Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, ja sam upravo hteo da napravim tu jednu korekciju, jer smo mi podneli amandman na član 36, a ne na član 38, kao što je ovde rečeno.
Dve bih stvari ovde tim povodom hteo da kažem, uz, naravno, jedno bravo za prihvatanje našeg amandmana, koji je vrlo dobro i obrazložen.
Najpre, ovaj član se tiče glavnog urbaniste i mi smatramo da je veoma dobro što se sada i Predlogom zakona, nakon što je usvojen naš amandman, ostavila mogućnost da osim gradova i grada Beograda i druge lokalne samouprave odrede i postave svog glavnog urbanistu. Mi smatramo da je to zaista u redu. Ovde bi to trebalo da bude opšteprihvaćeno, da niko nema nikakvu dilemu.
Druga moja napomena – uprkos tome što imamo veliki broj, naročito u odnosu na slične situacije povodom rasprava o drugim predlozima zakona, prihvaćenih amandmana Nove stranke i dalje nam, poštovana gospođo Mihajlović, ostaje isto zapažanje sa naše načelne rasprave, a to je da mi možemo danas, evo i na ovaj način, na primer, popravkom člana 36. da popravimo ovaj predlog zakona, ali, popravljamo nešto što je generalno loše.
Još jednom vam kažem da bi bilo veoma dobro i sami da se uključite u javnu raspravu, onog momenta kada Nova stranka do kraja marta predloži potpuno novi zakon o planiranju i izgradnji. Mi ćemo, naravno, primenjivati isti ovaj pristup koji vi primenjujete u odnosu na naše amandmane, bićemo vrlo konstruktivni i opredeljeni za dijalog, a nadam se da ćete i vi aktivno učestvovati, sa svojom ekipom, kako bismo već od sredine naredne godine po redovnom postupku, po redovnoj proceduri, mogli ovde da raspravljamo, a nakon toga i da usvojimo jedan apsolutno i veoma dobar novi zakon o planiranju i izgradnji. Hvala vam mnogo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, ja ću pokušati ipak da iskoristim sada vreme koje imam i po amandmanu, poštovana predsednice, da pokušam da ubedim gospođu Mihajlović da prihvati i ovaj naš amandman za razliku od kolega SPS koji su odustali od pokušaja da ubede ministarku na amandmane koje su podneli.
Evo, dakle, radi se o članu 43. stav 2, poštovana gospođo Mihajlović, glasi ovako, prema predlogu koji ste vo poslali – lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana.
Mi predlažemo izmenu u ovom stavu i ona se tiče unošenja nekoliko termina. Vrlo jasnih. Mi smatramo da stav 2. treba da glasi ovako – lokacijski uslovi se izdaju na osnovu generalnog urbanističkog plana ili plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviđena dalja urbanistička razrada.
Sada ja u pokušaju da vidim gde se nalazi sučeljavanje ovih argumenata, gospođo Mihajlović, čitam vaše obrazloženje zašto nije inicijalno bilo moguće da prihvatite ovaj amandman. U obrazloženju piše – amandman se ne prihvata jer izdavanje lokacijskih uslova na osnovu generalnog urbanističkog plana, što je bio naš dodatak ovim amandmanom, kao strateškog dokumenta, nije moguće u skladu sa predloženim konceptom prostornog i urbanističkog planiranja, a onda se ja vraćam na pokušaj daljeg ubeđivanja vas da treba da se prihvati amandman i sada imam tri dodatne stvari. Prva stvar tiče se realnosti, dakle i na osnovu generalnog urbanističkog plana se za brojne situacije u našim gradovima, i to je sada realnost, mogu izdati odgovarajući lokacijski uslovi.
Poštovana predsednice, ja koristim i vreme po amandmanu, ne znam samo još koliko imam vremena.

Tri minuta i trideset. Dobro.
Dakle, to je jedna stvar, gospođo Mihajlović, moramo da uvažimo i neku realnost koja odudara od onoga što je zapisano u obrazloženju za odbijanje amandmana.
Druga stvar, mi smatramo da treba dati mogućnost da se izdaju odgovarajući lokacijski uslovi, te se ovim amandmanom jasno definiše da se lokacijska dozvola može izdati na osnovu svakog važećeg urbanističkog plana za delove područja za koja nije predviđena obavezna dalja urbanistička razrada.
Ja onda smatram da to što je deo našeg obrazloženja, ne može da bude u neskladu, kao što ste vi napisali, sa predloženim konceptom prostornog i urbanističkog planiranja.
I, treća stvar, nama se čini, poštovana gospođo Mihajlović, da je ovaj naš predlog amandmana na član 43. sasvim u duhu pokušaja pojednostavljenja i ubrzanja procedure kojoj ovaj zakon teži. Dakle, suprotno onome što piše u obrazloženju, nama se čini da ovim amandmanom zapravo mi doprinosimo tome da se predloženi koncept prostornog i urbanističkog planiranja sprovodi na najbolji mogući način u duhu sa ovim zakonom. To je bio moj pokušaj da vas ipak ubedim da usvojite i ovaj amandman na član 43. kao deveti danas koji bi bio usvojen. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, mi predlažemo da se član 54. briše i to je jedan od retkih amandmana koji je ovako formulisan u odnosu na ovaj predlog zakona.
Imali smo mi ovde predloge zakona za koje smo mi smatrali da svaki član treba da se briše, toliko su bili loši. Ovde nemamo takvu situaciju, ali član 54, kojim se zapravo ukida Republička agencija za prostorno planiranje, mi smatramo da treba da se izbriše. Smatramo da to nije dobro rešenje. Evo, ako je moguće da razmislimo svi zajedno dodatno o tome. Mogu da ponudim nekoliko dodatnih razloga zašto smatram da je dobro da Agencija postoji.
Pročitao sam i obrazloženje Vlade za odbijanje ovog amandmana. U obrazloženju piše – amandman se ne prihvata jer ove izmene omogućavaju sprovođenje reforme i racionalizaciju državne uprave. Tu dobrim delom nisam saglasan, gospođo Mihajlović. Ja smatram da nije korisno gašenje Agencije za prostorno planiranje iz dva razloga. Jedan je, u Republičkoj agenciji za prostorno planiranje, po pravilu, trebalo bi da sede neki stručnjaci izdvojeni u jednom posebnom telu, da rade, da daju sugestije, da predlažu, da komentarišu. Ovako, ako mi imamo brisanje te agencije, a da se sve prenosi na Ministarstvo, mislim da se sada gubi i jedna vrsta nezavisnosti rada tih stručnjaka, profesionalaca, koji bi trebalo da daju svoje sudove o onome o čemu i mi ovde raspravljamo.
Druga stvar, ako je problem bio naziv, pošto kod nas postoji, čini mi se, jedan otpor tom terminu „agencija“ da bi se nazvalo neko telo, mogli smo da promenimo taj naziv, pa da nazovemo npr. zavod za prostorno planiranje, ali samo da obezbedimo jedan prostor stručnjacima, da mogu nezavisno, dakle autonomno, normalno da rade.
Ako mogu još jedan argument za ovaj naš stav ovde da kažem, razmišljao sam ovako – moguće je da je ova ideja da se ukine Agencija došla zbog mišljenja da je postojalo loše kadriranje, da postoji možda nezadovoljstvo radom nekih ljudi, ali ni to, ja mislim, ne treba da bude razlog za ukidanje jednog tela, jedne agencije. Po toj logici, npr. mogli bismo zbog izvesnih razloga nekada lošeg ponašanja da ukinemo i Skupštinu. Ne možemo da ukidamo institucije zbog lošeg kadriranja, zbog lošeg upravljanja i zbog toga što je neko kao pojedinac radio loše.
Smatram da je ova ideja kojom se brišu svi ovi članovi od 71. do 81, a zapravo ukida Republička agencija za prostorno planiranje loša i ako je moguće da još jednom, sučeljavajući argumente, razmislimo da li možemo da zadržimo Agenciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, mi smo podneli amandman na član 55. kojim se menjaju članovi od 82. do 106. i naš predlog se tiče jednog stava izmenjenog člana 97.
Za ovaj amandman zapazio sam jednu stvar, možda sam laički posmatrao, pa vas molim da mi kažete ako sam pogrešio, ali u jednom stavu u članu 97. izmenjenom, to je stav 5. piše – jedinica lokalne samouprave najkasnije do 30. novembra tekuće godine utvrđuje koeficijente iz stava 2. ovog člana. Ovako sam razmišljao, pošto je već prošao 30. novembar, moguće da grešim negde, vi ćete mi reći, onda sam mislio da ne može da ostane to 30. novembra, pa smo mi predložili da treba da piše do 30. decembra.
Naravno, onda sam prelistao Predlog zakona do kraja, pa sam na kraju pronašao odredbu u članu 133. gde piše – jedinice lokalne samouprave dužne su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrde koeficijente iz člana 97. stav 2. ovog zakona i donesu opšti akt iz člana 97. stav 7. ovog zakona. Onda sam pretpostavio da se to tiče ove godine, dakle, da svi ti koeficijenti iz stava 2. člana 97. koji nisu mogli da budu doneseni do 30. novembra, jer smo u decembru, da je onda ostavljeno 30 dana. Onda sam razmišljao dalje ovako, nije u redu možda na dva mesta da imamo tu odrednicu u zakonu kada nešto treba da se uredi, nego hajde da se dogovorimo da stoji samo jedna.
Pošto smo sada već u decembru, zašto onda da ne stoji do 30. decembra, pa i ove godine, tekuće, do 30. decembra da jedinice lokalne samouprave mogu da utvrde ove koeficijente koje je trebalo da utvrde?
Pročitao sam i vaše obrazloženje, nisam se uverio da sam negde pogrešio, ali ako jesam, evo prilike da me uverite sada. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministri i poštovani gosti, iz jednog ili više ministarstava, gospodin Zoran Živković je već saopštio stav Nove stranke o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu koji se tiče hitne sanacije od poplava, potom na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji koji se tiče prelaska sa analognog na digitalni signal i takođe je gospodin Živković saopštio koji je naš stav o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa.
Moja je namera da ovde saopštim jedno svoje viđenje i o Predlogu zakona, o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete Stolice, u oblasti visokog obrazovanja.
Poštovani gospodine Arsiću, u ovom dopisu iz Vlade piše da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini povodom rasprave o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete Stolice u oblasti visokog obrazovanja, određen gospodin Srđan Verbić.
Gospodin Srđan Verbić nije u ovoj sali, poštovani gospodine Arsiću. Ja imam jedan komentar na taj tekst Predloga zakona i ne znam sada kako da vodimo dijalog u ovoj Skupštini kada gospodina Verbića ovde nema i molim vas da vi predložite, kako da izađemo iz ove situacije, ili možda gospodin Tasovac može da nastupa umesto gospodina Verbića, a ako gospodin Tasovac ne bude zainteresovan, pošto smo imali raspravu na odboru povodom slobode medija, video sam tada da gospodin Tasovac nije bio zainteresovan za neki dijalog, možda će onda gospodin Ljajić umesto obojice, a možda ni gospodin Ljajić neće, pa šta onda da radimo gospodine Arsiću?
Molim vas da mi se ovo ne računa, jer nema gospodina Verbića, da imam svojih pet minuta.

Gospodine Arsiću, molim vas da mi vratite vreme, jer ovo se ticalo procedure. Kao što znate, nama je ovde svaki sekund važan i ja sam sada ovde na jedno pitanje koje se tiče procedure, potrošio dva minuta. Mogu li da se odjavim i ponovo da se prijavim?

Dame i gospodo  narodni poslanici, poštovani ministri i gosti, poštovani gospodine Arsiću, Nova stranka će da glasa za ovaj Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Svete Stolice u oblasti visokog obrazovanja i veoma mi je žao što ministar Verbić nije sada tu pošto imam jedno veoma konkretno pitanje za ministra prosvete u Vladi Srbije, gospodina Verbića.
Samo malo da pojasnim čega se tiče moje pitanje. U ovom Zakonu o potvrđivanju Sporazuma piše u samom Sporazumu u članu 5. poštovana gospodo sledeće – saglasno pozitivnim propisima Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskoj regiji, sačinjene u Lisabonu 11. aprila 1997. godine i zalaganju vezano za Bolonjski proces, koje su prihvatile i potpisale obe strane, dve strane će nastojati da usklade pitanja, pazite sada ovaj važan deo, uzajamnog priznavanja zvanja i javnih isprava o stečenom visokom obrazovanju. Ovo pitanje će se urediti posebnim protokolom.
Poštovana gospodo, ja sada sam tu, razmišljajući o sadržini ovog Sporazuma zamislio jednu situaciju. Zamislimo sada da se desi da ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije, gospodin Nebojša Stefanović, podnese npr. zahtev za priznavanje svoje diplome doktora nauka, a moja je pretpostavka da bi u Svetoj Stolici sigurno bila i na osnovu ovog Sporazuma, kada stupi na snagu nakon što ga mi ovde usvojimo, sigurno bi se obezbedili uslovi da se formira jedna komisija koja bi sada razmatrala tu zamišljenu situaciju, da sada ministar unutrašnjih poslova želi da nostrifikuje svoju diplomu doktora nauka i to se obezbeđuje ovim.
Pazite, u članu 6. Sporazuma piše sledeće – u slučaju da dođe do različitog mišljenja u vezi tumačenja ili primene ovog sporazuma, dve strane će se konsultovati diplomatskim putem i nastojati da dođu do rešenja prijateljskim pregovorima. Ja odmah zamišljam da nastaje različito mišljenje i tumačenje, jer u Svetoj stolici, uz poštovanje ovoga što je potpisano u Lisabonu 1997. godine i u skladu sa Bolonjskim procesom, šta se nužno nameće kao pitanje u vezi nostrifikacije jedne diplome doktora nauka? Postavlja se pitanje, da li je ta diploma stečena u skladu sa principom akademske čestitosti?
Poštovani gospodine Arsiću, ministre Ljajiću, ministre Tasovac, još uvek nema ministra Verbića, dakle, da li je ta diploma stečena u skladu sa principom akademske čestitosti? Ministar Verbić bi u toj zamišljenoj situaciji morao da odgovori da u našem Zakonu o visokom obrazovanju uprkos tome što su poslanici Nove stranke predložili dopunu Zakona o visokom obrazovanju kojim se predviđa uvođenje principa akademske čestitosti u naš sistem visokog obrazovanja, ministar Verbić bi morao da kao odgovor pošalje jedan stav da u našem sistemu visokog obrazovanja u Zakonu o visokom obrazovanju akademske čestitosti nema. Onda bi ta komisija u ovoj zamišljenoj situaciji koja razmatra zahtev ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića za priznavanje diploma doktore nauka moralo da evidentira da u Srbiji u Zakonu o visokom obrazovanju ne postoji princip akademske čestitosti i samim tim da postoji osnovana sumnja da su delovi te doktorske disertacije, gospodine Arsiću, plagirani, u toj situaciji, molim vas…

Ne, sada ću da objasnim, nisam završio.

Nisam završio gospodine Arsiću, jer ljudi u komisiji, u zamišljenoj situaciji, ja sledim članove sporazuma poštovani gospodine Arsiću, oni saznaju iz našeg Odbora za prosvetu Skupštine Srbije, da Komisija za ocenu doktorske disertacije gospodine Stefanovića nije bila kvalifikovana, da sudi o njegovoj doktorskoj disertaciji. Šta jedino može da zaključi?

Ne, gospodine Arsiću, odbor i sporazum…

Gospodine, molim vas oduzimate mi vreme, ja čitam član 5. Sporazuma, član 6. Sporazuma, jer ta komisija koja bi sudila o zahtevu ministra Stefanovića bi sigurno došla u neprijatnu situaciju do člana 6. gde kaže – da mora da se dođe do rešenja prijateljskim pregovorima. Kako to da se pregovara gospodine Arsiću?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministri Tasovac i Ljajić, ministra Verbića još uvek nema nažalost, poštovani gosti iz ministarstva, povređen je član 108. Poslovnika naše Narodne skupštine.
U stavu 1. lepo piše o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Gospodine Arsiću, dve su tačke u okviru ove povrede Poslovnika sada. Najpre, gospodin Martinović se javio po povredi Poslovnika, može da koristi dva minuta. Vi ste mu dozvolili da govori dva minuta i 50 sekundi, a kada ja, na primer, gospodine Arsiću dođem do mog petog minuta, prvi naredni sekund meni znači isključenje mikrofona.
Poštovani gospodine Arsiću, to znači da vi vodite ovu sednicu tako da se ne starate o redu na sednici.
Druga tačka, gospodine Arsiću, gospodin Martinović je vama zamerio da ja nisam govorio o tački dnevnog reda, a i vi ste mi to rekli.
Poštovana gospodo, ja sam upravo govorio o tački dnevnog reda i time, gospodine Arsiću, doprineo tome da postoji red na sednici Narodne skupštine. Pozvao sam se, poštovana gospodo, na član 5. Sporazuma o kojem ovde razgovaramo, koji se tiče priznavanja, zvanja javnih isprava o stečenom visokom obrazovanju. Pozvao sam se, gospodine Arsiću, do člana 6. koji se tiče rešenja prijateljskim pregovorima u koliko dođe do nerazumevanja, a do nerazumevanja bi sigurno moglo da dođe, ja sam to naveo kao primer, kada bi gospodin Stefanović ministar unutrašnjih poslova podneo zahtev za priznavanje svoje diplome doktora nauka.
Ja verujem, gospodine Arsiću, samo da dovršim ako može po Poslovniku, da kada bi taj zahtev bio upućen, da bi se tamo sigurno krstili povodom uslova pod kojim je gospodin Stefanović stekao to zvanje u našem obrazovnom sistemu, gospodine Arsiću. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani ministre Ljajiću i Tasovac, jer ministra Verbića još uvek nema i poštovani gosti iz ministarstava, povređen je Poslovnik u članu 103. kojim se reguliše pitanje javljanja za povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine.
Povredili ste ovaj član kada ste gospodinu Babiću dozvolili da jedan termin, koji ne može da se veže za delovanje ni u ovoj Narodnoj skupštini, upotrebi da bi opisao moje delovanje u ovoj Narodnoj skupštini, a gospodin Babić je rekao da se ja služim lažima. Nikada, gospodine Bečiću, da prenesete to gospodinu Babiću.
Radi istine da kažem, tačno je da ja nekada nastavu na fakultetu držim i u prirodi, kada je lepo vreme i kada se sa studenkinjama i studentima dogovorim da idemo u prirodu da držimo nastavu, poštovani gospodine Bečiću.
Tačno je, istina je, gospodine Bečiću da smo mi poslanici Nove stranke ovde predložili Zakon o dopunama zakona…(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, poslanici NS, kao što je rekao i gospodin Živković danas tokom rasprave, glasaće protiv ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i moja namera je, poštovana gospođo Mihajlović, da vam saopštim koja je to osnovna primedba koju imamo u odnosu na vaš pristup u pripremi ovog Predloga zakona. Potom da vam kažem koja su to tri ključna argumenta za ovaj naš stav da treba da glasamo protiv ovog predloga. I na kraju, imam i jedno tehničko zapažanje u smislu primedbe na vaš pristup koji se tiče sadržine Predloga zakona i obrazloženja. Nadam se da će ovo imati uticaja i na vas tokom ove rasprave i u pogledu stava prema Predlogu zakona.
Najpre, osnovna primedba naša tiče se vašeg pristupa, pristupa predlagača. Vi ste pristupili izmenama i dopunama postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji koji je, koliko sam ja razumeo, nisam stručnjak u ovoj oblasti, a koliko znam niste ni vi, ali smo se konsultovali, verujem, sa stručnjacima, koji je veoma loš, teško primenjiv, menjan sedam puta do sada. Vi ste i sami jutros ovde rekli, zapisao sam, da je sam zakon teška prepreka za poslovanje. Govorim o Zakonu o planiranju i izgradnji. On je, razumeo sam, i na osnovu vašeg izlaganja nepopravljiv i vi ste, gospođo Mihajlović, odlučili da danas ovde popravljate nepopravljiv Zakon o planiranju i izgradnji umesto da ste došli sa Predlogom novog zakona.
Nekoliko je narodnih poslanika koji su saopštili tu primedbu. Vi niste nijednom komentarisali tu primedbu nijednog narodnog poslanika. Ja vas pitam – zašto danas nemamo potpuno novi Predlog zakona o planiranju i izgradnji kada je i predsednik Vlade u ekspozeu ovde, sedeo sam i slušao, rekao čak da će takav zakon biti pripremljen do kraja jula ove godine? Sada smo u decembru, nemamo novi predlog. Imamo izmene i dopune kojima se popravlja nepopravljiv Zakon o planiranju i izgradnji. To je osnovna primedba, gospođo Mihajlović.
Prelazim na tri argumenta.
Prvi argument, po mom sudu Predlogom zakona zadržan je prostorni plan Srbije. Gospodin Živković je to takođe ovde pomenuo. Mi smatramo da je, umesto uopštenog metodološki prevaziđenog prostornog plana Srbije, trebalo propisati hitnu pripremu i usvajanje moderne strategije prostornog razvoja Srbije, pa da u toj strategiji imamo jasne ciljeve razvoja, mere i zadatke za njihovo ostvarenje, pa da na osnovu nje Ministarstvo izradi npr. posebne sektorske strategije, konkretna prostorna rešenja velikih sistema na republičkom nivou. Toga nema, gospođo Mihajlović.
Drugi argument, mislimo da Predlogom zakona nije reformisana i dovedena u red Inženjerska komora npr. Profesionalci u oblasti planiranja i izgradnje, koje sam konsultovao za pripremu za ovu raspravu, su meni rekli da se osećaju da su omalovaženi i da su uniženi. Čitao sam i neke njihove zabeleške ovde, gde se kaže – ovim izmenama i dopunama propuštena je prilika da se Inženjerska komora Srbije uredi i njen rad uskladi sa potrebama članstva. Članstvo čine profesionalci, poštovana gospodo. Jer, ovakva kakva je danas, a takva će da ostane i nakon usvajanja ovih predloga izmena, ona je obezvredila, kažu profesionalci, stručnost, znanje, talenat i nije ispunila zadatke zbog kojih je osnovana, poštovana gospodo.
Treći argument, imaćemo velike probleme sa dodirnim oblastima. Evo, ja sam ovde pokušao da evidentiram neke oblasti sa kojima ćemo biti u problemu kada usvojimo ovo. Na primer, Zakon o premeru i katastru, putevima, železnici, zaštiti spomenika kulture, pa i energetici, poštovana gospođo Mihajlović. To je jedna oblast koja je vama malo bliža, pa možda oko toga da vodimo dijalog ovde.
Imam jednu napomenu koja se tiče tehničke stvari. Smatram da je neophodno da predlagač u ime Vlade ovde šalje tekst koji je pročitan u završnoj verziji, da nemamo greške tipa jedne rečenice u vašim razlozima za donošenje zakona. Kaže – razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona se u sve većoj potrebi unapređenja. Šta se u sve većoj? Nedostaju reči, poštovana gospođo Mihajlović. Propusti ovakve vrste govore o površnosti u radu i ja sam protiv toga, poštovana gospođo.