Samo ću u replici da odgovorim i gospodinu potpredsedniku i gospodinu Babiću.
Cenim tu jednu duhovitost našeg prvog potpredsednika Vlade, tu nema nikakve dileme da on ima tu jednu karakteristiku u javnom nastupu. Ali, tom duhovitošću ne može uvek da se prikrije nedostatak odgovora na neka pitanja.
Kada gospodin prvi potpredsednik Vlade kaže – zameram gospodinu Vujoviću to što je sa vama nekada radio. Sa mnom? Ne sećam se gospodine Dačiću. Možemo apstraktno da razgovaramo, da razmišljamo itd, ali mislim da je najbolji pristup oko političkih pitanja da vrlo precizno koristimo izvesne termine i kvalifikacije.
Kada kažete – upitna je validnost nečijih ocena, pa zatim – građani su na izborima dali ocenu, gospodine Dačiću, mi smo diplomirali na istom fakultetu, doduše u različitim vremenskim prilikama.
Koliko znam kada građani daju podršku nekome na izborima, onog momenta kada se formira Skupština, kada se formira izvršna vlast, tada građani dobijaju priliku da mere rezultate onih ljudi kojima su na izborima dali podršku. Tako da ćemo gospodine Dačiću tek biti u prilici da proverimo ocene građana vašeg rada i naravno gospodina Vučića.
Što se tiče ovoga o čemu je govorio gospodin Babić, upravo sam rekao da kriterijumi postoje, a gospodin Babić je malopre rekao da sam tvrdio da nema kriterijuma, a on tvrdi da ima. Nema, rekao sam da smo imali dve godine da definišemo kriterijum i da na osnovu kriterijuma merimo. Na osnovu tih kriterijuma sam saopštio da ne mogu da glasam za ovaj predlog da gospodin Vujović bude izabran.
Druga stvar, gospodin Babić je ispričao sve oko tajnog Memoranduma sa finskom kompanijom SISU, osim što se nije dotakao tajnosti tog dokumenta, a to je najveći problem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, mogu da razumem da su neki narodni poslanici veoma umorni od jučerašnje rasprave, pozivam se na član 107, koji ukazuje na to da nije dozvoljeno omalovažavanje dostojanstva Narodne skupštine i molim vas da reagujete na ovaj primer da kažemo, izmišljanja, da kažemo, neke fatamorgane koja verovatno postoji kod nekoga.
Molim vas da ovaj slučaj ne prođe ne zabeleženo, poštovani predsedavajući, da obavezno ovde, ovu stvar stavimo na izjašnjavanje, jer ovakve stvari ne smeju da se dešavaju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre i gosti, mi smo podneli amandman na član 8. i neophodno je ovde da kažem da nismo zadovoljni obrazloženjem za odbijanje našeg amandmana. Da bi potpuno bilo jasno o čemu se ovde radi, ja ću još jednom da pročitam sadržinu člana 8. i predlog izmene.
Član 8. sadrži samo jedan stav u Predlogu zakona. Taj stav glasi ovako: „Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije, bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja.“
Mi nemamo dilemu da je ovo dobra formulacija. Naravno da nosilac javne funkcije mora da trpi kritiku. Ja mislim da tu ne sme uopšte da bude nikakve dileme, ali naš predlog je bio da se doda još jedan stav u članu 8. i da taj stav dodati glasi ovako: „Izabranom, postavljenom, odnosno imenovanom nosiocu javne i političke funkcije ograničeno je pravo na zaštitu privatnosti koje se jemči licu na koje se odnosi informacija, ako je podatak koji je sadržan u informaciji od značaja ja javnost, s obzirom na njegovu funkciju.“
U obrazloženju odbijanja kaže se – amandman se odbija iz razloga što je pravo na privatnost Ustavom zagarantovano svakom građaninu. Ali, gospodo, pravo na privatnost nije apsolutno. Pravo na privatnost ograničeno je, prema našem razumevanju, pravom javnosti da zna one informacije koje se tiču funkcije koju to lice vrši. Smatrali smo da bi bilo razumno prihvatiti ovaj amandman na član 8.
Hvala vam.

Ako vi tako kažete u redu.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani gosti i ministre, samo bih hteo da dodatno obrazložim. Mislim da je neophodno da se unese ovaj član, stav 2. i ukoliko bi se taj stav 2. prikučio stavu 1. člana 8, mi bismo samo doprineli poboljšanju sadržine ovog predloga zakona. Već smo zaključili da ovaj predlog po svojoj sadržini nije u nesaglasnosti sa Ustavom Srbije. Tu nema nikakve dileme.
Druga stvar, sadržina našeg amandmana kojim predlažemo unošenje stava 2. je standard na osnovu člana 8, člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, Evropskog suda za ljudska prava.
Prema tome gospodo, ako mi ovde često ili s vremena na vreme, koristimo argument da smo za sadržinu ovog predloga zakona dobili podršku nekih evropskih međunarodnih organizacija za čije delovanje vezujemo izvesne standarde, onda mislim da tih standarda treba u celosti da se pridržavamo. Mislim da član 8, član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima čini deo tih standarda kojima mi treba ovde da se prilagodimo.
I na samom kraju, u tački 3, kao jedan dodatak ovome, pazite, ovo da se trpi kritika, da bude neka vrsta obaveze nosioca javne funkcije, ja mislim treba da se tiče i onih podataka koji su sadržani u nekoj informaciji koja se tiče privatnosti, ali samo onda kada je ta informacija od značaja za javnost, s obzirom na njegovu funkciju. Ne govorim ovde o tome da li je neko lep, da li se oženio, razveo, nego samo ako je važna za javnost, s obzirom na tu funkciju koju osoba obavlja.
Ne verujem da će škoditi na bilo koji način ako se ovaj stav 2. priključi stavu 1. člana 8. ovog predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovani gosti, ja sam ovde izbrojao da postoji sličan amandman, i to pet amandmana, na isti član predloga zakona, a to je član 14. Formulacije su jezičke drugačije, ali smisao svih amandmana je isti. Mogli bismo da ga smestimo u formulaciju koju smo mi ponudili, Zoran Živković i ja.
Mi predlažemo da se član 14. ovoga predloga zakona menja i da glasi – član saveta bira se na period od pet godina i može biti biran još jednom. Mi nudimo sledeću argumentaciju. Kako stoji sada u ovom predlogu zakona mislim da svi mogu da tumače samo na jedan način tu sadržinu, a to je da jedna osoba, na primer da zamislimo to, može ceo svoj radni vek da provede u savetu. Mi smatramo da to nije uredu.
Druga stvar, neophodno je, nama se čini, da postoji vremensko ograničenje za osobe koje sede u tom savetu i naš predlog je da to bude, da kažemo, dva puta po pet godina maksimalno, možda bih mogao da kažem i jednom, jer naravno da to smanjuje, ovaj predlog koji mi nudimo, mogućnosti korupcije. Zamislite kada neko zasedne 30 godina, 35 godina, 40 godina na jedno mesto, a naročito kada se radi o ovakvoj vrsti tela.
Ne postoji nijedan nezavisni organ u okviru kojeg postoji neograničena mogućnost boravka u tom telu i ja smatram, gospodo, da zakoni naši u našoj državi treba da budu opšti, ne pristrasni, a nikako da se prilagođavaju interesima pojedinaca. Zato molim da se prihvati ovaj amandman. Hvala vam.

Imam pravo kao samostalni poslanik.

Po amandmanu, naravno. Ja uvek pričam o tački dnevnog reda.
Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, nisam primetio i priznajem da je ova naša formulacija prihvaćena kroz zapravo unošenje u predlog zakona jednog drugog amandmana.
Žao mi je, potpuno sam usmeren na pokušaj da dobro argumentujem naše amandmane i veoma mi je drago da suštinski danas imamo prihvaćen i drugi amandman koji su predložili, između ostalih poslanika, i poslanici Nove stranke. To je u dosadašnjoj skupštinskoj praksi u ovom sazivu bio ne zabeležen slučaj i mislim da je
ovo veoma dobro. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, želeo bih samo da intervenišem na ovo što je sada rekao gospodin Đukanović.
Molim vas, ni jedan od nas dvojice bilo čime, a naravno u vezi sa našim amandmanom na član 37, ni u jednom trenutku nije rekao da se zalaže za to da Javni servis ne postoji, da RTS ne postoji.
Vrlo dobro nas je razumeo i ministar, jer je ministar ovde malo pre rekao da mu je veoma drago da u ovoj Skupštini, ako sam ja to dobro razumeo, postoji apsolutna saglasnost da RTS treba da postoji.
Poštovani predsedavajući, samo da se razume ovde, čak ako se ukine taksa za Medijski javni servis na osnovu prethodnog člana 36. imamo druge izvore finansiranja. U tački dva lepo piše – iz sredstava budžeta. Prema tome, ništa se ne menja u RTS osim što smo protiv takse i smatramo da finansijska nezavisnost javnog servisa neće biti garantovana taksom.
Suprotno tome, naše iskustvo sa pretplatom je takvo da ukoliko građani primete da se, na primer, taj javni servis nalazi u rukama vlasti, što je bio slučaj za sve vreme dok je postojala pretplata, prosto će građani da reaguju i oni će da kažu – nećemo da plaćamo.
Gospodo, zato mi kažemo, odgovornost za nezavisnost i samostalnost javnog servisa pre svega zavisi od toga na koji način Vlada tretira Javni servis i mi tražimo pozivajući se na iskustvo iz perioda od 2001. do 2004. godine, gde isto kao i ovde, postojala su sredstva iz budžeta, da tu praksu pokušamo još jednom da ponovimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovani gosti, želeo bih da kažem tri stvari čisto radi pojašnjenja za sve nas koji učestvujemo u ovoj raspravi.
Nas dvojica smo zaista predložili da se u celosti briše član 37. ali u članu 37. svi stavovi tiču se takse za javni medijski servis.
Gospodo, za član 36. nismo predložili da se član briše u celosti, nego smo predložili samo da se briše samo stav 1. tačka 1) a to znači takse za javni medijski servis.
Gospodo, to znači da, ukoliko ukinemo taksu, što mi ovde zapravo predlažemo, ostaju sledeći izvori finansiranja za javne servise – tačka 2) sredstva iz budžeta, tačka 3) neto korisnici od komercijalne eksploatacije sadržaja itd. Molim vas samo da budemo ovde precizni oko onoga šta se ovde predlaže.
Druga stvar, oko nečega što je rekao gospodin Saša Mirković poslanik, a ne ovaj Saša Mirković koji nastupa u ime Vlade sada ovde, tačno je da postoje novi programi na RTS-u, naravno, ali to što su programi novi ne znači da javni servis više nezavisan od delovanja izvršne vlasti.
Ja mislim da su glavni sud o tome u kojoj meri je javni servis nezavisan u odnosu na izvršnu vlast dali upravo građani Srbije, gde smo čuli od jedne poslanice iz vladajuće većine ovde pre dva dana, mislim na gospođu Vukomanović, jedan podatak i siguran sam da je tačan, zato što gospođa Vukomanović uglavnom u svojim istraživanjima koristi takve podatke, da 75% građana Srbije ne plaćaju. Jednim delom sigurno zbog ekonomske situacije, ali drugim delom zato što su građani Srbije procenili da se javni servis nalazi u rukama vlasti i neće zato da daju novac, gospodo.
Treća, poslednja stvar, i time ću da završim, gospodine predsedavajući, kada govorimo o 2003. godini, tačno je i saglasan sam s gospodinom Arsićem da su ukinuti direktni prenosi sednica Narodne skupštine početkom 2003. godine, ali su, gospodo, prenosi ukinuti u okviru vanrednog stanja. Zašto je uvedeno vanredno stanje? Zato što je ubijen predsednik Vlade ove države, gospodo. O tome valjda takođe treba da razmišljamo kada raspravljamo o Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre i gosti, bilo je neophodno da na član 45. podnesemo dva amandmana i to je jedini takav primer za današnju raspravu zato što smo morali posebno da analiziramo sve one članove ovog predloga zakona koji na neki način referišu novo pitanje takse.
U članu 45. nije sve vezano za taksu pa smo mi odlučili, evo ja sam to predložio ovde, da se stav 4. i stav 5. ovog člana 45. potpuno briše uz isto ono obrazloženje koje smo imali za sve članove ovog predloga zakona koji se tiču četvrtog poglavlja predloga zakona finansiranja.
Sad, u odnosu na ovaj član 45. naš amandman, moram sada samo jedan kratki komentar u odnosu, takođe na obrazloženje koje je stiglo iz Vlade Srbije.
Ja sam saglasan obrazloženja na naše amandmane nisu identična ili nije isti slučaj kao što je bio sa gospođom Papugom, da je celishodnost, svrsishodnost, sinonim i sl. Ne, kod nas su stvarno različita objašnjenja i tu postoji jedna kreativnost autora tih obrazloženja, ali evo na primer koje je obrazloženje za moj amandman na član 45.
Kaže – amandman se ne prihvata jer je predloženo rešenje uneto u tekst predloga zakona kako bi se obezbedila kontrola trošenja javnih prihoda. Između ostalog to je bio i zahtev Evropske komisije.
Ja zaključujem sledeće, ako se nešto pojavi predlagaču zakona kao zahtev Evropske komisije onda to nužno ulazi u tekst predloga zakona. Pošto se Evropska komisija ne bavi samo pitanjem medija, informisanja i kulture, nego je to jedna institucija EU koja se bavi nizom oblasti politika skoro u svim mogućim oblastima, onda sam se pitao, ako Evropska komisija zatraži od Srbije…
(Predsedavajući: Vreme.)
… da Srbija uvede sankcije Rusiji, hoćemo li to morati da uradimo? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, nas dvojica poslanici Nove stranke Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 2. Predloga zakona o privatizaciji i dali odgovarajuće obrazloženje našeg amandmana.
Naime, članom 2. Predloga zakona o privatizaciji definišu se pojedini izrazi koji su relevantni za razumevanje ovog zakona. To su, privatizacija, javni kapital, pa se onda navodi šta je predmet privatizacije, koji su subjekti privatizacije, modeli privatizacije u okviru kojih se, a to smo saznali u raspravi podrazumeva i korišćenje jednog novog, mada, kasnije u amandmanu u članu 8. pokazaću kako to nije nikakva nova stvar. Potom kaže - učesnik u postupku privatizacije, koje privatizacije, zatim ko je kupac, šta znači strateški investitor, sredstva plaćanja, pismo zainteresovanosti, fer tržišna vrednost. Zatim se kaže šta je metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, potom, metod javnog prikupljanja ponuda, pa se ponovo objašnjava isto to, početna cena za prodaju kapitala, prodaja kapitala, prodaja imovine i imamo 32 termina koja se članom 2. ovog predloga zakona samo definišu.
Mi smo smatrali da su dve stvari ovde veoma važne. Sve ove kategorije, i ovi termini, već su na drugim mestima definisani i nije bilo neophodno ovde jedan posebni član posvetiti tome, ali ono što je za nas mnogo važnije jeste sledeće. Nas dvojica smo analizirajući sadržinu ovog predloga zakona, a to smo i prekjuče ovde rekli, zaključili da je brisanje svih 95 članova Predloga zakona o privatizaciji jedini način da se ovaj predlog zakona popravi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, hteo sam samo da intervenišem u odnosu na pominjanje važnosti i značaja tzv. leks specijalisa iz 1996. godine i poređenja važnosti tog zakona sa stavom 2. člana 3. predloženog zakona o privatizaciji.
Hteo bih da podsetim sve nas ovde kako je došlo do leks specijalisa 1997. godine, kako slučajno ne bi bilo zabune oko toga šta je značenje te vrste zakona bilo tada i u kakvoj vezi je taj zakon sa ovim predloženim zakonom o privatizaciji. Svaki narodni poslanik i građanin, ja mislim, treba to da razume kako bi mogao da ceni da li vredi ovaj predlog zakona.
Poštovani predsedavajući, 1996. godine desila se, po priznanju aktera tih događaja, najveća, kako su sami tvrdili, izborna krađa u istoriji Srbije. Četiri meseca, ja kao student prve godine studija na fakultetu, tada smo protestvovali ulicama različitih gradova u Srbiji, tražeći da se prizna da je počinjena izborna krađa i da se opozicionim poslanicima i odbornicima tada da ono što su zaslužili na izborima.

Vraćam se na amandman. Ovo se upravo tiče stava 2. člana 3. predloženog zakona o privatizaciji. Govorim o leks specijalisu. Pazite leks specijalisom tada šta je urađeno. Maskirana je ta izborna krađa. Zapravo se našao način da se prikrije da je ta izborna krađa urađena. Ja samo u tom smislu, poštovani predsedavajući, mogu da vidim vezu koju je napravio sa tim zakonom gospodin Babić kada je govorio, jer mogu da razumem da se i ovim predlogom zakona želi maskirati nešto što je bilo sakriveno. To lesk specijalisom zaista može da se radi, kao što je bilo 1996. godine, ali nas dvojica amandmanima na ovaj predlog zakona želimo to da sprečimo.
Gospodo, hvala.

Član 107. Gospodin Babić i prethodni govornik su direktno mene pomenuli i pogrešno me interpretirali. Na osnovu člana 104. imam pravo na repliku. I gospodinu Babiću ste dali pravo na repliku na osnovu istog člana.

Molim vas, samo deset sekundi. Gospodin Babić nije pomenuo moje ime, ali rekao je – prethodni govornik. To sam mogao da budem samo ja jer sam govorio pre njega, gospodine predsedavajući. Poslednji govornik je direktno rekao – gospodin Pavićević…