneo gospodin Arsić i bilo je neophodno da neki članovi prosto ne stanu. Predlažem da se član 35. i to je naš amandman na član 35. kao i sledeći amandman na član 36. brišu i onda se neću javljati povodom amandmana na član 36. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ovo je takođe veoma važan amandman. Ne postoji ekvikvalentni član u Predlogu zakona o ministarstvima gospodina Arsića, o onome što piše u ovom amandmanu na član 37. i zato ću pročitati tekst.
Dakle, u članu 37. prema našem predlogu treba da piše: „Ministarstva utvrđena ovim zakonom, zaposlena i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu preuzimaju od ministarstava koja prestaju sa radom, a u skladu sa utvrđenim nadležnostima“.
To je bilo neophodno da stavimo kako bi naš predlog tog zakona o ministarstvima, odnosno predlog gospodina Arsića, ali izmenjen našim amandmanima bio u celosti zaokružen. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, moje je mišljenje da Predlog zakona o ministarstvima koji je podneo gospodin Arsić nije nepopravljiv. Budući da postoji šansa da se popravi taj predlog zakona, nas dvojica iz Nove stranke smo podneli 38 amandmana na ovaj predlog zakona i mi smo spremni da na kraju i glasamo za ovaj predlog zakona ukoliko skupštinska većina prihvati svih 38 amandmana.
Da biste bili načisto sa time da li treba da prihvatite amandmane ili ne, red bi bio da saslušate naš sud ili ocenu ovoga predloga zakona.
Tri su merila na osnovu kojih mi sudimo ovom predlogu zakona. Jedno merilo se tiče stalnosti strukture Vlade. Od uvođenja višestranačkog sistema, pred svako konstituisanje Vlade uvek je usvajan novi zakon o ministarstvima, tako da smo imali različite vlade koje su brojale različiti broj ministarstava, od 17 do 24, na primer.
Verujem da svi ovde znamo da u savremenim pravnim državama ministarstva jesu osnovni organi državne uprave. Mislim da je ovde bila šansa za ovu skupštinsku većinu da pokaže jedan ozbiljniji pristup, da nam obezbedi malo više vremena, da predloži drugačiju strukturu vlade za koju bismo možda mogli da obezbedimo konsenzus, pa da onda dogovorimo da to bude neka struktura Vlade koja će da važi nakon narednih izbora. Nova stranka je predložila takvu strukturu. Zoran Živković je to ovde pomenuo. Mi nudimo jednu Vladu od devet ministarstava i predsednika Vlade. Dakle, Vladu sa 10 članova.
Ovde je pomenuto, mislim da je gospodin Babić to uradio, da ovaj predlog zakona počiva na efikasnosti i na štedljivosti. Tačno je da Vlada, koja bi bila sastavljena od 16 ministarstava, da ta Vlada bi bila ona Vlada koja bi bila najmanja u ovom periodu od 24 godine, od 1990. godine.
Gospodin Arsić je rekao da bi ta Vlada brojala samo 16 ministarstava. Budući da ima među poslanicima i poslanicama SNS, vidim da je gospodin Rističević najzainteresovaniji za ovaj naš predlog, oni koji budno prate, možda ih interesuje jedno mesto u našoj budućoj Vladi, verovatno ekspertsko, samo bih hteo da vas podsetim koja su to ministarstva kojim bi trebalo da zamenimo ovaj predlog ministarstava, koji je došao od skupštinske većine. To su sledeća ministarstva: 1) finansije i ekonomija, 2) spoljni poslovi i evropske integracije, 3) pravda, ljudska prava, državna uprava i lokalna samouprava, 4) unutrašnji poslovi, 5) odbrana, 6) poljoprivreda, životna sredina, prostorno planiranje, 7) infrastruktura i prirodni resursi, 8) zdravlje, rad i socijalna politika i 9) prosveta, nauka i kultura.
Smatramo da bismo u predlogu zakona, koji bi počivao na ovoj strukturi vlade, mogli da kažemo da hoćemo da unesemo princip efikasnosti i štedljivosti, tako bismo mogli da tvrdimo da je to Vlada sa samo devet ministarstava. Za Vladu sa 16 ministarstava to ne možemo da tvrdimo.
Treće merilo na osnovu kojeg cenim, ja lično, ovaj predlog, tiče se nekih kriterijuma koji se moraju uvažavati kada se formira neka vlada ili pravi struktura vlade. Četiri su uobičajena kriterijuma. Jedan je istorijski, drugi je teorijski, treći je životni, četvrti je projektni.
Sada sam spreman da ovde svaki od tih kriterijuma razradim do u detalj, a od skupštinske većine ovde, ni od gospodina Babića, ni od gospodina Arsića, ni od bilo koga iz SNS, nisam čuo ni nagoveštaj o kriterijumima na osnovu kojih je formiran predlog ovakve strukture Vlade. Budući da smatramo da su ova tri merila veoma važna ukoliko hoćemo srpsku državu da učinimo savremenom u pogledu formiranja Vlade, ukoliko ne pokažete spremnost da korigujete u ogromnoj meri ovaj predlog, mi nećemo glasati za ovaj predlog zakona o ministarstvima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, imam pravo na repliku, budući da me je gospodin Babić direktno pomenuo u svom govoru.
Pokušao sam da saopštim jednu ozbiljnu kritiku u odnosu na Predlog zakona o ministarstvima i ovde bih u ovoj replici hteo da saopštim još tri stvari.
Jedno je: veoma mi je žao kada od šefa najveće poslaničke grupe u ovoj skupštini čujem da neće biti prostora za razgovor o našim amandmanima na ovaj predlog zakona. Ja sam zabeležio, možemo to da proverimo, ako neko tvrdi da to nije rečeno. Žao mi je ako je to tako rečeno, a ja sam tako zapisao, uprkos tome što smo mi ozbiljno radeći na ovome pripremili 38 amandmana kako bi ovaj predlog zakona bio, po našem shvatanju, poboljšan.
Žao mi je što sada čujem negodovanje od skupštinske većine, trudim se da govorim ono što je tačno i istina.
Drugo stvar koja je ovde pomenuta jeste da, to je rekao gospodin Arsić, gospodin Babić, takođe, da je Srbija propustila mnogo šansi i da zbog toga što je Srbija propustila mnogo šansi u prethodnih 12 godina, sada ne možemo da usvojimo ovaj predlog od devet ministarstava i 10 članova, nego moramo da sačekamo neko drugo vreme. Pitam se kao razuman čovek zašto ste odlučili i vi da gubite jednu šansu? Ovo je bila šansa za to.
Treća stvar, čisto radi preciznosti, kada govorimo o prethodnih 12 godina, 13 godina, 14 godina, po mom sudu, postojao je jedan period u ovoj državi koji je nagoveštavao snažni reformski kurs i to je period od 2000. do 2004. godine. Sa uvažavanjem prema tom periodu mislim da treba svi da se odnosimo i u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, Nova stranka u Skupštini Srbije ima dvojicu poslanika. Zoran Živković i ja ćemo glasati protiv predloga da gospođa Maja Gojković bude izabrana za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovaj stav hteo bih da argumentujem dvema stvarima, odnosno za ovu tezu imam dva, mislim, veoma snažna i dobra argumenta i bilo bi mi drago da i skupštinska većina ovde pokuša da se suoči sa tim argumentima, kako bismo imali jednu ozbiljnu raspravu.
Moj prvi argument tiče se pristupa skupštinske većine izboru predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a drugi argument je personalni. Tiče se ličnosti koja je ovde predložena.
Što se tiče pristupa izboru predsednika Narodne skupštine, moj je sud da pristup izboru predsednika Narodne skupštine ove skupštinske većine nije dostojan uloge i značaja koji Skupština Srbije ima u političkom sistemu Srbije.
Dovoljno je da pročitamo član 99. Ustava Srbije, gde jasno piše da ova Skupština može da donosi i menja Ustav, odlučuje o promeni granica Republike Srbije, odlučuje o ratu i miru, nadzire rad službi bezbednosti, bira Vladu, nadzire njen rad, odlučuje o prestanku mandata, bira i razrešava sudije, pa da zaključimo da je ovo centralna politička institucija.
Moje je mišljenje da se ova ovde skupštinska većina na jedan neodgovarajući i neozbiljan način ponela u pripremi za organizovanje ove sednice Narodne skupštine. Ta neozbiljnost započeta je branjenjem jednog argumenta da ovde treba da biramo rotirajućeg predsednika Narodne skupštine. Zamisao je valjda bila da ovde, umesto ovog predsedavajućeg stola, možemo da imamo jednu vrtešku u okviru koje će se svake godine smenjivati neki ljudi. Mi smo smatrali u Novoj stranki da je takva ideja degradirajuća za Skupštinu Srbije koja jeste centralna politička institucija i ne samo da je degradirajuća za Skupštinu, nego je naša ocena bila da može takva ideja, ukoliko bi se realizovala, da kao posledicu ima i destabilizaciju političkog sistema Srbije u celosti.
Druga stvar koja se tiče pristupa odnosi se na ovaj današnji tok sednice. Na primer, nas dvojica nismo ni dobili obaveštenje o tome ko je kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, nismo dobili biografiju. Mi smo jutros u 10.00 časova došli ovde, seli i saznali da imamo kandidatkinju za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Smatramo da to takođe jeste deo tog jednog veoma lošeg pristupa organizaciji Skupštine.
Molim vas samo za malo pažnje.
Ovaj drugi argument, mislim, koji mi koristimo da bismo glasali protiv ove kandidatkinje, je personalni. Uvek sam smatrao, a smatram naravno i sada, da za predsednika, odnosno predsednicu Skupštine Srbije treba da izaberemo jednu uzornu ličnost, jednu osobu koja će da ima vrlo jasan, vidljiv, profesionalni autoritet i lični integritet, jednu osobu čiji će lični autoritet moći da se nosi sa autoritetom koji će da joj ili da mu da ova institucija Narodna skupština Republike Srbije.
Naravno, nisam imao mnogo vremena da se upoznam sa svim crticama iz biografije gospođe Gojković, ali mogu da jedno svoje viđenje njenog rada dam u dve slike. Kao student, 1998-1999. godine, borio sam se protiv svih represivnih mehanizama one vlade Miloševićeve u kojoj se nalazila i gospođa Gojković. Desetak godina kasnije, u okviru jedne kampanje, da kažem ovde belih listića, borio sam se protiv novog autoritarizma i Borisa Tadića. U istom tom periodu, ista ta osoba, Maja Gojković, branila je te autoritarne crte novog autoritarizma. Na osnovu te dve slike ja ne mogu da tvrdim da osoba koja je predložena za predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije ima takav jasan, očigledni lični autoritet, koji može da nosi autoritet koji će da joj da institucija, da bi danas mogao da glasam za to.
Smatram da ova skupštinska većina treba još jednom dobro da promisli o svim argumentima koji dolaze i sa ove strane, da se suoči sa tim argumentima i da danas izaberemo za predsednika, ili predsednicu Narodne skupštine zaista osobu koja to svojim delovanjem i zaslužuje. Hvala vam mnogo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, hteo sam da se nadovežem na ovo što je već predložio gospodin Zoran Živković, kada su visoki funkcioneri Napredne stranke predložili da se predsednik Skupštine bira na rotaciju, onda je jedan argument bio tu vrlo zanimljiv za našu raspravu, a to je da bi se time pospešila demokratičnost rada naše Skupštine. Mi smo smatrali da te dve stvari ne idu jedna sa drugom, ali smo zaključili da princip demokratičnosti možemo da vežemo na primer za pozicioniranje ove većine ovde u odnosu na izbor poslanika i u odbore Skupštine Republike Srbije.
Pošto nas dvojica kao samostalni poslanici nemamo mogućnost da predložimo sebe ili jedan drugoga za učešće u radu odbora mi smatramo da bi ova većina ovde, veoma brojna, pokazala taj osećaj za demokratičniji rad Skupštine ukoliko bi sama preporučila da i nas dvojica učestvujemo u radu nekih skupštinskih odbora. Drugim rečima, mi predlažemo dve stvari da većina sama predloži i nas dvojicu za učešće u odborima za koje smo mi zainteresovani i to možemo da kažemo.
Druga stvar, da se opozicionim poslanicima obezbedi i da upravljaju izvesnim brojem skupštinskih odbora jer to takođe jeste pokazatelj jednog demokratskog duha. Naravno, šta god bude pristup ove većine mi ćemo glasati za usvajanje ovog predloga. Hvala.

Molim vas, moja namera uopšte nije bila da diskreditujem bilo kog člana SNS na osnovu toga da li je visoki funkcioner ili ne, ali je mislim očigledno svima nama da neko ko zauzima neku značajniju poziciju u bilo kojoj stranci, da njegova ili njena reč vredi mnogo više, da se sa većom pažnjom osluškuje.
Samo sam intervenisao i hteo sam da kažem da je potpredsednik SNS kada je predlagao ideju o biranju predsednika na osnovu rotiranja, dakle, kada je to bilo aktuelno ovde, da se pozvao na argument demokratičnosti. Smatrao sam da kada potpredsednik SNS to kaže da to ima neku značajnu težinu.
Nije mi bila namera da nikoga uvredim, da ponizim nego da se samo vežem za taj princip demokratičnosti koji možemo da iskoristimo upravo ovde u pogledu izbora i nekih poslanika koji nemaju mogućnosti putem Poslovnika da uđu kao članovi u skupštinske odbore.
Samo sam hteo da apelujem na taj princip demokratičnosti i da se i nama obezbedi punopravno učešće u radu skupštinskih odbora. Toliko. Hvala.