Naravno, ja uvek govorim o onome što je tačka dnevnog reda.
Treće pitanje, primetio sam poštovani ministre izvesne nelogičnosti opet povodom nekih članova ovoga Predloga zakona, pa bi bilo dobro možda do dana za glasanje da se vidi da li su te nelogičnosti zaista stvarne, ili sam ja nešto pogrešio. Moguće da sam ja pogrešio.
Na primer, u članu 9. govori se o tome i ovde je bilo već reči, ali nisam bio zadovoljan vašim odgovorom. Govori se o tome da Antidoping agencija određuje organizaciju koja će se obaviti analiza doping uzoraka sportista, odnosno životinja koje učestvuju na takmičenjima.
Imamo stav 2. malo obimniji sadržinski, i stav 3. kaže – izbor organizacije iz stava 1. ovog člana koji sam pročitao, vrši se u skladu sa zakonom kojim su uređene javne nabavke. Međutim, na strani broj 8, član 21. kaže – Antidoping agencija obavlja sportske delatnosti u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu, pa u tački 3. stoji – stara se o obezbeđenju potrebne opreme za analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava za doping kontrolu.
Čuo sam već da je bilo reči o tome, na primer gospodin Božović je to pominjao i vi ste to odgovorili, ali nisam zadovoljan tim odgovorom, jer mi imamo obavezu da po Zakonu o javnim nabavkama…

Hvala vam na prilici da u jednoj rečenici završim svoj govor, samo me interesuje ako mi nemamo takvih organizacija koje mogu da ispune uslove konkursa za javnu nabavku zašto onda na neki drugi način ne rešimo ovo pitanje, jer neće biti, kako sam razumeo gospodina ministra malopre tokom rasprave danas, nijedne organizacije koja će da ispuni te uslove i onda moramo da idemo na član 21. Hajde onda da uredimo stvar zakonski tako da nema izuzetaka niti povlašćenih po bilo kom osnovu. To su tri pitanja, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, poštovani ministre Udovičiću, poštovani gosti iz Ministarstva, sada ovde želim da reklamiram povredu Poslovnika člana 103. Poslovnika Narodne skupštine, jer smatram, poštovani gospodine Bečiću, da je gospodin Babić malopre povredio ovaj član našeg Poslovnika, a da vi njemu niste rekli da je to učinio.
Kako je on to uradio? Na dva načina, najpre time što je vama sugerisao da mene upozorite da nisam govorio o nečemu što nije tačka dnevnog reda, a meni se čini, na osnovu ove neke, da kažem neverbalne komunikacije sa ljudima iz Ministarstva odbrane, evo i ministra Udovičića, da je on sada spreman da odgovori na sva moja tri pitanja koja sam ovde postavio. To znači, poštovana gospodo, da sam ja ovde danas u svojih pet minuta koliko imam za svaku tačku dnevnog reda govorio upravo po tački dnevnog reda. Interesuje me, upravo sada, da li će gospodin Udovičić da odgovori na sva tri pitanja koja sam postavio.
Druga stvar, na osnovu koje smatram, poštovani gospodine Bečiću, da je gospodin Babić malopre prekršio član 103. jeste insistiranje na tome, a to sam tako razumeo jer se obratio meni, jer sam ja govorio pre njega, da postoje odve narodni poslanici, a razumeo sam da se meni obraća, koji nemaju političku čestitost.
Poštovani gospodine Bečiću, to sada nije samo kršenje člana 103. nego i kršenje člana 107. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o povredi dostojanstva svakog narodnog poslanika i Narodne skupštine u celosti.
Gospodin Babić je, ja mislim, posredno poslao poruku da ja kao jedan od narodnih poslanika ovde nemam političku čestitost i spreman sam, poštovani gospodine Bečiću, izvan ovog dijaloga, u okviru polemike po povredi Poslovnika, sa gospodinom Babićem uvek da raspravljam o tome na osnovu čega je on to tvrdio da ja ovde ne pokazujem političku čestitost. Meni se čini da je upravo reč o suprotnoj stvari. Ako neko ovde insistira na čestitosti, to sam ja i mi iz Nove stranke. Hvala.

Tražim reč po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, poštovani ministre Udovičiću, poštovani gosti iz ministarstva, dozvolite mi da sada objasnim kako je povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Ako nakon mog objašnjenja vi, poštovani predsedavajući, zaključite da stvarno nije povređen Poslovnik, onda u redu, prihvatiću, ali ako budete ubeđeni da jeste povređen, molim vas da mi date dva minuta da vodimo razgovor ovde sa ministrima koji brane predloge zakone koje u Skupštinu šalje Vlada.
Evo dve stvari kao dokaz za moju tvrdnju da je povređen Poslovnik. Član 104. U članu 104. fino piše da kada se vodi diskusija ovde između svih nas narodnih poslanika, ali i osoba koje brane predloge zakona koje šalje Vlada, postoji mogućnost da neko nekoga pogrešno interpretira, da mu ne odgovori na neko pitanje i onda je obezbeđeno neko vreme na osnovu člana 104. da razjasnimo tu situaciju.
Smatram da gospodin Udovičić nije odgovorio na dva od tri pitanja i hoću samo da pojasnimo stvar kako bi smo bili sigurni mi iz nove stranke da ćemo da glasamo za ovaj predlog zakona za koji smo rekli u načelu da je dobar.
Druga stvar, poštovani predsedavajući, danas ste u sličnim, identičnim okolnostima, gospodinu Jovanu Markoviću iz DS dali priliku, dodatna dva minuta da vodi dijalog sa ministrom oko nečega što mu nije bilo jasno i ne vidim sada uopšte zašto i meni ne bi ste na osnovu istog pravila, na osnovu istog principa i dali priliku kao što ste gospodinu Markoviću danas da vodimo dijalog sa ljudima koji dolaze iz Vlade, kako bi stvari građanima i svima nama bile jasnije.
To je moje obrazloženje i objašnjenje, pa vas molim da mi date dva minuta da razgovaram sa ministrom Udovičićem.

Evo da pitam.

Nije odgovorio na dva pitanja, poštovani predsedavajući.

ja to nisam čuo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Udovičiću, koji niste odgovorili na sva moja pitanja, poštovani gosti iz ministarstva, smatram da je upravo sada povređen član 108. Poslovnika Narodne skupštine u stavu 1. gde piše: „O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne Skupštine“.
Poštovani gospodine Bečiću, gospođa Čomić vam je vrlo precizno objasnila da smo danas ovde imali identičnu situaciju tokom jutrošnje rasprave i sada malopre, kada sam se ja javio da vodim dijalog sa gospodinom Udovičićem oko Predloga zakona koji u ime Vlade brani.
Vi ste u odgovoru gospođi Čomić, a i sada, rekli da ste procenili na osnovu člana 104. ili na osnovu nekog drugog člana Poslovnika da je veoma važno gospodinu Markoviću bilo da još nešto objasni gospodinu ministru Udovičiću.
Poštovani gospodine Bečiću, pa i meni je sada važno, kao što je gospodinu Markoviću bilo važno, da objasnim još nešto gospodinu Udovičiću, pre svega da mu objasnim zašto je važno da mi odgovori na sva tri pitanja. (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da je malopre tokom govora gospodina Rističevića povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem, poštovana predsednice, u stavu 1. piše da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodin Rističević je ovo dostojanstvo, poštovana predsednice, po mom razumevanju narušio na dva načina. Prvi način, on je rekao da neki narodni poslanici nemaju pravo da podnose amandmane na predloge zakona koje u Skupštinu šalju narodni poslanici ili Vlada. Poštovana predsednice Narodne skupštine prema Zakonu o Narodnoj skupštini, prema našem Poslovniku ovde, svaki narodni poslanik ima pravo da podnese amandman na neki predlog zakona.
Smatram da je bilo neophodno da upozorite gospodina Rističevića da se tokom svog govora drži dostojanstva Narodne skupštine.
Plus, druga stvar, gospodin Rističević je ovde rekao da ga ne bi čudilo da su neki narodni poslanici, a pošto je gospodin Živković prethodno govorio o našem amandmanu, predložili i kaznu streljanja za izvesne prekršaja, smatram da time naročito gospodin Rističević jeste narušio dostojanstvo Narodne skupštine.
Poštovana predsednice, molim vas da ako niste reagovali tokom govora gospodina Rističevića da mu sada kažete da gospodin Rističević treba da pita ministra odbrane – zašto gospodin Živković nije služio vojsku. To se nalazi u njegovim arhivama i plus, poštovana predsednice, pošto svaki narodni poslanik ima pravo da podnosi amandman isto tako smatram da i gospodin Rističević ima pravo da postane utisak nedelje ovu nedelju. Hvala vam.

Poslovnik.

Prvo tražim reč prvo po Poslovniku zbog govora poslanika Vladimira Đukanovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, zaista mi je namera da doprinesem tome da ovde se držimo tačke dnevnog reda i da ne promovišemo neke loše stvari.
Smatram da je bilo neophodno ne samo da upozorite na osnovu člana 106. gospodina Đukanovića sada, nego da mu izreknete meru opomene, jer je gospodin Đukanović narodni poslanik u ovoj Skupštini, on je u svom govoru nama saopštavao kako je u mladalačkim danima bio, ne znam da li ste vi to čuli, bio deo huliganskih grupa.
On je ovde narodni poslanik i razumem da gospodin Đukanović sada na taj način promoviše nešto što u Narodnoj skupštini ne sme da promoviše, nego čega bi svaki čovek, a naročito ako je narodni poslanik, trebao da se stidi.

Dobro, ali mislim da je trebalo da se interveniše oštrije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, hteo bih samo da podsetim još jednom ovde da mi već neko vreme raspravljamo o amandmanu na član 1. Predloga zakona o dopunama Krivičnog zakona, koji smo na ovaj predlog zakona zajednički podneli gospodin Zoran Živković i ja.
Ovde nudim tri argumenta, poštovana predsednice Narodne skupštine na osnovu kojih smatram da gospodin Omerović treba da promeni svoj stav, da prihvati naše obrazloženje za ovaj amandman i da sadržina našeg amandman postane deo Predloga zakona, a pošto gospodin Omerović jeste uveren da će biti usvojen taj Predlog zakona, znači deo zakona.
Poštovana predsednice, tri su stvari koji nudim kao dodatnu argumentaciju. Najpre, gospodin Omerović je, ja mislim, već napravio jednu grešku u proceduri, u procesu predlaganja ovog zakona. On se konsultovao sa svim narodnim poslanicima koji su deo vladajuće koalicije, a, npr, poštovana predsednice, nije došao na konsultacije kod gospodina Živkovića i mene da nas pita za mišljenje za članove Predloga zakona koje ovde predstavlja. Da je gospodin Omerović došao na konsultacije kod nas dvojice možda ne bismo danas bili u prilici da raspravljamo o ovom amandmanu. Možda bismo se, poštovana predsednice, gospodin Omerović i mi usaglasili tada da ovo bude deo Predloga zakona koji on ovde brani. Mislim da je to bila prva greška.
Smatram da gospodin Omerović ne treba danas da napravi i drugu grešku, da ne prihvati naš amandman.
Druga stvar, poštovana predsednice Gojković, mi smo obrazložili u našem amandmanu da smatramo da za ovaj prekršaj za koji Predlog zakona danas brani gospodin Omerović, ta vrsta prekršaja zahteva oštriju kaznenu politiku. Mi imamo obrazloženje za to.
Da podsetim, gospodin Omerović je branio stav svih predlagača, svih narodnih poslanika. Član 1. kaže – državljanin Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Mi smatramo da naš argument oštrije kaznene politike podrazumeva izmenu ovog stava u članu 1. koji se menja smatramo da predviđena kazna treba da bude dve godine do deset godina.
Slušajući gospodina Omerovića malo pre, slušajući gospodina Petrovića iz napredne stranke, gospodina Babića iz napredne stranke, gospodina Stefanovića, gospodina Živkovića kada je obrazlagao amandman, ja sam zaključio da svi oni govore da je ovo što smo mi predložili u redu prihvatljivo. Evo, i gospodin Petrović iz SNS.
Ja se nadam da će gospodin Babić, npr, i tokom ove rasprave i u danu za glasanje malo da oslušne i neka drugačija viđenja narodnih poslanika iz njegove poslaničke grupe, da se prihvati ta mogućnost drugačijeg, boljeg tumačenja, poštovana predsednice.
Isto tako smo smatrali da u stavu 2. istog člana reči „jedne do osam godina“ treba da se zamene rečima „tri do deset godina“. Dakle, sledimo jedan princip i molim, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodina Omerovića da možda, pošto nije konsultovao nas oko sadržine ovog amandmana, konsultuje uvaženu profesorku Pravnog fakulteta koja sedi u njegovoj blizini, da vidimo da li profesorka ceni logiku i obrazloženje koje mi nudimo za ovaj amandman ili profesorka takođe smatra da gospodin Omerović ne treba da prihvati naš amandman. Strašno bi nas interesovalo da čujemo mišljenje jedne osobe koja može da da ovde i da kaže jedan stručni sud.
Poštovana predsednice, u okviru drugog argumenta podsećam da u novom članu 386b stav 1. reč: „dve“ treba da se zameni rečju: „pet godina“, sve u duhu oštrije kaznene politike za prekršaj za koji smo se ovde očigledno dogovorili da je težak ali ne možemo da idemo blagom kaznom za najteže ili teške prekršaje, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Treći argument gospodinu Omeroviću, poštovana predsednice, mi nismo zlopamtila. To što gospodin Omerović nije zakazao konsultacije za nas, nas neće sprečiti da pozovemo gospodina Omerovića i gospodina Babića i vas, gospođo Gojković, da gostujemo svi kod Olje Bećković u „Utisku nedelje“ u nedelju u 21,00 sat. Zahvaljujem.