Znači, onda znate, onda sigurno znate da se gospodin Živković, nakon reagovanja i govora gospodina Selakovića, javio da dodatno prokomentariše i pojasni neke stvari koje je prethodno gospodin Selaković pogrešno tumačio u odnosu na prethodni govor gospodina Živkovića. Umesto da gospodin Arsenović po Poslovniku, članu 104, da pravo na reč gospodinu Živkoviću, gospodin Arsenović je dao pravo na reč gospodinu Babiću. Kada je gospodin Babić iskoristio svoje pravo na reč, gospodin Arsenović je rekao gospodinu Babiću da je gospodin Babić zloupotrebio pravo na reč po povredi Poslovnika, poštovana predsednice.
Potom je gospodin Arsenović reč dao i gospodinu Markoviću, po Poslovniku, pa je nakon govora gospodina Markovića, gospodin Arsenović rekao da je gospodin Marković, poslanik SNS, takođe zloupotrebio pravo na reč na osnovu povrede Poslovnika i, poštovana predsednice, nakon toga je gospodin Arsenović gospodinu Živkoviću, koji nije dobio pravo na reč, a imao je to pravo, dao opomenu, umesto da opomenu izrekne narodnim poslanicima za koje je sam utvrdio da su zloupotrebili pravo na reč, poštovana predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, ja smatram da je malopre povređen član 106. Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, u kojem u stavu 1. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Mi sada ovde raspravljamo o jednom amandmanu na član 8, koji je između ostalih poslanika ovde predložio i narodni poslanik gospodin Božović. Gospodin Jovičić se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe javio da raspravlja o amandmanu i umesto da to čini, ovde je pominjao voditelje javnog servisa, pričao o njihovom angažovanju ovde i onde, a ja ne vidim, poštovani gospodine Arsenoviću, da to ima ikakve veze sa sadržinom amandmana koji je i gospodin Božović predložio na član 8. našeg predloga zakona.
Poštovani gospodine Arsenoviću, ja smatram da je neophodno da evidentirate ovde da je gospodin Jovičić po drugi put danas prekršio Poslovnik Narodne skupštine time što nije govorio o temi i kao što, gospodine Arsenoviću, poslanicima opozicije ovde izričete mere opomene na osnovu člana 109. uvek bez razloga, kao što je danas bilo, dovde ste danas imali nekoliko prilika da s razlogom izreknete meru opomene, jer svako ko krši Poslovnik zaslužuje prvo upozorenje, a potom i meru opomene.
Moj je zahtev, poštovani gospodine Arsenoviću, samo da odredbe ovog Poslovnika na jednak način primenjujete na sve narodne poslanike, bez obzira da li zastupaju stranke iz vlasti ili stranke iz opozicije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti, evo ja ovde imam evidenciju amandmana. Tačno je da je amandman broj 14. amandman koji je identičan sadržinski, ali ne sasvim i u obrazloženju kao i amandman koji je branio gospodin Božović. Ali, evo ga 15 amandman koji ovde nije posebno pročitan kao amandman, amandman narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića na član 8. Predloga zakona. Molim vas samo da mi date pravo da u dva minuta pokušam da ubedim ministra da treba da prihvati i ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti, mi smo podneli amandman i na član 9. i ovde želim da kažem dve stvari povodom sadržine ovog amandmana.
Najpre, vidim da gospodin Selaković tokom rasprave, evo, i povodom ovog člana zakona referiše na jedan princip koji je meni zaista veoma važan u politici, a to je princip etika odgovornosti. Ali, nije dovoljno, poštovani gospodine Selakoviću, da referišete na taj princip, nego da u punoj meri delate i kao ministar u skladu sa principom etika odgovornosti. To bi značilo, poštovani gospodine Selakoviću, sledeće: da od 27 amandmana, koliko smo Zoran Živković i ja podneli na ovaj Predlog zakona, prihvatite, ne samo dva, kao što ste uradili, verovatno na iznenađenje poslanika SNS, i Orlića i Jovičića i Atlagića i gospođe Barišić i gospođe Pilja itd, nego svih 27 gospodine Selakoviću. Samo da vam kažem, ja bih ukoliko vam to ne smeta, vama nakon ovog odgovora uručio i naš program nova mobilizacija, jer on ima sedam principa, a etika odgovornosti je samo prvi dan, proučite i preostalih šest. Nadam se da vam to neće smetati.
Druga stvar povodom ovog amandmana, evo šta u članu 9. piše, takođe zahtevam jednu vrstu pojašnjenja ako nisam nešto dobro razumeo - lice koje traži podatke u vezi sa informacijom ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog traženja tih podataka. Mi samo predlažemo da se stavi tu jedna zapeta i da nakon zapete stoji tekst - a samo nije traženjem povredilo zakon.
Nama se čini da u ovom tekstu kako ste vi predložili nije objašnjeno dovoljno jasno, čisto zbog preciznosti, na koje informacije to može da se odnosi i šta je bila moguća namera i da postoji mogućnost zloupotrebe. Nama se samo činilo da je potrebno da se dodatno precizira, učini jasnim ovo, kako ne bismo imali mogućnosti zloupotrebe sadržine ovog člana ovog Predloga zakona, gospodine Selakoviću. Zato mi nije jasno zašto niste i ovaj amandman usvojili, pa da budu tri od 27, na primer.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, smatram da treba pažnja svih narodnih poslanika, pa i članova i predstavnika Vlade Srbije ovde, da bude usmerena i ka našem amandmanu broj 6. na član 9. nakon kojeg se dodaje član 9a. Pokušao bih da ubedim narodne poslanike, pre svega, da treba da se prihvati ovaj amandman, nadovezujući se na ovaj slikoviti primer koji je pomenuo gospodin Selaković, a povodom naše rasprave u odnosu na prethodni amandman.
Na primer, prosto, tiče se člana 9. sada, kada gospodin Selaković kaže – hajde da zamislimo da se jedno NN lice obratilo informacijom koja sadrži pregled toga da je i jedan notar, javni beležnik, dakle, u našoj državi u septembru mesecu zaradio i do 180 hiljada evra i da postoji sumnja, na primer, da ne postoji takva osoba. Sada imam jedan dodatak koji se tiče ovog amandmana na član 9. Zamislimo, poštovani gospodine Selakoviću, da se tu negde nađe i ministar u Vladi Srbije koji kaže i tom NN licu i drugim licima da on jednim pritiskom na dugme može da proveri kolika su primanja svih javnih beležnika, 93, koliko ja znam u Srbiji danas, i da može tom NN licu odmah da kaže da li ima jedan koji ima 180 hiljada evra.
Ja se onda pitam na koji način bi onda bilo tretirano to „NN“ lice i kakva bi prava to lice imalo u odnosu na tog ministra koji ima mogućnost pritiska na dugme, ali nikako da pritisne to dugme, da ne bude revnosan kao što je gospodin Bečić kada treba da oduzme reč opozicionim poslanicima ovde, jer pritiskom na dugme, a ono radi svako malo, smanjuje se vreme. Čeka se sada. Samo to uradite, gospodine Bečiću. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, poštovane gošće i poštovani gosti iz Ministarstva, danas ste u jednom brojnom sastavu i mislim da je to dobro.
Poštovana gospođo ministarka, vi retko gostujete u Narodnoj skupštini. Mislim da je ovo danas i prvi put da dolazite u Skupštini da branite izvesne predloge zakona i smatram na osnovu sadržine tih predloga zakona…

Možda sam se i prevario, ali nisam siguran. To je moje sećanje, ali možemo da popravimo to. Smatram da je to vreme koje ste možda izdvojili za jedno temeljno pripremanje ovih predloga zakona i dobro izdvojeno ukoliko su predlozi zakona dobri, a gospodin Živković je već ovde malopre rekao da ovi predlozi zakona jesu dobri i retko je iskustvo nas narodnih poslanika u ovoj Skupštini da u odnosu na delanje izvršne vlasti imamo ovako temeljna obrazloženja i predloge zakona za koje i mi možemo da kažemo da su dobri. Zato ćemo mi podržati i glasaćemo za sva četiri predloga zakona koja vi danas ovde branite, ali bih iskoristio vreme koje imam i na koje imam pravo da vam saopštim i nekoliko komentara koji se tiču toga da možda nešto može da se ispravi u inače dobrom tekstu da bi bio još bolji, da kažemo, možda i najbolji nakon što ga usvojimo ovde u Narodnoj skupštini.
Na primer, kada govorimo o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, meni je na primer bilo veoma zanimljivo i mislim da je veoma važan ovaj deo koji se tiče ustanovljavanja i proglašavanja ribarskih područja. Meni se čini da u sadržinskom smislu tu nema nekih naročitih razloga za primedbe, ali u članu 11, koji se tiče tog poglavlja, da kažem, imamo jednu stvar, na koju mislim da je upozorila i gospođa Čomić, i meni je ostalo nejasno, pa ako možete u jednom dijalogu koji ovde treba da vodimo to da pojasnite. Na primer, kaže se u stavu 2. člana 11. – čuvanje ribarskog područja vrši lice koje je zaposleno na neodređeno vreme kod korisnika, koje ima stečeno obrazovanje itd. i koje nije osuđivano za neko od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, krivičnog dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita i krivično delo prevare. To se sve tiče ovog ribočuvara.
Sada se pitam – zašto je ova lista iscrpljena ovde? Na osnovu kojeg kriterijuma, gospođo ministar, je odlučeno da baš ovo bude izdvojeno a ne i nešto drugo za šta je neko okrivljen i za šta postoji neka presuda da je neko osuđen za neko krivično delo?
Ovde imamo izdvajanje nekih dela i meni se čini da nije jasno zašto je ovo izdvojeno. Smatram da to može da se popravi ovde.
Ovaj Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, meni je na primer privukao pažnju ovaj deo čl. od 4. do 9. ugovor o finansiranju. Tu očigledno imamo različite stavove ovde u Narodnoj skupštini. Smatram da je to dobro uređeno u npr, da se i ne samo u tom delu nego i u drugim delovima Predloga zakona obezbeđuje bolja kontrola, pa čak i veća sigurnost za poljoprivrednike.
Imam jednu stvar koju moram tim povodom da vam kažem i možda da odgovorite i na to pitanje. Gospođo ministar, vi kažete u obrazloženju ovog Predloga zakona da se u poljoprivredu ulaže manje nego što je neophodno. Dakle, vi smatrate da mora još više. Mi smatramo da treba da se ulaže, da novac koji se do sada izdvajao da treba da se ulaže u poljoprivredu, ali smatramo da je veoma važno pitanje kako se trošio taj novac koji se izdvajao i do sada jer ipak nije to neki mali zanemarljiv novac.
Gospodin Živković je ovde pomenuo u periodu od 2003. godine do danas 3.246.315.080 evra. Mislim da je veoma važno pitanje i da se ovde odgovori na to pitanje kako je svaki cent, svaki evro potrošen ili u 2013, 2014. godini od kada imamo novu vlast ovde opet sam izračunao da je tu potrošeno skoro 800 miliona evra. Molim vas da nam odgovorite na to pitanje – na koji način je trošen i ovaj novac da bismo znali da li da se povećava taj novac?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti, Zoran Živković i ja smo još 26. septembra ove godine podneli predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Mi smatramo, poštovana gospodo narodni poslanici, pre svega, da ovaj naš predlog treba da se uvrsti u dnevni red Osme sednice, ove sednice, Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, molim vas da mi dozvolite da u tri minuta koliko imam, objasnim šta je to što mi predlažemo i zašto je veoma važno da se baš danas, poštovana gospodo, i naš predlog uvrsti u dnevni red.
Najpre, ovim predlogom zakona menjaju se tri člana, u postojećem Zakonu o visokom obrazovanju.
Naš je predlog da se u članu 4. postojećeg zakona doda još jedan princip koji je za sistem visokog obrazovanja, svake savremene demokratske države veoma važan, a to je princip akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Druga promena koju predlažemo jeste da se u Zakonu o visokom obrazovanju ubaci novi član 5a koji sadrži objašnjenje, da se akademska čestitost zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, i naravno na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Mi smatramo da ta promena treba da bude unete u postojeći Zakon o visokom obrazovanju.
Imamo još jedan član koji je neophodan ovakvom predlogu zakona, a to je član kojim se predviđa kada ovaj zakon treba da stupi na snagu.
To je prvi deo, poštovana predsednice Gojković u okviru kojeg sam pokušao da objasnim šta je to što mi predlažemo.
Drugi deo je jednako važan, a tiče se odgovora na pitanje – a zašto je važno da na ovoj sednici Drugog redovnog zasedanja, raspravljamo o našem predlogu zakona?
Predlogu zakona koji smo ovde pripremili Zoran Živković i ja, reaguje se poštovana gospodo, na primeren način, na jasne slučajeve sticanja naučnih zvanja na nepošten način i to se tiče sticanja naučnih zvanja na nepošten način kod najviših državnih funkcionera u našoj državi, kao što su ministar unutrašnjih poslova, predsednik Republike, gradonačelnik Beograda.
Mi smo smatrali, poštovana gospodo da ne smemo da ostanemo nemi na ovakve slučajeve, teškog kršenja povrede principa akademske čestitosti i zato mislim da danas treba da raspravljamo o ovome.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti, veoma je loše, ja mislim, kada se nekim praktičnim delanjem oskrnavi jedna dobra ideja, a ja mislim da upravo to imamo povodom naše današnje rasprave o Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača.
Upravo zbog toga, Zoran Živković i ja glasaćemo protiv ovog Predloga zakona, što ne znači da smo protiv ideje da uzbunjivači treba da budu zaštićeni. Ja ću ovde da ponudim dva argumenta zbog kojih smatram da je najprimerenije delanje jednog narodnog poslanika u ovoj Narodnoj skupštini upravo ovo koje danas zagovaramo gospodin Živković i ja. Naravno, kao i uvek, povodom svakog susreta ovde i sa gospodinom Selakovićem, spreman sam da ukrstimo argumente ukoliko razmišljamo drugačije o nekim stvarima, a očigledno je da ovde razmišljamo drugačije.
Prvo, da samo napomenem ovde, čini mi se da je tokom dana malo otišlo u zaborav šta je to i uzbunjivanje i šta je to uzbunjivač, ko je to, čisto da vratimo malo našu raspravu ka tome. Kaže – uzbunjivanje je, i to piše u članu 2. Predloga zakona, otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnih ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život itd.
Naravno, na osnovu ove definicije automatski zaključujemo da uzbunjivanje može da donosi neko opšte dobro i to privlači našu pažnju i hoćemo da uredimo tu stvar na najbolji mogući način. Ko je uzbunjivač? Fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja itd.
Šta je prirodno? Ja zaključujem, naravno, da se bavimo time kako na najbolji mogući način zaštititi uzbunjivača. Da li uzbunjivač treba da bude zaštićen? Tu nema nikakve dileme za bilo koga. Ali, poštovana gospodo, uzbunjivač ne treba da bude poluzaštićen, što ja mislim jeste, ukoliko se usvoji Predlog zakona ovakav kakav je sada.
Moram i ja, meni je to važno, da se pozovem na mišljenje i Agencije za borbu protiv korupcije, koja je dala svoju analizu ovog Predloga zakona. Za mene je to jedna institucija vredna poštovanja. U toj instituciji sede ljudi koji se bore protiv korupcije. Šta su ti ljudi rekli povodom ovog Predloga zakona? Da postoji bojazan da se ovim Predlogom zakona neće postići njegova svrha i da se neće doprineti ohrabrivanju potencijalnih uzbunjivača i uspostavljanju efikasnog mehanizma razotkrivanje nezakonitosti i nepravilnosti.
Upravo zbog toga smo i, čitajući ovaj tekst, nas dvojica, podneli 27 amandmana. Ja smatram, poštovana gospodo, pre svega iz SNS, da je ova bojazan i ljudi koji rade u Agenciji naročito opravdana kada se kao determinanta u odnosu i na ovaj Predlog zakona posmatra i neki sistem uverenja i sistem delanja koji promoviše ova Vlada i koji se generalno promoviše u društvu. Koja će to osoba, evo pitam bilo koga iz SNS ovde danas, poželeti da bude uzbunjivač, čak i pod pretpostavkom da usvojimo ovaj Predlog zakona, kada se na našim ulicama naših gradova usred bela dana fizički napadaju ugledni profesori Beogradskog univerziteta, npr. kao što se u subotu desilo jednom uglednom profesoru Beogradskog univerziteta, dekanu Fakulteta političkih nauka, profesoru Iliji Vujačiću?
Mi ovde prisustvujemo jednoj brutalizaciji društva. Država se često ponaša kao siledžijska i očekujemo da će neka osoba kojoj se nude ovim Predlogom zakona polurešenja prihvatiti da bude uzbunjivač u takvim okolnostima. Jedini primereni pristup, gospodine Selakoviću, u ovoj situaciji bio je da povučete ovaj Predlog zakona, kako se ne bi desilo ono što nam se desilo povodom rasprave o notarima, da posle dva meseca morate da dolazite u Skupštinu Srbije, da prihvatate da ste grešili, da menjate neke stvari na koje su vas upozoravali da nisu bile dobre, gospodine Selakoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, dve su stvari veoma važne da se pomenu povodom ovog govora gospodina Jovičića.
Najpre, gospodin Jovičić je rekao da sam ja vodio ovu zemlju, obraćao se meni kao prethodnom govorniku, da sam ja ovde stvorio neku korupciju. Poštovani gospodine Arsenoviću, nikada nisam vodio ovu zemlju, nikada nisam bio na vlasti i prvi put sam izabran za narodnog poslanika na izborima koje smo imali u martu 2014. godine i ovde, u ovoj skupštini, se borim da smenim ovu lošu vlast, da tek dođem na vlast, gospodine Arsenoviću, što će verujem biti već nakon sledećih izbora.
Druga stvar, ja sam ovde postavio važna pitanja. Poštovana gospodo, moje pitanje je bilo sledeće i evo da ga malo proširim. Poštovani gospodine Arsenoviću, ja sam se povodom Predloga zakona o zaštiti uzbunjivača pitao – koji će to čovek poželeti da bude uzbunjivač kada procenjuje da živi u državi u kojoj svakodnevno imamo strašno nasilje, jednu brutalizaciju društva i u kojoj vlast ovu državu, kako ja razumem, na osnovu tih slika, vodi siledžijski. Postavio sam pitanje, poštovani gospodine Arsenoviću, kako će neko da se prijavi da bude uzbunjivač kada posmatra, npr, interne sukobe članova napredne stranke u Somboru, koji se svađaju oko transparentnosti javnih finansija, poštovana gospodo, a sve pod jednom maskom da oni sada vode borbu protiv korupcije preko sajtova umesto da je borba protiv korupcije institucionalizovana, poštovana gospodo i gospodine Arsenoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti.
Ja smatram da je povređen Poslovnik prilikom govora gospodina Babića i to u čl. 108. i 112. poštovani gospodine Arsenoviću. Gospodin Babić se javio da reklamira povredu Poslovnika. Vi ste mu dali reč na osnovu javljanja za povredu Poslovnika, a onda je gospodin Babić to vreme iskoristio ne da objasni na koji način je povređen Poslovnik, poštovani gospodine Arsenoviću, nego da replicira meni na nešto što sam prethodno govorio i uzgred, poštovani gospodine Arsenoviću, je gospodin Babić rekao i to da se zabrinuo da ovu knjigu, koja nosi naziv „Zbirka propisa“ neću možda iskoristiti za nešto drugo, a ne za ono čemu ona služi.
Ja sam zaključio, poštovani gospodine Arsenoviću, da se gospodin Babić uplašio knjige. Nema razloga, poštovana gospodo, da se bilo koji narodni poslanik, bilo koji građanin ove države, pa da kažemo i stanovnik ove planete, plaši knjige. Knjiga može da donese samo dobro, poštovana gospodo, a što se tiče privođenja počinioca ovoga nedela prema profesoru Fakulteta političkih nauka i dekanu fakulteta na kojem sam ja angažovan, Iliji Vujačiću. Nije ovde poštovana gospodo ključno pitanje ko je neposredni izvršilac, već ko je naručio ovo nedelo, koji je motiv tim ljudima da naruče to delo? Jer, pre dva meseca je profesor Vujačić saopštio svima nama da je dobio ucene, da je suočen sa pretnjama, da mora da ide sa mesta dekana, inače će biti fizički napadnut, što se poštovana gospodo upravo u subotu i desilo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici… Molim vas poštovani predsedavajući da li sam ja dobio reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam opet dobio reč.

Poštovani predsedavajući, moje ime i prezime stoji ispred vašeg lika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Lončar i poštovani gosti, imam tri zapažanja koja se tiču amandmana na član 1. ovog predloga zakona, a koji je branio malo pre ovde gospodin Bradić.
(Ninoslav Girić, s mesta: Koji član?)
Član 1. menja se i glasi…