Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, mi smo podneli kao što je predsednica Narodne skupštine ovde sada i pročitala, amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i mi smatramo da član 3. ovako kako je predviđeno ovim predlogom zakona treba da se briše.
Želeo bih samo da podsetim narodne poslanike da je ovim članom predviđeno da jedna osoba koja položi pravosudni ispit odlikom da se odmah prima u radni odnos umesto kako je stajalo do sada da ima prednost prilikom razmatranja konkursa za prijem u odnosu na neke druge kandidate.
Mi smo u obrazloženju, poštovana gospodo, pre svega narodni poslanici, naveli zato što ovaj predlog zakona jesu poslali narodni poslanici, a ne Vlada, njih 199 i zato smatram da još ima šanse da se ovo promeni. Mi smo u obrazloženju, poštovana gospodo, napisali sledeće – cilj podnetog amandmana na Predlog zakona je da se isključi svaki vid zloupotrebe prilikom prijema tužilačkog pripravnika u radni odnos na neodređeno vreme.
S obzirom na to da je naša pretpostavka da svi ovde znamo na koji način se formira komisija koja može da ocenjuje na pravosudnom ispitu, da ulogu u tom procesu ima ministar. Sada je ministar pravde, ministar Selaković, a da na primer imamo jedno mišljenje i saopštenje Agencije za borbu protiv korupcije koja izražava strašnu sumnju na primer i u delovanje ministra pravde, mi smatramo da je pravednije i mnogog bolje da ostane ona formulacija koja je bila i do sada. Hvala vam mnogo što ste me saslušali.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, moram samo da kažem nekoliko stvari u odbranu našeg amandmana, a kontra onoga što je bila sada argumentacija gospodina Babića.
Naravno, da i mi kao podnosioci ovog amandmana smatramo da studentkinje i studenti pravnih fakulteta treba da rade što marljivije, da uče, da ostvaruju što bolje rezultat, kako bi ostvarili svoje profesionalne ambicije, a koje se tiču dobrim delom i angažovanja, npr. u tužilaštvu. Ja smatram da naš amandman ni na koji način ne stvara prepreke da studenti i studentkinje pravnih fakulteta rade dobro.
Druga stvar, poštovana gospodo, mislim da je gospodin Babić ovde zamenio neka prezimena. Ne verujem da ovde postoji ijedna osoba koja veruje u to da bi neko poznanstvo npr. gospodinom Pavićevićem, moglo danas u Srbiji da kažemo da obezbedi nekome lakši prohod ka nekim pozicijama.
Poštovana gospodo, ja mislim da je gospodin Babić ovde mislio na drugo prezime, ministra pravde u Vladi u ostavci, jer mi, poštovana gospođo Gojković, molim vas da gospodin Babić samo to čuje, mi smatramo da poznanstvo za gospodinom Selakovićem, ne sme da obezbedi neki prolaz za neke kandidate u pravosudnom sistemu u Srbiji kakav je danas. Naš amandman upravo stvara još jednu mogućnost za proveru tih kandidata, kako bi smo upravo eliminisali mogućnost da neka stranačka poznanstva, kao što je danas slučaj, pa i sa ministrom Selakovićem, budu osnova za neko odlučivanje.
Pozivam vas da još jednom razmislite i prihvatite naš amandman. Hvala vam.
(Zoran Babić, s mesta: Poslovnik.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, saglasan sam i sa gospođom Pilja i sa gospodom Šormazom, Đurišićem i Babićem da ova Skupština jeste pravo mesto za ukrštanje argumenata o različitim predlozima koje podnose narodni poslanici iz različitih političkih stranaka ovde. Verujem da ova diskusija koju imamo sada jeste potvrda upravo toga da je ideja svakog pojedinca koji sedi ovde u Narodnoj skupštini da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja.
Mi smatramo, evo ja smatram, da je najbolje da se prihvati ovaj naš amandman na član 3. i ponudiću, poštovana predsednice Narodne skupštine, još četiri argumenta na osnovu kojih smatram da treba da se prihvati ovaj amandman.
Poštovana gospodo, smatram da naš predlog kojim se predviđa da postoji još jedan nivo, još jedna mogućnost provere za nekoga ko je inače uspešan, upravo obezbeđuje dodatnu kompetitivnost. To, gospodo, znači da mi hoćemo da pojačavamo konkurenciju. Time se, poštovana gospodo, radi upravo ono što vi predlažete tokom rasprave, ali ne i ovom tačkom Predloga zakona, a to je podstičemo studentkinje i studente da uče više, da rade bolje, da se međusobno takmiče kako bi na kraju, nakon svih provera, najbolji mogli da zauzmu ovo mesto u tužilaštvu, poštovana gospodo. To je jedan argument.
Druga stvar, mi smatramo da za izbor na ovakve pozicije treba da se obezbedi i više nivoa i mogućnosti provera. Zašto mi smatramo da je to dobro? Prvo, zato što hoćemo da izaberemo najbolje, a drugo, zato što upravo mi našim amandmanom predlažemo da poznanstvo sa bilo kim, i sa gospodinom Babićem, na primer, i sa gospodinom Selakovićem, koji je danas ministar pravde, bude osnovni kriterijum za zauzimanje nekog važnog mesta u tužilaštvu.
Ne vidim zašto bi bilo koji narodni poslanik imao nešto protiv tog argumenta, da poznanstvo ne bude osnovni kriterijum, nego pitanje stručnosti do kojih dolazimo na osnovu više nivoa provera bude osnov za primanje na ove pozicije, poštovana gospodo. Ja sam razumeo da ste vi ovde za to. Ako ste za to, hajde onda da se prihvati naš amandman na član 3. To je bio drugi argument.
Treći argument, molim vas, postoji makar jedna stvar koja nama stvara strašnu sumnju da će rešenje koje je predviđeno ovim predlogom zakona, koji su podneli poslanici, njih 199, da bude najbolje. Zašto? Zato što ulogu u formiranju ove komisije, koja treba da da ocenu položio je sa odlikom, ima i ministar pravde gospodin Selaković. Mi smo više puta to ovde rekli.
Nismo mi ovde izneli tvrdnju da on treba da bude razrešen, mada i mi možemo da spadamo u tu kategoriju ljudi, nego je Agencija za borbu protiv korupcije, na osnovu izvesnog delanja gospodina Selakovića, koji je ministar pravde, tražila razrešenje ministra pravde, gospodina Selakovića. Sada mi pripremamo predlog zakona koji takvoj osobi, koji je izazvao strašnu sumnju u savesnost oko svog rada, barem kod ljudi u Agenciji za borbu protiv korupcije, treba da obezbedi da on, koji ima ulogu u formiranju komisije, da nekome ocenu sa odlikom i taj odmah bude primljen na posao. Mi smo protiv toga, poštovana gospodo.
Na kraju, još jedan dodatni argument, koji meni izražava sumnju u to da treba da bude prihvaćen predlog ovakav kakav je i zato smo podneli amandman. Pogledajmo, evo danas, u kakvom je stanju pravosuđe danas, poštovana gospodo. Mi imamo štrajk advokata koji traje sada dva meseca. Deo pravosudnog sistema je, poštovana gospodo, blokiran. Imali smo nezakonito formiranje Komore javnih beležnika. Trebalo je da ih ima 100…

Jesam, ovo je četvrti argument.

Hvala za intervenciju. Izabrano je 94 nezakonito, a treba 100. Mi sada treba da imamo strašnu veru u tog čoveka i u sistem koji je u blokadi. Ne može, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani gospodine Gašiću, poštovani gosti iz Ministarstva Vlade u ostavci, koliko sam razumeo još od petka, danas ovde raspravljamo o dva predloga zakona, gospodine bivši ministru.
To su Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem i drugi Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Zoran Živković je već rekao, mi ćemo da glasamo za ove predloge i hteo bih gospodinu bivšem ministru da saopštim tri zapažanja vezana za sadržinu ovih predloga zakona.
Najpre, moram to da kažem i to mi je utisak da ministar Gašić u odnosu na sve svoje kolege najbolje i najizražanije čita predloge zakona, naročito kada to uporedimo sa na primer nastupom gospodina Vulina kada ovde dođe i gospodina Lončara, a da ne govorimo o dr Stefanoviću. To je jedno zapažanje gospodine Gašiću.
Drugo zapažanje, Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanja i sadržinski, čitao sam to, nisam iz te materije, meni se čini da je to i sadržinski veoma dobro. To je međunarodni ugovor koji počiva na izvesnim principima. Tu se navode principi Povelja UN, naravno mi treba da budemo opredeljeni za te principe. Kaže – uspostavljanje i očuvanje mira i bezbednosti u svetu, sprečavanje dospevanja konvencionalnog naoružanja na ilegalno tržište. Smatram da je to sve nešto dobro u čemu naša država treba da učestvuje.
Obrazloženje za hitnost, poštovani gospodine Gašiću je takođe dobro, ovde piše da Republika Srbija treba da ispunjava svoje međunarodne obaveze u oblasti trgovine naoružanjem. Saglasan sam da treba da ispunjavamo sve naše međunarodne obaveze.
Jedino mi nije bilo jasno, opet dozvoljavam da je stvar moje neupućenosti u tu materiju, ali vi ste tu da mi onda kažete o čemu se radi. Stvarno mi nije bilo jasno ovo za „pegaza“ i za“ vrapca“ i za vojnu paradu. Razumeo sam vas ovako, da nije bilo moguće da se na vojnoj paradi to sve vidi u punoj meri zbog nekih ometanja sa zemlje. Da li to znači gospodine Gašiću da mi ne možemo da obezbedimo organizovanje u punom smislu jedne vojne parade? Da li je to gospodine Gašiću?
Treća stvar gospodine Gašiću i ovo mi je sada i najvažnije. Mi ćemo naravno glasati i za ovaj sporazum između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. To je zapravo preuzeto, mi samo ovde potvrđujemo koji su ciljevi i koja je oblast primene. Sve to mi deluje u redu, kaže da se osigura zaštita tajnih podataka koja se razmenjuje, kaže - ovim sporazumom se određuju procedure za zaštitu tajnih podataka koji se razmenjuju itd.
Smatram posebno važnim, poštovani gospodine Gašiću, i deo obrazloženja za usvajanje ovog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma. Da vam samo pročitam šta ovde piše, pošto mi se čini da neki narodni poslanici koji su diskutovali nisu ovo pročitali, jer su diskutovali suprotno onome što ovde piše, a evo šta piše – donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od država članica EU i NATO, a onda se dodaje, u Strategiji nacionalne bezbednosti, to sam i pročitao, inače, RS je definisala osnovna opredeljenja politike nacionalne bezbednosti među kojima je i unapređenje odnosa sa članicama EU i članicama NATO, poštovana gospodo.
To razumem na sledeći način – da ova Vlada u ostavci, kako sam razumeo, Aleksandra Vučića jeste usmerena ka produbljivanju saradnje sa NATO do mogućnosti sticanja punopravnog članstva i mi smatramo, poštovani gospodine Gašiću, da to treba da se podrži. Mi smo ovde prvi rekli – zapad umesto kuće sa dvoja vrata da se izađe iz tog ruskog filma konačno i da se potvrdi ono što piše u nekim papirima koji vrede u našoj državi, poštovani gospodine Gašiću. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, ministara danas nema da i njih pozdravim, to je meni razumljivo jer je Vlada u ostavci, koliko sam ja razumeo, danas ovde raspravljamo o tri predloga zakona – o sudijama, o javnom tužilaštvu i o legalizaciji objekata. Ja ću, poštovani narodni poslanici, uz jedno žaljenje što ministara nema jer je Vlada u ostavci, da saopštim svoj stav o sva tri predloga zakona.
Saglasni smo s predlagačima da Predlog zakona o sudijama treba da se menja u članu 59. i da član 59. ovog zakona sada treba da ima ovakvu sadržinu – sudiji prestaje radni vek kada navrši 65 godina života po sili zakona. Saglasni smo da treba da se briše ovo što je stajalo iza zapete – ili 40 godina staža osiguranja. Glasaćemo za taj predlog zakona.
Saglasni smo i s predlagačima da u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu treba da se menja član 89. ovog zakona i da umesto tri stava koja su postojala do danas i važe i dan-danas, treba da piše jedna stvar – javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca prestaje funkcija kada navrše 65 godina po sili zakona. Nemamo nikakvu dilemu da je to takođe u redu.
Ali, poštovana gospodo narodni poslanici, nismo saglasni da član 123. Zakona o javnom tužilaštvu treba da se menja na ovaj način kako su predvideli poslanici, njih 199, koji su potpisali ovaj predlog zakona koji izgleda sada poslanici moraju da potpisuju predloge zakona jer Vlada u ostavci ne može da obavlja funkciju, da predlaže zakone, čim je u ostavci, poštovana gospodo. Dakle, o čemu se ovde radi?
Radi se o tome da se predviđa da tužilački pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa – položio sa odlikom, da se prima u radni odnos na neodređeno vreme u zvanju tužilačkog saradnika. Tu moramo jedan znak pitanja da stavimo, da se malo raspravi o ovoj stvari, jer je tu važno pitanje, poštovana gospodo, uslova u kojima mi to radimo. Dakle, ko formira tu komisiju koja može da oceni na pravosudnom ispitu nekog kandidata da je položio sa odlikom? Da li ulogu u tom procesu ima ministar pravde u našoj državi, na primer? Da li je to gospodin Selaković, koji ima ulogu u tom procesu, za koga je Agencija za borbu protiv korupcije preporučila da bude razrešen sa funkcije ministra pravde zato što je, ja sam pažljivo čitao ovaj izveštaj, svojim delanjem izazvao sumnju građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije?
Poštovana gospodo, da li to onda znači da 199 narodnih poslanika smatra da je u redu da komisija o čijem formiranju odlučuje i ministar za koga Agencija za borbu protiv korupcije kaže da radi na ovakav način i traži njegovo razrešenje, da onda mi treba da prihvatimo mišljenje takve komisije koja će nekog kandidata da oceni odlikom? Mi smatramo da treba da budemo veoma oprezni i da u Zakonu o javnom tužilaštvu treba da ostane tekst koji je postojao pre usvajanja ovog zakona, a pretpostavljam da će većina ipak to da usvoji za dva dana ovde.
Kada govorimo o Zakonu koji se tiče legalizacije objekata, poštovani narodni poslanici, ja sam tu pažljivo slušao predlagače. Opet sam primetio da i sama predlagačica kaže – ovo je privremeno, šest meseci, nije zauvek, neće se to sve rešiti za ovih šest meseci. Ja sam to dobro razumeo i onda zaključujem sledeće – sam predlagač kaže da nećemo rešiti, ali, uredićemo mi to, biće novi propis. Ponovo nas, pre svega poslanici SNS, usmeravaju ka nekim najavama – biće, samo što nije, a nikako da dođemo do tog momenta da nešto jeste, poštovana gospodo. Ja mislim da tu sledite loš primer predsednika Vlade u ostavci, koji je takođe rekao – biće bolje 2014. Evo je, 2014. godina. Sada kaže – biće bolje 2016. godine. To nije dobar pristup. Etika odgovornosti umesto etike najava i namera, gospodo.
Mi smatramo da je dobar termin za ovaj termin legalizacije – reambulacija. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani ministri, poštovana predsednice Narodne skupštine, molim vas za jednu prethodnu intervenciju.
Javio sam se bio za reč po prethodnom amandmanu i samo da vam objasnim šta se desilo. Tek sada sam primetio da me je sistem isključio, na šta sam se već navikao, ali molim vas da ispravite tu grešku i da mi obezbedite da iskoristim svojih pet minuta da govorim o prethodnom amandmanu, jer smatram da je to zaista supstantivno za našu današnju raspravu.
Nije moja greška, greška je sistema i verujem da je popravljiva ta greška, poštovana predsednice.

Dobro.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani ministri u Vladi, u ostavci, koliko sam razumeo, poštovana predsednice Narodne skupštine, ja sam podneo takođe amandman na član 1. kojim se vrši neka vrsta drugačije preraspodele sredstava u odnosu na ono što je bio Vladin predlog.
Ovde posebno moram da kažem da je amandmanom NS, prosto mi se čini da pre svega poslanici napredne stranke odu ekstenzivno u neko tumačenje, da je amandmanom poslanika NS predviđeno da se subvencije u privredi smanje za pet milijardi, a da tih pet milijardi prebacimo u Republički fond PIO, čime će u tom fondu biti 256 milijadi i 130 miliona.
Poštovana gospodo, mi predviđamo da se smanji novac koji ide za dosadašnju pogrešnu politiku subvencija, da se vrati penzionerima kojima se ovim predlozima zakona nezakonito oduzima novac i šta se desilo?
Desilo se da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo primetio da je ovaj amandman tehnički neispravan kao što je bio neispravan i prethodni. Ali, poštovana gospodo, mi smo odlučili da podnesemo ispravku i na ovaj amandman, čime obezbeđujemo da svi narodni poslanici kojima smeta jedino to što je napravljen tehnički propust, taj tehnički propust više ne postoji i da u danu za glasanje glasamo za tehnički ispravan amandman čija je sadržina bila ovako kako sam predložio.
Moram da primetim još jednu stvar. Nije mi jasno kako Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo vrlo fino, precizno primeti jednu tehničku grešku u jednom amandmanu, a ni Odbor, ni ova narodna skupština ne primećuju da se na neustavni i nezakoniti način smanjuju ovim predlozima zakona penzije našim penzionerima. Dobio sam u ova dva, tri dana toliko pisama i mejlova od penzionera, da u životu kada pogledam koliko mi je stizalo tih tekstova, čini mi se da nije toliko.
Evo da navedem jedan primer poštovana predsednice. Koristim sada vreme po amandmanu. Evo šta kažu penzioneri. Na jednoj od prethodnih sednica Skupštine, i ovo je mislim supstantivno za naš amandman - dvojica narodni poslanika SNS, Arsić i Đukanović, iskazali su svoj utisak decenije.
Naveli su da su znali da je stanje u državnoj upravi loše, ali ni slutili nisu da je tako katastrofalno, jer su saznali da postoji ogromni broj zaposlenih koji uopšte ne dolaze na posao, kao i takođe ogroman broj onih koji sede po kancelarijama a ne rade ništa, ne znaju da rade, a dobijaju plate.
Dakle, ovo penzioneri mene podsećaju na nešto o čemu su govorili gospoda Arsić i Đukanović. Šta kažu penzioneri, poštovana gospodo? Oni kažu - ipak nosioci vlasti se nisu opredelili da se obračunaju sa ovim malignim problemom, nisu odlučili da se smanji broj ovih stranački zaposlenih, neka vrsta ljudi koja nije ni zaslužila da budu tu. Kaže - umesto da ovakve viškove evidentiraju imenom i prezimenom svuda gde se nalaze, što je bilo i moje očekivanje, nosioci vlasti su ovde odlučili da nezakonito, neustavno smanje penzije našim penzionerima.
Nova stranka ne može da prihvati takav pristup i zato predlažemo da se još jednom razmisli i o prvom našem amandmanu na član 1. i o ovom drugom amandmanu na član 1. kako bi zakonodavno telo radilo po zakonu i Ustavu. Hvala vam gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, poštovana predsednice Narodne skupštine, molim još jednom i narodne poslanike i članove Vlade u ostavci, koliko sam razumeo, da razmisle o sadržini našeg amandmana na član 1.
Gospodin Vujović ovde kaže – teške mere. Pa, jeste gospodo, ovo su teške mere, kao što vidimo, za penzionere, teške mere za lekare, teške mere za nastavnike, ali nisu teške mere za Vladu Srbije, jer, podsećam vas poštovana gospodo, da ovim Predlogom zakona da su ukupni državni izdaci ovim promenama veći za devet milijardi i četristo i nešto miliona. Dakle, Vlada predlaže teške mere za sve građane ili za većinu građana, osim za sebe.
Molim vas, poštovana gospodo, penzije su stečeno pravo u koje ne sme da se dira na osnovu člana 58. Ustava RS. Godinama su uplaćivani doprinosi da bi te penzije bile takve kakve jesu, a Vlada nije čak uradila nijednu stvar koju je mogla da uradi, npr. da se predvidi da se u ovaj zakon u kome se smanjuju penzije uključi odredba da će se oduzeti deo penzija vratiti npr. kada se za to steknu uslovi. Čak ni to ova vlada nije mogla da uradi, a ovde se kaže – neophodne su teške mere za sve sem za Vladu.
Poštovana gospodo, razumeo sam dok sam slušao gospodina Vujovića, jednog od ministara Vlade u ostavci, da ministar kaže da ove pare o kojima mi ovde govorimo, da je taj novac, evo ja sam tako zapisao, zapravo već potrošen. Poštovana gospodo, ja onda razumem ovako – nije dakle reč u tehničkom nedostatku našeg amandmana, nego je reč o tome da je neko na neodgovorni način upravljao ovim budžetom, da je novac koji mi sada želimo da oduzmemo od subvencija za privredu već potrošen. Onda se ja pitam – čemu rebalans, gospodo?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre i Vlado u ostavci, poštovani gosti, smatram, poštovana predsednice, da je malopre povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine u stavu 1. fino piše – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodin Radenković je malopre, poštovana predsednice, upotrebio nekoliko termina kojima se narušava dostojanstvo narodnih poslanika i Narodne skupštine Republike Srbije i pokazao da nije upućen u potpunosti u proceduru predlaganja amandmana, podnošenja ispravki na amandmane i slično.
Dakle, veoma je važno, mislim, poštovana predsednice, i veoma je dobro da se ne sat, nego sat i po vremena, sada već raspravlja o ovom suštinskom amandmanu koji ne podrazumeva da se nešto briše, nego kojim se predviđa da se neki novac iz rashoda za korišćenje usluga i roba prenese u…

Gospodin Radenković je rekao da smo mi podneli amandman briše se, poštovana predsednice. Jeste, rekao je - briše se, ja sam slušao.

A nije tačno da smo mi napisali da se briše u amandmanu.
Dakle, poštovana gospodo, tačno je da smo mi, i ovo je prvi od stotina amandmana koji smo podneli ovoj Narodnoj skupštini, tačno da nam se ovde sada potkrala jedna tehnička greška i mi smo podneli ispravku, kako ta tehnička greška više ne bi postojala. Veći problem od ovoga je mislim što i gospodin Radenković i odbor, jedan, drugi i treći, ne primećuju da Vlada ovde predlaže neustavne zakone. Ustavni sud….
(Narodni poslanik Dejan Radenković, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Vlade u ostavci, poštovani gosti, smatram poštovani predsedavajući da je povređen član 104. Poslovnika, kojim se uređuje pitanje replike u našoj diskusiji.
Možda vi niste čuli, gospodine Arsenoviću, ali gospodin Babić je u svom govoru malopre rekao meni, kao podnosiocu amandmana, da sam ja imao svu vlast u ovoj državi i onda me je pitao – a zašto kada ste imali svu vlast u ovoj državi niste primenjivali ove predloge za rešenja koje pominjete sada?
Poštovani gospodine Arsenoviću, smatrao sam da na osnovu člana 104. Poslovnika imam pravo da gospodinu Babiću, sada to radim preko vas, kažem da ja nikada nisam, poštovana gospodo, bio na vlasti. Uvek sam, poštovana gospodo, bio u opoziciji. Ako pretpostavimo da je gospodin Babić možda mislio na gospodina Živkovića, da zamislimo tu situaciju, ni gospodin Živković na vlasti nije od 2004. godine, poštovani gospodine Arsenoviću. To znači da 10 godina gospodin Živković nije uticao.
Poštovani gospodine Arsenoviću, samo da završim objašnjenje povrede Poslovnika, nikada nisam bio na vlasti, ali jeste vreme da osvojim vlast, jer shvatio sam da je Vlada pala.
Izbori će brzo, Nova stranka osvaja vlast sledeći put. Hvala vam gospodine Arsenoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani ministri Vlade u ostavci, koliko sam ja razumeo, poštovani gosti, ja smatram, poštovani gospodine Arsenoviću, da je povređen Poslovnik u članu 103, ali i da imam sada pravo na repliku jer je gospodin Babić pomenuo moje prezime. Evo, vi odlučite po kom osnovu da govorim. Kako vi odlučite, ja ću da sledim vašu odluku.