Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani gospodine ministre i gosti, smatram da se evo već i do sada, a mi smo stigli do amandmana na član 16. Predloga zakona o privatizaciji, pokazalo koliko je veoma dobro da se temeljno bavimo sadržinom predloženih tačaka jednog zakona koji je ovde došao u Skupštinu. 
Hoću da napomenem ovde tri stvari vezano za član 16. Nije naša namera da odložimo vremenski usvajanje ovog predloga zakona, naša je ideja bila ovde od prvog dana, kada smo se prvi put obratili i ljudima koji su došli ovde iz Vlade i iz različitih agencija, da ubedimo njih u toku nekoliko dana koliko imamo za raspravu da oni odustanu od ovog predloga zakona, i to činimo i sada.
Druga stvar, mi smo smatrali, i to je važno ovde negde da se evidentira, da pristup „zakon radi zakona“ neće da nas usmeri ka onim ciljevima koji su definisani u obrazloženju usvajanja ovog zakona, odnosno predstavljanja ovo predloga zakona u Skupštini Srbije.
Mi smatramo i treću stvar vezano za član 16. Ovde se čulo da ne treba možda da se neguje ovakav pristup, da se podnosi toliki broj amandmana, jer se troši struja u Narodnoj skupštini, a samim tim se troši i novac poreskih obveznika, a to znači građana Srbije. Ta logika, gospodo, mislim da nije dobra, jer tom logikom, ukoliko je dosledno sledimo, možemo da dođemo do zaključka da možda parlament uopšte ne bi trebalo da radi jer će da se troši neka struja, a to će sve da plati neki građanin Republike Srbije.
Gospodo, demokratija jeste skup model, ali je najjeftiniji i najbolji od svih i ovde to treba da negujemo, a ne da je ugrožavamo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti, podneli smo amandman na član 18. koji se tiče javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti. U tom članu se sada opisuje, šta sve taj javni poziv sadrži. Sada imam dve napomene, dodatne u odnosu na sve što smo do sada pričali o našim amandmanima, a vezano za član 18.
Gospodin Orlić je malo pre rekao da meni, gospodinu Živkoviću nedostaje konstruktivnosti u skupštinskim raspravama, a naročito, pretpostavljam danas. Smatram, gospodine Orliću, da smo načinom na koji smo obrazlagali sve amandmane na sve predloge zakona koji su došli u Skupštinu do sada pokazali ne samo konstruktivnost, nego jednu strašnu želju da svi zakonski predlozi budu najbolje mogući. Niko ovde nije podneo više amandman od nas dvojice. Nijedan od tih amandmana nijedan poslanik vaše stranke nikada nije podržao. Verovatno nije ni pomislio da podrži. Smatram, gospodine Orliću, da je to nekonstruktivnost sa te vaše strane.
Mi smo ovde ubedili sve razumne ljude, oko vozačke dozvole, kada je bio onaj predlog zakona o izmenama Zakona o saobraćaju, da se ne skraćuje na osam godina nego na 10 godina i to smo toliko dobro argumentovali ovde i nije to prihvaćeno.
Gospodine Orliću, mi smo i ovde podneli sve ove amandmane i saopštili prekjuče, kada smo imali raspravu u načelu, da ćemo uložiti svu svoju energiju da i ovaj zakonski predlog, a sada u članu 18, učinimo mnogo boljim odnosno najboljim. Mi upravo to sada i radimo.
Zato smatram da nije u redu zamerati nama dvojici na nekonstruktivnosti, koji smo već glasali za Predlog zakona o savetima nacionalnih zajednica, glasaćemo za Predlog zakona o stečaju, ali za Predlog zakona o privatizaciji nikako. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane gošće, mi smo podneli amandman i na član 20. Predloga zakona o privatizaciji koji se tiče popisa i procena. Mislim da je današnja rasprava, pa i ovaj deo gde ja sada obrazlažem ovaj amandman dobar pokazatelj, koliko je važno da se svi narodni poslanici i poslanice pripremaju za naše skupštinske rasprave, tako što će svaki član zakona temeljno da čitaju, da budu informisani o tome, pa da onda budemo sposobni da menjamo.
Gospodin Mijatović je malopre rekao da to što mi radimo da je to potpuno besmisleno. Poštovani predsedavajući, ja vam se zahvaljujem na komentaru od malopre, kada ste mi skrenuli pažnju kao jedan saobraćajac, da ja ne smem direktno da se obraćam narodnim poslanicima, a vas molim da gospodinu Mijatoviću kažete da besmisleno znači u suprotnosti sa zdravim razumom.
To je uvreda, poštovani predsedavajući, za svakog narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, naročito ako se ima u vidu da nas dvojica ovde demonstriramo pravi poslanički rad u Skupštini Srbije.

Hoću. Nakupi se, dosta ljudi nešto kaže, moram onda malo da reagujem.

Dakle, dve su stvari koje nas dvojica, Zoran Živković i ja kao poslanici Nove stranke u Skupštini Srbije, hoćemo da ostvarimo i amandmanom na član 20, jedan je, i gospođa Simić je to veoma dobro razumela, hoću sada to ovde da joj kažem, obaranje ovog predloga zakona. Nećemo da ovaj predlog zakona bude usvojen, ali druga stvar jeste informisanje građana Srbije i o tome šta piše u predlozima zakona. Ovde zakoni stižu po hitnom postupku. Nema tada ni narodni poslanik, a kamoli građanin da sazna šta se dešava i ovo je prilika, čak i ako Predlog zakona bude usvojen, mi ćemo biti zadovoljni ostvarenjem ovog drugog cilja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani gosti, ja sam razumeo da je prethodni govornik mislio na mene kada je pominjao predavača koji nosi 95 amandmana, a da u svakom od tih 95 amandmana piše – briše se, briše se, briše se.
Gospodo, pa ja bih i kao predavač u okviru, na primer, političke teorije, političke istorije i metodologije i političkih nauka to navodio, ovaj slučaj kao primer jedne dobre prakse delovanja jednog posvećenog narodnog poslanika u Skupštini Srbije, naročito kada nam predlozi zakona iz Vlade dolaze po hitnom postupku, svi do jednog, kada nas ujutru zatekne taj predlog zakona, kada nemamo vremena ni da pročitamo, pa da onda argumentovano raspravljamo o tim predlozima zakona i šta nama onda preostaje? Onda nama preostaje jedna borba snažna za to da, prvo, sebi obezbedimo vreme, da se upoznamo sa materijom, da znamo o čemu ovde govorimo. Pa mi smo ovde čuli danas i neku saglasnost oko nekih mogućih izmena.
Da nije bilo ove rasprave, da nije bilo rasprave ovih 20 amandmana do sada, mi to ne bismo bili u stanju da uradimo. Gospodo, to je demokratija.
Ovde je važno da vaši odgovori na ono što su naši amandmani budu dobri, a ja ne vidim da su ti odgovori dobri, ni vaši, ni Vlade u odnosu na ovaj Predlog zakona o privatizaciji. Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani gosti, slediću vaše instrukcije, poštovani predsedavajući i zahvalan sam vam na pomoći oko toga, pre svega sada oko obrazlaganja ovog amandmana  na član 22.
Tri su stvari koje tu posebno hoću da kažem, ali samo radi narodnih poslanika možda, pošto imam sumnju jednu sada, koji možda nisu čitali sve ove članove, a i građana koji prate ovu Skupštinu. Članom 22. predviđeno je, u naslovu piše – izmena odluke o modelu i metodu i onda stoje dva stava.
Stav 1. „Ako u sprovođenju postupka privatizacije nastupe okolnosti iz koji proizilazi da sprovođenje odluke o modelu i metodu nije moguće, Agencija može predložiti izmenu odluke o modelu i metodu subjektu privatizacije“. Odmah da kažem, nemam ja da smo u nekim redovnim okolnostima, boljim, primedbu na sadržinu stava 1. inače.
Stav 2. „Na donošenje novih odluka o modelu i metodu primenjuje se postupak iz člana 21. ovog zakona, koji smo već obrazložili amandman na član 21. prethodno.
Mi samo smatramo da sve ovo, kao i mnoge stvari u ovom predlogu zakona, pa i ovo što piše u članu 22. već postoji.
Da, zakone u ovoj Narodnoj skupštini ne treba da donosimo radi marketinga, ni odluke političke ne treba da se donose radi marketinga. Zakoni ne smeju da postoje radi zakona, već radi uređenja i rešavanja izvesnih problema sa kojima se u društvu i u državi suočavamo.
Nas dvojica samo smatramo i ceo dan pokušavamo samo to da objasnimo. Vidim da to neki poslanici razumeju, čak iz Napredne stranke, ali kažu da će ipak da glasaju protiv toga. Mi samo tvrdimo – iskoristimo postojeći instrumente, ono što već postoji u postojećem zakonu, a nemojmo gubiti vreme na usvajanje potpuno novog. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani gosti, saglasan sam sa gospodinom Kovačevićem. U dobrom delu njegovog govora, osim u onom delu koji čini zaključak njegovog govora. Pazite, ovaj model privatizacije, koji stoji u osnovi ovog predloga zakona, nije u smislu njegove filozofije, nekih principa, drugačiji model od onoga što je postojeći Zakon o privatizaciji i onaj koji je bio 2001. godine, a u pogledu člana 8, ne vidim nikakvo nerazumevanje. U pogledu člana 8, koji ste vi sada ovde pomenuli, mi smo već saopštili da članom 8, gde se predviđaju ti podmodeli, kako ste ih nazvali, ali u Predlogu zakona piše da su to modeli privatizacije.
Jutros smo u raspravi imali primedbu na ovaj 4. podmodel – strateško partnerstvo. Pokazali smo da to strateško partnerstvo već jeste praktikovano na primeru „Fijata“, na primeru „Etihada“. Jutros smo rekli da je strateško partnerstvo dobar model za one države, demokratske, razvijene u kojima postoji sigurno obezbeđena vladavina prava. Mi još uvek nismo takva država. Ako nismo takva država, onda strateško partnerstvo može da bude veoma loš model. Ova dva slučaja počivaju na skrivenosti tajnosti ugovora, jer su dokaz toga, gospodine Kovačeviću. Ako nešto donosi opšte dobro, zašto bismo sakrivali to od građana Srbije i od narodnih poslanika.
Prema tome, razumeo sam da su naše diskusije vrlo kompatibilne. One su dosta usaglašene, ali ja iz svoje pozicije ne bih mogao da prihvatim vaš zaključak, i to je jedino neslaganje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre, poštovani gosti, vidim da se osuo broj narodnih poslanika u ovoj sali, verovatno nakon ovog instituta poslaničkih pitanja, ali nas to sigurno ne ometa da nesmetano nastavimo da raspravljamo o amandmanima koje smo Zoran Živković i ja kao poslanici Nove stranke u ovoj Skupštini podneli na Predlog zakona o privatizaciji.
Mi smo podneli amandman na član 23. i tu je važno da kažem da ovim članom počinje zapravo celo jedno novo poglavlje unutar ovoga predloga zakona o privatizaciji koji se zove – metode privatizacije, a sami član – metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem.
Evo, pročitaću šta piše u članu 23. pa da građani Srbije i narodni poslanici možda koji nisu stigli da pročitaju ovaj tekst znaju o čemu se radi. Tu piše da metod javnog prikupljanja ponuda, sa javnim nadmetanjem jeste metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije. To je prvi stav. Drugi stav, metod iz stava 1. ovoga člana sprovodi se podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika u skladu sa ovim zakonom i prodajnom dokumentacijom.
Naše je mišljenje da ovaj član 23. kojim počinje novo poglavlje predloga zakona – metodi privatizacije, čini deo čitavog jednog skupa članova koji ne donosi neke naročite novosti kada govorimo o sadržini ovog predloga zakona o privatizaciji.
Budući da je naš stav bio da novi zakon ne treba da se usvoji, mi smo predložili da se briše ovaj član 23. u celosti i u stavu 1. i u stavu 2. kao što je bio naš predlog i za sve druge članove, svih 95 ovog predloga zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, mislim da je povređen Poslovnik Narodne skupštine, evo ja sam morao da donesem ovaj rečnik srpskog jezika kako bismo ovde imali nepreciznosti oko tumačenja izvesnih termina. Vi ste propustili da sada upozorite gospodina Stojkovića da vređa dostojanstvo Narodne skupštine jer je on jedan redovni uobičajeni rad narodnih poslanika, koji podrazumeva podnošenje amandmana na predloge zakona, nazvao „šibicarenje“.
Poštovani predsedavajući, evo u rečniku srpskog jezika koji je izdala „Matica Srpska“, piše „šibicariti“, izvoditi trikove sa tri kutije šibica, nudeći prolaznicaima, nudeći prolaznicima da za novčanu opkladu pogode ispod koje od njih se nalazi loptica, poštovani pedsedavajući.
Dakle, gospodin Stojković je ovde, saopštio da u Narodnoj skupštini postoje neki prolaznici koji za novac otkrivaju gde se nalazi neka loptica, neka kuglica. Ako ovo nije vređanje dostojanstva Narodne skupštine, ja onda ne znam šta je.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, i poštovani gosti, mi smo predložili da se potpuno briše i član 24 i naziv iznad člana 24. taj naziv glasi – prodajna dokumentacija. Ovaj član čine tri stava i u okviru prvog stava se navodi šta sve čini prodajnu dokumentaciju u pet tačaka. Nakon toga u stavu 2. se kaže da privatizacionu dokumentaciju iz stava 1. tačka 2. ovog člana, a to znači, zapravo ta privatizaciona dokumentacija priprema subjekt privatizacije i dostavlja Agenciji u roku od 30 dana od dana kada je Agencija dostavila odluku o modelu i metodu subjekta privatizacije.
Nakon toga imamo još jedan stav koji takođe smatramo da treba da se briše, tu imam dve stvari da kažem. Jedno je član 24. je deo skupa članova za koje smo mi procenili da se njihovom sadržinom ponavlja nešto što već postoji. Na osnovu tog našeg stava mi smo zaključili da zapravo nije bilo ni potrebe da se usvaja ili predlaže, priprema potpuno novi Zakon o privatizaciji.
Ovde je bilo primedbi i sada u nastavku naše sednice, zašto su oni to radili, kada su stigli da pročitaju, ako je zakon stigao po hitnom postupku i ovde se vodi rasprava po hitnom postupku, pa i mi smo radili i dan i noć. Čitali smo sadržinu ovog predloga zakona.
Tokom tog vremena koje nam je bilo ostavljeno mi smo uspeli da pripremimo svih 95 amandmana na svih 95. članova Predloga Zakona o privatizaciji.
Imam samo jednu dilemu, odnosno pitanje, zašto bi bilo kom narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije, smetalo da drugi narodni poslanici čitaju tekstove zakona, i da na te tekstove zakona podnose amandmane, pa ako treba i za svaki član. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, nadam se da ću moći i zahvaljujem se predsedavajućem, da koristim vreme, na koje imam pravo.
Nikada ni u jednom svom nastupu, poštovani predsedavajući, molim vas da prenesete to, gospodinu Markoviću, pošto moramo zaobilazno da komuniciramo. Meni ne smeta da se narodni poslanici obraćaju direktno jedan drugome, ako nema nekih uvreda.
Molim vas, gospodinu Markoviću, da kažete da tokom ove rasprave danas i inače, ni u jednom trenutku ni za jednog poslanika iz bilo koje poslaničke stranke, nisam rekao da izvrgava ruglu ovu Narodnu skupštinu ili rad u Narodnoj skupštini. Ja sam samo interevenisao na korišćenje izvesnih termina, čije značenje smo proverili u rečniku srpskog jezika i za koje ste vi utvrdili, da je to omalovažavanje dostojanstva Narodne skupštine.
Sa ove strane ni u jednom trenutku, gospodine Markoviću. Hvala vam.

Hvala vam. Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, ovde je postavljeno pitanje i ja ću, naravno, da ponudim argumentaciju za naš amandman na član 26. koji se tiče javnog poziva i taj član 26. ovoga predloga zakona stao je u tri stava.
U stavu 1. kaže, a mislim da je dobro da se malo i podsetimo ovde – Agencija priprema i objavljuje javni poziv za prodaju kapitala odnosno imovine subjekta privatizacije.
U drugom stavu kaže – javni poziv sadrži podatke od značaja za sprovođenje postupka.
U stavu 3. kaže – javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se najmanje u jednom dnevnom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na internet stranici Agencije najkasnije 30 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.
Dve su stvari nama važne za ovaj član i amandman na član 26. Jedna je da ni ovde nema nekih novosti. Dakle, tu se ponovo vraćamo na istu liniju naše argumentacije, mnogo toga se ponavlja da bismo pripremali novi predlog zakona o privatizaciji. Nije bilo potrebe za tim.
Ali, postoji sada i druga stvar, koja je važna povodom ovoga. Pazite, mi smo i obećali, kada smo pročitali ovaj predlog zakona o privatizaciji, da ćemo se danas ovde boriti da on ne prođe. I mi sada, gospodo, samo pokušavamo da održimo tu reč. Pa, valjda je to poželjno ovde?
Postoji još jedna stvar koja se ovde provlači kroz raspravu pre svega poslanika vladajuće većine, poštovani predsedavajući, a to je da oni ustanu i kažu – evo, oni zagovaraju brisanje i stava 1. koji podrazumeva to i to. Građani Srbije treba da znaju, pa i narodni poslanici, da kada mi kažemo da se briše jedan stav, odnosno ceo član, to ne znači da ne postoji ništa, to samo znači da hoćemo da nas vratimo na sadržinu već postojećeg zakona koji uglavnom sadrži ono što je ovde. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vujoviću, poštovani gosti, član 28. ima naziv - komisije za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem. Ovaj član ima šest stavova i sada je mnogo da pročitam svaki taj stav, jer će da ode vreme onda u čitanje, nego ću samo pokušati da dve stvari…
Dobro, ukoliko poslanici skupštinske većine insistiraju, ja mogu da pročitam. Evo, tu kaže ovako – javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem sprovodi komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, u daljem tekstu: komisija, koju obrazuje agencija. Komisija ima tri člana i čine je predstavnik agencije, predstavnik zaposlenih u subjektu privatizacije i predstavnik ministarstva nadležnog za poslove privrede. Za člana komisije može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove, dva su uslova: pet godina radnog iskustva na poslovima privrede ili privatizacije i dva, visoku stručnu spremu. Onda imamo dodatno pojašnjenje ovih stvari u tri stava, ali to su uglavnom tehničke stvari.
Mislim da su dve stvari ovde veoma važne za nas kada govorimo o članu 28. i našem amandmanu na ovaj član. Brisanje ovog člana je deo našeg napora i tu sada više nema nikakve dileme. Gospodin Kovačević, on sada nije tu, ali on je ja mislim to prihvatio ranije kada smo razgovarali pre ove pauze koju smo napravili, da se ovaj zakon obori u ovoj Narodnoj skupštini i mi to hoćemo ovde da pokušamo da ostvarimo.
Postoji druga stvar koja je meni važna i ja to ne razumem. Ovde čujem, npr. poziv da se malo skrati to, pa ne mora svaki amandman. Jutros je bio – povucite amandmane na članove ovog predloga zakona. Gospodo, ja mislim da mi treba i više da radimo nego što radimo. Cele prošle sedmice nismo imali sednicu Skupštine Srbije. Zašto prošle nedelje nismo imali sednicu Skupštine Srbije?

Dakle, nismo radili. Ovde je nagovešten jedan izraženi… (Isključen mikrofon.)