Molim vas gospodo da pažljivo pratimo. Ovde se neke zamerke saopštavaju opozicionim poslanicima zbog tehničkih grešaka, a ovde imamo narodne poslanike koji ne znaju o čemu raspravljamo danas, izgleda.

Hvala.
Dakle, tri su zapažanja, poštovana gospodo i molim vas za pažnju jer ja bih hteo da saopštim ta zapažanja pa da vidimo kako da popravimo ovaj tekst zakona.
Prvo zapažanje, ministre Lončar, vama. Kada je gospodin Bradić ovde obrazlagao svoj amandman, vi ste naravno saopštili da odbijate taj amandman, ali se očekuje jedno obrazloženje za odbijanje. Ne očekuje se od jednog ministra u Vladi da postavlja pitanja narodnim poslanicima, pa da onda narodni poslanici odgovaraju ministru na pitanje. Nije to praksa u Skupštini, poštovani gospodine Lončar, evo i na osnovu Ustava, samo da vam kažem.
U Ustavu naše države u članu 99. kaže – Narodna skupština nadzire rad Vlade. Narodni poslanici su, poštovani gospodine Lončar, oni koji vama neprestano treba da postavljaju pitanja i u okviru amandmanske rasprave, a vi ste ovde naš gost koji ste došli da odgovarate na ta pitanja a ne da ih postavljate, gospodine ministre. Zato vas molim da odgovorite na sva ova pitanja, gospodina Bradića, umesto što vi njemu postavljate pitanje.
Druga stvar, koja se tiče amandmana na član 1, poštovana gospodo, ja sam ovde pažljivo slušao, jedan od osnovnih razloga za odbijanje ovog amandmana, za čak diskvalifikaciju predlagača u jednom delu, što strašno zameramo ovde, bilo je jedno saznanje da amandman ima tehničku grešku. Pazite, gospodin Bradić je vode prihvatio da postoji tehnička greška u vidu jedne vrste nedorečenosti. On se izvinio zbog toga i predložio kako da ispravimo tu grešku, poštovana gospodo, a ja vas podsećam da ministar Lončar kad god dođe u ovu skupštinu pošalje predloge zakona i obrazloženja zakona koja imaju pravopisne greške, tehničke greške, stilske jezičke greške, pa onda to nije prepreka za poslanike naprednjačke većine ovde da prihvate taj predlog zakona. Evo i gospodin Lončar je prekjuče ovde sam potvrdio da je po treći put napravio propuste takve vrste ovde.
Poštovana gospodo, ti propusti mogu da se poprave, to je očigledno ili na primer, mi smo i juče imali raspravu ovde, gde je gospodin Babić na primer, šef poslaničke grupe SNS, sam priznao da je pogrešio što je u obrazloženju jednog predloga zakona ostavio nacrt zakona. Šta smo mi trebali da uradimo? Da li je trebalo sada da kažemo – gospodo, ne možemo danas uopšte da razgovaramo o tom predlogu zakona jer je gospodin Babić napravio tehničku grešku.
Molim vas, kada se primećuju tehničke greške opozicionih poslanika, onda treba ja mislim da imamo jedan normalni sled stvari, da ispravimo to ako se može, a ne da negujemo kulturu u kojoj je ministru moguće prihvatiti sve, sve vrste tehničkih i pravopisnih grešaka, i šefu poslaničke većine ovde da se takođe prihvati sve, a kada se primeti tehnička greška opozicionom poslaniku, onda je to velika zamerka, ne možemo da diskutujemo.
Treće zapažanje povodom amandmana koji je ovde branio gospodin Bradić. Poslanici SNS, evo aj sam to evidentirao ovde govoreći o ovom amandmanu i gospodin Dimitrov i gospodin Girić i gospođa Mrdaković, sada izašla, ali bila je tu i gospoda Peranović i Laketić, oni su se svi pozivali na odgovornost, poštovana gospodo, na etiku odgovornosti, a šta kaže ministar Lončar malo pre ovde u dijalogu sa gospodinom Bradićem i sa ostalom gospodom?
On kaže – gospodo, nemamo mi mnogo vremena da raspravljamo o različitim modelima, da biramo između različitih opcija, nego moramo brzo da delamo i onda ovde pošalje jedan predlog zakona za koji kaže da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, a u okviru člana 59. kaže – a može i do prvog januara 2020. godine da traje prilagođavanje.
Kakva je to odgovornost, poštovana gospodo, kada se kaže – nema se vremena, a ovamo se ostavlja izvesnim akterima vreme od sada. Koliko je to do 2020. godine? Šest godina da se prilagodimo, poštovana gospodo.
Držimo se te odgovornosti i etike odgovornosti, pre svega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani gospodine Lončar, poštovana gospodo, dve su stvari koje sada hoću ovde da kažem.

Ja sam pominjao poštovanu gospodu iz SNS zbog toga što mi svi zajedno ovde, ovog jutra, danas, raspravljamo o amandmanima na jedan predlog zakona, a ovde konkretno na amandman na član 1. Predloga zakona, koji je ovde branio gospodin Bradić. Sva pomenuta gospoda, poštovani gospodine Bečiću i poštovani gospodine Laketiću, sva gospoda su se pozivala na princip odgovornosti unutar sistema zdravstva u našoj državi, koliko sam ja razumeo.

Ja sam pokušao to pozivanje na princip odgovornosti da vežem za jedan deo govora gospodina ministra Lončara, u kojem je on tražio da se brzo odlučuje, da se ne raspravlja o različitim modelima. Nemamo vremena - rekao je gospodin Lončar. Onda sam pročitao u drugom predlogu zakona da se primena tog predloga zakona predviđa za 2016. godinu, a prilagođavanje delovanja izvesnih institucija i drugih formacija tom predlogu zakona predviđa se za 2020. godinu, poštovana gospodo.

Šta sam ja zaključio? Da unutar današnje rasprave o jednom amandmanu na član 1. ovog Predloga zakona imamo poslanike napredne stranke koji se pozivaju na jedan princip koji neguje u politici u Srbiji Nova stranka, a to je princip - etika odgovornosti, ali da je taj princip etika odgovornosti u suprotnosti sa onim što ovde sada zagovara i o čemu priča i o čemu raspravlja gospodin Lončar.

Zato vas molim da i ubuduće kada raspravljamo, raspravljamo o onome o čemu je zaista tačno govoreno danas, a ne o nekim prošlostima od pre 10 godina, pet godina, jer mi možemo i o tome da pričamo, ali kada to bude tačka dnevnog reda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Lončar i poštovana gospodo, povređen je član 108. Poslovnika Narodne skupštine.
Da obrazložim. Veliko mi je zadovoljstvo i drago mi je kada u svom govoru šef poslaničke grupe najveće stranke u ovoj Skupštini moje prezime pomene i po više od pet puta. Da nije bila povreda Poslovnika, ja bih sigurno imao pravo na repliku, ali pošto je to bila povreda Poslovnika, a ja smatram da je u okviru korišćenja te povrede Poslovnika gospodin Babić uradio nešto što je trebalo vas da izazove da intervenišete, onda ja reklamiram povredu Poslovnika.
Poštovana gospodo, ja sam docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ja sam tu svoju titulu i zvanje prijavio kada je to od mene traženo u ovoj Skupštini i ne samo to, nego kada je gospodin Bečić i kada su druga gospoda koja predsedavaju sednicama Narodne skupštine meni govorili da sam profesor doktor, ja sam se na jednoj sednici i javio, da se provere stenografske beleške ovde, poštovana gospodo. Da saopštim poštovanoj gospodi da ja još uvek nemam profesorsko zvanje, nego da imam zvanje docenta na Beogradskom univerzitetu.
Poštovana gospodo, očigledno ta moja intervencija nije bila dovoljna da spreči npr. gospodina Bečića i drugu gospodu da me oslovljavaju i predstavljaju kao profesora. To za mene nešto znači. Ja mislim da to znači možda i za ovu gospodu koja su narodni poslanici. Kada jedan narodni poslanik na jednog predsedavajućeg ili predsednicu ostavi takav utisak u svom delovanju i u Skupštini, da oni pomisle – evo ga profesor i stalno govore profesor, meni je to veliko zadovoljstvo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani gospodine ministre Lončar, poštovani gosti iz ministarstva, povređen je, mislim, član 112. našeg Poslovnika Narodne skupštine. Dozvolite mi, molim vas, da obrazložim zašto smatram da je učinjena ovde izvesna povreda Poslovnika naše Narodne skupštine.
Naravno, još jednom se zahvaljujem gospodinu Babiću, poštovani gospodine Bečiću, što je i u ovom govoru moje prezime pomenuo više od pet puta i što bih na osnovu toga imao pravo i na repliku da je redovni tok sednice. Drugim rečima, da ne govorim o povredama Poslovnika.
Radi preciznosti i istine, što mislim da treba da budu karakteristike, odlike našeg zajedničkog rada u jednoj instituciji koja predstavlja svetilište političkog života u Srbiji, a to je Narodna skupština naše države, poštovana gospodo, moram da dodam još jednu stvar. Ne samo da sam se uvek, gde je god trebalo, prijavljivao na onaj način koji podrazumeva da se očita tačno ono što ja jesam, nego sam ovde insistirao da i predsedavajući i predsednica Skupštine uvek koriste one informacije koje su tačne. Čak sam predlagao da kada se navodi moje ime i prezime, kada mi se daje pravo na reč, da se čak ni ne čita ni moje zvanje, ni moja titula, poštovana gospodo.
Meni to „docent“, to „doktor“, kada se pojavi ovde na ovom ekranu, ne znači ovde. Meni znači moje ime i prezime, poštovana gospodo. Moj predlog je, poštovani gospodine Bečiću, da uvek ubuduće samo kažete – reč ima Vladimir „Pavićević“, kako bi rekao gospodin Babić, ili „Pavićević“, kako bi rekao gospodin Laketić, ili „Pavićević“, kako bi rekao npr. gospodin Vučeta Tošković, poštovana gospodo. Hvala.

dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Vlade u ostavci, koliko sam razumeo…(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Vlade u ostavci, koliko sam ja razumeo gospodine Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, hteo bih da ukažem na dve stvari u ovoj replici gospodinu Nikoliću, poštovani gospodine Bečiću.
Prva stvar, ovde smo mi pre dva dana u okviru načelne rasprave o predlozima ova dva zakona ustanovili da je ministar Selaković rekao da jednim pritiskom na dugme u Poreskoj upravi sada imamo sve prihode notara.
Moj predlog je tada bio, gospodin Živković je to danas ponovio ovde, da se pritisne to dugme, poštovana gospodo, da ako niko drugi to ne može, da ministar Selaković pritisne to dugme, pa da objavi prihode svih notara, svih notara u Srbiji, ostvarenih u septembru mesecu, pa da vidimo koliki je to novac tačno, da proverimo šta je tu tačno, poštovana gospodo.
Druga stvar u replici, poštovani gospodine Bečiću, gospodinu Nikoliću. Ja pozivam i gospodina Nikolića i sve poslanike i poslanice SNS da u svakom svom govoru makar po jednom pomenu moje prezime. Da li će oni da kažu – „Pavićević“, ili „Pavićević“, ili „Pavićević“, meni je sasvim svejedno, poštovani gospodine Bečiću. Pozivam i da me pominju i više od jednom u svakom svom govoru, a vas molim, poštovani gospodine Bečiću, da svaki put kada me neki narodni poslanik iz SNS pomene po mom prezimenu, da vi evidentirate to u sistemu i da mi, poštovani gospodine Bečiću, obavezno date pravo na reč na osnovu člana 104. Poslovnika, gde piše da ja, kada me neko pomene ovde, imam pravo na repliku, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću i poštovani ministre Vlade u ostavci, koliko sam ja razumeo, gospodine Selakoviću i poštovani gosti, tri stvari…

Molim vas da mi uključite mikrofon da me čuju poslanici SNS.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine i ja vas molim da ne upozoravate mene na to da ne pokušam da zloupotrebim Poslovnik i pravo na reč povodom povrede Poslovnika, jer poštovani gospodine Bečiću, u ovih šest meseci ja nikada nisam zloupotrebio Poslovnik Narodne skupštine, kao što se nikada nije desilo da nisam govorio o tački dnevnog reda.
Prema članu 104. Poslovnika Narodne skupštine, ja sam imao pravo na repliku, poštovani gospodine Bečiću, vi ste mi dali pravo na reč na osnovu člana 104, a onda ste mi nakon 15 sekundi, poštovani gospodine Bečiću, isključili mikrofon, a mikrofon ste mogli da mi isključite tek nakon što istekne dva minuta na koja ja prema Poslovniku u članu 104. imam pravo.
Poštovani gospodine Bečiću, ja mogu da razumem da ste vi osetljivi na tu kovanicu „Vlada u ostavci“, ali treba da budete osetljivi i na kovanicu „narodnih poslanika u ostavci“ kada gospodin Babić to pominje, a vi njemu ne isključite, poštovani gospodine Bečiću, mikrofon, nego gospodin Babić iskoristi dva minuta u celosti.
Ja vas samo pozivam da poštujući Poslovnik Narodne skupštine, meni obezbedite minut i 45 sekundi da završim svoju repliku na koju sam imao pravo na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, povredili ste član 108. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se predviđa da se vi starate o redu na sednici Narodne skupštine. Red na sednici Narodne skupštine podrazumeva da svaka osoba koja se ovde javi za reč i dobije pravo na reč koristi tačno određeno vreme u okviru našeg dijaloga koji vodimo u Narodnoj skupštini.
Prema sadržini ovog Poslovnika, ministar u amandmanskoj raspravi ima pravo na dva minuta vremena da obrazloži svoj stav ili odgovori na neko pitanje narodnih poslanika. Ministar je sada ovde iskoristio dva minuta i 54 sekunde, poštovani gospodine Bečiću, a vi ste imali obavezu kao predsedavajući da opomenete gospodina Selakovića da je prošlo vreme i da mu isključite mikrofon, kao što radite opozicionim poslanicima i po nekoliko sekundi pre nego što im istekne vreme, a nekada i pre nego što počnu da govore, kao što ste meni malopre ovde isključili mikrofon, poštovani gospodine Bečiću.
Zato vam pozivam da poštujete Poslovnik Narodne skupštine, naročito kada je ovde prisutan čovek koji je pravnik i koji je ministar pravde u Vladi, doduše u ostavci, ali ipak da kažemo nosilac te funkcije, ministar pravde, predsedavajući Narodne skupštine. Svi mi narodni poslanici moramo da vodimo računa o redu u Narodnoj skupštini, jer time pokazujemo jednu vrstu privrženosti jednom konceptu, jednom principu koji je temeljni princip Ustava naše države, poštovana gospodo, a to je princip vladavine prava, gospodine Bečiću. Vi, kao predsedavajući, morate pre svega da se starate o poštovanju principa vladavine prava, a vi ga kršite kada god imate priliku i šansu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani gospodine Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, smatram zaista da je veoma važno da veoma precizno govorimo o amandmanu koji su kolege Stefanović, Martinović i Božović podneli na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu.
Evo, radi preciznosti, šta je Vlada predložila? Vlada je predložila da se u članu 83. Zakona o javnom beležništvu posle stava 5. dodaje stav 6. koji glasi, sada komentarišem amandman…

Amandman na član 4, ja isto govorim o tome. Molim vas samo…

Dobro, amandman na član 4. Predloga zakona o javnom beležništvu. Vi ste otvorili raspravu o tom amandmanu koliko sam ja razumeo?

To je prethodni, dakle.

Izvinjavam se onda što sam pogrešio, poštovani predsedavajući.