Poštovana gospodo narodni poslanici, Nacionalni prosvetni savet je zadužen za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje. Moram da vas podsetim na sve ovo zbog toga što mi danas raspravljamo o izboru jednog od 43 člana Nacionalnog prosvetnog saveta.
Gospodine Bečiću, ne znam da li je ovo zvono bilo sada upućeno opet meni ili poslanicima Napredne stranke koji međusobno razgovaraju, a mene ne slušaju.

Da li je bilo zvono?

Dobro, gospodine Bečiću.
Molim vas, bi veoma važno, ja mislim, da svi ovde jesmo upućeni u to šta su nadležnost i Nacionalnog prosvetnog saveta. Imamo čitavu listu tih nadležnosti i kompletna ta lista nama sugeriše da osoba koja bude izabrana za člana Nacionalnog prosvetnog saveta mora da bude, poštovana gospodo, jedna ugledna ličnost, dame i gospodo narodni poslanici, jedna uzorna ličnost, jedna ličnost koja ima i uživa neprikosnoveni autoritet koji će moći da se nosi sa autoritetom koji će toj osobi da da Nacionalni prosvetni savet.
Drugim rečima, poštovana gospodo, mi danas biramo između dvoje kandidata i treba da izaberemo tu osobu koja nesumnjivo uživa tu vrstu autoriteta.
Slušajući gospođu Jerkov, na primer, ali i gospodina Ninoslava ovde, mogli smo da čujemo, a mogli smo prethodno da i pročitamo nešto o tome, o jednom kandidatu, gospodinu Doroslovačkom, ja sam saznao, čuo ovde da je to gospodin koji je učestvovao u mintigašenjima u okviru kampanje za izbore.
Ali, poštovana gospodo u ime, koliko sam ja razumeo i gospođu Jerkov, svog fakulteta i to kao dekan, saglasan sam sa gospodinom Mijatovićem, pa i ja sam univerzitetski nastavnik, ali ja ovde ili na mitinzima ne nastupam u ime svog fakulteta i univerziteta kao što je to izgleda radio taj gospodin, nego ja ovde i na drugim mestima koja se tiču politike, nastupam kao narodni poslanik sada Nove stranke poštovani gospodine Bečiću i ostala gospodo.
Druga stvar, čuli smo ovde ne znam kako se prelazi preko toga da je Državna revizorska institucija utvrdila nepravilnost na tom fakultetu dok je čovek bio dekan i te nepravilnosti iznela na 160 strana teksta. Da li možemo da tvrdimo poštovana gospodo da je to onda čovek koji uživa takav neprikosnoveni autoritet koji će moći da se nosi sa autoritetom koji će da mu da Nacionalni prosvetni savet?
Imamo mogućnost da biramo između dva kandidata, predlažem da izaberemo onog drugog kandidata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Babić je malo pre rekao da se ja ovde u Narodnoj skupštini ponašam diktatorski.
Poštovana gospodo, ja smatram da u Narodnoj skupštini mora da postoji red. Žao mi je što gospodin Babić u redu vidi diktaturu. Ja vidim ovde još jednu stvar, gospodin Babić stalno oponavlja, gospodine Bečiću, da ja u svojim nastupima ispoljavam neku mržnju.
Poštovana gospodo, ja smatram da je to neprimeren rečnik jednom narodnom poslaniku u ovoj Narodnoj skupštini. Zašto, poštovana gospodo? Zato što kada mi nekoga ko kritikuje vlast ili naprednjačku većinu, na primer u ovoj skupštini, kada tu osobu proglasite nekim ko mrzi, vi onda tu osobu proglašavate neprijateljem, poštovana gospodo, a kada nekoga proglasite neprijateljem, onda proglašavate ratnu zonu i ratno stanje.
Molim vas, poštovana gospodo, ja verujem da sam upravo zbog toga krajem novembra dobio jedno pismo ovde u Narodnoj skupštini puno pretnji, poštovana gospodo, puno pretnji.
Odmah nakon dobijanja tog pisma ja sam otišao u PS Zvezdara gde je moje prebivalište da prijavim taj slučaj i verujem da do tog pisma ne bi došlo da građani koji slušaju sednice, pa na primer i govore gospodina Babića, ne pomisle da kada on kaže - ovaj mrzi, onda tom čoveku treba uputiti i neko preteće pismo, poštovana gospodo, a naročito ja mislim treba svi ovde da reagujemo na govor jednog narodnog poslanika, u ovom slučaju gospodina Babića, koji terorom naziva podnošenje amandmana u Narodnoj skupštini koliko god da ih ima, poštovana gospodo.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, ja mislim da je veoma važno da u dnevni red Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, a to je ova sednica, uvrstimo i Predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji smo još krajem septembra meseca ovoj Narodnoj skupštini podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Želim samo da vas obavestim čega se tiču ove dopune Predloga zakona o visokom obrazovanju kako bi svaki narodni poslanik, ja mislim i po svojoj savesti, a i po svojoj čestitosti možda, odlučio i da glasa za usvajanje ovog predloga kao tačke dnevnog reda.
Naime, ovim Predlogom dopuna Zakona o visokom obrazovanju mi predlažemo da se kao jedan od osnovnih principa sistema visokog obrazovanja u Srbiji definiše i princip akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Predlažemo, takođe, da se dopunama definiše na čemu se zasniva akademska čestitost, a veruje, da ovde nema više nijednog poslanika, jer je ovo peti ili šesti put kako pokušavamo da ubedimo narodne poslanike da raspravljamo u ovoj Skupštini o tome, da se akademska čestitost zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava, poštovana gospodo.
Sigurno može ovde da se pojavi pitanje – a zašto bi toliko bilo važno da danas, na primer, ili tokom ove sednice, ovog zasedanja, raspravljamo i o tome? Dva su razloga. Jedno je – zato što postoji ozbiljna sumnja da su neki najviši državni funkcioneri, na primer, stekli diplome ili naučna zvanja na nepošten način. Druga stvar se tiče jednog zapažanja ministra prosvete, gospodina Verbića, koji je rekao da u našem sistemu visokog obrazovanja ne postoje jasno utvrđene procedure za ocenu toga šta je plagijat a šta nije.
Poštovana gospodo, ja smatram, ako prihvatimo da je tačno ovo što je rekao gospodin Verbić, da mi ne smemo da dozvolimo da naš sistem visokog obrazovanja ostane bez jasno utvrđenih procedura za utvrđivanje toga šta je plagijat, jer ako nemamo procedure za to, to onda znači da nema akademske čestitosti u našem sistemu visokog obrazovanja.
Moram da kažem da nisam saglasan sa ministrom. Na Fakultetu političkih nauka, na primer, postoji Pravilnik o akademskoj čestitosti, ali ako ministar smatra da to nije sve jasno, ja smatram da onda akademsku čestitost moramo da definišemo kao princip u visokom obrazovanju, jer će to značiti i usmerenje ka redu u državi, ali i ka čestitosti u politici, poštovana gospodo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Tabaković i poštovani gosti, Nova stranka će da glasa za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavaju pranja novca i finansiranja terorizma, ali ćemo glasati protiv ova preostala četiri predloga zakona i ja ću, poštovana gospođo Tabaković, na primeru Predloga zakona o osiguranju da objasnim zašto smatram da svi narodni poslanici treba da glasaju ovako kao što ćemo i mi poslanici Nove stranke.
Imamo dva osnovna argumenta i ti argumenti, poštovana gospođo Tabaković, tiču se procedure, a procedura, nadam se da ste saglasni oko toga, je veoma važan deo demokratije, gospođo Tabaković. To se verovatno najbolje nauči upravo u Skupštini i onda me čudi kako onda to jedno saznanje nije ovde korišćeno prilikom pripreme i slanja u proceduru ova četiri predloga zakona.
Petog decembra ste vi zaista uputili, odnosno u Skupštinu su došli 5. decembra ovi predlozi zakona. Desetog decembra nama je poslat saziv za ovu sednicu. Danas je 15. decembar. Vi kažete, gospođo Tabaković, neophodan je hitni postupak. Vi ste to napisali. Da pročitam i drugim narodnim poslanicima, kaže – s obzirom na to da je NBS sprovela postupak javne rasprave povodom rešenja sadržanih u ovim predlozima predlažemo da Narodna skupština to po hitnom postupku.
Gospođo Tabaković, tri su stvari sada tu važne. Jedno, pa nije valjda Skupština najmanje važna da se u njoj ne vodi najozbiljnija rasprava o nekim predlozima zakona.
Gospođo Tabaković, ja sam narodni poslanik u ovoj Skupštini, nisam dobio informaciju, niti poziv za bilo koju od tih javnih rasprava. Ako je vaša namera bila, gospođo Tabaković, da ovde ove predloge šaljete po hitnom postupku, zašto narodne poslanike niste obavestili o javnim raspravama? Ja sam zainteresovan za čitanje svih predloga zakona i čitam ih koliko može da se stigne. Ovo je bilo neostvarivo.
Gospođo Tabaković, druga stvar, ja smatram da je ovaj pristup vaš danas očigledni pokušaj degradacije Skupštine Srbije, a Skupština Srbije, poštovana gospodo, je naša centralna politička institucija. Mi uvek ponavljamo, svetilište političkog života naše države.
U članu 95. Ustava RS, gospođo Tabaković, da vam pročitam šta piše, u stavu 1. kaže – NBS je centralna banka RS, samostalna je i, poštovana gospodo narodni poslanici, podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj i odgovara. Dakle, poštovana gospodo, jasno je da je u Narodnoj skupštini trebalo da se vodi najozbiljnija rasprava o ovim predlozima zakona uz naravno organizovanje javnih rasprava i pre nego što ti predlozi dođu u Narodnu skupštinu, a ovde je gospođa Tabaković nama poručila – organizovali smo mi javnu raspravu, a vi u Skupštini ako hoćete.
Čekajte gospodo, kakav je to pristup? Molim vas, u članu 281, to kada sam pročitao tek tada mi nije bilo uopšte jasno, kaže - zakon stupa na snagu osmog dana a primenjivaće se tek posle šest meseci. Poštovana gospodo, da li je bilo moguće da 15 dana od tih šest meseci npr. uzmemo da predlozi zakona stignu malo ranije, da 15 dana imamo redovnu proceduru za ove predloge zakona pa da onda raspravljamo na odgovarajući način. To je prvi argument, gospođo Tabaković, ali ne samo vama nego i gospodinu Babiću, gospodinu Đukanoviću, Giriću, Orliću. Ja ovde najviše zameram narodnim poslanicima.
Drugi argument, postoji strašna nepreciznost u jeziku, gospođo Tabaković. Na primer, vi nam ovde kažete – s obzirom na to da je Narodna skupština sprovela u dostavljenim nacrtima… Ovo ovde više nisu nacrti, gospođo Tabaković. Ovo ovde su predlozi zakona. materijal koji dolazi u Skupštinu ne sme da ima takvu vrstu pogreški ili nešto što sam pročitao sada na stranici 128. – nedovršene rečenice. Fale reči u rečenici. Da vam pročitam, gospođo Tabaković. Pazite šta piše.
Kaže – procenjeno je da će se usvajanjem novog zakona na sveobuhvatan i najefikasniji način rešiti problemi u primeni postojećeg pravnog okvira, kao da će se na najadekvatniji način, ili već nema veze, kao da će se na najadekvatniji način transponovati pravna tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti.
Gospođo Tabaković, kao da nije pročitano u završnoj verziji. Propusti ovakve vrste, gospodine Arsenoviću, ostavljaju utisak površnosti u radu. Utoliko pre hitni postupak nije bio neophodan.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Tabaković i poštovani gosti, pretpostavljam iz Narodne banke Srbije, gospodin Babić je ovde malopre rekao da sam ja u svom govoru najgrublje…

Replika je, gospodine predsedavajući.

Dakle, prethodni govornik je onda, gospodine Arsenoviću, saopštio da sam ja u svom govoru najgrublje prekršio sve ono što znači Skupština Srbije. Upravo suprotno, poštovana gospodo, ja sam se pozvao na Ustav naše države, u kojem se u članu 95. stav 1. definiše odnos između Narodne banke i Skupštine Srbije, poštovana gospodo. Potom sam se, poštovana gospodo, pre svega iz Napredne stranke, usmerio na onaj element svake savremene demokratije, bez kojeg nema demokratije, a to je procedura, poštovana gospodo.
Ako mora da postoji institucija, organ ili telo u kojem procedura mora da se štiti do maksimalnog nivoa, onda je to Narodna skupština, poštovana gospodo narodni poslanici, a mi narodni poslanici treba najviše i najpre da se staramo o toj proceduri. Razumem da neki narodni poslanici nisu naučili da se drže procedure, pa onda opoziciji izriču opomene. Mi se kažnjavamo nekim novčanim kaznama, ali dok smo mi ovde poslanici borićemo se za poštovanje procedure i čitaćemo zakonske predloge. Da podsetim samo gospođu Tabaković, a i gospodina Babića i Girića i Orlića, da sam ja ovde navodio i stranu 1. i stranu 128. i stranu 386, poštovana gospodo, i da smo podneli 513 amandmana na 513 članova ova dva zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, ovo je prvi od naših 18 amandmana, koliko smo ih podneli na ovaj Predlog zakona. Od tih 18 amandmana, pet amandmana je usvojeno u ministarstvu, ali ovaj amandman na član 2. nije jedan od ovih pet koji su usvojeni.
Hteo bih da pokušam još jednom da ubedim ministarku Mihajlović da razmisli o tome da prihvati i ovaj amandman na član 2, koji smo zajednički podneli Zoran Živković i ja.
Amandmanom član 2. Predloga zakona mi predlažemo da se promeni ovaj stav koji se tiče definisanja lica kojeg nazivamo finansijer. Naš predlog je da finansijer bude lice koje po osnovu zaključenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju itd, ali i da to bude ono lice koje ima izvesna prava u odnosu na to što je finansirao jedan deo za neku npr. izgradnju.
Prema zakonu, kako ste vi predložili, finansijer nije takvo lice. To može da bude samo lice koje će da da svoj novac, bez da raspolaže bilo kakvim pravima. Poštovana gospođo Mihajlović, mi smo onda zaključili sledeće – da nije logično da neko ulaže finansijska sredstva, a npr. da nema prava sticanja svojine na objektu koji finansira.
Koji bi bio motiv nekoj osobi ili nekoj grupi ljudi da finansira sa znanjem da nikada ne može da stekne bilo kakva prava, pa npr. ni pravo sticanja svojine na objektu koji finansira? Molim vas da razmislite o tome. Mislim da i ovaj amandman na član 2. Nove stranke može da bude prihvaćen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, mi smo podneli amandman i na član 9. ovog Predloga zakona.
Samo da pojasnim o čemu se radi. Mislim da treba da se razmisli o tome da se prihvati i ovaj amandman. Naime, u stavu 3. ovog člana, novog 8b piše – ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog člana nadležni organ će zastati sa postupkom i o tome obavestiti investitore i podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 211a ovog zakona.
Mi smo smatrali da reči – zastati sa postupkom treba da se brišu, a smatramo da te reči treba da se brišu zato što ako ostanu, to će biti u suprotnosti sa duhom zakona. Svi mi ovde znamo da postoji nešto što se naziva duh zakona. Duh ovog zakona je da ne sme da se zastane sa postupkom, da postupak mora da teče zbog onih 28 dana na primer, gospođo Mihajlović, i onda smo mi smatrali da je dovoljno da stoji – ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog člana nadležni organ će o tome obavestiti investitore i podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Dakle, investitor će i u ovoj formulaciji znati da neko nije uradio svoj posao, ali neće biti dramatična situacija da kažemo – zastaje se sa postupkom. Već zamišljam da će biti mnogo tih poruka – zastalo se sa postupkom, zastalo se sa postupkom, a onda se kvari ono što je duh zakona, poštovana gospođo Mihajlović.
Molim vas da se još jednom razmisli o tome i da se brišu reči – zastati sa postupkom. Suvišne su ovde, mislim. Podrazumevaju se, a remete ono što je duh zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, gospođo Mihajlović, poštovani gosti, mislim da je veoma važno da se zadržimo i na ovom našem amandmanu, jer smatram da naše obrazloženje, ovo što je rekao gospodin Živković, kao i naša rasprava jutros na Odboru za prostorno planiranje jeste bila usmerena ka tome da je moguće da se prihvati ovaj amandman.
Mi smo smatrali da bi se neusvajanjem ovog amandmana kvarilo nešto što želi da se popravi, dodatno komplikovalo, verovatno zbog nekih razloga koji se ne tiču onoga što je materija.
Onda je naš predlog bio – dajte da se ne kvari ono što želi da se popravlja zbog nekih uticaja sa strane koji se ne tiču onoga što je materija ovoga zakona. Mi smo smatrali da bi ukoliko ostane ovako kao što piše, to bi bilo kao kada bismo u Zakon o bezbednosti saobraćaja npr. stavili detaljnu specifikaciju svakog vozila koje može da učestvuje u saobraćaju, gospođo Mihajlović.
Mi smatramo da to nije dobar pristup, da treba da se menja i da razmislite možda još jednom da se prihvati ovaj, kao sedmi naš prihvaćen, amandman na ovaj Predlog zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, gospođo Mihajlović, poštovani gosti, mi smo podneli amandman i na član 16. i molim vas sada za pažnju, mislim da vredi da se usvoji i ovaj amandman, ne samo zbog duha zakona, gospođo Mihajlović, nego evo da objasnim.
Naš dodatak tiče se jednog stava ovde. Tu piše – kada se uređajna osnova za selo izrađuje pre ili nakon donetog prostornog plana, njihova izrada i donošenje se vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donošenje urbanističkog plana.
Naša dilema jutros na odboru, kada smo raspravljali, bila je – da li je to pravno moguće u odnosu na sadržinu ovog zakona, i mi smo, konsultujući se ponovo sa stručnjacima zaključili da je moguće. Ovde mislim da je jedan dobar primer toga, zašto je možda poštovana gospođo Mihajlović, trebalo ipak pristupiti donošenju novog zakona. Jer, da se pristupilo donošenju novog zakona, onda ne bi ni na odboru jutros, a verujem ni sada, bilo bilo kakve dileme oko ovoga da treba da stoji ovakva formulacija.
Dakle, pitanje je bilo da li pravno to može u odnosu na ostatak sadržine ovog predloga zakona. Mi smo videli da može, da nema nikakvog problema. Molim vas da razmislite samo o tome da se usvoji i ovaj naš amandman kao, ja mislim, rekordni osmi amandman koji je usvojen od poslanika NS, u odnosu na neki predlog zakona koji je u Skupštinu poslala Vlada. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, ovo je još jedan amandman koji nije prihvaćen, ali jutros na Odboru, kada smo raspravljali, ja sam zaključio da postoji šansa da u jednom dijalogu dođemo do zaključka da može i treba da se usvoji i ovaj amandman.
To je amandman kojim se menja član 19, ali ne samo u stavu 2, kako je predložila Vlada, nego mi smatramo da stav 1. treba da se briše i imamo jedan osnovni argument, gospođo Mihajlović. Argument se tiče realnosti.
Mi smatramo da se brisanjem stava 1. ovog člana omogućavaju dve važne stvari. Jedno je da se na osnovu generalnog urbanističkog plana mogu izdati odgovarajući lokacijski uslovi, i to je ja mislim jedan važna stvar, umesto da idemo u ove detalje, kao što je predviđeno u stavu 1.
Druga stvar, smatramo da je sasvim u duhu pokušaja pojednostavljivanja i ubrzanja procedure kojima ovaj zakon teži.
Poštovana gospođo Mihajlović, mi smo razmišljali i ovom predlogu zakona u celosti, pa smo došli do toga da ukoliko biste vi usvojili ovaj naš amandman na član 19, što očekujem sada ovde, da ćete onda usvojiti i naš amandman na član 43. koji je u dodiru sa sadržinom našeg amandman na ovaj član 19. koji hoćemo da se briše stav 1.
Vi ste u obrazloženju napisali zbog čega ne mislite da treba da se usvoji amandman, ali smo jutros, pojašnjavajući malo smisao našeg amandmana na član 19, a kasnije i na član 43, zajednički zaključili da postoji mogućnost da se ovo usvoji i da će usvajanje amandmana popraviti ne samo duh ovog zakona, nego i jedan predlog zakona u celosti, u svim članovima koji se tiču ove materije, lokacijskih uslova. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, mi smo podneli amandman na član 26. i za ovaj amandman, koliko sam razumeo, nije ostavljen prostor ni za razmišljanje o tome da li bi trebalo da se usvoji. Ja smatram da to nije bio dobar pristup.
Mi smatramo da član 26. treba da se briše iz sličnih razloga kao što smo smatrali da treba da se menja član 10. ovog zakona. U obrazloženju smo fino napisali da nije potrebno i da ničemu ne bi služilo ovde da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja sadrže mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, kao i podatke o područjima i zonama objekata od posebnog značaja i interesa za odbranu zemlje.
Mi smo smatrali da ovim kategorijama nije mesto ovde. To su neka pitanja koja treba ostaviti za vojsku, a da planovi u celini treba da budu urađeni u skladu sa uslovima koje u postupku pripreme za izradu plana od Ministarstva nadležnog za poslove odbrane pribavi organ koji je nadležan za izradu plana.
Dakle, smatramo, poštovana gospođo Mihajlović, da ne treba kao sastavni deo plana da postoji posebni prilog koji bi se odnosio na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Zato smatramo da je jedino logično da se član 26. briše. Budući da nije prihvaćen naš amandman na član 10, moja je pretpostavka da po logici stvari neće biti prihvaćeno ni ovo, ali ipak smatram da treba dodatno razmisliti o ovom našem argumentu, jer nam se čini da ovome nije mesto ovde.
Ukoliko postoji neki pritisak, ukoliko se na nekom drugom mestu smatra da to treba, a mi smatramo da to nije dobro, hajde ovde danas da se izborimo protiv tih sila i da uradimo ono što je najbolje za sve nas i za naše građane. Hvala.