Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre Udovičiću i poštovani gosti iz ministarstva, smatram da je veoma važno da usmerimo našu pažnju na ozbiljan način ka ovom amandmanu, kojim se predlaže da se izmeni u jednom delu član 16. uz jednu prethodnu napomenu.
Moram još jednom da ponovim da se ovde radi o dobrom Predlogu zakona i mi ćemo glasati za ovaj zakon, ali smatramo da bi ovaj zakon trebalo da se dopuni ovom izmenom člana 16. i molio bih za samo malo pažnje kako bismo imali ozbiljnu raspravu zbog čega mi smatramo da je to veoma važno.
Samo još jedan dodatak. Retki su primeri da ovde neko iz Vlade dođe ovako dobro pripremljen za obrazlaganje sadržine Predloga zakona, a još ređi da obrazloženja, bilo da se prihvati, bilo da se odbija amandman, jesu ovako precizna i tačna. Pokušaću, takođe, da budem precizan i tačan u pokušaju da vas ubedim da prihvatite ovaj amandman.
O čemu se radi? Radi se o članu 16, čisto da nam svima bude jasno, pošto imam ovde, gospodine ministre, nekada iskustvo da neki poslanici ne pročitaju o čemu se radi, pa budući da sada postoji pažnja samo da svi znaju.
U članu 16. piše ovako – disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu ta, ta i ta. Onda imamo stav 3. u članu 16. u kojem piše – mere iz stava 1. tačke 3. do 5. ovog člana neće biti izrečene ako lice koje je optuženo za povredu antidoping pravila dokaže da nije krivo, zapeta, odnosno da kod njega nije bilo namere i nepažnje.
O čemu je reč u ovom amandmanu? Mislim da je vrlo smislen amandman. Radi se o tome da ovaj deo posle zapete „odnosno da kod njega nije bilo namere ili nepažnje“ treba da se briše, jer je i u obrazlaganju ovog amandmana rečeno – pa kako ćemo mi sada, na koji način, na osnovu kojih merila i kriterijuma da utvrdimo je li postojala namera, odnosno da li je bilo nepažnje ili nije bilo nepažnje.
Pročitao sam i obrazloženje koje je stiglo iz Ministarstva i u obrazloženju piše ovako, pa da ukrstimo to, kaže – ako bismo prihvatili ovaj amandman, onda bismo u članu 16. ovog predloga zakona sada imali formulaciju koja ne bi bila u skladu sa odredbama Svetskog antidoping kodeksa, kojim se reguliše određivanje visine kazne, a prema kojima namera ili nepažnja, bez obzira na krivicu, opredeljuje težinu sankcija i samo izricanje sankcije.
Dakle, ja razumem ovako. Namera je predlagača zakona da sadržina ovog predloga zakona bude apsolutno usklađena sa onim što piše u Svetskom antidoping kodeksu. Tu sada imam dve napomene, kao dodatne razloge da se prihvati ovaj amandman.
Prva napomena kaže sledeće – ako mi treba samo da prepišemo sadržinu dokumenta koji se zove Svetski antidoping kodeks, onda da ne uzimamo zakon, dajte da to prepišemo i usvojimo kodeks i kažemo, prilagodili smo se kodeksu.
Dakle, nisam saglasan da mi treba da pišemo zakon tako da se samo nešto, ne nešto, nego sve iz jednog dokumenta prenese u naš zakon. Smatram da ta vrsta prepisivačkog pristupa nije dobra, a ako prepisivački pristup nije dobar to znači da mi možemo i da menjamo nešto što bi bilo usklađeno sa našim uslovima života, rada, delanja, u sportu itd, što bi uvažavalo neke naše specifičnosti, a naša specifičnost je da, kada se uvaži namera ili nepažnja, onda to stvara razne mogućnosti za zloupotrebe, krivine, razumemo se, ja mislim ovde.
Druga stvar, kada se tiče ovog amandmana, dakle ne samo da ne treba da prepisujemo, nego mislim da mi ovde treba jasno da pokažemo da je najvažnija stvar ovde za sportistu, koji hoće pošteno, dakle čestito da se bori, da i on sam mora da bude upućen u pravila i propise. On naravno ima svog lekara koji će njega da podseća, koja su pravila, koji su propisi itd, ali nepoznavanje pravila i prava šteti, a sportista treba da nosi takođe neku vrstu odgovornosti o tome, da zna kakva su pravila u okviru discipline kojom se bavi i u sportu generalno.
Zato smatram da imamo jake razloge, gospodine Udovičiću, da prihvatite i ovaj amandman na Predlog zakona. Hvala vam.