Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i poštovani gosti iz Ministarstva, u okviru ovog zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa od četiri tačke dnevnog reda, narodni poslanici su danas ovde pominjali razne vrste utisaka, neko je pominjao utiske decenije, vi ste za mene gospođo Udovički „utisak nedelje“ zato što ponovo branite loše predloge zakona u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom slučaju dva veoma konkretna – o izmenama Zakona o javnoj svojini i o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Pokušaću ovaj svoj sud vrlo precizno da vam argumentujem i molim vas da se uključite u raspravu i da ako se postavi neko pitanje ovde da vi kao predstavnica Vlade odgovorite na pitanje narodnih poslanika, koje se tiče kao ocene karaktera ovih predloga zakona.
Na primer, izmene Zakona o javnoj svojini, tu se zapravo članovima 1. i 2. menjaju član 77. i 82. Zakona o javnoj svojini. Reči: „tri godine“ zamenjuju se rečima: „pet godina“ u članu 77. i u članu 82. takođe. Naravno, ja se odmah onda pitam kada čitam ovaj materijal, zašto se predlaže to „pet godina“ umesto „tri godine“ i onda odem na ovaj deo – razlozi za donošenje zakona. U razlozima za donošenje zakona kaže se da se ove izmene predlažu imajući u vidu da veliki broj navedenih subjekata nisu podneli zahteve za upis prava svojine u javnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima i da je zato neophodno produženje ovih rokova.
Sada razmišljam ovako, zaključujem na osnovu sadržine Predloga zakona, na osnovu objašnjenja u razlozima za ovakvu sadržinu Predloga zakona, da je neko u prethodne tri godine, poštovana gospođo Udovički, bio neodgovoran, tako zaključujem. Ako pogrešno zaključujem, molim vas kažite mi da pogrešno zaključujem. Neko je bio neodgovoran, nije prijavio to što je trebalo da se prijavi i sada se ja pitam, evo kao i građanin jedan ovde, šta onda u tim uslovima predlaže Vlada Srbije? Vlada Srbije predlaže da se neodgovornim osobama produži rok za neodgovornost za još dve godine. Smatram da Vlada takvim predlogom, poštovana gospođo Udovički, vi kao predstavnica Vlade branite taj stav, produžava neodgovornost.
Naše je mišljenje bilo i Zoran Živković je to malopre rekao, nemojmo da produžavamo za dve godine. Ako je neophodno, produžimo za tri meseca sa jasnom porukom da zakon kada se usvoji, mora da se poštuje i da se sankcioniše neodgovornost lica koja su u prethodnom periodu bila neodgovorna. Mislim da je to neka prava reakcija, poštovana gospođo Udovički.
Drugi primer, izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Tu se, evo ja prihvatam, ako sam dobro razumeo, predlaže se izmena člana 38. i ponovo se predlaže promena nekih rokova. Ponovo po istoj metodologiji odlazim na onaj deo koji se tiče toga sada i kada zakon stupa na snagu, zato što je to druga promena, ovde član 2. kaže – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
Naučio sam sada ovde da obično zakon stupa na snagu osmog dana i onda se pitam – zašto li je sada narednog dana? Onda čitam, ima obrazloženje u predlogu zakona, kaže – predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije. Pazite sada, poštovana gospodo, kako bi se u što kraćem roku omogućila primena predloženih zakonskih rešenja, a sve u cilju obezbeđivanja prihoda u budžetu Republike Srbije, što predstavlja naročito opravdane razloge za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Kada ja pročitam ovo, kao građanin ove države, koji se informiše o predlozima zakona, onda zaključujem da mi u ovom trenutku imamo budžet od pre podne do popodne.
Ako je ovo objašnjenje zašto mora da stupi ovaj zakon na snagu odmah narednog dana, zaključujem da se uključio alarm. Poštovana gospođo Udovički, ako se uključio alarm oko budžeta naše države, molim vas da poručite predsedniku Vlade da što pre dođe u ovu Narodnu skupštinu, da govorimo o posledicama toga i naravno, da iskoristimo tu priliku.
Što se ostalih pitanja tiče, da nam odgovori – zašto je ukinuo emisiju „Utisak nedelje“? Hvala.

Tražim reč po Poslovniku.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i poštovani gosti iz Ministarstva, smatram da je malopre povređen član 108. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem u prvom stavu piše - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, poštovana gospođo Gojković. Gospodin Babić je malopre u nekoliko navrata saopštio da to što sam ja govorio u svom izlaganju, da se to graniči sa ivicom bezobrazluka.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, moram ponovo da koristim ovaj rečnik srpskog jezika, da objasnimo značenje nekih termina za koje ja smatram da ne smemo da koristimo u ovoj Narodnoj skupštini, ne samo zbog člana 108. nego i zbog drugih članova.
Kaže, bezobrazluk – bestidnost, drskost, nepristojnost, bezočnost, bezobrazno ponašanje, bezobrazni postupak.
Pazite, poštovana gospodo, ako postoji neki čovek u ovoj Narodnoj skupštini, koji se u svojim govorima drži tačke dnevnog reda, koji nikada ni u jednoj rečenici nije saopštio nijednu reč koja bi unižavala dostojanstvo drugog narodnog poslanika, mislim, poštovana predsednice Narodne skupštine, da sam to ja.
Smatram da je povređen Poslovnik Narodne skupštine, kada niste reagovali na prethodni govor gospodina Babića, jer je on moj nastup ovde u skupštini ocenio kao nastup koji se graniči sa ivicom bezobrazluka.
Smatram da takva kvalifikacija predstavlja povredu svih mogućih članova Poslovnika Narodne skupštine i smatram da je trebalo da reagujete, da zaštitite dostojanstvo i da obezbedite red na sednici Narodne skupštine.
Molim vas da se u Danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika povodom ove intervencije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovani predsedavajući, drage gošće i dragi goste iz ministarstva, gospođa Udovički je prihvatila jedan od osam amandmana koji smo podneli, ali to nije ovaj amandman.   
Smatram da je greška što i ovaj amandman nije prihvaćen. Sada ću pokušati još jednom da ubedim gospođu Udovički da treba da prihvati i i ovaj amandman.
Mi smo predložili da se stav 2. u članu 39. menja, ponudiću i dva obrazloženja, a glasi ovako – za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika, državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijamau obimu od najmanje 240 ESP bodova, to je u redu, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, ili spefijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili, tu je sada jedan naš predlog, tri godine radnog staža u državnim organima.
Mi smatramo i to smo stavili u obrazloženje, da je dovoljno za posao mlađeg savetnika, da kandidat ima tri godine radnog staža umesto pet, kako ste predložili. Dodali smo jedno obrazloženje mimo ovog, a to je da se ono tiče i usaglašavanja kriterijuma za izbor na izvršilačka radna mesta, na osnovu člana 35. Zakona o državnim službenicima.
Vi ste nam objasnili da ne možete da prihvatite ovaj amandman zbog razloga celishodnosti. Smatrate da je vaš predlog celishodniji, nego što je naš predlog celishodan. Krenuo sam od rečnika srpskog jezika, da vidim šta znači celishodan, ali pošto ne mogu u dva minuta da objasnim, a vi ponavljate to obrazloženje, onda ću za sledeći amandman pokušati da objasnim zašto je trebalo da prihvatite i ovaj i sledeći, gospođo Udovički. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovana ministarka, poštovani gosti iz ministarstva, mi smo predložili da se menja i stav 2. u članu 40. ovog Predloga zakona. On se tiče saradnika i mi smatramo da saradnik koji je državni službenik treba da ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci i mi smo, poštovana gospođo Udovički, argumentovali ovaj naš predlog vezivanjem ovog Predlog zakona u sadržini u stavu 2. člana 40. sa članom 35. Zakona o državnim službenicima i članom 40. Zakona o državnim službenicima.
Smatramo da je naš predlog celishodniji od vašeg. Vi ste nama obrazložili da je vaš predlog celishodniji od našeg, i evo da se vratim na rečnik, u rečniku kaže – celishodan isto što i svrsishodan, a svrsishodan kaže - koji odgovara svrsi prikladan, podesan, celishodan.
Pazite, ako to jeste značenje reči celishodan, onda mislim gospođo Udovički, da nije u redu da vi nama samo kažete naš predlog je celishodniji, već je, mislim, sasvim prirodno da se objasni kako je to vaš predlog celishodniji. Dakle, nije dovoljno da kažete - podneo sam celishodan i to je to. Ne, mi smatramo da je naš celishodniji.
Obrazložili smo vrlo precizno u našem amandmanu zašto smatramo da je celishodniji. Vi niste obrazložili zašto je vaš predlog celishodniji i kako sada da narodni poslanici iz NS npr. mogu da sude u Danu za glasanje o ovom amandmanu.
Molim vas da mi kažete danas ovde zašto je vaš predlog celishodniji. Možda ja promenim svoje mišljenje o stavu 2. člana 40. Predloga zakona koji danas branite u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala vam.

Narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani gospodine Bečiću, ja smatram da je upravo povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine u kojem piše da govornik na sednici Narodne skupštine jeste dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo Narodne skupštine se poštuje i načinom obraćanja predsedavajućem, odnosno predsedniku Narodne skupštine. Vi ste imali obavezu, poštovani predsedavajući, da zaštitite sebe u odnosu na prethodni govor, a time i da štitite dostojanstvo Narodne skupštine.
Predsedavajući ili predsednik Narodne skupštine, prema Poslovniku, je dužan da se stara o redu na ovoj sednici. On čak je taj koji može da dozvoli nekome ili da ne dozvoli nekome da priđe govornici u Narodnoj skupštini, a jedina osoba koja u ovoj Skupštini može da izriče opomene je upravo predsedavajući, odnosno predsednik Narodne skupštine. U ovom slučaju, gospodine Bečiću, to ste bili vi. Podsećam vas da je vama gospodin Babić ovde malo pre izrekao opomenu, čime je po mom sudu, na jedan vrlo težak način, povredio dostojanstvo vas kao predsedavajućeg Narodnom skupštinom, nas kao poslanike u ovoj Narodnoj skupštini i Narodnu skupštinu kao najvažniju instituciju u našem ustavnom sistemu u celini.
Zameravam vam što ste propustili sada ovde da opomenete gospodina Babića da tako ne sme da se ponaša u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, poštovani gospodine Bečiću, saglasan sam sa vama da ova rasprava o amandmanima treba da teče korektno, ali ne može da teče korektno, mislim, ukoliko nama ministarka Udovički ovde danas ne želi da objasni zašto ona smatra da je njen predlog celishodniji, u ovom predlogu zakona, u odnosu na naš predlog.
Dakle, nije dovoljno da se kaže - ja mislim da je celishodniji. Onda se vi postavljate kao jedan neprikosnoveni autoritet, gospođo Udovički, a onda mislim da je naš posao ovde da malo postavljamo pitanje za taj autoritet.
Na primer, naš amandman na član 8. Mi smo predložili da se stav 2. menja i da glasi: „Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika, državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova“, to je u redu, „osnovnim strukovnim studijama odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje tri godine radnog staža u državnim organima“.
Ponudili smo naše obrazloženje. Mi nismo u našem amandmanu u obrazloženju stavili - predlažemo ovo zato što je celishodnije. Naravno, podrazumeva se da smatramo da je ovo celishodnije, ali smo napisali da smatramo da je za rad na poslovima mlađeg saradnika dovoljno da kandidat ima tri godine radnog staža u državnim organima, umesto pet kako je predviđeno ovim predlogom, i onda usmerili vašu pažnju na član 35. Zakona o državnim službenicima.
U vašem obrazloženju na ovaj amandman nam kažete ovako – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana 10. Sada moram da se vraćam na amandman 10. On me vodi ka celishodnosti, svrsishodnosti. Dakle, ne postoji ni trunka neke želje da se malo pojasne neke stvari ovde. To ne razumem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo prešli na onaj deo amandmana koji smo podneli mi poslanici Nove stranke, koji Vlada nije prihvatila, ali i za koji je ponuđeno obrazloženje koje se ne tiče samo konstatacije da je nešto svrsishodno celishodno ili prikladno. Izražavam jedno zadovoljstvo što je to tako, ali i dalje smatram da je naš predlog, gospođo Udovički, bio celishodniji.
Samo da obavestim šta je bio naš predlog promene. Mi smo smatrali da član 13 treba da se menja. Neću pročitati sve, jer je obimniji član, samo ću se vezati za deo gde smo uneli konkretnu izmenu.
Mi smo predložili da se u okviru člana 67.a, a to je jedan od novih članova koji se dodaju posle člana 67. da u ovom trećem delu stoji sledeće – interni, odnosno javni konkurs za popunjavanje položaja na koji je postavljen vršilac dužnosti, oglašava se u roku od 15 dana od dana postavljanja vršioca dužnosti.
Mi smo dakle smatrali da je rok od 15 dana, umesto Predlogom zakona propisanih 30, u potpunosti dovoljan za oglašavanje tog internog, odnosno javnog konkursa za popunjavanje položaja na koji je postavljen vršilac dužnosti. Vi ste obrazložili ovde da se amandman ne prihvata budući da je rok od 30 dana primereniji i da se ovim rešenjem obezbeđuje kvalitetnije, efikasnije i kontinuirano obavljanje državne uprave.
Sada se vraćam na početak. Tačno je da smo izašli iz one zamke celishodnosti, svrsishodnosti i prikladnosti, ali kada umesto toga stavimo - obezbediće se kvalitetnije, efikasnije i kontinirano, i dalje ne znamo kako vi sad mislite da će to tako da se ostvari. Smatramo da je ovih 15 dana, gospođo Udovički, bilo dovoljno, i da je trebalo i ovaj amandman, kao i amandman na član 12. da prihvatite na zadovoljstvo i korist svih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički, dragi gosti iz ministarstva, član 14. tiče se roka koji je propisan da rukovodilac i drugo nadležno lice obaveste Visoki službenički savet i Službu za upravljanje kadrovima o razlozima za nepredlaganje Vladi kandidata za postavljanje na položaj.
U predlogu koji je poslala Vlada i koji vi, gospođo Udovički, danas ovde branite, stoji da u članu 71. stav 2. itd, da se daje rok od 30 dana da se obavi ovo o čemu sam malopre govorio. Mi smatramo da je rok od 10 dana svrsishodniji, celishodniji, prikladniji, odnosno primereniji.
U prilog tog stava da smatramo da je taj rok primereniji, mi nudimo princip efikasnosti. Valjda za 10 dana može da se uradi ta stvar, pa da pokažemo da u nekim službama, u nekim delovima aparata, postoji usmerenje ka tome da se efikasno obavi neka stvar? Zašto da rasipamo vreme, da se sada ostavlja 30 dana, jer 30 dana čeka da se postavi jedno obaveštenje?
Vi ste nama napisali ovde u obrazloženju – amandman se ne prihvata jer Vlada smatra da je rok iz predloženog rešenja primeren. Ja vam kažem, nije primeren. Ovde je primereno koristiti princip efikasnosti, da bismo se dogovorili oko nekog predloga koji ide u zakon.
Primeren, evo ovde piše, koji odgovara potrebi zahtevu, pogodan. Mislim da to primereno više sada koristi meni nego vama, ali ima i primereno, kaže - kako dolikuje, kako itd, nasmešila sa primereno situaciji. Kao da su za vas pisali rečnik srpskog jezika, gospođo Udovički, povodom ove rasprave. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, moram dve stvari ovde da napomenem. Prvo, imamo jednu neverovatnu situaciju, da neki narodni poslanici podnose amandman u istovetnom tekstu kao i mi. Nama se odgovori da se ne prihvata amandman iz razloga primerenosti i celishodnosti, a gospođi Čomić se odgovori da se amandman ne prihvata samo iz razloga celishodnosti. Ja sam se pitao zašto je takav tretman jednih narodnih poslanika, a ovako različit na istovetni tekst drugih narodnih poslanik?
Ja zaključujem da je i naš amandman i amandman gospođe Čomić celishodan, ali i da je amandman gospođe Čomić ipak primeren, ili makar primereniji od našeg. I onda se pitam sledeće – ako je to situacija, zašto onda amandman gospođe Čomić nije prihvaćen, na primer?
Na primer, u članu 16. stav 3, mi smo predložili da se taj stav briše, zato što se uvodi jedna kovanica koja po našem sudu stvara strašne mogućnosti zloupotrebe i arbitriranja, a to je – narušeno poverenje javnosti može da bude kriterijum na osnovu kojeg će neko sada da bude sklonjen sa neke pozicije. Pazite, meni to izgleda kao kada bismo mi dozvolili da predsedavajući Narodnom skupštinom, ili predsednik Narodne skupštine, kaže – ja kažem da je nešto, a da o tome o čemu on kaže da je nešto ne koristi Poslovnik, nego sam, samo sledi svoju volju. Ja smatram da to mi ne treba da unosimo u bilo koji zakon i zato smo predložili da se ovaj stav u članu 16. u celosti briše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, malo pre smo imali jednu zaista neverovatnu situaciju povodom naše rasprave o našem amandmanu na član 16. stav 3, da su poslanici SNS aplaudirali poslaniku, koji je u svom govoru pokazao da nije ni pročitao naš amandman, a da se usuđuje da komentariše i da sudi o našem amandmanu.
Ako je to praska SNS, onda mene ne čudi što na primer juče nije prošao princip akademske čestitosti u ovoj Skupštini.

Evo da pokažem u amandmanu, poštovani predsedavajući…

Naravno. Rekao sam da su poslanici Napredne strane aplaudirali.
Dakle, nas dvojica, Zoran Živković i ja, predložili smo amandmanom na član 16. stav 3. da se u članu 16. briše samo stav 3. Nismo, poštovana gospodo, predložili da se briše član u celosti. Mi smo predložili da se briše ovaj stav 3. člana 16, a da stavovi 1. i 2. ostaju predlogu zakona.
To poštovana gospodo znači sledeće, da u zakonu treba da piše sledeće – državni službenik se razrešava položaja ako mu radni odnos prestane zbog, pa sada se nabraja, osude na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Pa naravno da treba da prestane. Potom, konačnog rešenja kojim mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa, konačnog rešenja kojim mu je na ocenjivanju određena ocena „ne zadovoljava“, kao i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu, kojima se uređuje prestanak radnog odnosa, nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Sve to piše u stavu 1. koji mi želimo da sačuvamo u Predlogu zakona.
Naročito vas usmeravam, poštovani predsedavajući, ka poslanicima koji dolaze u Skupštinu, diskutuju, a ne čitaju ni zakon, ni amandmane.
Poštovana gospodo, predlažemo da stav 2. takođe ostane u zakonu. U stavu 2. piše i mi smo za to da se državni službenik razrešava sa položaja iako organ ili telo nadležno za njegovo postavljenje prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje, odnosno ako prihvati inicijativu za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije. Mi predlažemo da to ostane u Predlogu zakona.
Šta smo mi predložili? Evo još jednom ovde da saopštim poštovanim narodnim poslanicima i gostima iz ministarstva. Mi smo predložili da se briše stav 3.
Meni nije problem, poštovani predsedavajući, za narodne poslanike koji ne čitaju materijale koji dolaze u Skupštinu, da se mi srećemo ovde u Skupštini da im ja objasnim šta je sadržina amandmana, šta je sadržina zakona i evo sada još jednom - stav 3. je neophodno, poštovana gospodo, da se briše zato što u stavu 3. imamo uvođenje jedne kovanice za koju sam ja još ranije u svom govoru rekao i ovde video odobravanje nekih ljudi. Ta kovanica glasi da državni službenik može da se razreši i zbog toga kada dođe do situacije narušavanja poverenja javnosti u taj državni organ.
Mi smo smatrali, i ja mislim da je zaista to jedna prikladna ocena u odnosu na ovaj stav, da ta kovanica narušavanje poverenja javnosti stvara ogromne mogućnosti za zloupotrebe, da stvara ogromne mogućnosti za jedno strašno arbitriranje nekih ljudi, jer se postavlja pitanje kako ćemo mi da utvrdimo tačno šta to znači narušavanje poverenja javnosti? Da li narušavanje poverenja javnosti nastaje kada Vlada sugeriše nešto, spojena sa nekim tabloidima, na primer, preko ministra policije? Da li će onda ta situacija da znači da je narušeno poverenje javnosti kada je maskirana čitava stvar?
Mi smatramo da treba da izbrišemo iz ovog Predloga zakona kovanicu koja vodi ka strašnim mogućnostima zloupotrebe i jednog teškog arbitriranja, poštovana gospodo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, smatram da je povređen član 108. koji govori o tome da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.
Smatram da ste na osnovu stava 1. člana 108. Poslovnika morali sada da intervenišete kada je govorio gospodin Babić. Ovde se kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Tri stvari hoću da kažem. Jedna stvar, red, poštovani predsedavajući, podrazumeva da ovde diskutujemo, a da znamo o čemu govorimo. To je osnovni red. Druga stvar, kada upotrebljavamo treće lice jednine, onda treba da se zna, a ovde je to malopre rečeno da to može da se odnosi na nju ili na njega. Prema tome, svako tumačenje koje izlazi izvan toga ja smatram da nije bilo primereno.
Treća stvar, poštovani predsedavajući Bečiću, smatram da red podrazumeva i da ovde znamo ko je poslaniik koje stranke. Vi kažete da gospodin Rističević nije član SNS. Gospodin Babić malopre kaže – gospodin Rističević jeste član SNS. Ko je ovde član koje stranke, poštovana gospodo?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani gospodine ministre, poštovane gošće, poštovani gosti, imam četiri napomene koje su usmerene ka gospodinu Lončaru u vezi sa amandmanom koji je podneo ovde i dr Milisavljević.
Prva napomena tiče se nečega što je gospodin Milisavljević u svom govoru takođe ovde pomenuo, a to je obrazloženje za predloge zakona ili za amandmane koji dolaze od Vlade, a to je u ovom slučaju na primer od Ministarstva zdravlja.
Zamolio bih samo gospodina Lončara, još jednom, to bi sada bio treći put, da ubuduće, šta je bilo bilo je, ali da ubuduće imamo obrazloženja u kojima je jasno prisutan pažnja prema jeziku kojim se služimo. Mislim da sam ovde dva puta ilustrovao jednu vrstu nemarnosti prema jeziku i za mene je ta vrsta nemarnosti prema jeziku odraz nemarnosti prema Skupštini, prema građanima, a u ovom slučaju možda i ka nekim pacijentima. U ovom domu, mislim, neophodno je veoma precizno i tačno da koristimo i reči. Samo vas molim, ubuduće da takvu vrstu nemarnosti nemamo.
Druga stvar, koja ide u centar onoga što je predlog gospodina Milisavljevića, tiče se efikasnosti. Gospodin Milisavljević je vama ovde rekao i ovim amandmanom zapravo sugerisao, da bi bilo dobro da taj rok ipak bude nešto kraći. Saglasan sam sa gospodinom Milisavljevićem. Vi ste saopštili da postoji druga logika da je možda dobro da se da neki duži rok da ne idemo sa pompeznim najavama, pa ako ranije budemo nešto uradili, onda će da bude u redu.
Meni se u izboru te dve vrste puteva, ipak više dopada put doktora Milisavljevića, jer ako sledimo ovaj put, dajemo duži rok, gospodine Lončar, onda bismo mogli da zaključimo ovako – pa, zašto nismo stavili da će kartice da počnu da se primenjuju 31. decembra 2020. godine, i ima mnogo vremena, sigurno ćemo ranije da završimo, nismo pompezno najavili, a šta će da bude posledica? Posledica će da bude, da buduće da se ljudi bave time i vide da ima mnogo vremena do tada. Sigurno neće biti veoma posvećeni u odnosu na to pitanje koje nam je sada važno za promenu našeg plana.
Zato ja smatram da je ova pozicija koju nudi dr Milisavljević, a to je pozicija koja počiva na principu efikasnosti, mnogo bolja za naš zajednički rad ovde. Drugim rečima, da se daju neki kraći rokovi, da svi ljudi koji se bave time budu naravno i posevećeniji svom radu, i naravno da se svi trudimo onda da u tom kraćem vremenskom periodu ostvarimo ono što nam je zajednički, ne samo cilj, nego i interes.
Treća stvar gospodine Lončar, moram to sada da vam napomenem, kartica za koju se sada ovde amandmanom pravi skraćenje vremena za primenu, a vi smatrate da treba da počne da se primenjuje 31. decembra 2016. godine, kartica je samo odraz nekih principa na kojima se temelji npr. transformacija sistema zdravstva.
Mi smo vam ovde sugerisali da bi možda trebalo u Skupštini da se pojavite sa predlogom tih principa na osnovu kojih možemo da vidimo kako će se reformisati taj sistem zdravstva, npr. verujem da ste vi saglasni, i oko toga nema dileme da jedan od najvećih strahova među ljudima jeste strah od nemogućnosti lečenja.
Zar mi nismo mogli i danas i kada smo razgovarali u načelu o ovom predlogu zakona, da se dogovorimo ovde da taj strah ne sme da postoji kod građana Srbije, pa da onda jedan taj princip vezujemo i za ove kartice? Onda da kažemo građanima – građani, da znate da Ministarstvo zdravlja sada radi na tome da će primarna zdrastvena zaštita da bude besplatna za sve. Da primenimo jedan sistem koji će građanima da omogući da nemaju taj strah od nemogućnosti lečenja.
Sada su građani usmereni ka tome da vide da li će morati da izdvoje 400 ili 500 dinara za jednu karticu, a sada čujemo npr. da te kartice ne mogu ni da se primenjuju zato što mora da se uskladi sa nekim drugim, trećim ili četvrtim.
Smatrao sam da je važno da kada govorim o ovim karticama da se vežemo za neke principe, pa da najavite šta je sve to reformsko što vi spremate.
Poslednja stvar, gospodine Bečiću, vidim da je prst već na tasteru, ističe pet minuta, Vlada je trebalo, gospodine Lončar, da dođe i da kaže – napravili smo prekršaj jer smo mesec dana u bezakonju, a onda da raspravljamo o predlogu zakona, to bi bio ispravan put.