U redu, onda Poslovnik.
Dakle, reklamirao sam povredu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine i tu imam dve stvari kao neku vrstu pojašnjenja, gospodine Arsenoviću. Moram da vam kažem, vi to možete da proverite u zabeleškama, da je gospodin Babić, kada se obraćao meni kao podnosiocu amandmana, rekao – vi, a ja sam podnosilac amandmana, koji ste imali svu vlast. Nije gospodin Babić rekao – bivši režim, nego je rekao – vi, gospodine Pavićeviću, koji ste podnosilac amandmana, koji ste imali svu vlast.
Poštovani gospodine Arsenoviću, evo, vi možete da svedočite, ja mislim da je to jasno i svim građanima, nikada nisam bio na vlasti. Suprotno tome, uvek sam, poštovani gospodine Arsenoviću, bio u opoziciji i uvek ću kritikovati lošu vlast, kao što to radim i sada.
Poštovani gospodine Arsenoviću, druga stvar koju moram da kažem, tačno je, naravno, da sam i ja bio kandidat za narodnog poslanika na izborima 2014. godine, ali, poštovani gospodine Arsenoviću, 2014. godine smo mi već imali priliku da ocenjujemo vlast Srpske napredne stranke koja je trajala već skoro dve godine.
Uvek su, poštovana gospodo, izbori prilika da ocenjujemo i sankcionišemo lošu vlast, a sledeći izbori će tek da budu prilika za to. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovani ministri Vlade u ostavci, koliko sam razumeo, poštovani gosti, veoma je važno da danas precizno govorimo u okviru amandmanske rasprave o Predlogu zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava o našem amandmanu na član 1. ovog predloga zakona.
Naš amandman glasi da član 1. ovog predloga zakona treba da se briše, gospodine Vulin, pre svega. Postoji samo jedna stavka u stavu 1. ovog člana 1. ovog predloga zakona, sa kojim smo saglasni, a to je da treba da se očuva finansijski sistem u Republici Srbiji.
Pazite, poštovana gospodo, način koji je predložila Vlada ovde nije način koji se temelji na poštovanju elementarnih načela pravde i pravičnosti, gospodine Vulin. Vi se ovde predstavljate kao političar koji uvek zagovora pravdu i pravičnost, a šta ste vi, poštovana gospodo, predvideli ovim predlogom zakona? Vi ste predvideli da se plate u javnom sektoru linearno smanjuju.
Mi smo uoči ove rasprave predložili da se to ne radi. Nekoliko meseci unazad vam predlažemo da se evidentiraju ljudi koji su stranački dovedeni u javni sektor. Takvih može da ima 100.000. Dve i po godine ste na vlasti, niste to uradili i sada onaj koji je vredan, onaj koji nije vredan i onaj koji je stranački doveden, svi treba da na isti način trpe ove mere koje su predviđene ovim predlogom zakona. Smatramo da to nije pravedno, ni pravično i da zbog toga ne treba narodni poslanici da glasaju za ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministri Vlade u ostavci kako sam ja razumeo ovde, poštovani gosti, veoma je važno da u nastavku raspravljamo precizno o amandmanima koje smo podneli na ovaj predlog zakona.
Zoran Živković i ja smo podneli i amandman na član 3. Predloga zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata
U ovom članu 3. u stavu 1. definiše se ono što se smanjuje građankama i građanima Srbije,a to je plata. Onda se kaže – šta je plata? Sada ima tu dve svari koje bih hteo da navedem kao neku vrstu dodatne argumentacije – zbog čega?
Mislim da ovaj amandman treba da bude prihvaćen. Najpre, mi smo tvrdili ovde da su postojali bolji načini da se napravi ušteda. Kada ministru Vulinu, na primer, mi kažemo – postojali su bolji načini, niste se konsultovali sa nama, ministar Vulin onda počinje da govori o nekom drugom zakonu ovde, na primer o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti.
Gospodo, ovde je sada reč o jednom drugom zakonu, a ne o ovom zakonu o kojem govori na primer ovde ministar Vulin, ili poštovana predsednice Narodne skupštine, kada ja pokušam da pažnju narodnih poslanika, evo sada, usmerim na amandman na član 3, onda se javi narodni poslanik Napredne stranke i kaže – gospodin Pavićević hoće etiku odgovornosti.
Naravno, poštovana gospodo i povodom ovog amandmana jer etika odgovornosti znači da politika mora da se meri rezultatima, a ja ovde pitam ministre koji su prisutni, zašto nije izmereno u poslednje dve i po godine koje sve stranački doveden, da ti ljudi ostanu bez posla koji nisu zaslužili, a onda da ne štedimo na lekarima, nastavnicima, itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministri Vlade u ostavci, koliko ja znam, mi smo podneli amandman i na član 5. i ovo je zaista možda i centralno polje naše amandmanske rasprave danas.
Evo kako glasi stav 1. člana 5: „Osnovica za obračun i isplatu plata kod korisnika javnih sredstava utvrđena zakonom, drugim propisom ili drugim opštim ili pojedinačnim aktom, koji je u primeni na dan donošenja ovog zakona, umanjuje se za 10%.“ Mi smo protiv toga, poštovani ministri. Predložili smo da se razmisli, i ne samo sada nego i prethodnih dana, nedelja i meseci, o jednom pravičnijom načinu rešavanja ovog problema.
Čudi me što neki narodni poslanici koji primete očas posla neku tehničku grešku u nekom amandmanu, kao što je gospodin Radenković, ne primećuju šta piše u stavu 1. člana 5. ovog predloga zakona, kao što me čudi i od ministra koji kada mu mi kažemo – ministre, zašto prethodnih meseci nije mereno ko je doveden stranački da ostane bez posla, čudi me kada ministar nama ovde saopštava – biće, sačekajte, merićemo, izmerićemo. Meni sve to deluje kao neka etika namera i najava.
Poštovani gospodine ministre Vujoviću, etika odgovornosti je važna u Srbiji. Prvo da izmerimo šta je urađeno do sada, da se vidi ko je odgovoran za to što nešto nije urađeno za dve godine i nekoliko meseci, a onda vi dobijate neki kredibilitet da vam verujemo na reč kada kažete – biće nešto. Ovako, kada vidimo da nešto što je najavljeno nije bilo, ne možemo da vam verujemo da će nešto novo ponovo da bude. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovani ministri Vlade u ostavci, koliko ja znam, smatram da ste vi, gospodine Bečiću, povredili Poslovnik malo pre tokom govora gospodina Neđe Jovanovića. Reklamiram član 103. Vi ste dozvolili da se gospodin Neđo Jovanović javi ovde po povredi Poslovnika. On je počeo da govori, a to o čemu je govorio nije imalo veze sa njegovom intervencijom povodom … (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani bivši ministre Vujoviću, ja sam vam najpre zahvalan što ste sada ovim poslednjim rečenicama u odgovoru kolegi narodnom poslaniku zapravo dali jednu podršku ekonomskom programu Nove stranke. Sve što su bile vaše poslednje rečenice ovde, to je nešto što je zapisano u programu ekonomskih reformi Nove stranke. Svaka čast, iako je Vlada u ostavci.
Mi smo podneli amandman na član 7. Predloga zakona i ja ću samo da navedem ovaj prvi stav gde se kaže. „Korisnici javnih sredstava kojima se umanjuje planirani iznos sredstava za plate dužni su da u roku od tri dana od dana izvršene konačne isplate plata za određeni mesec na račun propisan za uplatu javnih prihoda Republike Srbije uplate razliku između ukupnog iznosa plata obračunatih primenom osnovice koja nije umanjena“.
Znači, ti smanjiš sada 10%, obavežeš ga da ti on vrati u roku od tri dana ako je uplaćeno nešto malo više i ja sada hoću ovde, poštovani ministre, doduše bivši, Vujoviću, da kažem sledeću stvar – veoma je važno da se ovde zna da ovih 10%, o kojima je reč i u članu 7. Predloga zakona, da se tiče udara na onaj deo stanovništva koji u svakoj državi čini deo srednjeg sloja stanovništva.
U svakoj razvijenoj državi srednji sloj stanovništva, poštovani gospodine Vujoviću, je socijalni temelj demokratije. Ovakvom vrstom mera vi udarate na jedan od stubova demokratskog poretka, a ja smatram da mi ovde ne treba da prihvatimo takvu vrstu mera Vlade Republike Srbije.
Molim narodne poslanike da glasaju za ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospodo, mi smo, naravno, podneli amandman i na član 9. ovog predloga zakona. Evo, ja mogu sada da kažem, stav 1. kaže – Vlada će u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona uskladiti propise, i gospođa Čomić je to takođe pomenula, i druge akte koji se odnose na osnovice, a čiji je donosilac sa odredbama ovog zakona.
Naravno, i mi smatramo i zato smo podneli amandman na član 9, da ovaj predlog zakona ne treba večeras da bude usvojen u ovoj Skupštini, niti treba da stupi na snagu. Sada se obraćam, pre svega, narodnim poslanicima ove Narodne skupštine koji imaju šansu da tokom ove rasprave ipak uvaže argumente koje ceo dan pokušavamo ovde da predstavimo, zbog kojih smatramo da će usvajanje ovog zakona, ili predloga zakona sada, da napravi jednu veliku nepravdu u našem društvu.
Dva su dodatna argumenta koja ovde nudim u prilog našoj raspravi. Jedno je, po mom sudu, mislim da Vlada ovakvim predlogom zapravo kao posledicu može da ima dodatno siromašenje jednog dobrog dela stanovnika naše države, koji po prirodi stvari pripadaju srednjem sloju. Ja onda idem dalje i zaključujem, pa ne može beda, ne može siromaštvo da nosi demokratiju u našoj državi.
Drugi argument, ovo je apel narodnim poslanicima, mislim da mi ovde treba da vršimo i neku vrstu nadzora rada Vlade Republike Srbije. Smatram da rasprava o budžetu, o ovakvoj vrsti predloga zakona uvek jeste šansa da dodatno proverimo način rada ove Vlada, da uvedemo nove mehanizme kontrole, umesto što kao narodni poslanici ovde samo potvrđujemo neke predloge koje ovde pošalje Vlada.
Dakle, samo još jednom molim da se razmisli o ovoj argumentaciji, da se ona uvaži, jer prihvatanjem amandmana zapravo mi ne prihvatamo jedan nepravedan i loš predlog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospodo, povodom našeg amandmana na član 11, evo, samo dve dopune gospodine Vujoviću.
Ja mislim da smo mi saglasni oko tri stvari. Saglasni smo da treba da se smanji ukupni fond plata u javnom sektoru. Saglasni smo i oko definisanih ciljeva do kojih smo došli čitajući vaše obrazloženje zašto vi smatrate da ne treba da se prihvate naši amandmani.
Na primer, jedan cilj je obezbeđivanje stabilnosti javnih finansija. Naravno, saglasan sam sa vama oko toga. Ili, kaže - cilj je da se strukturnim reformama uspostavi poslovno okruženje koje će omogućiti porast stranih i domaćih investicija, ubrzanje restrukturiranja privrede, stvaranje uslova za novo zapošljavanje i povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede.
Naravno, nemamo nikakve dileme, kao da je preuzeto iz programa ekonomskih reformi Nove stranke, ali oko čega nismo saglasni, poštovana gospodo. Nismo saglasni oko načina koji je predviđen ovim predlogom zakona. Dakle, mi smatramo da je najlakša moguća stvar, pa, evo, i povodom amandmana na član 11, bila da se linearno smanje plate svima, i ponavljali smo to ovde, i onima koji su vredni, i onima koji nisu vredni i onim ljudima koji su članovi političkih stranaka, ali nisu zaslužili da zauzmu odgovarajuće pozicije u javnom sektoru.
Dakle, svaki taj čovek tretira se ovim merama na jedan, jedini jedinstveni način. Mi smo smatrali da se time ogrešavamo o pravdu i pravičnost i zbog toga smatramo da ovaj predlog ne treba da se prihvati. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospodo, mi smo podneli amandman na član 2. ovog Predloga zakona kojim se inače reguliše način obračuna penzija penzionerima čija penzija iznosi između 25.000 i 40.000 dinara. Molim vas ne bi smelo da se desi da usvojimo Predlog zakona kojima se smanjuju penzije penzionerima. 
Molim vas, član 58. našeg Ustava, bez obzira na mišljenje pojedinih ministara u ovoj Vladi je prepreka za usvajanje ovog Predloga zakona. Poštovana gospodo, mislim da ne usvajanjem ovoga predloga, naravno mi štitimo interese penzionera, ali smatram da štitimo i izvesna načela našeg ustavnog sistema ovde, među kojima se u članu 3. našeg Ustava izdvaja načelo vladavine prava. Ako mi porušimo načelo vladavine prava, a razumeo sam ministra Vulina, kada on kaže – pa znate šta neki su tu nekada kršili pa to je moglo, pa su drugi nekada kršili pa to je moglo i onda zaključuju da ministar Vulin kaže – pa šta i ako sada i mi prekršimo.
Poštovana gospodo, pa kakva je to logika da vi pozivajući se na neke primere za koje smatrate da su predstavljali kršenje Ustava, da pozivajući se na te primere sebi dajete za pravo, ovde u Narodnoj skupštini, u našem zakonodavnom telu koje treba da vodi računa i o ustavnosti i o zakonitosti, pa ajde da prekršimo Ustav. Čekajte. Dajte da malo razmislimo kako teče ova naša diskusija. Naravno interesi penzionera da budu zaštićeni, ali i naš Ustav poštovana predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vulin, ostali ste usamljeni u ovoj Vladi koja je u ostavci sada ovde. Zahvaljujem se na aplauzu poslanicima Napredne stranke.
Evo, da pročitam samo član 4. koji je za mene zaista neverovatan član. U članu 4. kaže – isplate penzija izvršene u skladu sa ovim zakonom smatraju se konačnim. Molim vas, gospodo, da li ovde možemo da nađemo jednu osobu, evo neka se javi ta osoba, koja može u komparativnoj praksi da nam pokaže gde to još ima ovakav jedan član. Molim vas, ovo mora da se briše.
Poštovana gospodo, šta je poruka koju Vlada šalje sadržinom ovog člana 4. Predloga zakona? Vlada šalje poruku da je država jedna represivna sila koja može u svakom trenutku, mimo zakona, mimo Ustava da ti zavuče ruku u džep i onda u članu 4. još da ti kaže – ovo je konačno. Zavukao sam ti ruku u džep, uzeo šta ima i nema šanse da to može da se, pazite, ima i dalje, ja sam razmišljao sada npr. ovaj član ovako, bilo bi mi razumljivo da je Vlada došla, obratila se penzionerima na primer, saopštila – gospodo, državi treba pozajmica jer se nalazimo u bezizlaznoj situaciji, ali ćemo da vam vratimo taj novac onda kada se popravi ovo stanje, pa da onda penzioneri, ova gospoda koja iz sebe ovde ne progovaraju danas, kažu za to su ili nisu za to. A ovako, država im to otme i nikome ništa.
Molim vas, protiv ovog predloga da se glasa odmah večeras.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani ministri u Vladi u ostavci,  ja ću pokušati još jednom, poslednji put večeras da ubedim narodne poslanike Skupštine Srbije da glasaju protiv Predloga zakona koji predviđa smanjenje penzija našim penzionerima.
Ovde je rečeno danas, predstavnici Vlade su pominjali, poslanici napredne stranke takođe, da postoji ogromni broj zaposlenih u javnom sektori koji uopšte i ne dolaze na posao. Juče je na Odboru za finansije gospodin Babić rekao, ja sam bio prisutan, da u proseku čovek u javnom sektoru radi dva i po sata od osam predviđenih sati.
Moje očekivanje, poštovana gospodo bilo je, da se ovakvi viškovi u javnom sektoru evidentiraju imenom i prezimenom. Da vidimo ko je to ko radi pola sata, ko je to ko radi jedan sat, ko je ta osoba koja uopšte ne dolazi na posao, a zaposlena je u javnom sektoru?
Umesto ovakve vrste evidencija, šta smo imali danas i šta smo imali pre dva dana kada smo počeli raspravu? Imamo predlog da se protivzakonito smanje penzije našim penzionerima. Gospodo, penzije su stečeno pravo. U penzije ne sme da se dira. Ko dira u stečeno pravo, koja Vlada dira u penzije, ta Vlada dira u vladavinu prava i ta vlada krši elementarne principe pravde i pravičnosti poštovana gospodo.
Upravo ove principe pravde i pravičnosti krši Vlada koju danas vodi gospodin Aleksandar Vučić. Zato vas pozivam da glasamo protiv Predloga zakona o smanjenju penzija našim penzionerima. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana gospodo ministri, poštovani gosti, moram samo jednu prethodnu napomenu gospodinu Bečiću. Cenim tu jednu vrstu uvažavanja koju on pokazuje time što me predstavi kao profesora doktora, ali samo radi preciznosti da kažem da nemam još taj status na univerzitetu, ja imam status docenta, tako da ubuduće, ako je neophodno, dovoljno je reći samo docent doktor, ali to i ne mora. Može samo ime i prezime. To je čisto radi preciznosti.
Danas imamo raspravu o četiri predloga zakona. Koliko sam ja razumeo ovde, za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini određeni su svi članovi Vlade. Samo su dva člana Vlade ovde prisutna. Ja sam očekivao da će da dođu svi ministri, da će ovde da bude i predsednik Vlade, koji je bio neko vreme tu, sada ga nema. Pominjale su se neke ostavke, ne znam da li je možda u međuvremenu pala Vlada pa nema ni ministara?
Rebalans budžeta je svakako jedno važno pitanje i ja ovde hoću da ponudim, poštovani predsedavajući Bečiću, tri argumenta zbog kojih smatram da tri predloga zakona od četiri ne treba da budu usvojena u ovoj Narodnoj skupštini. Usmeravam se pre svega ka gospodinu Vujoviću.
Sadržina Predloga zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, poštovani gospodine Vujoviću, moram da se vratim na taj argument jer nisam zadovoljan obrazloženjima do sada, nije u skladu sa Ustavom, bez obzira na mišljenje različitih institucija nekih međunarodnih organizacija. Član 58. Ustava Republike Srbije je ipak prepreka za usvajanje ovog predloga zakona. Neusvajanjem ovog predloga, po mom sudu, štite se ne samo interesi, jer njihove interese mi ovde danas prevashodno branimo, nego se, ja mislim, štiti i načelo vladavine prava koje je članom 3. definisano kao jedno od osnovnih načela našeg Ustava, gospodine Vujoviću.
Ako se, uprkos ovom argumentu, usvoji ovaj predlog zakona, mi ćemo da podnesemo inicijativu za ocenu ustavnosti usvojenog zakona, zato što smatramo da nije u redu da se ovde poigravamo vladavinom prava.
Druga stvar, što se tiče Predloga zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, saglasan sam, poštovani gospodine Vujoviću, da treba da se smanji ukupni fond plata u javnom sektoru, ali ne na način koji je ovim predlogom zakona predvidela Vlada Srbije.
Najlakše je, poštovana gospodo, linearno smanjiti plate i onima koji su vredni i onima koji nisu vredni i onima koji su stranački dovedeni i zaposleni. Mi smo smatrali da je to nepravedno. Valjda je pravda i pravičnost neko načelo koje, takođe, nas treba da vodi u delanju u ovoj Narodnoj skupštini?
Naš je predlog bio da se prvo evidentira ta vojska stranački zaposlenih u poslednjih 10 godina. Prema izvesnoj evidenciji, takvih može da ima 100.000. Ti ljudi ne treba više da rade. Ako imamo manjak od 100.000 ljudi, onda ovaj fond plata može pravičnije, gospodine Vujoviću, da se rasporedi. Onda je moguće da neki vredni ljudi u javnom sektoru dobiju malo veće plate, a da oni koji su lenjivci, da im se smanje plate. Ovako se uvodi jedna strašna nepravda, a ja smatram da ne treba ovde da usvajamo nepravedne zakone.
Treća stvar, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, gospodine Vujoviću, vi kažete – štednja. Ja mislim da nije štednja ako su, evo, ja sam čitao ove podatke, ne može da bude štednja ako su ukupni državni izdaci veći za devet milijardi 400 i nešto miliona. Dakle, ja zaključujem ovako - štedi se na platama na nepravedan način, štedi se na penzijama na nepravedan i ne pravni način, a Vlada rasipa. Evo, tu je i gospodin Vulin, nema ministarstva koje nije potrošilo više novca od onoga što je bilo planirano.
Gospodo, smatram da moramo ovde da razgovaramo i o odgovornosti za loše vođenu politiku. Ovim predlozima zakona šta imamo? Kršenje vladavine prava, imamo unošenje nepravde, imamo neodgovornost u političkom ponašanju i sada se traži od narodnih poslanika da glasaju za to. Nikada, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i Vulinu, poštovani gosti, smatram da je povređen član 104. zato što mi niste…
(Marko Đurišić, s mesta: Dajte meni jednom reč.)

Meni dobacuju poslanici Napredne stranke, ja ne znam o čemu se radi.
Dakle, povređen je član 104, poštovani gospodine Bečiću, ukoliko mi ne date pravo na repliku, jer je gospodin Jovičić u svom govoru na samom početku rekao da sam upravo ja neosnovano govorio kritički o predlozima zakona.
Pitajte gospodina Jovičića da li je to rekao. Ako gospodin Jovičić kaže da nije, odustajem od prava na repliku.

Da li je rekao da sam ja neosnovano govorio? Pitajte ga.