Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, ja smatram da je veoma važno da vodimo ovu vrstu dijaloga u Narodnoj skupštini, da se pojasne neke stvari. Na primer, kada ministarka Mihajlović kaže ovde – uradilo se mnogo u ovoj oblasti, a ja onda navedem konkretni podatak da je predsednik Vlade ovde krajem aprila saopštio da će do kraja jula biti usvojen ovaj zakon, a sada je decembar 2014. godine i zakon nije usvojen do kraja jula, biće usvojen tek krajem decembra, onda ne možemo da kažemo, poštovana gospođo Mihajlović, da je ostvaren veliki uspeh u ovoj oblasti. Nije održano obećanje koje je dato ovde u ekspozeu, poštovana gospodo narodni poslanici.
Druga stvar, nisam saglasan sa vama, gospođo Mihajlović, kada vi kažete da postoje neke suštinske stvari, a za vas, onda ja razumem, nije suštinsko pitanje strategije prostornog razvoja Srbije. Za mene jeste, jer sam o njemu diskutovao sa stručnjacima, profesionalcima od kojih će jedan da bude moj gost na Odboru za prostorno planiranje kada budemo razgovarali o amandmanima, gospođo Mihajlović, pa da suočimo onda naša razmatranja i sa profesionalcima.
Takođe, smatram da je pitanje Inženjerske komore važno pitanje ovde. Pitanje reforme uprave institucija koje treba sada da podnesu ove predloge ovoga zakona, to je takođe, ja mislim, suštinsko pitanje, gospođo Mihajlović. Meni ljudi kažu – neće biti dovoljno 28 dana, nego 128, jer praksa je tu, a u praksi se kaže npr. da Republički geodetski zavod ne daje opštinama sveže rektorske digitalne podloge za izradu planova. Pa, da li je to suštinski problem? Mi smo podneli 18 amandmana i nadam se da ćemo ovakav dijalog da vodimo i povodom amandmanske rasprave ovde. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, dve stvari su sada ovde, ja mislim, za mene ovde veoma važne.
Najpre, gospođi Mihajlović, pazite, gospođa Mihajlović kaže – ako nisam nešto uradila dobro, neka me predsednik Vlade kazni. Gospođo Mihajlović, moram da vam kažem. Vlada Srbije kao izvršna vlast u našem ustavnom sistemu je za svoj rad odgovorna Skupštini Srbije. Nisam ja uopšte, pravo da vam kažem, zainteresovan za vaš odnos sa gospodinom Vučićem kao predsednikom Vlade, mene interesuje rad Vlade. Ako predsednik Vlade u ekspozeu nešto kaže, to ne bude realizovano, a ministar ili ministarka u Vladi kaže – radili smo mnogo, a imamo primer da nije, onda je to za mene znak da ova Vlada i predsednik Vlade, gospođo Mihajlović, ne radi dobro. Onda Skupština Srbije treba da kazni i Vladu i predsednika Vlade, a kakav je vaš odnos sa gospodinom Vučićem, mene uopšte ne interesuje to.
Moramo institucionalno da posmatramo stvari gospodo. Mi smo ovde, kao Skupština, kao narodni poslanici zaduženi da nadziremo i kontrolišemo rad Vlade. Princip etike i odgovornosti koji je gospodinu Babiću dobro poznat ovde, više puta sam ga pominjao, nalaže da stalno merimo rezultate.
Nije važna ta štoperica u ruci, ali je važno da kada predsednik Vlade nešto kaže i kada prođe neko vreme, da smo mi kao narodni poslanici, iz bilo koje stranke da dolazimo, sposobni da merimo rezultate rada tog predsednika Vlade i ministara u toj vladi. Ovo je, ja mislim, prilika, povodom ovog predloga zakona da izmerimo rad Vlade i da kažemo da Vlada nije radila dobro, poštovana gospođo Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da, budući da nisam dobio prava na repliku sada od vas, gospodine Bečiću, da je time prekršen član 104…

… Poslovnika Narodne skupštine i samo da pokušam da vam objasnim kako je prekršen Poslovnik.
Najpre imao jedan dijalog sa gospođom Mihajlović, ministarkom u Vladi. Mi smo imali nekoliko govora ovde, i gospođa Mihajlović i ja. U jednom trenutku se uključio gospodin Babić i ja nisam stigao...

U redu, ali ja imam sada jedan oseća da treba da odgovorim gospodinu Babiću na ono što je on rekao, jer sam do sada, a evo i gospođa Mihajlović svojim osmehom to potvrđuje koliko ja razumem, nismo vodili dijalog preko replika, ali sa gospodinom Babićem nisam imao priliku. Budući da je gospodin Babić dva puta rekao  ovako – gospodin Pavićević, a ne postoji druga osoba koja ima prezime Pavićević ovde, pa vam molim da dobijem pravo da repliciram gospodinu Babiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković i poštovani gosti iz Ministarstva, nadam se da vama ne smeta ovo jedno nestrpljenje koje pokazuju poslanici Napredne stranke svaki put kada se za reč javi neko iz Nove stranke. Ja mislim da su tu pozicionirani neki odnosi, što je dobro, ali mi se čini gospođo Bogosavljević Bošković, da i vi danas, pa evo povodom amandmanske rasprave na ove predloge zakona, imate strašne prepreke, pre svega, u govorima poslanika Napredne stranke. Ne znam da li se to tiče samo ovog predloga zakona ili možemo malo šire da posmatramo stvar u odnosima između koalicije, između dve stranke itd.

Dakle, vi se sigurno sećate da su poslanici Nove stranke u okviru načelne rasprave saopštili da ćemo da glasamo za sve ove predloge zakona koje branite. Mi smo naročito pohvalili jednu temeljnost, posvećenost, ozbiljnost u pisanju Predloga zakona, pa i onih obrazloženja zašto treba da se usvoji ovakav Predlog zakona, ali nam se čini da povodom amandmana na član 43. možda treba da se razmisli, da bi usvajanjem ovog amandmana dobar predlog zakona bio još bolji.

Evo, da pokušam da argumentujem, gospođo Bogosavljević Bošković, pa da vidimo da li možemo da se saglasimo oko toga. U članu 43. vi ste napisali - korisnik je dužan da sprovodi edukaciju ribolovaca. Onda imamo drugi stav koji i po amandmanu treba da ostane takav kakav je. A u amandmanu piše da član 43. treba da se menja, doduše, imamo i promenu, u stvari nije, u stavu 2. da prvi stav treba da se menja i glasi – edukaciju ribolovca sprovode ovlašćene ribolovne organizacije.

Ja sam onda, kako to neka metodologija ovde i nalaže, vratio se na član 2. jer ste vi u obrazloženju zašto se ne prihvataju neki amandmani upućivali nas narodne poslanike na član 2, koji sadrži značenje izraza. Evo, ja sam našao ovako. kaže – tri su nam tu izraza veoma važna. Jedno je korisnik ribolovačkog područja, drugo je ribolovac i ribolovne organizacije. Čini mi se da imamo ovde slučaj da treba da prihvatite ovaj amandman. Na primer, kaže – korisnik ribarskog područja je privredno društvo, javno preduzeće ili drugo pravno lice kome su ribolovne vode ustupljene na korišćenje.

Onda, kaže – ribolovac je lice koje se bavi rekreativnim i sportskim ribolovom. Imamo sada treći izraz koji nam je ovde zanimljiv zbog amandmana, kojim se predlaže njegovo uvođenje. Kaže – ribolovne organizacije su udruženja građana koja okupljaju rekreativne i sportske ribolovce radi popularizacije ribolova, organizacije takmičenja, gospođo Bogosavljević Bošković, edukacije ribolovaca, njihovog organizovanja i evidencije.

Ja onda po logici stvari čini mi se primećujem jednu snažnu vezu koju je predložio ovde gospodin Bradić, koji kaže – ako se ribolovne organizacije bave edukacijom ribolovca, odnosno ribolovaca, šta bi smetalo da u članu 43. Predloga zakona piše edukaciju ribolovca sprovode ovlašćene ribolovne organizacije? Meni se čini da neka logika nas usmerava ka tome.

Onda sam pročitao vaše obrazloženje, ovako pažljivo, temeljno, kao što ste i vi pisali ovaj Predlog zakona. To je i red, ja mislim, u našim raspravama i radu ovde. Vi kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što predlagač zakona smatra da prihvatanje ovog amandmana povlači izmene brojnih odredaba u zakonu kojima se reguliše edukacija.

Ja onda zaključujem ovako. Ako je to tačno, a ako je predviđena i predložena promena ipak dobra, zašto mi da ne prihvatimo tu promenu, uprkos tome što to zahteva promenu različitih delova ovog Predloga zakona? Nećemo valjda zbog jedne komplikacije da zanemarimo kvalitet? Mislim da ovde treba da se dogovorimo oko nekog kvaliteta. Vidim da i Napredna stranka odobrava, gospodin Girić, na primer. Ili, u obrazloženju, vi ste dodali ovde u jednom pasusu, kaže – ministarstvo osim toga nema uvid u stručne kapacitete ribolovnih organizacija koje bi vršile edukaciju u skladu sa ovim zakonom.

Budući da se amandmanom predviđa da edukaciju ribolovca sprovode ovlašćene ribolovne organizacije, onda ja zaključujem, postojao bi uvid u stručne kapacitete, jer bi tu edukaciju vršile ovlašćene ribolovne organizacije. Na osnovu čega bi bile ovlašćene? Na osnovu proverene stručnosti, poštovana gospodo i gospođo Bogosavljević Bošković. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Vulin, i poštovani gosti iz Ministarstva, vidim da se poslanici Napredne stranke raduju ovom jednom dijalogu koji sledi. Želim da kažem da će poslanici Nove stranke, glasati za ova dva Predloga zakona.
(Govor prekinut aplauzom poslanika SNS)
Nije to dovoljno bilo, ali evo da ja nastavim, da zaslužim i malo jači aplauz.
Dakle, glasaćemo za Predlog zakona o zapošljavanju stranaca i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o statusu srpskih vojnih memorijala na teritoriji Ruske Federacije i ruskih vojnih memorijala na teritoriji Republike Srbije.
Povodom rasprave o ova dva predloga zakona, hteo bih ministru Vulinu, pre svega da saopštim i nekoliko dodatnih napomena koje ja mislim, mogu da koriste i u daljem radu Vlade Srbije, a i u ovom odnosu zakonodavnog tela Skupštine, i izvršne vlasti, pre svega Vlade.
U obrazloženju za ovaj Predlog zakona o zapošljavanju stranaca, pročitao sam da piše, da je ovaj zakon neophodno usvojiti između ostalih razloga i zbog toga što treba da živimo u savremenim uslovima tržišne privrede i da naša država pripada tim savremenim uslovima tržišne privrede. Takođe, imamo pozivanje na izvesne direktive institucija EU. Onda zaključujem da je to deo harmonizacije našeg prava sa pravnim sistemom EU i smatram da je to uredu. Naravno, slobodno tržište mora da bude ovde konačno primenjeno, i naravno Srbija treba da postane punopravna članica EU.
Ali, imam tu jednu opasku, jednu napomenu ministre Vulin, koja je mislim važna, za oba ova kriterijuma koja ste vi definisali. Nije moguće da živimo u uslovima savremene tržišne privrede i nećemo moći da postanemo punopravna članica EU ukoliko ne obezbedimo jednu prethodnu stvar kao preduslov za to, a to je poštovana gospodo vladavina prava na kojoj mi u zakonodavnom telu, u ovoj Skupštini treba najviše da insistiramo. Meni se čini gospodine Vulin, uz uvažavanje kvaliteta sadržine ovog predloga zakona o zapošljavanju stranaca, da vladavina prava sada jeste prepreka. Ili nivo ostvarenosti vladavine prava u našoj državi jeste prepreka za dostizanje ovih ciljeva koji se navode i u obrazloženju za usvajanje ovog zakona.
Mislim da je dovoljno da vam navedem dva primera kako to vidim da je sada prepreka. Jedna stvar, mi smo čak i ovde, uz saglasnost skupštinske većine, pre svega poslanika SNS, uspeli, zamislite, gospodine Vulin, da usvojimo i neke neustavne zakone. Ne samo to, nego i pravosuđe kao jedan temeljni stub te savremene demokratije u našoj državi je koliko mogu da primetim u kolapsu. Nije moguće da parcijalno regulišemo stvari. Da imamo jedan predlog zakona za koji kažemo da je dobar, a sa ove druge strane da imamo na svakom mestu kršenje jednog od temeljnih principa našeg Ustava, a to je princip vladavine prava.
Druga stvar, mislim da je sasvim uredu da se dodatno i na bolji način urede uslovi i postupak zapošljavanja lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije. Precizno su ovde navedeni u ovom predlogu zakona i uslovi za zapošljavanje stranca, naročito u članu 5. na primer uslovi za zapošljavanje državljana EU. Mislim da je dobro da se predvidi zakonski ta mogućnost da neko iz EU dođe ovde i da radi. Tu sam čak saglasan sa narodnim poslanicima iz SNS, gospođom Aleksić na primer i gospođom Simić koje su to pominjale, ali takođe smatram da ovde treba gospodine Vulin, da razvijamo jednu ekonomsku politiku koja će da obezbedi dugoročno i održivo zapošljavanje o lica koja nisu stranci, državljana naše republike.
Moje je mišljenje da je to moguće učiniti preko tri stvari, pa da se razmišlja i o tome. Možda u nekoj najavi budućih predloga zakona. Prvo, mi moramo da povećamo tražnju za radom, a to se uvek radi u uslovima savremene tržišne privrede kroz razvoj i rast privatnog sektora. Ovde moramo da obezbedimo saglasnost oko toga, a potom i institucionalnim reformama koje bi učinile tržište rada fleksibilnijim, poštovana gospodo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, ministre Selakoviću, poštovani gosti, ja sam se javio po amandmanu. Molim vas da mi date reč da govorim po amandmanu.

Dame i gospodo, smatram da je ova rasprava koju smo prethodnih sat vremena imali o amandmanu na član 2. Predloga zakona o zaštiti uzbunjivanja najbolji dokaz da je ovo jedan nepotpun predlog zakona. Pazite, član 2. ovog Predloga zakona tiče se značenje izvesnih izraza.
Mi sat vremena imamo jednu raspravu oko toga šta je značenje. To znači da unutar ovog Predloga zakona mi nemamo jasno definisane osnovne pojmove i kategorije. Kako onda možemo uopšte da razgovaramo o tome da se usvoji ovo kao neki zakon?
Dve su stvari koje hoću ovde da navedem kao dva dodatna argumenta da ovaj amandman treba da se prihvati, a da ceo Predlog zakona povodom ovog amandmana treba da se povuče. Referišem ovde na deo rasprave u kojem je učestvovao i gospodin Babić. Na primer, povodom ovog amandmana gospodin Babić se pozvao na jedan stav jednog udruženja građana koji svoje stavove saopštava preko svog portala, taj se sajt zove „Pištaljka“, gde gospodin Babić npr. rekao da je tačno to što je govorio gospodin Jovičić, a gospodin Jovičić se pozvao na informaciju koja stoji na sajtu „Pištaljka“.
Taj sajt „Pištaljka“, ljudi koji tamo pišu, oni su, da vas podsetim, saopštili povodom ovog Predloga zakona, pa i ovog amandmana, učestvovali su u pisanju amandmana, oni su saopštili da ovaj Predlog zakona ne valja. To je saopštilo udruženje građana „Pištaljka“, na koju se gospodin Babić ovde poziva.
Poštovani gospodine Babiću i Bečiću molim vas da se odlučite ovde da li je „Pištaljka“ za vas relevantni izvor informacija, stavova i analiza ili nije, jer ako je relevantni izvor, onda ovde danas moramo da nastupimo kao zakonodavno telo, jedinstveno da se suprotstavimo jednom lošem Predlogu zakona, poštovana gospodo.
Druga stvar, koja se tiče ovog amandman, poštovani gospodine Bečiću, evo ja sam čitao i obrazloženje zašto se amandman odbija. U ovom amandmanu predlaže se, na primer, neću ceo da čitam, pošto je obiman, predlaže se u tačkama 1. i 2. da se dopuni sadržina u tačkama 1. i 2. Kojom kovanicom? Kovanicom – učinjeno u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, podnosioci amandmana, u ovom slučaju naše koleginice i kolege iz DS, smatraju da je veoma važno da se nakon zapete doda kovanica - učinjeno u skladu sa ovim zakonom. U obrazloženju zašto se odbija ovaj amandman piše, poštovani gospodine Bečiću i ostala gospodo, sledeće, kaže – amandman se ne prihvata, pa se tu referiše na ovaj deo, iz razloga što pravo na zaštitu zavisi od toga da li je uzbunjivanje izvršeno na način propisan samo predlogom zakona, već i drugim zakonima.
Ovde se kaže da moramo da imamo na umu to da postoje neki drugi zakoni čija je sadržina u vezi sa sadržinom ovog Predloga zakona. Šta su onda podnosioci amandmana saopštili? Oni su saopštili – u redu, hajde da dodamo: „učinjeno u skladu sa ovim zakonom“ jer je pretpostavka podnosilaca amandmana da je sadržina ovog zakona usklađeno, pre svega, sa sadržinom drugih zakona koji se tiču ove oblasti. Ministar Selaković u odgovoru na ovaj amandman zašto ga odbija kaže – ako stavimo kovanicu: „u skladu sa ovim zakonom“, to nas dovodi u situaciju da će ovaj zakon biti neusklađen sa drugim zakonima koji se tiču iste oblasti.
Šta nam gospodin Selaković onda poručuje? Da ako mi poštujemo dosledno ovaj zakon, a to uradimo tako što stavimo u sadržinu zakona: „u skladu sa ovim zakonom“, onda će to biti u neskladu sa nekim drugim zakonima koji se tiču ove oblasti.
Ja zaključujem, poštovana gospodo, da gospodin Selaković ovde nama kaže da ukoliko u jednom predlogu zakona stoji kovanica: „u skladu sa ovim zakonom“, da to može da stvori jednu vrstu pravnog nereda, jer ako poštujemo ovaj zakon, to će biti u neskladu sa poštovanjem drugog zakona. Ja se onda pitam, ako ministar pravde ovde poručuje – moguć je pravni nered, kako mi možemo da očekujemo da će bilo koja osoba da se pojavi kao uzbunjivač u našoj državi, u našem društvu kada joj se poručuju – u pravnom smo neredu? Da se ne osvrćem na druge primere koji mogu da služe kao prepreka uzbunjivačima, poput nekih slučajeva prebijanja. Ono što može da se uradi je povlačenje ovog zakona. Vlada u ostavci bi mogla to da uradi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, tri stvari hoću da kažem ovde povodom replike gospodinu Babiću, pre svega, a potom i gospodinu Jovičiću.
Meni je ovde zamereno na jednoj energiji koju ulažem u raspravama u Narodnoj skupštini. Smatram, poštovana gospodo, da je vredno pohvale kada se neko srčano bori za neki sistem ideja, ideala, vrednosti, mišljenja u ovoj Narodnoj skupštini, a naročito kada je ta srčanost, poštovana gospodo, usmerena ka nekoj pravdi i pravičnosti. Trudim se da u ovoj Narodnoj skupštini delam na takav način.
Druga stvar, poštovana gospodo, gospodin Jovičić se ovde pozvao na stavove ljudi koji pišu za portal „Pištaljka“. Gospodin Babić, evo i malo pre u svom govoru, se ponovo pozvao na stavove tih ljudi koji pišu za „Pištaljku“, a ja vas podsećam, poštovana gospodo, da na portalu „Pištaljka“ možete da pročitate stav tih istih ljudi o ovom Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača. Kakav je stav tih ljudi? Da je ovo jedan nepotpun, dakle loš predlog zakona koji ne nudi zaštitu, nego poluzaštitu ljudima koji bi mogli da se jave kao uzbunjivači. Plus, poštovana gospodo, gospodin Babić kaže da Agencija za borbu protiv korupcije nije našla za shodno da se obrati i oglasi, a ja sam čitao vrlo temeljno mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije o ovom Predlogu zakona, gde piše da je ovo neprihvatljiv Predlog zakona.
Smatrao sam, poštovana gospodo, s obzirom na ovu argumentaciju koju sam prethodno napominjao o uvođenju pravnog nereda, da jedino što je primereno u ovoj situaciji to je da se ovaj Predlog zakona povuče i to bi bio dokaz da nešto dobro može da uradi i Vlada u ostavci, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovana gospodo iz Ministarstva, tri su sada stvari koje moram ovde da kažem povodom nove replike, gospodi Babiću i Jovičiću i vama Gospodine Bečiću.
Vi meni ovde zamerate što malo glasnije govorim, na primer, moram da reagujem tu. Ovde ispred mene sedi profesor koji se bavi patologijom sluha. On meni kaže da ovaj moj nastup, načina na koji govorim je sasvim u redu i primeren. Molim vas da se javite doktoru Milisavljeviću za sve moguće probleme ako imate vezano moj govor. Čovek stručnjak kaže, bravo.
Druga stvar, sve što je rečeno ovde i što je rekao gospodin Babić i što je pomenuo gospodin Jovičić je, poštovani gospodine Bečiću, potvrda da je ovo loš Predlog zakona. Gospodin Jovičić, na primer, kaže ovako – pa dobro ako je napravljen neki propust. Poštovani gospodine Bečiću, pa dajte biće vremena da menjamo. Pa valjda je naša ideja ovde kada se pojavi neki predlog zakona, da taj predlog bude najbolji u tom trenutku, a ne da usvajamo polovičan predlog sa znanjem da za dva meseca, kao što smo uradili sa notarima, a opet nismo uradili dobro, moramo to da menjamo, poštovana gospodo. Nećemo valjda ovde da se dogovorimo da usvajamo loše predloge zakona, ili što je rekao gospodin Babić, ja sam to sada tako razumeo, neka me ispravi gospodin Babić ako nisam dobro razumeo.
Gospodin Babić je rekao – pa šta čak i ako je obezbeđena poluzaštita za uzbunjivače, i to je dobro. To znači, da gospodin Babić, koliko ja razumem prihvata da ovo jeste poluzaštita uzbunjivača, a valjda je naša ideja, poštovana gospodo, da uzbunjivači budu apsolutno ili potpuno zaštićeni, a ne da im ovde obezbeđujemo poluzaštitu, poštovani gospodine Bečiću. Ja nikada ne mogu da učestvujem u tome.

  Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti, dve su stvari koje ovde hoću posebno da naznačim, koje smatram da su veoma važne, a koje govore u prilog toga da ovaj amandman treba da se prihvati i da je Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, kada imamo amandman na član koji se tiče značenja izraza, jedan nepotpun predlog zakona.
Najpre, našim amandmanom želimo da se u tački 1, u tački 2. doda jedna kovanica koja glasi – učinjeno u skladu sa ovim zakonom, u tački 1, i u skladu sa ovim zakonom, u tački 2.
Molim vas, još jednom moram ovde to da kažem. Gospodin Selaković je u obrazloženju zašto ne može da se prihvati ovakav predlog napisao da ne može to da prihvati iz razloga što pravo na zaštitu zavisi od toga da li je uzbunjivanje izvršeno na način propisan samo predlogom zakona, već i drugim zakonima. Time nam, kako ja razumem, gospodin Selaković saopštava da ako u jednom zakonu piše – u skladu sa ovim zakonom, da to može da bude u neskladu sa nekim drugim zakonom koji se tiče sličnih stvari. Gospodo, to znači pravni nered. Skupština nikada ne sme da učestvuje u stvaranju pravnog nereda.
Druga stvar, mi smo predložili da se menja i tačka 3, da umesto – poslodavac, piše – organizacija. Opet nam je ministar Selaković objasnio da „poslodavac“ ne može da se zameni izrazom „organizacija“ zato što bi to izazvalo zabunu u primeni zakona. Ne bi izazvalo zabunu, jer mi u našem obrazloženju vrlo precizno kažemo šta znači „organizacija“, vrlo precizno to objašnjavamo.
Molim vas, ako narodni poslanici neće da prihvate ovaj amandman, da gospodin Selaković povuče ovaj Predlog zakona, to ova Vlada u ostavci može da uradi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospodine Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, smatram da treba pažnju da usmerimo i ka ovom našem amandmanu na član 3. Predloga zakona, iako je ovaj amandman u sadržinskom smislu i za mene nešto malo manje značajan od onog prethodnog amandmana koji je odbijen.
Evo o čemu se ovde radi, i mi smo to obrazložili u tri pasusa u našem amandmanu. Radi se o tome da u ovom članu 2. imamo definisanje izvesnih izraza, značenje izvesnih izraza, pa i izraza „uzbunjivanje“, ali je naše zapažanje bilo da se u drugim odredbama Predloga zakona njima predviđaju i proceduralni i stvarni razlozi koji će za neke vidove uzbunjivanja pružiti zakonsku zaštitu, ali za neke ne. Onda smo smatrali da u tom jednom sukobu, koji je unutar samog zakona, postoji između nečega što je načelnog karaktera i svođenje toga istoga na nešto što je pojedinačno, da moramo da budemo vođeni jednom vrstom preciznosti. Zato smo predložili da u članu 3. fino piše – zabranjeno je sprečavanje uzbunjivanja koje se vrši u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, onda nam je iz Vlade odgovoreno da se ne prihvata amandman iz razloga što je odredba člana 3. stav 1. načelnog karaktera, koja utvrđuje pravilo da je zabranjeno sprečavanje uzbunjivanja. Mi smatramo, poštovani gospodine Selakoviću, da ovim našim amandmanom, unutar onoga što je jedna blaga konfuzija oko razumevanja izvesnih kategorija koje su osnovne kategorije u ovom predlogu zakona, mi treba da uvedemo apsolutnu jasnoću. Smatramo da ovaj način obrazloženja da je načelnog karaktera ne smeta da se prihvati i ovaj naš amandman radi dodatnog preciziranja.
Hvala vam, poštovani gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospodine Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva, mi smo podneli i ovo je naš treći amandman na član 5. Smatram da i ovo zavređuje pažnju svih narodnih poslanika, jer se u jednom delu tiče i naše načelne primedbe u odnosu na ovaj Predlog zakona.
Naša načelna primedba bila je gospodine Selakoviću, da se ovim Predlogom zakona nudi poluzaštita uzbunjivaču, a čini nam se da na osnovu sadržine člana 5. možemo da sudimo da je zaista reč o poluzaštiti, pa smo onda predložili ovim našim amandmanom da se član 5. dopuni, kako bi se i sadržinom člana 5. obezbedila puna zaštita nekom licu koje postane uzbunjivač.
Vlada je nama odbila ovaj amandman i obrazložila da ne prihvata amandman iz razloga što se amandmanom predlaže uslovljavanje uzbunjivača da mora odmah otkriti informaciju. Pazite, u ovom članu 5. imamo više stavova toga člana. Tako da ne prihvatam ovo obrazloženje da mora. On mora neposredno da saopšti, dakle, da saopšti informaciju neposredno po dešavanju, ali pazite, evo da vam navedem jedan primer neuzbunjivača, ali jednog nasilničkog ponašanja.
Evo na primer, kada jednog profesora, kao što se desilo pre neki dan napadne neko, fizički ga ugrozi. Imamo primer jednog nasilja nad jednim nastavnikom. Šta se očekuje od tog nastavnika? On je to upravo i uradio. Da odmah po izvršavanju tog nedela jedne nasilničke radnje, na primer, ode i prijavi to nedelo. Smatram da je to jedna vrsta očekivanja. Od uzbunjivača, ne vidim zašto se ne bi očekivalo da odmah po saznanju prijavi šta se tu desilo i da dobije to lice odgovarajuću zaštitu, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre gospodine Selakoviću i poštovana gospodo gosti, smatram da je malopre, poštovana predsednice Narodne skupštine, prekršen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kada gospodinu Živkoviću nije dato pravo na repliku na koje je na osnovu sadržine člana 104. Poslovnika gospodin Živković imao pravo.
Vi niste bili tu i ja bih sada hteo da vas obavestim šta se tu desilo.