Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, gospodine Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, ja sam se posebno pripremio za ovaj amandman na član 4. Razumeo sam, i molim ministra Selakovića da me ispravi ako sam nešto pogrešio u nekom razumevanju, da predloženi član 4. Zakona o javnom beležništvu jeste odgovor gospodina ministra u jednom dobrom delu i na zahteve advokata.
Gospodin Selaković je predložio da se u članu 83. posle stava 5. dodaje novi stav 6. koji glasi, ovako čisto radi jedne preciznosti u našem dijalogu, ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku, koji overava javni beležnik, u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave i u zagradi piše solemnizacija.
Razumeo sam da advokati, na čije zahteve je ovo bio odgovor jednim dobrim delom gospodina Selakovića, tvrde da je ovaj predlog za njih neprihvatljiv, i ne samo da advokati tvrde da je neprihvatljiv, nego oni, koliko sam ja razumeo, gospodine Selakoviću, traže vašu ostavku. Ako sam ja razumeo, ne samo da advokati povodom ovoga traže vašu ostavku, nego i Agencija za borbu protiv korupcije kaže da ste nesavesno radili, i mi, Zoran Živković i ja, takođe smatramo, na osnovu našeg principa etike, odgovornosti, da za jedan loš rad treba da se snose neke posledice, u ovom slučaju ostavka.
Šta se desilo poštovani, gospodine Selakoviću, pod pretpostavkom da sam ja razumeo čitav ovaj tok? Desilo se da su kolege Stefanović, Martinović i Božović predložili da stav 6. u članu 83. ovog zakona o javnom beležništvu ne glasi onako kako ste vi predložili, nego su predložili sledeći tekst: „ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica zaključuju se u pisanom obliku, i to ili u formi nejavne isprave sa potpisima stranaka overeni od strane javnog beležnika, pa u zagradi stoji legalizacija, ili u formi nejavne isprave čiju sadržinu overava javni beležnik, zapeta, i to tako što javni beležnik sastavlja poseban javno beležnički akt, koji se dodaje privatnoj ispravi i čini njen sastavni deo u zagradi solemnizacija.
Šta se desilo? Ja sam razumeo da ste, gospodine Selakoviću, vi odbili, tako sam čitao u ovim papirima, ovaj predlog naših troje kolega, a onda sam razumeo da je predstavnik Komore javnih beležnika za ovakvu vrstu vašeg delanja u jednom nastupu saopštio da ste vi zaslužili i orden za svoje delanje, poštovani gospodine ministre. Ja sam se onda pitao za šta se dobija orden? Otkud sada odjednom da, u jednoj situaciji blokade jedne važne grane u našem sistemu, ovde imamo inicijativu da vi dobijete orden i onda sam došao…

Imam pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre i poštovani gosti iz Ministarstva, mi ćemo da podržimo ovaj predlog izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju. Tu se radi o tri člana tog novog predloga izmena i nema dileme za nas da je to dobro. Održaćemo, takođe, i sadržinu i vaš predlog ovog novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, gospodine ministre Lončar, ali uprkos tome što podržavamo ova dva predloga zakona, imam tri napomene koje je neophodno ovde da kažem povodom ovih predloga zakona.
Najpre, prva napomena. Ja sam to vama govorio i prethodnih puta kada ste vi dolazili u Skupštinu i vidim da se ta praksa nastavlja, a smatrao sam da ako imamo lošu praksu u nečemu, to treba da se prekine. Evo, npr, gospodine Lončar, ja smatram da pre upućivanja predloga zakona u Skupštinu Srbije, treba da se urade završne ispravke teksta u celosti, da se vidi svaka zapeta, svaka tačka da li je na svom mestu, da li su sve reči tu, kako propusti ovakve vrste ne bi ostavljali utisak neozbiljnosti i površnosti u radu.
Evo, npr, ja sam ponovo, čitajući ove predloge zakona, kao i prethodnih puta naišao ponovo na jednu jezičku konstrukciju za koju smatram da stvarno ne sme da postoji kada mi raspravljamo o predlozima zakona i obrazloženjima koja dolaze u Skupštinu Srbije kao jednu instituciju koja uživa najviše dostojanstvo u našem ustavnom sistemu. Evo, u razlozima za donošenje, prva rečenica – razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su upotrebi da racionalizacije i postizanja efikasnosti rada upravnog i nadzornog odbora, Republičkog fonda itd. Jasno je meni šta se htelo da se kaže ovde, ali smatram da moramo da usmerimo našu pažnju i ka preciznosti u korišćenju jezika u formulacijama koje koristimo, makar ovde u Skupštini, kako bi time dali neki primer i nekim drugima.
Primetio sam da vi održavate kontinuitet takvih nekih formulacija koje nisu u skladu i sa nekim pravopisnim normama i gramatičkim, nekada jezičkim. Samo smatram da više to ne treba da se ponovi. Tri puta sam ovde vama govorio, kada ste dolazili, o tome, ovo je treći put i vi nikako to da popravite.
Druga stvar koja se tiče istog ovog Zakona o zdravstvenom osiguranju, vi ste zapisali, gospodine Lončar, ovde ili neko od vaših saradnika, ali vi nastupate u ime svoje ekipe tu, kaže – predložene izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju imaju za cilj da unapred rad donosilaca značajnih odluka za funkcionisanja sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u celini i onda se nastavlja tekst. Ali ja smatram, gospodine Lončar, da ove izmene, koje jesu opravdane, nisu dovoljne da bi se obezbedilo dobro funkcionisanje sistema zdravstvenog osiguranja u celini.
Ja se onda pitam – zašto vi ne dođete konačno u ovu Skupštinu da razgovaramo, npr. ja sam izdvojio četiri stvari koje su neophodne da bi sistem u celini funkcionisao kako treba? Na primer, pominjano je ovde i ranije – kada ćemo da otvorimo tu priču o izjednačavanju državnog i privatnog zdravstva? To se tiče dve važne stvari – izbora građana Srbije, koji je Ustavom zagarantovan i, druga stvar, kvalitetnije usluge u sistemu zdravstvenog osiguranja.
Druga stvar, da li je moguće da ipak počnemo da razgovaramo i o nekom blagom povećanju, da kažem, plata zdravstvenim radnicima? Mi smatramo ovde da dosadašnje insistiranje na kvantifikaciji usluga koje pruža pojedini lekar nije dovelo do nekih ušteda ili do poboljšanja. Hajde da primenimo neke druge mere, da merimo i rad tih lekara, pa neko može da bude nagrađen, gospodine Lončar.
Treća stvar koju sam ovde evidentirao, koju možemo u okviru ove tačke da pominjemo, integrisanje sa vojno-medicinskim zdravstvenim osiguranjem. Kako to da nije postalo deo nekog predloga koji vi ovde branite, pa da onda budemo saglasni sa vama da sistem u celini treba da funkcioniše kako treba? On sada, ja mislim, ne može da funkcioniše kako treba, iako ste vi to zapisali u obrazloženju.
Što se tiče ovog Predloga zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, gospodine Lončar, član 61. kaže – stupa na snagu tada i tada, a primenjuje se od 1. januara 2016. godine. Možda ste rekli, ja to nisam primetio, nije mi jasno – zašto od 2016. godine? U članu 59. kažete – zdravstvena ustanova i druga pravna lica uskladiće svoje pravne akte najkasnije do 1. januara 2020. godine. Znači, mi sada radimo nešto za 2020. godinu, a ne rešavamo nešto što je hitno u sistemu zdravstvenog osiguranja, gospodine Lončar. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, Zoran Živković i ja predlažemo da se u dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine uvrsti i …
(Prekinut govor narodnog poslanika Vladimira Pavićevića zbog nestanka struje.)
Nestalo nam je struje u Skupštini. Ne znam šta da radim?
Poštovana predsednice Narodne skupštine, budući da ne vidimo vreme, molim vas da mi kažete da li mogu da govorim duže od tri minuta sada?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, Zoran Živković i ja smo predložili da se u dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja naše Narodne skupštine uvrsti i Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji smo mi podneli još u septembru mesecu.
Podsećam narodne poslanike da tim predlogom zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju mi želimo da se akademska čestitost uvrsti u Zakon o visokom obrazovanju u članu 4. tog zakona, kao jedan od principa na kojima se temelji sistem visokog obrazovanja u Srbiji. To nam je jedna vrsta izmene Zakona o visokom obrazovanju.
U drugoj tački predlažemo da se i objasni u tom zakonu na čemu se temelji taj princip akademske čestitosti. Podsećam sve narodne poslanike ovde da je povod za ovaj naš predlog da se danas u dnevni red uvrsti i rasprava o akademskoj čestitosti bila jedna ozbiljna sumnja u to da je ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović plagirao delove svoje doktorske disertacije, o čemu su pisali više puta naši mladi naučnici i istraživači koji su priznati u svetu i ne samo da su oni pisali o tome da je postojala i da i dalje postoji ozbiljna sumnja, nego smo mi ovde u ovoj Skupštini na Odboru za prosvetu ustanovili da komisija koja je ocenjivala taj doktorat nije bila kvalifikovana da oceni doktorsku disertaciju gospodina Stefanovića.

Poštovana predsednice Skupštine, samo da vam kažem, ja govorim o povodu za našu inicijativu.

Da, ali u Predlogu zakona šta želimo? Da akademska čestitost postane jedan od osnovnih principa našeg sistema visokog obrazovanja. Povod za to je bila situacija gde su neki visoki funkcioneri kršili princip akademske čestitosti.

Počeli smo od tri, poštovana predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva pravde, smatram da je malopre povređen član 108. Poslovnika, gospodine Bečiću, u kojem u stavu 1. piše - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, to ste sada vi. Ja mislim da su dve stvari sada ovde bile problematične.
Prvo, ministar kada se javi da odgovori na pitanje poslanika, on govori po 20 minuta. Po kom osnovu ministri iz ove Vlade mogu da govore toliko vremena, poštovani predsedavajući?
Druga stvar, gospodin Jovanović se sada javio da replicira gospodinu ministru Selakoviću. Ja sam se do sada u okviru različitih tačaka dnevnog reda više puta po istom osnovu javljao i vi ste meni uvek govorili da nemam pravo na repliku.
Poštovani gospodine predsedavajući, molim vas da ako jedan kriterijum primenjujete za poslanike opozicije, a to znači da nemaju pravo na repliku nakon što ministar u Vladi odgovori nekom poslaniku na neko pitanje, da onda isti taj kriterijum primenjujete i na narodne poslanike koji su poslanici vladajuće koalicije, u ovom slučaju imamo primer gospodina Jovanovića.
Ako, poštovani gospodine Bečiću, vi primenjujete različite kriterijume na poslanike koji dolaze iz vladajuće koalicije i na opozicione poslanike, onda to znači, poštovani gospodine Bečiću, da vi kršite Poslovnik Narodne skupštine, što doprinosi degradaciji i unižavanju dostojanstva, ne samo narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, nego Narodne skupštine kao centralne institucije u našem ustavnom sistemu. Poštovani gospodine Bečiću, molim vas da to ubuduće ne radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vlade u ostavci, koliko ja znam, gospodine Selakoviću, poštovani gosti…

Dakle, smatram da je povređen član 106. Poslovnika Narodne skupštine u kojem u stavu 1. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Ja vas molim, gospodin Ristićević, koji je malopre govorio a i pre toga je govorio, on dva puta u toku svog govora nije govorio o onome što je tačka dnevnog reda i veći deo vremena u svom govoru posvetio je nečemu što nema veze sa našom raspravom o javnom beležništvu i o prometu nepokrenosti i ovim predlozima zakona.
Prvo je govorio o Zaštitniku građana, koji jeste dao svoje mišljenje, ali je on koristio vreme da kritikuje Zaštitnika građana što nije bila tema, a potom se ovde pojavio sa nekim fotografijama za koje smo zaključili takođe da se ne tiču našeg dnevnog reda, dakle rasprave o izmenama Zakona o javnom beležništvu i izmenama Zakona o prometu nepokretnosti.
Postoje druga mesta, poštovana predsednice Narodne skupštine, gde svaki narodni poslanik može da prikaže, predstavi ili pokaže bilo kakve fotografije, pa da se onda govori o tim fotografijama, ali naša skupštinska sala ovde treba da služi za jednu, kao što je i ministar rekao, primerenu, preciznu, jasnu i proverljivu raspravu o našim predlozima zakona, poštovana predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospodo iz ministarstva pravde, gospodine Selakoviću, ja sam jedan od opozicionih poslanika koji smatra da ministar Selaković nije radio dobro i da naša današnja rasprava, ja mislim jeste i jedan znak toga da gospodin Selaković nije radio dobro.
Mi poslanici Nove stranke glasaćemo protiv predloženih izmena o dopunama i izmenama Zakona o javnom beležništvu i ovog Zakona o prometu nepokretnosti. Poštovani gospodine Selakoviću, pokušaću veoma jasno, precizno i proverljivo da kažem, da vam saopštim ovako dve grupe argumenata zbog kojih smatram da ne treba da se prihvate ove izmene koje vi danas u ime Vlade branite. Evo da krenemo redom.
Prvi argument – krajem avgusta i ovde smo svi svedoci tome, raspravljali smo ovde u ovoj Skupštini o izmenama Zakona o prometu nepokretnosti. Tada je bilo jasno da je sadržina tog predloga zakona, vi ste to govorili, ja sam to pominjao, svi smo to govorili, da je sadržina tog predloga zakona u direktnoj vezi sa Zakonom o javnom beležništvu, gospodine Selakoviću.
Tada smo vam poručili, ako se sećate raspravljali smo ovde dva dana, 29. avgusta, pa 31. avgusta, da je preuranjeno usvajanje tog zakona, da postoje ozbiljne sumnje u kršenju nekih procedura povodom Zakona o javnom beležništvu, na primer formiranje komore, a pretpostavka za formiranje komore beležnika je bilo da ih ima sto, bilo ih je 94. To je sve značilo jedno kršenje vladavine prave i vaše učešće gospodine Selakoviću u skupštinskoj raspravi danas je po mom sudu dokaz da smo mi opozicioni poslanici tada, krajem avgusta bili u pravu. Evo dve stvari na osnovu kojih ja vidim da smo mi bili u pravu.
Jedna stvar, danas treba koliko razumem, evo vi mi kažite da li sam ja to dobro razumeo, danas treba da se menja ono što smo usvojili pre dva meseca. Gospodo, dakle, u pravu smo bili kada smo tvrdili u avgustu da je bilo preuranjeno usvajanje onog predloga zakona. Pa nije ja mislim prirodna situacija da se na dva meseca sadržinski menja neki zakon koji se usvoji u ovoj skupštini.
Druga stvar, povod za ovaj skoro dvomesečni sada štrajk advokata jeste i vaše delanje gospodine Selakoviću povodom usvajanja ovih zakona. Onda zaključujem sledeće, pazite, mi kažemo – etika odgovornosti mora da bude jedan od principa u politici u našoj državi. To gospodine Selakoviću znači, da ako je prošlo neko vreme da ste vi imali neke rezultate i neko delanje.
Ako se vidi u tom vremenu da ste grešili, onda moramo na neki način da ocenimo to vaše delanje, a ako ste grešili, to znači da moraju da postoje neke posledice. Dakle, etika odgovornosti kao deo savremene politike u ovom slučaju znači to i to je prvi argument.
Drugi argument gospodo, evo sada sam se malo informisao za ovu raspravu, u sudovima u Beogradu, na primer, čujem i od sudija, često nema dovoljno papira. Nekada u nekim sudovima nema tonera. Kompjuteri loši, kažu – zabaguje, to se sada tako kaže. Kaže se da nema osnovnih uslova za rad, a notari, javni beležnici, poštovana gospodo, imaju neprimereno visoke prihode. Evo primer, gospodin Živković je to pomenuo malopre, podatak Poreske uprave Beograd jeste da je prihod, na primer, evo jednog notara od ovih 94, da je prihod tog čoveka u septembru za jedan mesec bio 180.000 evra.
Gospodo, ovde se 1.000, 1.500, 2.000 ili nekoliko hiljada dinara smanjuju penzije, a notar na primer prema podatku Poreske uprave Beograd, jedan, ne kažem svi, ovaj je rekorder, prvi na listi, ima 180.000 evra. Gospodin ministar Selaković kaže ovde da jednim pritiskom na dugme u Poreskoj upravi imamo pregled svih prihoda notara. Onda se pitam, gospodine ministre, šta se čeka da se pritiske to dugme? Da se vidi koliki je to prihod. Evo, sada ja ovde saopštavam koliki je prihod jednoga. Građani, dakle sumnjaju da je upravo taj ogromni novac, gospodine Selakoviću, razlog zbog kojeg se insistira na ovom zakonu i njegovoj sadržini. Mislim da se grešite i o pravdi i o pravičnosti i o vladavini prava i zato nećemo glasati za ovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani gospodine Selakoviću i gosti iz Ministarstva, postoji čovek za koga sam ja utvrdio prema podacima Poreske uprave Beograd da je u septembru njegov prihod po notarskim poslovima bio 180.000 evra.
Gospodine Selakoviću, vi ste danas ovde rekli da jednim pritiskom na dugme u Poreskoj upravi imamo evidentirane sve prihode svakog notara pojedinačno. Molim ja vas gospodine Selakoviću, da pritisnete to dugme gospodine ministre, da proverite koji su to prihodi tih notara i da objavite gospodine Selakoviću prihode svih notara prema podacima Poreske uprave, pa da vidimo da li je istina, poštovana gospodo, ne samo da jedan od ovih 94 ima prihod u septembru od 180.000 evra, nego da li je tačno da se raspon prihoda dominantno među notarima u septembru kreće od 50.000 do 180.000 evra, poštovana gospodo.
Molim takođe gospodina Selakovića da odgovori i na još po neko postavljeno pitanje ovde i da se ponaša kao jedan odgovoran ministar kako se očekuje od ministara u Vladi Republike Srbije. Dakle, ovde sam ja pomenuo i neko merenje vašeg rada u prethodna dva meseca.
Da li prihvatate da ste grešili gospodine Selakoviću, da ova naša rasprava danas pokazuje da smo mi bili u pravu kada smo u avgustu tvrdili da je bilo preuranjeno usvajanje ovog zakona, da sada moramo ponovo da sedimo ovde, da ponovo dolazite sa nečim što nije dogovoreno, ni sa advokatima i da je moguće ponovo, na primer da vas ovde ugostimo za dva meseca?
Gospodine Selakoviću, to su sve pitanja za vas, vi ste izvršna vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gošća iz ministarstva, poštovani Selakoviću i moram da kažem i poštovanom gospodinu Babiću, pa nisam ja, poštovana gospodo, ovde prvi pominjao dugmiće.
Ministar Selaković, ako sam ja to dobro razumeo, a mislim gospodine Selakoviću da dobro razumem i podatke poreske uprave, dakle, nisu to moji podaci, nego podaci poreske uprave. Ministar Selaković, je rekao da jednim pritiskom na dugme, i gospođo Gojković ovo da čuje gospodin Babić.

Gospodin Selaković, je rekao da jednim pritiskom na dugme u poreskoj upravi imamo sve prihode notara. Gospodin Babić, meni kaže, pa kako on pominje neke dugmiće, nije to ozbiljno. Ministar Selaković je pominjao da postoji jedno dugme, i evo ja sada sam zaključio sledeće, da gospodin Babić očigledno zna ime tog jednog notara koji je prema podacima Poreske uprave Beograd u septembru ostvario prihod od 180 hiljada evra, a meni se čini poštovani gospodine Selakoviću, evo, i mirnim tonom da vam kažem, pošto vi koliko sam razumeo očekujete takav ton u jednoj pristojnoj primerenoj besedi, da vi preko tog jednog dugmeta imate dakle, šansu gospodine Selakoviću ovog momenta svim građanima Srbije, građankama Srbije i predsednici Narodne skupštine gospođi Gojković, da kažete koji su prihodi svih notara i da li je tačno da se ti prihodi kreću, gospodine Selakoviću, od 50 hiljada do 180 hiljada evra, poštovana gospodo, dok se penzije smanjuju, po hiljadu dinara, dve hiljade dinara jer to znači našim penzionerima. Hvala.