Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7593">Vladimir Pavićević</a>

Vladimir Pavićević

Nova stranka

Govori

Ne, molim vas sada. Ovo je deo naše sednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministre Sertiću, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, dve stvari ovde želim da kažem povodom ovog vašeg odgovora.
Jedna stvar, mi smo podneli pravno ispravne amandmane. Ako ste pažljivo slušali ovaj prvi argument zbog kojeg mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog zakona, a koliko ste u međuvremenu i pročitali naša obrazloženja za svih 17 amandmana, onda vam je jasno da mi zapravo reagujemo na ono što ste vi zapisali u obrazloženju za usvajanje ovog predloga zakona, a vi ste zapisali da želite usklađivanje sadržine Zakona o Agenciji za privatizaciju sa novim Zakonom o privatizaciji. Mi smo u svih 17 amandmana upravo to, gospodine Sertiću, i saopštili, da ne možemo to da prihvatimo kao argument, da ćemo zbog toga da glasamo protiv. Mislim, da ako sada pažljivo sada čitate te amandmane da u obrazloženju upravo to i piše.
Druga stvar, mislim koju ovde mogu sada da vam kažem povodom ovog jednog dijaloga koji je sada u redu da sada vodimo oko predloga zakona, tiče se drugog argumenta zbog koga mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog zakona. Na primer, gospodine Sertiću, ja smatram da privatizacija, sadržina Zakona o privatizaciji, sadržina Zakona o Agenciji za privatizaciju, mora da ima obezbeđeno nešto kao osnovnu svoju pretpostavku. A ono što mora da bude obezbeđeno je pravna sigurnost. Dakle, mi u našoj državi delovanjem svih institucija u našem političkom sistemu moramo da imamo pravnu sigurnost, a Vlada Srbije, a evo vi danas nastupate u ime Vlade Srbije, i ja mogu da vam navedem sada nekoliko primera svojim delanjem ruši upravo to pravnu sigurnost kao osnovnu pretpostavku za dobru privatizaciju i rada Agencije za privatizaciju. To bi bio drugi argument.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre Udovičiću i poštovani gosti iz ministarstva, smatram da je veoma važno da usmerimo našu pažnju na ozbiljan način ka ovom amandmanu, kojim se predlaže da se izmeni u jednom delu član 16. uz jednu prethodnu napomenu.
Moram još jednom da ponovim da se ovde radi o dobrom Predlogu zakona i mi ćemo glasati za ovaj zakon, ali smatramo da bi ovaj zakon trebalo da se dopuni ovom izmenom člana 16. i molio bih za samo malo pažnje kako bismo imali ozbiljnu raspravu zbog čega mi smatramo da je to veoma važno.
Samo još jedan dodatak. Retki su primeri da ovde neko iz Vlade dođe ovako dobro pripremljen za obrazlaganje sadržine Predloga zakona, a još ređi da obrazloženja, bilo da se prihvati, bilo da se odbija amandman, jesu ovako precizna i tačna. Pokušaću, takođe, da budem precizan i tačan u pokušaju da vas ubedim da prihvatite ovaj amandman.
O čemu se radi? Radi se o članu 16, čisto da nam svima bude jasno, pošto imam ovde, gospodine ministre, nekada iskustvo da neki poslanici ne pročitaju o čemu se radi, pa budući da sada postoji pažnja samo da svi znaju.
U članu 16. piše ovako – disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu ta, ta i ta. Onda imamo stav 3. u članu 16. u kojem piše – mere iz stava 1. tačke 3. do 5. ovog člana neće biti izrečene ako lice koje je optuženo za povredu antidoping pravila dokaže da nije krivo, zapeta, odnosno da kod njega nije bilo namere i nepažnje.
O čemu je reč u ovom amandmanu? Mislim da je vrlo smislen amandman. Radi se o tome da ovaj deo posle zapete „odnosno da kod njega nije bilo namere ili nepažnje“ treba da se briše, jer je i u obrazlaganju ovog amandmana rečeno – pa kako ćemo mi sada, na koji način, na osnovu kojih merila i kriterijuma da utvrdimo je li postojala namera, odnosno da li je bilo nepažnje ili nije bilo nepažnje.
Pročitao sam i obrazloženje koje je stiglo iz Ministarstva i u obrazloženju piše ovako, pa da ukrstimo to, kaže – ako bismo prihvatili ovaj amandman, onda bismo u članu 16. ovog predloga zakona sada imali formulaciju koja ne bi bila u skladu sa odredbama Svetskog antidoping kodeksa, kojim se reguliše određivanje visine kazne, a prema kojima namera ili nepažnja, bez obzira na krivicu, opredeljuje težinu sankcija i samo izricanje sankcije.
Dakle, ja razumem ovako. Namera je predlagača zakona da sadržina ovog predloga zakona bude apsolutno usklađena sa onim što piše u Svetskom antidoping kodeksu. Tu sada imam dve napomene, kao dodatne razloge da se prihvati ovaj amandman.
Prva napomena kaže sledeće – ako mi treba samo da prepišemo sadržinu dokumenta koji se zove Svetski antidoping kodeks, onda da ne uzimamo zakon, dajte da to prepišemo i usvojimo kodeks i kažemo, prilagodili smo se kodeksu.
Dakle, nisam saglasan da mi treba da pišemo zakon tako da se samo nešto, ne nešto, nego sve iz jednog dokumenta prenese u naš zakon. Smatram da ta vrsta prepisivačkog pristupa nije dobra, a ako prepisivački pristup nije dobar to znači da mi možemo i da menjamo nešto što bi bilo usklađeno sa našim uslovima života, rada, delanja, u sportu itd, što bi uvažavalo neke naše specifičnosti, a naša specifičnost je da, kada se uvaži namera ili nepažnja, onda to stvara razne mogućnosti za zloupotrebe, krivine, razumemo se, ja mislim ovde.
Druga stvar, kada se tiče ovog amandmana, dakle ne samo da ne treba da prepisujemo, nego mislim da mi ovde treba jasno da pokažemo da je najvažnija stvar ovde za sportistu, koji hoće pošteno, dakle čestito da se bori, da i on sam mora da bude upućen u pravila i propise. On naravno ima svog lekara koji će njega da podseća, koja su pravila, koji su propisi itd, ali nepoznavanje pravila i prava šteti, a sportista treba da nosi takođe neku vrstu odgovornosti o tome, da zna kakva su pravila u okviru discipline kojom se bavi i u sportu generalno.
Zato smatram da imamo jake razloge, gospodine Udovičiću, da prihvatite i ovaj amandman na Predlog zakona. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući generalne Arsenoviću, poštovani ministre Iliću, poštovani gosti iz ministarstva, poslanici Nove stranke, gospodine Iliću, glasaće za predloge, odnosno četiri predloga sporazuma o kojima danas raspravljamo, a koje potpisujemo, odnosno verifikujemo ovde sa tri susedne države.
Dakle, glasamo za ove sporazume, ali u odnosu na sadržinu ovih sporazuma i raspravu koju smo danas ovde imali, imam nekoliko zapažanja u odnosu na koje, gospodine Iliću, očekujem vašu intervenciju, dodatna pojašnjenja i odgovore na neka pitanja, ukoliko je to moguće. I predlažem da idemo redom.
Najpre imamo jedan sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola. U članu 1. stav 2. na primer, vrlo lepo piše o čemu se tu radi, kaže – u cilju odvijanja saobraćaja na njihovoj državnoj teritoriji ugovorne strane će priznati kao važeće i nacionalne vozačke dozvole izdate od strane druge ugovorne strane za period njihove važnosti.
Mislim da je to veoma dobro, ali imam jedan dodatak. I do sada sam često putovao u Makedoniju ili sam putovao kroz Makedoniju, nikada ni do sada nisam imao neku vrstu problema oko priznavanja vozačke dozvole, ali saglasan sam da sporazumom treba dodatno da se reši to pitanje i to je u redu. Naročito je ja mislim važno, oko ovog sporazuma, ovo što ste vi naveli u razlozima za donošenje zakona – potvrđivanjem ovog zakona omogući će se građanima Republike Srbije sa regulisanim boravkom na državnoj teritoriji Makedoniji da zamene nacionalne vozačke dozvole za važeće makedonske vozačke dozvole odgovarajuće kategorije.
Mislim da je veoma dobro da građani Republike Srbije mogu to da čuju. U tom smislu nemamo nikakvu dilemu oko ovog sporazuma, podržavamo.
Drugi sporazum i treći tiče se odnosa Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza, dva, jedna Golubac i drugi Vračev Gaj. Saglasan sa svim narodnim poslanicima koji su danas ovde diskutovali i saopštavali da je pitanje otvaranja graničnih prelaza pre svega sa susednim državama veoma važna stvar. Između naše i susednih država u ovom slučaju Rumunije treba, mislim, da postoji jedan dijalog, jedno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga i u tom smislu otvaranje graničnih prelaza je dobra stvar.
Ali, tu imam prvu dilemu, odnosno jedno pitanje gospodine Iliću, smatram da pitanje dobrosusedskih odnosa ne sme da se svede na našu raspravu o otvaranju graničnih prelaza nego je neophodno po mom sudu da pitanje dobrosusedskih odnosa bude deo naše rasprave ovde u Skupštini o tome kako treba da izgleda strategija spoljne politike Srbije.
U tom smislu, argument dobrosusedskih odnosa mene navodi da vam postavim pitanje – a zašto biste vi branili ove predloge zakona, a ne na primer ministar Dačić čiji je resor, čija je nadležnost da vodi spoljnu politiku? Smatram da je to njegova odgovornost i da kao ministar dođe u ovu Skupštinu sa predlogom strategije spoljne politike Srbije u okviru koje jedan prioritet, mislim, treba da bude i razvijanje dobrosusedskih odnosa.
Treći sporazum se tiče odnosa između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Saglasan sam da je ovo važan sporazum. Sadržina ovog sporazuma gospodine Iliću, tiče se vaše nadležnosti. Ovo je oblast za koju ste vi direktno nadležni i mislim da je to u redu. Vi ste ovde u uvodu fino saopštili da mora da postoji međusobna saradnja radi sprečavanja posledica prirodnih i drugih katastrofa.
Ali, poštovani gospodine Iliću, pre nego što mi ovde počnemo da raspravljamo o tim sporazumima, zaista mislim da je veoma važno da se u Skupštini Srbije u odnosu na ovu temu veliki problem koji smo mi imali nedavno povede pitanje o odgovornosti delovanja Vlade, odnosno ne činjenja radi sprečavanja ovako teških posledica, na primer, poplava koje smo imali.
Gospodine Iliću, vi ste na primer danas saopštili da je šteta koju mi trpimo u odnosu na ovu prirodnu katastrofu koja nas je zadesila, milijardu i 700 miliona. Gospodine Iliću, neophodno je da se kaže da li je to moglo da bude sprečeno? Zašto nije sprečeno? Da li je Vlada Srbije mogla da uradi mnogo više da ne bude ljudskih žrtava, a da i ovo o čemu vi govorite ovde bude manje. Nije u pitanju božja volja, gospodine Iliću, u pitanju je ljudski faktor. Pitam vas – šta radi Marko Blagojević, a šta radite vi u Vladi Srbije, gospodine Iliću? Ko koga tu zamenjuje? Hvala vam.
Pravo na repliku po članu 104.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine…
Da li je u redu da na osnovu Poslovnika objasnim zašto sam se javio?
U redu hvala vam.
Dobro, dobro po Poslovniku.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani gospodine Iliću, koji niste odgovorili na moja pitanja koja sam prethodno postavio, poštovani gosti iz ministarstva, smatram poštovani predsedavajući da imam sada na osnovu člana 104. pravo na repliku i želim na osnovu Poslovnika da vam pokušam objasniti zašto imam pravo na repliku.
Gospodin Rističević je nakon što sam ja govorio, komentarisao deo mog govora, saopštavajući da ja nisam u pravu kada sam gospodinu Iliću…
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, poštovani ministre Iliću i gosti, ja smatram da je malopre, poštovani predsedavajući, povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine. Sadržinom člana 104…
Kako? Da objasnim.
Da vam objasnim kako sam imao pravo na repliku.
E to je bilo. Evo ga gospodine Arsenoviću.