Završavam. Ako prvi amandman o akademskoj čestitosti nije usvojen, ne vredi ni jedan drugi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani ministre i gosti, smatram da treba još malo razmisliti o našem amandmanu na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Čini nam se da formulacija koja postoji u članu 3. obezbeđuje jednu priliku za, da kažem, učvršćivanje problema koji smo mi nazvali kao problem ekselizacije sistema visokog obrazovanja u Srbiji.
Samo da napomenem. Mi predlažemo da samo formulacija u članu 14, koji se zapravo menja, posle stava 3. u novom stavu 4. treba da bude ovakva – kod akreditacije studijskog programa doktorskih studija najmanje jedan recenzent, to je sve u redu, mora biti nastavnik, naučnik ili umetnik zaposlen na visokoškolskoj, odnosno naučnoj ustanovi iz inostranstva, mi podržavamo takvo usmerenje, koji ispunjava uslove da bude mentor na tom studijskom programu ili mentor na studijskom programu u okviru koga se proučava srodna naučna ili umetnička problematika, u skladu sa standardima, itd.
Mi smo smatrali da treba da se da mogućnost visokoškolskim ustanovama, koje imaju specifične ili jedinstvene programe doktorskih studija, da možda lakše dođu do recenzenata ako znamo da u toj oblasti, za koju postoji taj program doktorskih studija, nije jednostavno ili lako to uraditi. Dakle, ne da obezbedimo da sada može da prođe bilo šta, već samo da budemo malo pažljiviji prema onim studijskim programima koji su specifični ili jedinstveni. Zato smatramo da je ova formulacija ovoga stava, kako smo mi predložili, mnogo bolja nego ova koja sada postoji.
Naravno, podsetnik, bez akademske čestitosti, ministre, nijedna promena ovim zakonom ne vredi. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, mi smo podneli i amandman na član 4. U tom članu mi predlažemo dve izmene. Najpre, Vlada je predložila da se u članu 16. postojećeg zakona posle stava 9. doda novi stav 10, koji glasi: „Komisija izdaje uverenje o akreditaciji, odnosno donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju u roku od 12 meseci od dana prijema urednog zahteva.“

Možda bi bilo dobro da čujemo zašto vi smatrate drugačije, ali mi smatramo da je rok od 12 meseci za izdavanje uverenja nepotrebno dugačak period, da se birokratizuje postupak akreditacije i smatramo da taj rok treba da se skrati za tri meseca, dakle, da rok bude devet meseci.

Takođe, Vlada je predložila da posle dosadašnjeg stava 10, koji postaje stav 11, da se dodaje novi stav 12, koji glasi: „Po žalbi na rešenje iz stava 10. ovog člana odlučuje nacionalni savet u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe“. I tu smatramo da je rok od 90 dana nepotrebno dugačak i predlažemo da se umesto tog roka od 90 dana stavi rok - od 30 dana od podnošenja žalbe.

Smatramo da te dve izmene mogu da budu samo dobre, ali, poštovani ministre, samo pod uslovom da danas ovde prihvatite da se u sistem visokog obrazovanja u Srbiji uvede konačno princip akademske čestitosti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodine Lončar, poštovane dame iz Ministarstva zdravlja, poštovana gospodo iz Ministarstva zdravlja, danas ovde raspravljamo o Predlogu zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim se menja samo jedan član. Ali i u odnosu na tu promenu, imam nekoliko primedbi, predloga i pitanja pre svega, za gospodina ministra. Mislim, da bi veoma koristilo da ministar reaguje i na primedbe i na predloge, a i da odgovori na pitanja koja ću da mu postavim.
Najpre primedbe, gospodine Lončar, mi smo već raspravljali ovde, mislim da je bilo prošle nedelje kada ste vi gostovali, ja sam vam i tada saopštio u odnosu na neki drugi predlog zakona da imam jezičko-stilske primedbe na obrazloženje koje šaljete u Narodnu skupštinu za predlog izmene nekog zakona. Prošli put, ako se sećate, mi smo primetili da ste vi u obrazloženju konstatovali da ljudi u Srbiji umiru od uzroka smrti. Niste reagovali i ja sam očekivao da će svako naredno obrazloženje da bude mnogo bolje u smislu jezika koji koristimo ovde u Narodnoj skupštini. Sada vidim da ponavljate, ne identičnu, ali sličnu grešku. Evo, na primer, samo da vam ilustrujem, i samo hoću da vam kažem, ubuduće samo vodite računa o tom obrazloženju.
Kaže se – u razlozima za donošenje predloga izmena, kaže – razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se sagledaju realne okolnosti koje ukazuju na činjenicu da… Čekajte ljudi, šta je ovo? Pa, pazite molim vas. Pazite, smatram sledeće, mi smo ovde u Skupštini i molim vas da izbegnemo ove nemarnosti ka sopstvenom jeziku, jer mislim da takva vrsta nemarnosti znači nemarnost i ka zakonodavnom telu, a naročito prema ljudima kojima će ove izmene sigurno najviše da koriste, a to su svi građani Srbije. To je primedba. Idemo sada na predloge poštovani gospodine ministre.
Reč je o knjižicama koje treba sada da počnu, odnosno čije se odlaganje zahteva ovim izmenama.
Pazite, ove kartice koje mi sada hoćemo da uvedemo do 31. decembra 2016. godine, one su po mom razumevanju, ja nisam lekar, kao laik sada govorim, konsultovao sam se malo, one su tehnička stvar, ali su one istovremeno i odraz nečega. Mislim da ovo stanje oko kartica jeste odraz toga što se mi ne bavimo nekim principima na kojima treba da utemeljimo transformaciju zdravstvenog sistema.
Gospodine Lončar, moj predlog je da kada uđete sada u razmatranje te transformacije, a ja smatram da već kasnimo sa tim, da morate da vodite računa makar o sledećih pet principa koje ovde hoću da vam predstavim, jedan, ja mislim da mi ovde treba da imamo efikasnije trošenje sredstava za zdravstveno osiguranje. Da li ste saglasni? Ako jeste, kako ćemo to da ostvarimo?
Druga stvar, smatram da jedan od principa na kojima treba da se zasniva ova transformacija zdravstvenog sistema treba da bude sledeće – podsticanje, razvoj i modernizacija medicinskih ustanova u regionalnim centrima u cilju ravnopravne zdravstvene zaštite na teritoriji čitave Republike Srbije.
Imam još jedan princip, pošto meni vreme teče, mi imamo samo pet minuta, pa ću malo da skratim, tri ću da vam pomenem, ali ovaj treći nam je posebno važan. Centar sprovođenja zdravstvene zaštite treba da bude porodični lekar i to je osnova sistema zdravstva koji mi vama ovde predlažemo.
Molim vas, mislim da su ovi principi važni. Vi ste malopre rekli – pa nije se moglo preko noći. Ne može se preko noći. Saglasan sam da se ne može preko noći, ali gospodine Lončar, moralo je onda da se vodi računa, ako se nešto ne može preko noći, da ono što moramo da uradimo, da zaista i uradimo.
Evo dr Milisavljević je ovde rekao da se mi mesec dana ovde nalazimo u zakonskom prekršaju, jer je Vlada na neki način, ja smatram, unizila dostojanstvo Narodne skupštine time što do 9. avgusta nismo imali uslove da raspravljamo o ovoj izmeni. Pazite, ako vi nama tim primerom kažete – nije toliko važno da se poštuje zakon, onda ja zaključujem da vi niste ozbiljno usmereni ni ka ovim principima na kojima treba da se temelji transformacija zdravstvenog sistema u Srbiji.
Imam jedno strašno nepoverenje, kada tome dodam i ovu nemarnost u odnosu na jezik, u odnosu na Narodnu skupštinu, u odnosu na građane Srbije, mislim da je slika neozbiljnosti i neodgovornosti kompletna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Arsenoviću, ministar nije tu, poštovane gošće i gosti, danas učestvujemo…

Smatram da je veoma važno da ministar bude tu,ali evo pošto ministar ovde sada ima veliki broj saradnica i saradnika, moje očekivanje je da će oni da mu prenesu o čemu je ovde bilo reči, da ne bismo remetili neki red u ovoj Narodnoj skupštini.     
Dakle, danas učestvujemo u raspravi o sledećim tačkama dnevnog reda: tačka 1. – Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka (aktom 05 broj 011-5996/2014 od 23. juna 2014. godine); tačka 2. – Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine (aktom 05 broj 011-5997/2014 od 23. juna 2014. godine); tačka 3. - Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Makedonije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka (aktom 05 broj 011-6853/2014 od 9. jula 2014. godine); tačka 4. - Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Republike Srbije i Češke Republike o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka (aktom 05 broj 011-5998/2014 od 23. juna 2014. godine, poštovani ministre Gašiću, dobro došli); evo Napredna stranka reaguje, čim ministar dođe ili je aplauz ili je neka komešanje. Ne znam šta se dešava.
Tačka 5. - Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka (aktom 05 broj 011-7950/2014 od 1. avgusta 2014. godine, poštovani predsedavajući generale Arsenoviću); tačka 6. - Predlog zakona o potvrđivanju između Republike Srbije i Mađarske o socijalnoj sigurnosti (aktom 05 broj 011-7472/2014 od 10. jula 2014. godine, poštovani narodni poslanici); tačka 7. - Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Republike Tunis (aktom 05 broj 011-6614/2014 od 7. jula 2014. godine); tačka 8. - Predlog zakona o potvrđivanju akata svetskog poštanskog saveza (aktom 05 broj 011-7036/2014 od 11. jula 2014. godine); tačka 9. poštovani predsedavajući Arsenoviću - Predlog zakona o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza putnika i stvari (aktom 05 broj 011-7695/2014 od 18. jula 2014. godine); potom tačka 10. - Predlog zakona o potvrđivanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačku o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju (aktom 05 broj 011-7695/2014 od 18. jula 2014. godine).
Poštovani gospodine Arsenoviću, pet minuta mi je proteklo, a da sam uspeo samo da pročitam nazive prvih 10 od 18 tačaka o kojima mi danas treba da raspravljamo. Da li to, poštovani predsedavajući Arsenoviću, ima smisla da radimo u ovoj Narodnoj skupštini? Hvala.

Poslovnik.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući Arsenoviću, poštovani ministre gospodine Gašiću, poštovane gošće, poštovani gosti, ukoliko mi ne date sada pravo na repliku gospodine Arsenoviću, smatram da ćete da prekršite član 104. Poslovnika, kojim se predviđa da narodni poslanik ima pravo da reaguje kada ga ministar koji brani neki predlog zakona pogrešno interpretira.

Smatram da je mene gospodin Gašić upravo sada, čitajući ovaj tekst, pogrešno interpretirao. Želim sada da odgovorim gospodinu Gašiću i prema Poslovniku, članu 104, gospodine Arsenoviću, imam pravo. Da li mi dozvoljavate da nastavim da govorim?

Evo, ja ću onda poštovani ministre da vam kažem – gospodin Arsenović mi je dao reč. Vi ste gospodine Gašiću sada reagovali na…

 

… prvih deset tačaka našeg zajedničkog jedinstvenog pretresa, ali, evo, ja vas pitam – šta je sa tačkom 11. koja glasi – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji Vlade Republike Srbije i Vlade Crne gore…

To je neophodno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički, poštovane dame gošće iz ministarstva, poštovani gospodine iz ministarstva, mi poslanici Nove stranke podneli smo 13 amandmana na 45 članova, ako sam to dobro prebrojao. Četiri predloga zakona koje danas vi ovde gospođo Udovički branite u ovoj Skupštini.
Smatram da je ovaj broj amandmana preveliki da bismo mogli da zaključimo da je reč o dobrim predlozima zakona. Čim imamo 13 amandmana na 45 članova, znači dosta toga ili mnogo toga treba da se menja. Evo, pokušaću da objasnim šta mi smatramo i zbog čega treba da se menja.
Najpre, imam samo jednu prethodnu napomenu, imamo inače jedno neobično iskustvo zajedničkog rada u Skupštini. Samo da vas podsetim vi ste se prvo ovde pojavili da branite jedan veoma dobar predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih zajednica. Potom ste učestvovali menjajući gospodina Vujovića, u odbrani jednog veoma lošeg Zakona o privatizaciji. Mislim da je to, evo sada meni ovako zanimljivo, kao jedna slika lutanja u vlasti. Molim vas da ovaj termin lutanje ne shvatite pežorativno nego bukvalno kako piše u rečniku srpskog jezika. Evo kako piše, kaže – kretati se u raznim pravcima ne nalazeći pravi put, ići tamo, amo, itd. Evo, da vam pokažem zašto ja mislim da je ta slika verodostojna povodom ovih predloga zakona.
Jutros, vi ste na primer rekli i to da su ovi predlozi zakona znak reformskog opredeljenja Vlade ali ste dodali potom da ove izmene nisu suštinske, već da je reč o usaglašavanju o prilagođavanju itd. Dakle, ako si oni znak reformskog opredeljenja, onda su to reformski znakovi, a ne samo pitanje nekog tehničkog usklađivanja.
Opet moram jednu pohvalu ovde da vam saopštim, opet kao deo te jedne slike. Za razliku od nekih vaših kolega, na primer ministra Dačića ili ministra Verbića, vi učestvujete u dijalogu. Dakle, mi ovde razgovaramo, vi pratite o čemu se ovde govori i mislim da je to veoma dobro. Budući da vi učestvujete molim vas da reagujete i da mi odgovorite na primedbe koje ću sada ovde konkretno da saopštim.
Na primer, povodom predloga izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi, tu imamo šest članova Predloga zakona. Sve odredbe, poštovan gospođo Udovički su po mom sudu sporne. Mi smo podneli i četiri amandmana na ovih šest članova, ali pošto se šesti član tiče stupanja na snagu zakona, onda nije bilo ni smisla nešto predlagati amandman na taj član.
Evo zašto smatram da su sve odredbe ovog predloga zakona sporne. Gospodin Živković je jednim delom takođe govorio o tome. Na primer, kada govorimo o članovima 1. i 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, tu se govori o tome da Vlada može postaviti zamenika direktora posebne organizacije ili direktora iz reda nastavnika visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.
Gospođo Udovički, smatram da je to ne dopustivo. Evo, nudim tri argumenta. Prvi argument, ako za direktora posebne organizacije ili za zamenika direktora postavljamo profesore univerziteta, to će gospođo Udovički, nužno da radi na uštrb kvaliteta nastave na fakultetima, odnosno na univerzitetima. Pa ćemo imati sve veći broj studenata na primer, koji će da čekaju svoje profesore u terminima za ispit koji možda neće moći da se pojave tamo ili da odbrane svoj seminarski rad ili master rad. Ne razumem zašto jedan profesor mora da bude direktor da bi asistirao u nekom delu rada sekretarijata za javne politike, na primer. Ne mora da bude direktor ili zamenik direktora da bi to radio. Mislim da je to jedan snažan argument. Mi smo predložili da se član 1. briše, kao i član 2.
Drugi argument, mi smatramo da se ovakvom formulacijom uvodi mogućnost akumulacije funkcija i zloupotrebe političke moći. Ovde se iz vaše Vlade stalno šalje poruka da je neophodno da se menja svest građana ovde. Ovim formulacijama koje imamo ovde, mislim da se povlađuje ovoj svesti za koju se iz Vlade stalno šalje poruka da treba da je menjamo. Zato smatram da na član 1. član 2. član 3. ovog zakona treba da se brišu, a član 4. Predloga zakona o izmenama Zakona o državnoj upravi da se menja onako kao smo mi predložili.
Mi smo naravno predložili amandmane i na preostale predloge zakona, zbog toga što ja imam samo pet minuta vremena, a predsednica Skupštine poštujući Poslovnik, uvek meni tačno u petom minutu ne može više, ja sada moram da prekinem ali čekam vašu reakciju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre, poštovani gosti, smatram da je malopre povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se definiše kada jedan narodni poslanik ima pravo na repliku.
Molim vas da mi dozvolite da iskoristim dva minuta da objasnim kako ste povredili Poslovnik, a da me ne prekinete.
Gospodin Martinović se malopre javio da replicira gospođi Jerkov.
U članu 104. piše: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazio narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe“, što gospođa Jerkov nije uradila, „navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju“, što gospođa Jerkov takođe nije uradila, „odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje“, što gospođa Jerkov nije uradila, „narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku“.
Poštovani predsedavajući Bečiću, nije bilo nikakvog osnova da date sada reč gospodinu Martinoviću da replicira gospođi Jerkov samo zbog toga što je gospođa Jerkov gospodinu ministru saopštila da u Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju treba da bude unesen princip akademske čestitosti.
Molim vas, gospodine Bečiću, da u buduće, ni danas, ni narednih dana, ne vršite ovakve prekršaje Poslovnika Narodne skupštine, da dozvolite da se vodi rasprava oko toga da li je nešto plagijat, da li nešto nije plagijat, da li princip akademske čestitosti treba da bude… (Isključen mikrofon.)

Želim da se u Danu za glasanje Skupština izjasni o povredi Poslovnika koju ste malo pre učinili. Hvala.

Poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, dame i gospodo, smatram da je malopre povređen član 106. Poslovnika Narodne skupštine u kojem, između ostalih stvari, piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Hteo bih da vas zamolim, gospodine Arsiću, da ako već niste upozorili gospodina Babića da Skupština Srbije nije stručno telo, pa kada imamo predloge zakona koji se tiču zdravstva da ovde dolaze i javljaju se da govore samo lekari i kada dođe Predlog zakona o visokom obrazovanju da govore samo doktori nauka ili diplomirani stručnjaci, Skupština je, poštovana gospodo, politička institucija unutar koje svaki poslanik, narodni poslanik, predstavlja interese nekog broja građana koji su glasali za njega ili nekih koji možda i nisu glasali za njega. Prema tome, nema takve vrste limita u pogledu teme o kojoj će da govori narodni poslanik.
Poštovana gospodo, ja sam ovde doktorirao u oblasti političkih nauka. Nema te teme u ovoj Skupštini za koju se nisam javljamo da diskutujem. Konsultovao sam se prethodno sa ljudima koji su stručni, davali su mi sugestije, ja sam tražio logiku i pokušavao da svaki put ponudim dobre argumente.
Poštovani gospodine Arsiću, zameram vam, i mislim da je tu povređen Poslovnik, što samo niste upozorili gospodina Babića da gospodin Zoran Živković ima pravo kao narodni poslanik da govori o svakoj tački dnevnog reda i to je jedino primereno ponašanje u ovoj Skupštine.
Hvala vam, poštovani gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Verbiću, poštovani gosti, običaj je, mislim veoma dobar, da se u ovoj skupštini raspravlja kako o predlozima zakona, o politikama, tako i o primedbama ili nekim sugestijama koje imaju narodni poslanici u odnosu na predloženi zakon. Budući da vi, gospodine Verbiću, ne sledite ovaj običaj, ja vas molim, možda do kraja ove rasprave, da malo učestvujete u raspravi, da razmenimo neka dodatna mišljenja, kako bi smo učinili da ovaj predlog zakona bude, mislim, bolji nego što jeste sada.
Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju se, po mom sudu, i tu nema nikakve dileme, popravlja važeći zakonski dokument. Tu nema dileme. Ne znam. Aplauza nema ovde od SNS. Poštovana gospodo, pre svega gospodine Verbiću, usvajanjem ovog predloga zakona ostajemo veoma udaljeni od niza suštinskih izmena koje zahtevaju ozbiljnu reviziju zakona u celosti. Moje očekivanje je bilo da ćemo danas da govorimo o novom zakonu. Pošto ne govorimo o novom, nego o predlozima izmena, usmeravam se ka predlozima izmena.
Šta je to dobro ili šta se to bolje reguliše ovim predlogom zakona? Nekoliko stvari, mislim, koje jesu važne, npr. pitanja tehničkog procesa akreditacije, priznavanje stranih diploma, uvođenje novih zvanja i kvalifikacija, dostupnost informacija javnosti. Sve to jeste dobro i to mi podržavamo. Vidim da i vi odobravate. Znači, u redu je. Pohvala jedna godi, nema dileme, ali imamo problem.
Problem je što se ovim predlogom zakona, opet po mom sudu, gospodine Verbiću, ne nude efikasna, sprovodljiva i proverljiva rešenja za otklanjanje najvećih problema u sistemu visokog obrazovanja. Samo ću da vam nabrojim koji su to najveći problemi, a onda ću da se usmerim malo konkretnije i ka ovom predlogu izmena zakona.
Zloupotreba autonomije univerziteta je jedan od najvećih problema visokog obrazovanja danas. Druga stvar, korupcija na univerzitetima u sprezi sa nekim institucijama države. Potom, kao što je i gospodin Živković ovde rekao, pominjali su i drugi narodni poslanici, zastareli nastavni planovi i programi, inertnost univerzitetskih nastavnika. Mislim da smo mi jedna od retkih država u kojima univerzitetski nastavnici predstavljaju najveću kočnicu i najveću prepreku u promenama. To mora ovde da se menja. Imamo slabu naučnu i stručnu kompetentnost kadrova, čast nekim izuzecima. Mislim da postoji nedovoljna participacija studenata. Na tome, takođe, treba da se radi.
Gospodine Verbiću, vi kažete da pripremate novi predlog zakona o visokom obrazovanju, koji će biti gotov do kraja 2015. godine. Pretpostavljam da nam poručujete da će taj predlog zakona biti odgovor na ova najveća pitanja i probleme u sistemu visokog obrazovanja. Pre te 2015. godine, ima vremena da prođe do kraja 2015. godine, imam dva pitanja, gospodine Verbiću, za vas.
Prvo pitanje, kada je formirana Vlada pre nekoliko meseci, vi ste najavljeni kao ministar koji već ima pripremljen precizan plan, predloge politika, zakonske predloge itd, ali sada čujemo da to nije tako. Mene interesuje odgovor na sledeće pitanje – ko je tu koga, gospodine Verbiću, prevario? Da li ste vi prevarili gospodina Vučića ili je gospodin Vučić prevario građane Srbije kada im je to rekao? Molim vas da mi odmah odgovorite na to pitanje.
Drugo pitanje, početkom juna ste, gospodine Verbiću, za dnevne novine „Politika“ izjavili da u našim zakonima nije jasno navedeno u kojim slučajevima se nešto smatra plagijatom. Recimo da je to tačno. Ako je to tačno, onda mene interesuje odgovor na sledeće pitanje – kako to da u Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju niste obezbedili mesto za princip akademske čestitosti, kojim bi se u određenoj meri nadomestio onaj izostanak tih pravila i procedura o kojima ste sami govorili?
Gospodine Verbiću, podneli smo amandman i u amandman smo stavili da puno poštovanje principa i načela akademske čestitosti mora biti uvedeno ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Juče na Odboru sam vam rekao - ako prihvatite ovaj amandman, mi ćemo da glasamo za ovaj Predlog zakona o visokom obrazovanju. Ako ne, tražićemo hitno vašu ostavku sa mesta ministra. Hvala.