Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, mi smo podneli amandman i na član 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.
Ovim članom 14. menja se član 13. postojećeg Zakona o Agenciji za privatizaciju i to stav 2. tačka 7. Potom se posle tačke 8. dodaje nova tačka, a potom se menja i stav 3. i onda glasi na odgovarajući način kako ministar Sertić i ljudi koji su njegovi saradnici smatraju da je potrebno.
Mi smo predložili da se briše ovaj član 14. i budući da je Vlada nama saopštila da ne postoje dovoljno obrazloženi razlozi, ja onda moram ovde da pokušam još jednom, da pokažem kako su naši razlozi, ja mislim dobro obrazloženi i jasni.
Dva argumenta smo mi ključna ponudili za prihvatanje ovog amandmana. Jedan argument tiče se onog osnovnog razloga za koji je Zakon o Agenciji za privatizaciju vezan za Zakon o privatizaciji, a kojim se tvrdilo da se u Srbiji vodi odgovorna ekonomska politika. Mi smatramo da to ne postoji. Imamo neodgovornu ekonomsku politiku.
Drugi argument koji mi ovde nudimo vraća nas ponovo na usklađivanje odredaba ovog Predloga zakona sa već postojećim Zakonom o privatizaciji, gde se reklo da ovde imamo obezbeđenu makro-ekonomsku stabilnost. Mi samo navodimo i sutrašnju raspravu, odnosno najavu sutrašnje rasprave kao primer za to da nemamo makro-ekonomsku stabilnost.
Ministar je odlučio da nastavi da se brani ćutanjem, vidim sada da su odlučili da ćute i poslanici napredne stranke.

U redu, ćutanje razumem kao odobravanje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti i gošće iz Ministarstva, evo prilike da Vlada prihvati još jedan amandman u okviru naše današnje rasprave. Nas dvojica, Zoran Živković i ja smo predložili amandman na član 16. Predloga zakona o Agenciji za privatizaciju.
U članu 16. piše prema predlogu Vlade sledeće – u članu 17a stav 1. posle reči „Fonda“ briše se zapeta i reči „u skladu sa propisima kojima se uređuje ta evidencija“. Mi smatramo da stav 1. treba da ostane upravo ovakav kakav jeste, da se briše predlog u članu 16. koji je poslala Vlada.
Naša argumentacija je, poštovana gospodo i gospodine Vujoviću, pre svega, sledeća, smatrali smo da je bilo neophodno i da je bilo dovoljno vremena od momenta kada je Zakon o privatizaciji stupio na snagu da se sagledaju neki efekti tog zakona, da se razmisli o tome da li je zaista novi zakon o privatizaciji uz argumentaciju, koja je postojala kada smo raspravljali o tome kao Predlogu zakona, bila dobra?
Druga stvar o kojoj ja mislim da je trebalo da se razmisli tokom dva meseca i nešto dana jeste da li su ipak neka rešenja u tom zakonu bila loša kao što smo mi i navodili u našoj raspravi ovde kada smo zajedno diskutovali u Predlogu zakona o privatizaciji.
Umesto da se ovo vreme koje je proteklo iskoristi za jednu vrstu i preispitivanja, da li je sve urađeno kako treba, ja zaključujem i na osnovu stava Vlade i na osnovu obrazloženja, da nije urađeno to, nego sada hoćemo prilagođavanje jednom nepotrebnom zakonu.
Nadam se da ćete usvojiti naš amandman.

Tako je. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, hteo bih da pokušam još jednom da ubedim, ako ne ministra Vujovića, a onda narodne poslanike, pre svega iz Napredne stranke, npr. jer bilo je ovde nekih glasova na osnovu kojih je, čini mi se, moglo da se zaključi, da je moguće da danas mi ovde kao deo zakonodavnog tela, nastupimo zajednički prema Vladi, da se u nekom trenutku suprotstavimo nečemu što je nečiji predlog ili stav Vlade.
Ja mislim da je prilika za to upravo naš amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.
Dakle, nudim tri argumenta, poštovana gospodo, da ovde prihvatimo ovaj amandman.
Argument broj jedan – ministarstvo je u obrazlaganju neophodnosti da se usvoji ovaj predlog zakona navelo da sadržinu Zakona o Agenciji za privatizaciju treba da uskladimo sa novousvojenim Zakonom o privatizaciji, a on je usvojen početkom avgusta tekuće, dakle, 2014. godine.
Naše mišljenje je bilo, ja mislim da se vremenom to i potvrdilo, da je taj Zakon o privatizaciji potpuno nov bio nepotreban, već da je bilo dovoljno da se naprave izvesne izmene postojećeg Zakona o privatizaciji i da se dogovorimo oko toga, da se u ovoj Skupštini usvoji Predlog zakona u izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, a ne potpuno novi, plus mi smo u diskusiji ovde i sigurno se gospodin Vujović i seća, saopštili da samom Zakonu o privatizaciji, sada postoje neka rešenja za koja smatramo da su veoma loša.
Budući da je to bilo tako, onda ja smatram da ovo vezivanje Zakona o Agenciji za privatizaciju sa Zakonom o privatizaciji daje za pravo nama da strašno sumnjamo u valjanost ovih rešenja o kojima danas ovde raspravljamo.
Drugi argument, gospodine Vujoviću i poštovani narodni poslanici, pre svega povodom amandmana na član 17, ako se sećate kada smo čitali razloge za usvajanje Zakona o privatizaciji, a danas ovaj zakon vezujemo i u članu 17. za taj zakon, onda je tamo stajalo da Vlada primenjuje jednu odgovornu ekonomsku politiku, da je obezbeđena makroekonomska stabilnost i da su to sve neki uslovi da se usvoji novi Zakon o privatizaciji sa kojim sada treba da bude usklađen i Zakon o Agenciji za privatizaciju.
Mislim da ovde nema ni jedne osobe koja nije sigurna u to da se vodi neodgovorna ekonomska politika i zahvalan sam gospodinu Vujoviću što i sam kaže da je sutra, sutrašnja sednica prilika, ja mislim, da se potvrdi to u našoj raspravi o rebalansu budžeta.
Druga stvar, makroekonomska nestabilnost je ovde prisutna i ja verujem, pamtim ovu raspravu danas ovde, a sutra kada se budemo sreli da govorimo o rebalansu budžeta samo da se podsetimo toga, to je drugi argument zbog kojeg ja smatram da ovaj predlog zakona ne treba prihvatiti ili makar da se usvoji naš amandman na član 17. Predloga zakona o Agenciji za privatizaciju.
Poštovana gospodo imam treći argument na osnovu kojeg smatram da zaslužujemo podršku da se usvoji ovaj amandman. Treći argument tiče se jednog uslova delovanja Agencije za privatizaciju i nastavka privatizacije u Srbiji, a ta stvar, taj neophodni element je pravna sigurnost, poštovana gospodo.
Ne samo da imamo neodgovornu ekonomsku politiku, da imamo makroekonomsku nestabilnost, nego mi sada živimo u uslovima pravne nesigurnosti. Kako drugačije gospodine Vujoviću da tumačim izjavu ministra pravde koji treba valjda najviše da vodi računa o pravnoj sigurnosti, kada je rekao da je nekim ljudima iz Agencije za borbu protiv korupcije, da su im ruke duboko u medu i da čeka to da nam kaže do onoga momenta kada se pomene njegovo ime.
Ako su nekome ruke duboko u medu, to znači da je u pitanju neki strašni kriminal, a ministar pravde ne reaguje na taj kriminal, odnosno reaguje tek kad se negde pojavi njegovo ime.
Poštovani gospodine Vujoviću, ja ovaj premer vezujem za jednu strašnu pravnu nesigurnost u kojoj živimo i zahtevam da još jednom razmislite i da se prihvati naš amandman na član 17.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani predstavnici Zaštitnika građana ovde, mi učestvujemo u raspravi o predlozima zaključaka tri skupštinska odbora koji su nastali na osnovu izveštaja o radu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2013. godinu koju je podneo Zaštitnik građana i mi ćemo da glasamo za usvajanje ovih zaključaka ova tri skupštinska odbora.
Učestvujući u ovoj raspravi, poštovani gosti, pre svega ovde, u ime institucije ili državnog organa Zaštitnika građana, mi saopštavamo jedno posebno uvažavanje za Zaštitnika građana koji je jedna državni organ nezavistan i samostalan koji štiti prava građana i kao što je red za svoj rad odgovara ovoj Narodnoj skupštini.
Pročitao sam ovaj izveštaj moj je utisak da u ovom izveštaju imamo vrlo precizni i jasni opis i ocenu poštovanja zabrane torture u našoj državi i imam nekoliko napomena koje bih ovde hteo da saopštim u odnosu na sadržinu ovog izveštaja a koje su po mom sudu zabrinjavajuće za sve građanke i građane Republike Srbije. Naravno, ovde je već pominjano, gospođa Obradović je to pomenula, u izveštaju na primer piše, ovako – u Republici Srbiji danas ne postoji tortura kao organizovana i podsticana pojava. Dobro, hvala bogu, ja se nadam. Zamislimo da nije tako. Zamislimo da nije tako.
Zamislimo da ovde piše u Srbiji postoji tortura kao organizovana i podsticana pojava. Gospodo, to bi onda značilo da smo ovde u nekoj goloj divljini. Smatram, da ne možemo ovde da se hvalimo time što kažemo da u Republici Srbiji danas ne postoji tortura kao organizovana i podsticajna pojava naročito kada iza toga stoji zapeta, poštovan gospodo. A iza zapete sledi ovakav tekst – ali, postoje pojedinačni slučajevi zlostavljanja koje nadležni organi tolerišu.
To je za mene zabrinjavajuća ocena. Ne bi mi bila zabrinjavajuća ocena da je ovde stajalo postoje ovde neki pojedinačni slučajevi zlostavljanja u odnosu na koje nadležni organi reaguju, sprečavaju, nego ovde piše da nadležni organi tolerišu pojedinačne slučajeve zlostavljanja, poštovan gospodo.
Smatram da oko ovoga treba da se zabrinemo svi ovde i da u tom smislu posmatramo i sadržinu ovog predloga zaključaka sva tri skupštinska odbora. Mislim takođe da u izvesnim ocena u ovom izveštaju imamo jasno oslikavanje i nekih problema u društvu u celosti. Izdvojio sam ovde šest nekih stvari o kojima smatram da bi bilo veoma važno da se priča. Na primer, kaže interni kontrolni mehanizmi državnih organa su nedovoljno efikasni.
Dakle, ti interni mehanizmi koji treba da služe tome da se spreče ovakve pojave nisu efikasni. Šta mi radimo da oni postanu efikasni? To me, npr. podseća na ovu priču o tome da jedan univerzitet „Megatrend“, sledeći neke interne mehanizme treba da kaže da li je nešto plagijat ili ne. Samo povlačim neke paralele.
Dakle, nije u pitanju samo jedna tema, nego u društvu imamo velike probleme u različitim oblastima, ali imamo izvesne sličnosti oko tih problema. Ili, npr. kaže ovako – uprkos preporukama još nije unapređeno postojeće uputstvo Ministarstva unutrašnjih poslova o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima, dakle nije unapređeno.
Kako da bude unapređeno gospodo, kada evo ja, ja sam građanin ove države, narodni sam poslanik u Narodnoj skupštini, rečeno mi je u MUP-u pre neki dan da mesec i po dana moram da čekam da dobijem novu ličnu kartu.
Pazite, postoji ovde neki Zakon o ličnoj karti, postoje neke obaveze nadležnih i državnih organa i ja npr. sada neka prava ne mogu da ostvarujem kao građanin, jer mi je rečeno da mesec i po dana i to minimum, moram da čekam na novu ličnu kartu.
Molim vas, ovde govorim o MUP-a, naravno u odnosu na delovanje u okviru poštovanja zabrane torture, a vidimo da se tu ne radi dovoljno.
Žao mi je što nemam vremena da govorim o svih šest tačaka koje sam izdvojio. Mogao sam da govorim o ove dve. Nadam se da će biti prilike da pričamo i dalje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani gosti ovde,tri su stvari koje hoću da kažem u replici, poštovani predsedavajući, gospođo Obradović, malopre.
Nisam saglasan da sam ja svojim malopređašnjim govorom pokazao društvenu neosetljivost, upravo suprotno.
Smatram poštovani predsedavajući da sam u svom govoru, uputio sve narodne poslanike i sve građane Srbije na jednu karakteristiku koju ovde svi treba da negujemo, a to je odgovornost i za ono što je učinjeno ili što nije učinjeno do sada.
Ako u izveštaju piše da ovde u našoj državi postoje pojedinačni slučajevi zlostavljanja, koje nadležni organi tolerišu, onda je moje očekivanje bilo da u jednom dijalogu koji vodimo u Narodnoj skupštini utvrdimo koji su to nadležni organi, da li je neko lice koje nastupa u ime nekog od tih nadležnih organa, kažnjeno zbog takvog delanja, odnosno nedelanja.
Smatram, poštovani predsedavajući, da čuje gospođa Obradović, da se ova naša rasprava tiče odgovornosti, merenja neke politike i našeg delanja.
Druga stvar, naravno da sam ja za to da dođemo do nekih zajedničkih rešenja, ali ne možemo stalno da nudimo rešenja a da nikada ne pokažemo odgovornost za ono što prethodno nije urađeno.
Evo, na primer, u izveštaju kaže – dosadašnje reforme pravosuđa u Republici Srbiji nisu dovele do efikasnijeg rada sudova u tzv. pritvorskim predmetima.
Gospodin Selaković je član NS, kako to da ga poslanička grupa NS nije pozvala u ovu Skupštinu da posebno dođe, da razgovaramo o tome zašto nije iskoristio svoj uticaj, iz delokruga svoje nadležnosti da to bude bolje, nego imamo jedan raspad sistema u Srbiji u oblasti pravosuđa. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani gosti koji nastupate u ime Zaštitnika građana danas ovde u Skupštini, smatram da je predsedavajući upravo povredio Poslovnik Narodne skupštine zato što mi nije dao pravo na repliku na izlaganje gospođe Obradović, a ja smatram da na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine imam pravo na repliku. I evo, da iskoristim dva minuta da pokažem kako će predsedavajući još jednom da prekrši Poslovnik ako mi nakon ovog obrazloženja ne da pravo na repliku.
U članu 104. u prvom stavu piše: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe…“ – što je, poštovani predsedavajući, bilo, jer je gospođa Obradović rekla da ja nju nisam pažljivo slušao, da sam društveno neosetljiv, a za mene su to uvrede, poštovani predsedavajući.
Zatim se kaže: „… navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju…“ - Gospođa Obradović je pomenula moje ime i prezime, poštovani predsedavajući, „… odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje…“ - gospođa Obradović je pogrešno protumačila moje izlaganje, jer sam ja saopštio da ćemo mi da glasamo za predlog zaključaka Odbora, poštovani predsedavajući. Dalje, „…narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku“.
Poštovani predsedavajući, ako ovo nije jasan primer u kojem jedan narodni poslanik ima pravo na repliku, onda ćemo mi ovde da ukinemo dijalog u Narodnoj skupštini, a vi ćete pokazati da zajedno sa naprednjačkom većinom hoćete od Skupštine da napravite Centralni komitet Saveza komunista. U tome ja svakako neću učestvovati.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani predstavnici državnog organa Zaštitnika građana, smatram da ste, poštovani predsedavajući, upravo povredili član 103. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se reguliše kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Kako ste to uradili? Tako, poštovani predsedavajući, što niste reagovali kada je gospodin Babić u malopređašnjem govoru iskoristio dva minuta da pominje i mog dedu i moju baku i moje pretke sa nekim razmišljanjem o tome da su neki moji preci možda bili članovi Saveza komunista komunističke partije.
Poštovani predsedavajući, na osnovu Poslovnika naše Narodne skupštine, nije dozvoljeno da narodni poslanici koriste takve informacije da govore o nečijim precima, oko nekih sumnji i u ovo i u ono, jer se time vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Druga stvar kako ste povredili Poslovnik, poštovani predsedavajući, član 103. Vi stalno komentarišete moje izlaganje tako što tvrdite da ja zloupotrebljavam Poslovnik Narodne skupštine. Ja sam jedan od retkih poslanika ovde koji se uvek, u svakoj sekundi vremena koje koristi da diskutuje, drži tačaka dnevnog reda naše sednice Narodne skupštine.
Treća stvar, poštovani predsedavajući, gospodin Babić je meni zamerio, a vi ga niste prekinuli - kada sam rekao „naprednjačka većina“, ja ne smatram da je to nešto uvredljivo. Kaže se - naprednjak, za neke se govorilo – demokrate…

Zašto bi to bilo uvredljivo? Uopšte ne smatram šta je tu uvredljivo, gospodo? Ne verujem da se ijedan poslanik SNS uvredio kada je čuo – naprednjak. Valjda se poslanici SNS ponose time što su naprednjaci i što nisu više radikali? Hvala vam.

Da.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani gosti koji govorite u ime Zaštitnika građana, smatram da je malopre povređen član 112. Poslovnika Narodne skupštine, a evo, poštovani predsedavajući, i kako.
Prihvatam ovaj predlog gospođe Obradović da ruku pod ruku gospođa Obradović i ja od dana kada usvojimo ove predloge zaključaka naša tri odbora, zajednički pratimo da li se ispunjava nešto od predloženih mera. To je, poštovani predsedavajući, jedna stvar.
Druga stvar, nekoliko puta sam rekao da ćemo mi, poslanici Nove stranke, glasati za predloge zaključaka koje su pripremila tri odbora, a na osnovu Izveštaja.
Treća stvar, poštovani predsedavajući, a sve na osnovu povrede člana 112. Poslovnika naše Narodne skupštine, ne verujem da bilo ko ovde može meni, na primer, da zameri na nekoj nedoslednosti u borbi za ljudska prava.
Kada gospođa Obradović, na primer, pominje pitanje pravosuđa i u periodu pre 2012. godine, pa ja sam bio aktivni borac da se reaguje na sve promašaje i … (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Sertiću, poštovane gošće  i gosti iz ministarstva, danas učestvujemo u zajedničkom načelnom pretresu o četiri predloga zakona koji brane dvojima ministara od kojih jedan ministar, ministar Antić nije ovde da sa njim možemo da vodimo dijalog o sadržini Predloga zakona koji on treba ovde da brani, a vi, gospodine Sertiću, treba da branite druge predloge zakona, vrlo slabo učestvujete u dijalogu ovde.
Sećam se vrlo dobro kada vas je u Skupštini kao kandidata za ministra branio gospodin Dačić. On vas je branio i to po svom priznanju ćutanjem jer nije znao nešto mnogo o materiji. Samo hoću da kažem da to nije bio znak vama da kada se vi pojavljujete kao ministar koji je izabran ovde da branite neki Predlog zakona da treba da ćutite, odnosno da te predloge branite ćutanjem.
Gospodine Sertiću, ne znam šta se dešava sa poslanicima SNS, poštovana predsednice, vrlo su nemirni. Mogu li da nastavim?

Dakle, samo da kažem gospodinu Sertiću da je deo demokratskog običaja, mislim, i deo demokratske prakse da u Skupštini Srbije, vodimo dijalog. To znači da kada neki narodni poslanik postavi neko pitanje ili ima dilemu da se očekuje da ministar koji brani Predlog zakona ako je tu, a npr. gospodin Antić nije ni tu, saopšti svoj sud o toj dilemi ili ponudi odgovor na pitanje. Onda možemo da razgovaramo, mislim, na jedan dobar i primere način.
Mi ćemo glasati protiv ovih predloga zakona i pošto je zajednički načelni pretres usmeriću se samo na jedan Predlog zakona jer nemamo mnogo vremena za raspravu.
Mi smo podneli, Zoran Živković je to već rekao, 17 amandmana na 19 članova, koliko ima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju. Ponudio bih dva argumenta zbog kojih je smatram, da ovo naše uverenje da treba da se glasa npr. protiv ovog predloga zakona jeste ispravno. Dakle, imam argumente na osnovu kojih sam došao do tog stava.
Prvi argument, hteo bih ovde da vam pojasnim, poslanici Napredne stranke su zbog nečega nestrpljivi, poštovana predsednice, oni meni neprestano dobacuju ovde. To sada više ne može da se čuje ni šta ko kaže…

Saglasan sam.
Dakle, gospodine Sertiću, u delu koji se tiče razloga za donošenje zakona o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju saopštava se koji je to osnovni razlog za podnošenje ovoga predloga zakona i naravno, po vašem sudu, po vašem osećaju i za usvajanje ovog zakona.
Vi ste saopštili ovde da je osnovni razlog usklađivanje sadržine postojećeg Zakona o Agenciji za privatizaciju, sa odredbama novog Zakona o privatizaciji.
Poštovani gospodine Sertiću, mi smo u ovoj Skupštini ovde, u ovom sazivu 30. jula raspravljali o sadržini tada predloga novog Zakona o privatizaciji. Tada vi niste bili ministar. Ministar je bio gospodin Vujović, ali tu se desila neka zamena mesta, vi možda niste to primetili, ali moram da vas podsetim da jedan od razloga zbog kojih mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog zakona o Agenciji za privatizaciju tiče se usvajanja nepotrebnog drugog novog Zakona o privatizaciji.
Mi smo tada bili protiv tog predloga zakona. Podneli smo onoliko amandmana, gospodine Sertiću, koliko je taj predlog zakona imao članova. Ovde smo i zanoćili i sada vi, nakon izvesnog vremena, znajući, ministar Vujović je u nekom trenutku čak i priznao da smo mi u pravu, u jednom delu, uprkos tome, vi sada tražite od nas da se prilagodimo i mi jednom nepotrebnom i lošem zakonu o privatizaciji o kome smo raspravljali 30. jula, a koji je usvojen nekoliko dana kasnije, dakle početkom avgusta.
To je jedan argument zbog kojeg ja sledeći izvesnu logiku, budući da hoću da budem dosledan u svojim stavovima, u nastupima ovde u Narodnoj skupštini, moram ovde da vam saopštim, a koji se tiče ne usvajanja ili našeg stava da ne treba da se usvoji ovaj predlog zakona.
Meni je sada ostalo samo desetak sekundi…

Poštovana predsednice, Narodne skupštine, samo meni blokira sistem kada raspravljamo. Možete li da mi objasnite kako je to moguće, poštovana gospođo Gojković?