Poslovnik.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, povređen je član 108. gde piše u stavu 1. - o redu, na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Gospodine predsedavajući, vis te malo pre rekli da ne možete dobro da čujete o čemu se govori u ovoj Skupštini, sada meni govorite da ne vidite ni šta vam pokazujem da se javljam po Poslovniku.
Poštovani predsedavajući, vi ste sami sada potvrdili da ne postoje uslovi da vi vodite ovu sednicu jer ne možete da se starate o redu na sednici na osnovu člana 108. i molim vas…

Dakle, evo ja ću da ponovim, pošto ste poštovani predsedavajući po mom sudu sada pokazali jedno nestrpljenje i jednu netoleranciju prema narodnim poslanicima koji dolaze iz opozicije. Zašto ste to uradili, ja ne znam, ali očigledno je da to nestrpljenje postoji.
Imao sam pravo kada sam dobio reč da u dva minuta saopštim zašto smatram da ste vi povredili član 8. Poslovnika Narodne skupštine. Vi ste me prekinuli u tridesetom sekundu, niste mi dozvolili da argumentujem to što sam bio počeo da radim i ja mislim da ste vi samo nastavili da kršite Poslovnik Narodne skupštine.
Poštovani predsedavajući Bečiću, ako vi sami priznajete da niste u mogućnosti da obezbedite red na sednici Narodne skupštine, što predviđa član 108. molim vas da prekinete ovu sednicu sada ovde, da date pauzu od sat i po vremena pa da neko drugi ko malo bolje i čuje i vidi vodi ovu sednicu Skupštine. Hvala.

Naravno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane gošće, ja sam sada još ubeđeniji da postoji šansa da ova Skupština usvoji ovaj amandman i suprotstavi se konačno jednom predlogu Vlade za koji Vlada ne prihvata mogućnost poboljšanja, a za to postoje uslovi. Uslovi su obezbeđeni amandmanom koji smo mi podneli na član 1. kojim se menja član 184. Predloga zakona o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Da podsetim narodne poslanice i narodne poslanike šta je ta suštinska izmena koju mi ovde predlažemo. Mi kažemo sledeće, to je naš predlog – nezaposleni zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem može se stručno usavršavati. To je naša poruka, sticati specijalizaciju iz oblasti deficitarnih grana medicine, stomatologije, odnosno farmacije o svom trošku (volonterski), pod uslovom da je završio pripravnički staž i položio stručni ispit.
Gospodo, mi polazimo od toga da svaki pojedinac koji je upisao medicinski fakultet, koji sada hoće da upiše i neku specijalizaciju, koji ispunjava izvesne uslove,k sam može da odluči da li će da upiše specijalizaciju ako ima sredstava da nju plati, a ne da umesto tog pojedinca ministarstvo, Vlada ili država odlučuje šta će da bude sa njenim ili njegovim profesionalnim stažom ili karijerom.
Gospodo, ja mislim da je to neka civilizacijska tekovina, da ne možemo ovde pojedince da tretiramo tako da mu ministar, a to sledi iz vašeg stava 3. jer kaže izuzetno od stava 1. člana, pa ministar određuje… Mi smatramo da to ne sme da se desi.
Zamislimo, na primer, osobu A koja sada želi da upiše specijalizaciju, hoće da bude vrhunski kardiohirurg i ne može zato što postoji mogućnost da ministar, odnosno ministarstvo kaže – ne možeš. Gde to ima?
Gospodo, mi vas pozivamo da tržište postane konačno merilo nečega. Ovde se često navodi primer Nemačke. Naši lekari, evo, svi smo to ovde zapazili, nema tu nikakve dileme, odlaze u tu Nemačku. Čuli smo, uči se nemački jezik.
Oni odlaze tamo, a u Nemačkoj postoje neke grane medicine koje su, takođe, sada deficitarne. Zašto? Zato što lekari u toj državi, takođe, traže neke bolje uslove za ostvarenje svojih profesionalnih ambicija. Da li je Nemačka država, gospodo, sprečila bilo kog čoveka, lekara iz bilo koje grane medicine, da razvija svoju profesionalnu karijeru kako ta osoba želi? Nezamislivo je da država meni sada kaže – e, ti možeš specijalizaciju a ti ne možeš. Mi samo hoćemo da uradimo stvar na sledeći način – da pojedinac ima priliku u svojoj državi da definiše svoj život i svoju profesionalnu karijeru bez arbitriranja ministarstva, Odbora za zdravlje, Vlade ili države.
Gospodo, moram samo još jedan dodatak ovde da vam kažem. Na osnovu ovih diskusija gospođe Rakonjac, gospodina Radivojevića, jutros, drugih ljudi i svih stranaka ovde, ja i dalje mislim da postoji šansa da usvojimo ovaj amandman i da ljudima pošaljemo poruku – usavršavajte se. Procenjujte da li će vam biti ovde bolje ili negde drugde, a naša država treba samo da stvori uslove da našim ljudima ovde bude najbolje.
Ne prihvatanjem ovog amandmana naša država kaže – nas to ne interesuje, složeno je, dugo će da traje. Jedinu prepreku koju ja sada vidim, u pogledu mogućnosti usvajanja ovog amandmana, jeste što je amandman došao iz jedne od najjačih opozicionih stranaka u Srbiji danas. Ja smatram da to ne bi trebala da bude nepremostiva prepreka.

Gospodo, narodni poslanici, poštovani ministre, poštovane gošće, poštovani predsedavajući, naravno da ću citiram član Poslovnika, kao što uvek radim kada se javim po povredi Poslovnika. Molim vas da me ne opominjete na to. Ja sam pristojan čovek, znam pravila i uvek poštujem ta pravila. Povređeni su članovi 106. i 107.
Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi…

Mogu li da objasnim zašto grešite?

Mislim da grešite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani gosti, smatram da je povređen član 108, da je povređen član 109, ali i da je povređen član 107.
Poštovani predsedavajući, kada vi niste reagovali na oba nastupa gospodina Martinovića i dozvolite mi da objasnim kako ste povredili Poslovnik. Gospodin Martinović je u dva svoja nastupa malopre ovde koristio termine koji su, mislim, očigledni prekršaj i narušavanje dostojanstva ne samo narodnih poslanika u ovoj Skupštini nego i Narodne skupštine Republike Srbije u celosti.
On je komentarišući nastupe izvesnih narodnih poslanika ovde upotrebljavao termine - bezobrazno, maliciozno. Ja ću samo da vam objasnim šta znači kada neko na primer kaže – da je neko bezobrazan.

Upravo se obraćam vama - bezobrazan, koji nema stida, koji se ne stidi svojih postupaka, besraman, bestidan. Gospodine Arsiću, mislim da je to bilo dovoljno da gospodinu Martinoviću prvo izreknete meru upozorenja, a onda na osnovu člana 109. i meru opomene.
Malicioznost, u Rečniku srpskog jezika koji preporučujem za čitanje svim narodnim poslanicima, maliciozan, pakostan, zajedljiv, zluradan. Gospodine Arsiću, to su sve neki termini koje kada koristi neki narodni poslanik u okviru rasprave o promeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti znači da poslanik ima nameru da vređa dostojanstvo drugog narodnog poslanika.
Vaša je obaveza bila da izreknete meru opomene. Vi to niste uradili i sada me strašno interesuje – da li prihvatate moju argumentaciju da ste prekršili Poslovnik u ovom slučaju? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, gospodine ministre, poštovane gošće, danas ovde raspravljamo o predlogu kojim se predviđa izmena jednog člana. To je član 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Čitajući obrazloženje koje je stiglo iz Vlade, tu sam zapazio dve stvari koje su mi važne za moju raspravu ovde.
Jedno je kaže – cilj predloga izmena je unapređenje sistema zdravstva. To je u redu, generalno govoreći, a onda se dodaje – jedan od najvažnijih resursa, koji je osnov razvoja sistema zdravstvene zaštite, jesu ljudski resursi. Ni tu isto nema nikakve dileme, ali povodom ovoga što sam pročitao u obrazloženju imam tri stvari da ovde saopštim koje su ja mislim veoma važne, a kojima sugerišemo dodatne izmene predloga izmena zakona. Molim vas da pažljivo to razmotrite. Mislim da imamo dobar argument, koji treba da vama posluži da prihvatite naš amandman koji smo poslali, mada mislim da to već nije uvaženo.
Dakle, mi smatramo da je moguće bolje rešenje problema deficita lekara pojedinih specijalnosti u članu 184. Koliko sam ja razumeo, nisam iz te struke, a ako nisam dobro razumeo, može da mi se pojasni ovde, Vlada je, na primer, predložila da nezaposleni zdravstveni radnik može da uradi specijalizaciju iz oblasti deficitarnih grana medicine, ali tek po posebnoj odluci ministarstva.
Mi smatramo da je ovo jedna tačka koja zaslužuje jednu vrstu revidiranja. Da posmatramo ovu stvar možda malo iz jedne šire perspektive. Mi smatramo i predlažemo da nezaposleni zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem može stručno da se usavršava o svom trošku bez arbitriranja ministarstva.
Smatramo da je ovo bolje rešenje, uvažavajući i ovaj argument koji je gospodin ministar izneo kada je odgovarao gospodinu Živkoviću u odnosu na njegov nastup. Smatram da je, šire posmatrano, ovaj naš predlog bolje rešenje. To je jedna stvar.
Druga stvar, predlog o kojem raspravljamo, mislim da nije dovoljan da bi se moglo tvrditi, kako stoji u obrazloženju, da će se ljudskim resursima, kao jednim od najvažnijih resursa koji je osnov razvoja sistema zdravstvene zaštite, unaprediti sistem zdravstva.
Gospodine Lončar vi ste, mislim, sada prvi put od formiranja ove Vlade u Skupštini, u smislu odbrane jednog predloga zakona. Bili ste tokom instituta poslaničkih pitanja, ali ja sam očekivao da će te se vi ovde možda i pre promene ovog člana, ovog zakona pojaviti sa predlozima rešenja sledećih problema, ja sam ovde izlistao neke. Na primer – loše organizacije u sistemu zdravstvene zaštite, neadekvatno rukovođenje, loša organizacija u finansiranju zdravstvene zaštite. Očekivao sam da će se ovde u Skupštini pojaviti neke ideje koje će se ticati izjednačavanja privatnog i državnog sektora u zdravstvu ili rešavanja problema sistema zdravstvenog osiguranja. Tek kada bismo mi čuli šta je plan u svim ovim oblastima, gospodine Lončar, mislim da bismo mogli da se saglasimo oko nekih rešenja kojima će se zaustaviti odlazak ili odliv kadrova.
Dok sve ovo ne uradimo i ne pokažemo neke signale da se bavimo time, ljudi će odlaziti, pa i ljudski resursi će i dalje da nam bude tanak, a ljudi će… Sreo sam jednog čoveka pre neki dan, lekara, uči nemački jezik sada, on ima možda 45, koliko je rekao, godina i hoće da ide u Nemačku, kaže da ljudi odlaze u Norvešku, u Sloveniju, itd. Dakle, ljudski resursi neće se zaštiti ovim izmenama. Samo jednim malim delom, ali oko toga mi predlažemo izmene.
Treća stvar, gospodine Lončar, vi ste prvi put da branite neki zakon, pa otud razumem, ali ubuduće ja smatram da kada pišete obrazloženje za predloge izmena zakona ili zakona da treba da vodite računa o jezičkim konstrukcijama, dakle, o jeziku koji se koristi. Na stranici 6. u okviru ciljeva koji se postižu donošenjem zakona piše ovako – donošenjem ovog zakona postići će se sledeći cilj, kaže, „povećanje većeg broja stručnog kadra“. Ne može „povećanje većeg broja stručnog kadra“. Nije neophodno da bukvalno primenjujemo komparativ da bismo došli do superlativa u rečenici. Dakle, gospodo, ovde smo u Skupštini, ovde treba svaki papir da prođe neku proveru.
Pazite, na strani 10. piše, to mi je koleginica Jerkov sugerisala nakon što je pročitala, pa smo malo tumačili ovo obrazloženje, „u Republici Srbiji godišnje u od svih uzroka smrti umre približno 100 hiljada ljudi“. Razume se da umru od uzroka smrti. Ne umiru valjda od uzroka sreće, ljubavi i života.

Samo još jednu rečenicu.
Ovakav pristup ostavlja utisak površnosti i neozbiljnosti, u političkom smislu neodgovornosti, a mi kao narodni poslanici svaki put treba da reagujemo na takve loše pristupe. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani ministre, poštovani gosti, smatram da ste vi, poštovani predsedavajući, danas, evo upravo sada, povredili član 104. našeg Poslovnika Narodne skupštine. Evo, da vam kažem kako ste to uradili.
U prvom pasusu člana 104. piše sledeće: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje“, a to se onda odnosi ne samo na narodne poslanike nego i na naše goste ovde u sali, onda na osnovu člana 104. svaki narodni poslanik ima pravo na repliku.
Dakle, gospodin Živković, poštovani predsedavajući, ovde je intervenisao i tražio pravo na repliku, jer je smatrao da je gospodin ministar pogrešno interpretirao nešto što je on prethodno rekao i na osnovu člana 104. gospodin Živković očigledno ima pravo na repliku. Molim vas da se pridržavamo poslovnika Narodne skupštine naročito kada je ministar pravde ovde prisutan. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti, danas ovde raspravljamo o sadržini dva nova predloga zakona, o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i o prometu nepokretnosti i o jednom predlogu zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama i mi, poslanici Nove stranke, nećemo moći da glasamo za ove predloge zakona ukoliko ministar i Vlada Srbije ne prihvati naše predloge za izmene sadržine ovih predloga zakona koji su stigli u Skupštinu.
Gospodina ministra Selakovića posebno molim da pažljivije sada sluša, jer ću ja pokušati konkretno i vrlo precizno da saopštim šta su naše primedbe na ne tako loše predloge zakona. Budući da je gospodin Selaković napravio jednu malu grešku, jer je pogrešno razumeo u jednom delu ono što je govorio gospodin Živković, nadam se da sada ta greška neće da se ponovi. Zato ću ja vrlo precizno i konkretno.
Kada govorimo o Predlogu zakona o prometu nepokretnosti, Vlada Srbije je predložila da se ovaj predlog zakona donese po hitnom postupku, a mi, poslanici Nove stranke ovde smatramo da je preuranjeno da se ovaj predlog zakona usvoji sada i da stupi na snagu 1. septembra. Dakle, očigledno je i na osnovu ove teze da imamo vrlo različite pozicije u odnosu na ovaj predlog zakona. Ja ću pokušati da ponudim tri, ja mislim dobra argumenta, gospodine Selakoviću, na osnovu kojih tvrdim da je ovo preuranjeno.
Naša je procena da će ovim predlogom zakona, ukoliko bude donesen i stupi na snagu za dva dana, u ponedeljak, da će se ovim predlogom usporiti i dodatno komplikovati ionako smanjen promet nepokretnosti. Smatram da je predlagač zakona trebalo da napravi jednu analizu i oko ovih mogućih efekata. I zato vas pitam, gospodine Selakoviću, da li ste pravili takvu vrstu analize? Naša procena je da će ovo da bude jedan od efekata, vrlo loših.
Drugo, primena ovog zakona jeste u direktnoj vezi sa primenom Zakona o javnom beležništvu. Gospodine ministre, to ste vi ovde, ne jednom nego nekoliko puta, saopštili. Vi ste rekli da je reč o upodobljavanju Zakonu o javnom beležništvu. Kao što vidite, ja to vrlo precizno beležim, šta se kaže, kojim povodom i kada. I ja mislim da upravo tu imamo jedan veliki problem, upravo oko primene Zakona o javnom beležništvu i to i jeste naša tema takođe ovde danas. Šta je tu problem?
Problem je što postoji sumnja da je u jednom delu oko primene ovog zakona o javnom beležništvu postojala povreda zakona tokom organizovanja javno-beležničkog ispita, na primer, u pogledu sastava ispitne i konkursne komisije, u pogledu neprimenjivanja zakonskih kriterijuma za izbor kandidata ili, na primer, u pogledu toga što nemamo dovoljno beležnika, a imamo komoru beležnika koja sada počinje da dobija neke nadležnosti a nemamo onoliko beležnika koliko je neophodno da bi ona te nadležnosti mogla da sprovodi.
Gospodine Selakoviću, kada govorimo o povredi zakona, u pogledu predloga zakona koji dolaze od Ministarstva pravde, odnosno od Vlade, a koje vi branite ovde danas, i oko primene jednog zakona za koji ste vi takođe nadležni, ja smatram da to jeste veliki problem.
Treća stvar, oko Predloga zakona o prometu nepokretnosti, pre usvajanja ovog zakona, i zato smatramo da je ovo preuranjeno, trebalo bi usaglasiti sadržinu i značenje pojedinih termina u nekim drugim zakonima. Na primer, u Zakonu o planiranju i izgradnji, Zakonu o legalizaciji objekata, itd.
Gospodine Selakoviću, mislim da imamo jedan dobar predlog za vas i nadam se da ćete razmisliti o tome. Naš predlog je da se primena ovog zakona, i to je jedan od amandmana koji smo uložili, odloži za 1. jul 2015. godine. To je vreme kada efekti primene ovog zakona mogu da budu dobri.
Druga stvar oko Predloga zakona o sudskim taksama. Ja smatram, poštovana gospodo, da je previsok iznos takse za sačinjavanje pravnih poslova koji imaju oblik javno-beležničkih zapisa. Saglasan sam da ono što je bila cena takve vrste takse ili nečega što je ekvivalentno toj taksi sada, nešto malo skuplje, ali cena za taksu, za nepokretnost čija je vrednost do 600 hiljada dinara a kažemo da je taksa devet hiljada dinara koja se plaća, ja smatram da je to mnogo. Ovde gospodin Babić, na primer, iz SNS stalno koristi prilike da govori da je vreme štednje, domaćinskog ponašanja. Čovek kada ga sluša, pa evo i ja, može da pomisli, jao u pitanju je neka skromnost, biće nešto jeftinije, a sada imamo devet hiljada.
Naš predlog je da za takse za vrednost nepokretnosti do 600.000 dinara bude 5.000 dinara i onda tako redom. To su neke moje primedbe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovani gosti, ja ću glasati protiv predloga da gospodin Vujović bude izabran za ministra finansija u Vladi Srbije i za ovaj stav ja bih, poštovana gospodo, ovom prilikom izdvojio dva argumenta. Bilo bi dobro, da i potpredsednik Vlade za koga važi tu jedan opis da voli da diskutuje u Skupštini, da se malo uključi u ovu raspravu, da može da ponudi po neki odgovor, na neko od postavljenih pitanja narodnih poslanika. Danas nismo bili u prilici to da čujemo.
Dakle, gospodo dve godine mi ovde imamo vlast, da kažem, jednog tandema, koji se obično zove tandem Dačić-Vučić je prvo bilo, sada imamo Vučić-Dačić i ja smatram da je to vreme od dve godine bilo dovoljno da se definišu neki kriterijumi za merenje rezultata, dakle, učinaka ovog tandema.
Smatram da na osnovu tog dvogodišnjeg iskustva, danas ovde mogu da tvrdim, argumentujem i branim stav da ne verujem u analize, procene, izbore, obećanja i predloge gospode Dačića i Vučića.
Evo samo nekoliko primera zbog čega ne verujem u njihove u predloge, i zbog toga ne mogu da glasam za predlog da gospodin Vujović bude ministar finansija. Pre godinu dana, ovde je u ovoj Skupštini najavljen kao čovek reforme, garant reforme, jedan čovek koji je izabran za ministra privrede. Taj čovek je tako najavljen u Vladi ostao kraće od šest meseci, a kada je napustio Vladu njegov ključni argument bio je da je gospodin Vučić glavni kočničar reformi.
Drugi primer, gospodin Lazar Krstić kada je ovde predstavljen kao kandidat za ministra, rečeno je – naš čovek, uspešan, ostvaren u svetu, on je garant reformi, ostao je u Vladi, gospodin Lazar Krstić, kraće od godinu dana, a njegov argument kada je napustio Vladu, bio je da nije imao podršku Aleksandra Vučića za reforme koje je on smatrao neophodnim.
Treći primer, gospodo, je upravo gospodin Vujović, danas kandidat za ministra finansija.
Pre tri meseca mi smo slušali da je gospodin Vujović najbolji kandidat za ministra privrede. Gospodin Vujović je bio ministar privrede svega tri meseca. Ja se pitam, gospodo, ako smo izabrali gospodina Vujovića pre tri meseca kao najboljeg kandidata za ministra privrede, zašto se sada takvog kandidata odričemo i ostavljamo to mesto Ministarstvu privrede potpuno prazno?
Ne mogu da razumem i vrlo je neobično da se jedna Vlada, na datum kada se obeležava 100 dana njenog rada, brani time što se kaže – pa, evo, imamo prazno mesto u Ministarstvu privrede, nema čoveka koji vodi to jedno od najvažnijih ministarstava.
Gospodo, mislim da je to najbolji dokaz da ova Vlada ili ovaj tandem u poslednje dve godine nema rezultate. Nije Vlada Srbije, gospodo, vrteška, pa da na svaka tri meseca, na svakih šest meseci ili godinu dana imamo zamenu nekih mesta ili odlaska ministara.
Pozivam narodne poslanike da glasaju protiv predloga da gospodin Vujović bude izabran za ministra.
Drugi predlog tiče se upravo samog gospodina Vujovića. Samo što je izabran za ministra privrede, gospodin Vujović je, mislim krajem maja, potpisao jedan dokument Memorandum o razumevanju sa Finskom kompanijom „Sisu“, koji se tiče saradnje sa FAP iz Priboja. Gospodo, još jedan tajni dokument.
Gospodin Vujović je ovde došao, ja smatram sa kvalifikacija koje ima, da pomogne da u Srbiji, utemeljujući princip vladavine prava, zaista sprovedemo reforme. Potpisanje tajnih sporazuma, nastavak takve prakse je garant da nemamo usmerenje ka reformama.
Ovde je gospodin Babić rekao - pa, čekajte to smo mi nasledili, neki su drugi započeli tu praksu. Saglasan sam da je to nasleđena, ali nasleđena loša praksa i sada je bila prilika da neko prekine sa jednom lošom praksom.
Budući da gospodin Vujović jeste pristao da nastavi tu lošu praksu, što za mene znači rušenje principa vladavine prava u našoj državi, ja ne mogu danas da glasam za ovaj predlog da gospodin Vujović bude ministar.
Ja u svemu ovome vidim jednu dezjorentisanost, bezizdejnost, rušenje vladavine prava i za tako nešto nikada ne bih mogao da pružim podršku. Hvala.