Ne znam kakvi su to strahovi u pitanju.

Razumem šta ste hteli da kažete, ali moram da dodam na osnovu ove prve intervencije da kada ja, na primer, pomislim da se jedan narodni poslanik ne drži u svom govoru sadržine Poslovnika, a da vi ne intervenišete, poštovani predsedavajući, jedino što meni preostaje jeste da podignem ovu zbirku propisa i vama dam znak da je trebalo da intervenišete, upozorite narodnog poslanika da krši Poslovnik, kako se ta praksa ne bi ovde ustalila. To je jedna stvar, gospodine Bečiću.

Upozorite.

Ne znam sada koliko imam vremena.

Ali da se orijentišem malo vremenski.

Druga stvar, poštovani gospodine Bečiću, gospodin Babić je npr. malopre rekao da on neće da krši zakon. Moram samo da kažem povodom člana 108. da gospodin Babić neće prekršiti nijedan zakon i nijedno pravilo ako bilo gospodina Živkovića ili mene kandiduje u ime svoje poslaničke grupe da budemo članovi odbora Skupštine, poštovani …

Molim vas, nisam završio.

Nije mi isteklo, imam još 30 sekundi, ja sam brojao.

Samo da dodam u završetku ovog nastupa, ja mogu da razumem da poslanička grupa SNS želi podršku Zorana Živkovića i mene i u ovoj Skupštini, ali za ovakvu politiku koju vodi Aleksandar Vučić ne može da se… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, mislim da je sada prekršen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji se tiče dostojanstva narodnih poslanika i dostojanstva Narodne skupštine. Dostojanstvo se tiče i neke istine.

Moram sada samo da objasnim kako je prekršen Poslovnik. Nikada nisam bio gost glavnog odbora SPS, gospodine Bečiću, nikada. To što sam ja jedan od retkih narodnih poslanika u ovom sazivu Narodne skupštine koji od tačke do tačke dnevnog reda svake sednice Narodne skupštine pokazuje jednu otvorenost za dijalog, za raspravu o svim pitanjima o kojima se raspravlja u ovoj Narodnoj skupštini, mislim da je to jedna dobra stvar. Ovde i treba da vodimo demokratski dijalog, ali je veoma važno da ovde tokom rasprava ne iznosimo neke neistine koje se tiču… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, smatram da je upravo povređen član 106. Poslovnika Narodna skupština koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Gospođa Vukomanović, poštovani gospodine Bečiću, govori o svemu osim o onome šta je tačka dnevnog reda. Podsećam vas poštovani gospodine Bečiću šta je tačka dnevnog reda, moj predlog da šef najveće poslaničke grupe, a ako ne on, da šefica poslaničke grupe SPS, da pokažu jedan osećaj za dobar demokratski običaj koji podrazumeva, poštovani gospodine Bečiću, da i samostalni narodni poslanici treba da imaju priliku da punopravno učestvuju u radu odbora Skupštine Srbije. Sve izvan toga, da li neko ima interesovanje da se bavi analizom politika Slobodana Miloševića, politika Aleksandra Vučića, to je sve, poštovani gospodine Bečiću izvan teme dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Udovičiću, poštovani gosti iz ministarstva, mi u Novoj stranci smatramo da ste vi u Narodnu skupštinu uputili, načelno govoreći, jedan dobar Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Ipak, imam tri zapažanja, gospodine ministre. Iz tih zapažanja proisteći će i tri pitanja. Mislim da bi bilo veoma važno da vi odgovorite na sva ta tri pitanja kako biste nas uverili do kraja ove rasprave i do dana kada ćemo glasati o ovom predlogu da ovo zaista jeste sadržinski dobar Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Evo, odmah da krenemo sa ovim zapažanjima broj jedan, a onda naravno i pitanja. Vi ste ovde u Predlogu zakona fino napisali – zabranjen je doping u sportu, pa onda kažete – doping u sportu jeste postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila utvrđenih članom 3. ovog zakona i onda u članu 3. imamo jednu listu tih pravila. E sad, ja sam smatrao npr. da bi bilo veoma dobro da se mi usaglasimo ovde i oko toga šta je to doping načelno govoreći. Naravno, povreda antidoping pravila, ali ja sam malo istraživao, čitao malo literaturu da se pripremim za ovo i došao sam do sledećeg - doping upotreba hemijski sintetisanih stimulativnih sredstava sa ciljem postizanja boljih rezultata u sportu nezavisno od priprema i treninga. Uz to, za doping, ja mislim, veoma je važno da se zna da se njime ugrožava zdravlje takmičara, odnosno sportiste, a mogli bismo da izvedemo tezu da se ugrožava ili da postoji pretnja javnom zdravlju. Ali, osnovna ideja zbog koje mislim da jeste važno da se usvoji ovakav zakon jeste da se vodi poštena borba u sportu.
Drugim rečima, mislim da se vezujemo za jedan termin koji je i u ovoj Narodnoj skupštini veoma važan, a to je čestitost. Meni je drago što ovde imamo jednog ministra koji iz delokruga svojih nadležnosti predlaže zakon koji se temelji na čestitosti, poštenoj borbi u sportu.
Šta mi je nejasno? Čini mi se, poštovani gospodine ministre, da iz Vlade Srbije, čiji ste vi član, stižu protivrečne poruke oko ovog principa i oko ovog termina. Evo, npr, ja sam zaključio, pošto sam predlagač jednog predloga zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, da se u visokom obrazovanju ovde ne želi čestitost, a u sportu, ja mislim, vi s pravom zagovarate to da čestitosti mora da bude. Vaš kolega ministar Verbić, i molim vas da ga pitate ako ga niste pitali do sada, a ako jeste da mi danas odgovorite, on po mom razumevanju ima razumevanja za doping za doktorate… (Isključen mikrofon.)

Dobro, pošto je sistem blokirao u jednom trenutku, kako kaže gospodin predsedavajući, samo da podsetim gospodina ministra. Dakle, moje je zapažanje bilo da akademska čestitost nama ovde ne treba, a sportska čestitost treba... (Isključen mikrofon.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja vas molim, poštovani gospodine ministre, ako možete da nam pojasnite da li zaista u Vladi Srbije postoji konfuzija ovog principa? To je bilo prvo pitanje. Drugo pitanje…)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li sam ja izuzetak u odnosu na pravilo da sistem funkcioniše kada govore svi drugi narodni poslanici, jedino blokira kad ja dobijem pravo da kažem svoj komentar o Predlogu zakona o sprečavanju dopinga u sportu i upravo kada počnem da govorim o čestitosti… (Isključen mikrofon.)

Ovo je stvarno neverovatno.
Da li ide vreme ispočetka kada blokira sistem ili kako?

Dobro.
Poštovani ministre, nadam se da je prvo pitanje jasno. Je li u radu? U redu je.
Idemo na drugo pitanje povodom Predloga zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Na primer, već sam na početku rekao da sam malo čitao i o sankcionisanju dopinga u sportu, pa malo da se uputimo i svi mi koji nismo stručno vezani za tu oblast. Došao sam do sledećeg zapažanja, to je ono drugo zapažanje, ovako kaže – represivni karakter disciplinskih sankcija, gospodine Udovičiću, primenjenih na sportiste koji su koristili doping sredstva u prethodne dve i po decenije u Evropi nije bitnije uticao na smanjenje upotrebe dopinga u sportu. Dakle, disciplinske sankcije, uprkos tome što su postojale i što postoje, nisu bitnije uticale na smanjenje upotrebe dopinga u sportu.
Imam drugo pitanje za vas i veoma mi je važno da čujem odgovor. Da li je, poštovani ministre, nužno krivično kažnjavanje sportiste takmičara koji koristi doping sredstva? Posebno sam se vezao za ovo čitajući ovaj predlog zakona, jer mi se čini da tu postoje tačke zakona, odnosno članovi koji omogućavaju, ja mislim, i neku malu promenu. Na primer, kada dolazimo do krivičnih dela, to je ovo poglavlje kaznene odredbe, član 38. kaže – ko sportisti u cilju dopinga u sportu da ili propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo itd, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Onda, ako pređemo na član 41, poštovani ministre, tu piše sledeće – novčanom kaznom, a ne zatvorskom, od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje je npr, pod tačkom 1, sportista koji koristi doping sredstva. Šta je sada meni bila dilema? Ako je tačno da represivni karakter disciplinskih sankcija u prethodne dve i po decenije u Evropi nije bio dovoljan, zašto onda možda ovim predlogom zakona nismo otišli jedan korak dalje?
Plus, imam dodatni argument za ovo pitanje, da je moglo možda drugačije da se reši - Ko će to da odluči o krivičnom gonjenju onoga ko navede sportistu na korišćenje tih sredstava, a ko će da odluči da li nije reč o krivičnom delu onoga ko navodi sportistu, nego je sportista sam odlučio?
Drugim rečima, šta će da se desi gospodine ministre, ako imamo situaciju da jedan sportista takmičar koji je ovde zaštićen, koji je sam odlučio na primer da koristi ta sredstva, dođe i kaže – ej, nisam to ja sam, mene je naveo na to ovaj i ovaj. Mislim da je to jedna vrsta nepreciznosti koja bi mogla da se reši time što bismo možda, pitam – šta vi mislite, uveli i krivično kažnjavanje, sportiste koji koristi ta sredstva. To gospodine ministre, bilo drugo pitanje.
Evo, ako gospodin predsedavajući Bečić dozvoli, pošto sistem malo, malo pa prestaje da radi, imam još jedno pitanje, da li je u redu gospodine Bečiću?