Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 30. Predloga zakona o privatizaciji koji se, samo da podsetim ovde, nalazi u okviru trećeg poglavlja našeg Predloga zakona, odnosno Vladinog predloga zakona, a to je poglavlje – Metode i privatizacija.
Član 30. čini pet stavova i to su sledeći stavovi, kaže – podnošenje prijave za učešće. Prijava za učešće podnosi se Agenciji, u roku utvrđenom u javnom pozivu, koji ne može biti kraći od 30, niti duži od 90 dana, od dana objavljivanja javnog poziva. Kada bi ovo bio neki prvi predlog zakona o privatizaciji o kojem mi u Srbiji razgovaramo, ne bismo mi imali primedbu na ovaj stav, kao ni na drugi, kao ni na treći, kao ni na četvrti, kao ni na peti.
Moram ovde samo da podsetim narodne poslanike koji aktivno učestvuju u našoj amandmanskoj raspravi povodom Predloga zakona o privatizaciji, da nije ključno pitanje ovde, otkud ovoliki broj amandmana, pa i amandman na član 30, nego je pitanje – zašto hitni postupak za ovaj Predlog zakona, kada je na primer, pre jedno sat vremena ovde, dva sata predsednik najjače političke stranke u ovom parlamentu i predsednik Vlade rekao za izvesne zakone koji su označeni reformskim, a koji nisu ušli u proceduru u ovu Narodnu skupštinu, da nije toliko važno da li će u Skupštinu da dođu u junu, julu ili avgustu.
Gospodo, ako nije to toliko važno, pa zašto smo onda bili hitri sa ovim predlogom zakona koji je zaista veoma važan i od danas imamo potvrde da je trebalo na drugačiji način o njemu ovde da raspravljamo.
Dakle, predlažemo brisanje člana 30, kao što je bio slučaj sa svih 29 članova Predloga zakona o privatizaciji. Hvala.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, neko komešanje je nastalo u ovoj sali, kao da je sada nestala jedna potreba da temeljno raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o privatizaciji.
Podneli smo amandman na član 32. koji se odnosi na gubljenje svojstva kupca i drugih prava. Ovu priliku da obrazložim naš amandman na član 32. bih hteo da iskoristim i da pomognem samo jednu veoma važnu stvar.
U obrazloženju Vladinog predloga o Zakonu o privatizaciji piše da se sada u Srbiji vodi odgovorna ekonomska politika. Mi smo tokom dana danas ovde saopštavali zašto smatramo da postoji mnogo razloga da ne verujemo da je to tako, odnosno da nije tako.
Podsetio bih na još jedan, s vremena na vreme se ove i u Skupštini pojavi neko iz Vlade ko nam pripreti da se ponovo nalazimo pred bankrotom, pre nekoliko meseci je bila ista priča da se nalazimo pred bankrotom. Ne mogu da zamislim da u obrazloženju Vlade, pa evo i za ovaj član 32. stoji da se vodi odgovorna ekonomska politika, a da smo neprestano pred nekim bankrotom.
I danas smo čuli da ćemo možda jednu posebnu sednicu morati da posvetimo tome i da se razgovara kako da se izađe iz ekonomskih problema u kojima se nalazimo. Dakle, nisam zadovoljan tim obrazloženjem. Toliko o amandmanu na član 32.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, mislim da je važno da našu pažnju usmerimo, možda i uprkos umoru na naše amandmane na članove Predloga zakona o privatizaciji, u ovom slučaju na član 38. koji se tiče ustupanja ugovora o prodaji kapitala.
Još jednom bih samo hteo da podsetim da se Vlada, obrazlažući ovaj predlog zakona, pa i član 38. pozvala na izvesne termine ovde, stabilnost i odgovornost u ekonomiji. Moram sada da dodam jednu stvar. Danas smo čuli ovde, u okviru instituta poslaničkih pitanja, da predsednik Vlade kaže da će da prikaže novac kao potrošen, a da zapravo taj novac nije potrošen. Gospodo, pa šta to znači? Gde to može da se desi? To sigurno ne može ukoliko bi bilo tačno da bude odraz, da kažemo neke odgovornosti u vođenju ekonomske politike.
Prema tome, smatram da sve o čemu smo danas razgovarali, ne samo u okviru amandmanske rasprave, nego i u okviru instituta poslaničkih pitanja gde je Zoran Živković bio aktivan, da zapravo to nama govori da ovde nije reč o reformskim zakonima, nego o čistom marketingu i mi smo protiv toga. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, poštovani ministri i dragi gosti, mi smo podneli amandman na član 40. to je jedan veoma važan član u okviru ovog poglavlja zakona, koji se tiče uslova za raskid ugovora o prodaji kapitala.
Tu sada imamo nekoliko stvari koje su navedene a usled kojih ukoliko ugovorne obaveze nisu izvršene, može da se raskine ugovor o prodaji kapitala. Na primer, neplaćanjem ugovorene cene u skladu sa ugovorom o prodaji, raspolaganjem imovinom subjekta privatizacije je suprotno odredbama ugovora itd. itd.
Dakle, ni tu, mislim da možemo da se saglasimo, nema nekih specijalnih noviteta, ali imamo ovde tri dopune. Najpre za gospodina ministra, ipak vas molim da kada postavimo neko pitanje, da pokušate da odgovorite na to pitanje. Mi za sada imamo dva neodgovorna u odnosu na oglašavanje u visoko tiražnim listovima na teritoriji Republike Srbije i sada u odnosu na član 39. pitanje koje je postavio gospodin Živković.
Druga stvar, ne vidim šta je problem kod nekih narodnih poslanika kada kažu da svih 25 amandmana koje smo mi podneli imaju istu sadržinu. Pretpostavimo gospodo, da ovaj predlog zakona zaista nije dobar predlog zakona i da nemamo drugi mehanizam da oborimo taj predlog zakona osim ovog mehanizma. Izvinite, zašto bi se to smatralo nekim lošim načinom i stavljala se primedba da je to neki veliki problem. Ne vidim da je to neki strašni problem a naročito da je to besmisleno. Šta znači besmisleno? Kaže – koji je u suprotnosti sa zdravim razumom. Gospodo, to je takođe jedna uvredljiva poruka koja se danas u okviru amandmanske rasprave o Predlogu zakona o privatizaciji šalje opozicionim poslanicima. To nije pristojno ponašanje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, kao što je i rečeno ovde, mi smo podneli amandman i na član 43. i svi razlozi koje smo koristili da bismo argumentovali naš amandman za čl. 40, 41, 42, pa i za ovaj član o kome je sada govorio gospodin Aleksić, sa izvesnim primerima iz prakse u firmi u kojoj je on bio ili za koju zna neke informacije, svi ti razlozi važe i za naš amandman na član 43.
Gospodin Jozić se pita ovde šta tu sada nije jasno u članu 42, a sigurno se pita šta nama nije jasno u članu 43? Sve nam je jasno. Naročito nam je sada jasno kada je i ministar potvrdio sve ono o čemu mi govorimo ceo dan danas i zbog čega smo podneli svih 95 amandmana, da i sada, dok još nije usvojen ovaj predlog zakona o privatizaciji imamo dobar Zakon o privatizaciji.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, za član 45. na koji smo podneli amandman važi isto ovo što smo rekli i za član 44. Ako ga izbrišemo danas on neće da iščezne, jer on već postoji u Zakonu o privatizaciji koji imamo.
Kada se tiče opstrukcije koja je ovde pomenuta, moram sada i oko ovog člana ovde da kažem – ne, suprotno tome, gospodo. Pa, ministar je potvrdio da smo mi danas uspeli da ostvarimo jedan naš cilj. Ali, moram da priznam, prvo je gospođa Savić od poslanica i poslanika vladajuće koalicije to prepoznala ovde, mislim i gospodin Neđo da je to uradio, gospodin Kovačević danas i vidite kako tokom dana malo po malo dolazimo do onoga što smo pokušali da objasnimo tokom amandmanske rasprave na Predlog zakona o privatizaciji. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo i meni je drago da postoji i dalje jedna snažna energija da razgovaramo o amandmanima poslanika Nove stranke na članove Predloga zakona o privatizaciji.
Ovde smo podneli amandman na član 47. On je obimniji u odnosu na veći broj drugih članova ovog zakona, pa neću da ga čitam. Mislim da je važno, recimo, da je gospodin Cvetanović, gospodine Radojeviću na tragu toga da prihvati neki naš amandman.
Ovo je samo još jedan pokušaj da se on učvrsti na tom putu. Kada gospodin Cvetanović kaže – kombinacija više nema ono značenje, nema, ali ima drugo. Npr. u šahu znači više međusobno povezanih poteza. Nismo mi samo zbog one kombinacije ovo predložili, nego i zbog toga da neke šahovske ideje ne bi bile u opticaju i predložili da bude jedan fini termin – spajanje. Spojiti znači povezati jedno sa drugim. Postoji li bolja reč za ovo u članu 10. što ste reklamirali? Hvala.

Poštovana predsednice, narodni poslanici, amandman na član 50. Sve što je važilo za član 49. – Program za prodaju imovine, važi i za član 50, budući da se taj član tiče sadržine tog programa za prodaju imovine. Neophodno je samo da kažem - e, to, čisto radi gospode Radojevića i Cvetanovića, šta znači varijacija, da prosto ne bude nepoznanica oko bilo kojih termina u našoj Skupštini, odstupanje od osnovne, prvobitne teme, sadržaja, oblika, promena, izmena osnovnog lika, oblika itd.
U našem slučaju, kao što današnja rasprava to potvrđuje, nije bilo moguće razmišljati o bilo kakvoj ni varijaciji gospodine Jaziću i gospodine Radojeviću, ni o kombinaciji. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 52. koji se tiče ugovora o prodaji imovine i obrazložili taj amandman. U odnosu na obrazloženje koje smo dostavili u pisanoj formi, ovde želim da samo dopunim još dve stvari, pošto vidim da rasprava i dalje teče, ja mislim, istom energijom kao kada smo počeli jutros i mislim da je to veoma dobro.
Mislim da je u redu poštovana gospodo da koristimo širu literaturu kada se pripremamo za naše nastupe u Narodnoj skupštini, pa i Rečnik srpskog jezika Matice srpske, a ne rečnik stranih reči i izraza.

Na primer, za članove 52. i član 10. pokazalo se da Rečnik srpskog jezika Matice srpske jeste bio koristan. Ovde sam video odobravanje ljudi koji su naši gosti ovde.

Hvala vam onda.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, ja ću u manje od minut da komentarišem naš amandman na član 54. upravo zbog jedne vrste odgovornosti u odnosu na ono šta su funkcije Narodne skupštine, a i s obzirom na jednu političku odgovornost, ja mislim ovde, nas dvojica smo argumentovali da svi ovi članovi od 48. do 53, pa i ovaj 54. u okviru poglavlja koji se tiče prodaje imovine treba da se brišu. Sada neću ponavljati te argumente, nego ću samo podsetiti da smo podneli amandman na član 54. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, amandmanom na član 56. mi smo zapravo hteli da zaokružimo intervencije na sve članove koji pripadaju ovom poglavlju broj 5. Predloga zakona o privatizaciji koje se tiče prodaje imovine.
Ne postoji neki dodatni argument koji mogu sada ovde da iznesem za član 56. u odnosu na prethodne članove, tako da ostajemo pri argumentima koje smo do sada koristili. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, radi preglednosti u okviru ove naše rasprave pošto je i oko toga bilo izvesnih problema tokom dana, samo da kažem da sada ulazimo u sedmo poglavlje našeg Predloga zakona o privatizaciji i članom 58. na koji smo mi, naravno, podneli amandman koji se tiče primene propise i kriterijuma za prodaju.
Mi smo inače zadovoljni ovom današnjom raspravom i uspesima u izvesnim aspektima našeg ubeđivanja u izvesne ciljeve koje treba da postignemo pričom o privatizaciji, pa ćemo našu raspravu dalje učiniti nešto konciznijom oko nekih naših amandmana. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 68. Ja ću vrlo precizno sada da objasnim zašto smo podneli amandman na član 68.
Ovo je jedan od devet članova Predloga zakona o privatizaciji u okviru devetog poglavlja koje nosi naziv „strateško partnerstvo“. Svaki put kada smo čitajući članove ovog zakona nailazili na kovanicu „strateškog partnerstvo“ mi smo reagovali i objašnjavali zašto je to loše. To je bilo u slučaju člana 2, u slučaju člana 8. itd.
Ovde je postavljeno pitanje, od strane mnogih narodnih poslanika, dobro, vas dvojica koji ste podneli toliko amandmana i u kojima piše „briše se“, šta predlažete, kako da se reši neki problem za koji će biti relevantan ovaj zakon o privatizaciji.
Ja sve te narodne poslanike i druge osobe koji su zainteresovani za temu, upućujem na jedan dokument koji se zove „Program ekonomskih reformi“, koji je nastao u okviru delovanja ekonomskog saveta NS, u okviru kojeg smo definisali kao dva osnovna cilja, mera koje se tamo predviđaju, pod jedan, privredni rast, to je jedna stvar i druga stvar, da se i to možda evidentira negde, povećanje zaposlenosti, gospodo.
To su dve stvari, ja mislim oko kojih ovde treba neprestano da razgovaramo, kako da obezbedimo privredni rast u svojoj državi i kako da obezbedimo da što je moguće veći broj građana u Srbiji radi. U tom dokumentu mi predlažemo i konkretne mere kako do toga da dođe. Predlažem, naravno, pored Vujaklije i Rečnika srpskog jezika, na čitanje i taj dokument. Hvala vam.