Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani gospodine Ljajiću, sada imamo zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Skupštine. Jedan taj predlog odluke je podnela poslanička grupa SNS, a drugi poslanička grupa DS.
Ovo je prvi put da Zoran Živković i ja moramo da glasamo protiv predloga jedne odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Skupštine. Moram da napomenem zbog načina na koji je naša intervencija do sada, povodom ove teme, razumeo gospodin Babić. Dozvolite mi, poštovana predsednice, samo da obrazložim ovaj naš stav i da predložim jednu stvar.
Naime, prilikom konstituisanja odbora Skupštine Republike Srbije, kada smo konstituisali ovaj saziv i nakon toga, nas dvojica, Zoran Živković i ja smo podržali sve predložene kandidate i kandidatkinje za članice i članove odbora Narodne skupštine, ali smo poručili tada, pre svega, poštovana predsednice, gospodinu Babiću da Poslovnik Narodne skupštine sprečava gospodina Živkovića i mene, kao samostalne narodne poslanike, da sebe predlažimo i budemo kandidati za članove odbora Narodne skupštine.
Član 23. našeg Poslovnika kaže – poslaničke grupe predlažu kandidate za članove i zamenike članova odbora srazmerno broju narodnih poslanika poslaničke grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. Dakle, Poslovnikom nije predviđeno da mi, kao samostalni poslanici, predložimo sebe, ali smo tada, na samom početku našeg zajedničkog rada, u ovom sazivu predložili gospodinu Babiću, s obzirom na brojnost ove poslaničke grupe SNS, da nas gospodin Babić, kao šef poslaničke grupe, kandiduje, jer on ima pravo na to po Poslovniku, da učestvujemo u radu odbora Narodne skupštine.
Naš argument je poštovana predsednice Narodne skupštine tada bio da skupštinska većina, ovako brojna treba da pokaže jedan dodatni osećaj za demokratičnost rada Narodne skupštine, da obezbedi narodnim poslanicima koji po Poslovniku nemaju pravo sebe da kandiduju, rad u odboru Narodne skupštine, samo da vas podsetim poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodin Babić je tada, a ja sam to zapamtio rekao – u redu, videćemo, u redu je. Naravno da su narodni poslanici angažovani, Poslovnik ima neke nedostatke, ali možemo da ispravimo drugim načinima i šta se desilo?
Za šest meseci koliko je prošlo od konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine gospodin Babić, na primer, kao šef najveće poslaničke grupe ovde, koja ima i mogućnost da predlaže i druge kandidate za članove odbora, evo mene na primer, meni to ne bi bio nikakav problem, on nije za ovih šest meseci ni mene, ni gospodina Živkovića predložio da aktivno radimo u odborima Narodne skupštine.
Ja sam onda zaključio poštovana predsednice Narodne skupštine sledeće – da gospodin Babić i skupštinska većina u ovom sazivu ne želi naše aktivno učešće u odborima Narodne skupštine i poštovana predsednice Narodne skupštine, onda sam se ja naravno pitao, a zašto ne žele i naše aktivno učešće u radu odbora Narodne skupštine­­?
Dakle, mi ćemo morati ovoga puta da glasamo protiv ovog predloga iz razloga principijelnosti i doslednosti, i ako mi dozvolite poštovana predsednice, ja bih samo hteo da dopunim naš predlog od prošli put, pre svega gospodinu Babiću, koji vidim sada sluša pažljivo. Mi smo zainteresovani za rad u svim odborima Narodne skupštine, ali nas posebno interesuje ukoliko budete razmišljali o tome da nas kandidujete za aktivno učešće u radu odbora. Naročito nas interesuje gospodina Živkovića i mene da budemo aktivni članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansijski budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbora za kulturu i informisanje i još dva odbora to su Odbor za evropske integracije i Odbor za kontrolu službi bezbednosti.
Budući da do sada gospodin Babić nije nas predlagao kao šef najveće poslaničke grupe ovde da aktivno učestvujemo u radu odbora, bilo je neophodno poštovana predsednice Narodne skupštine da iskoristim sada priliku, ovih pet minuta da ga podsetim na nešto o čemu je već bilo rasprave. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo, hteo bih samo da pojasnim da sam se prijavio za reč povodom tačaka 10. i 11. koje se tiču konstituisanja odbora i naših delanja u odborima.
Tako da se nisam prijavo za reč povodom ove tačke dnevnog reda. mogu sada samo da iskoristim priliku da možda još jednom nešto kažem gospodinu Babiću, ali što se tiče ove teme, uopšte se nisam prijavio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani gospodine Ljajiću, poštovane gošće iz Ministarstva, smatram da bi bilo dobro da se još malo razmisli o tome da li je moguće da Vlada Srbije prihvati i ovaj amandman koji je Skupštini Srbije predložio gospodin Šutanovac.
Ja sam pažljivo čitao sve što nam je stiglo i obrazloženja, a evo i raspravu. Na primer, kao čovek koji nije u ovoj struci, ali pokušava na osnovu nekih informacija koje ima da rezonuje na osnovu neke logike, čini mi se da je ovde logika na strani gospodina Šutanovca i, evo, da pokušam i ja malo da doprinesem tome.
Radi se zapravo o stavu 2. člana 11. ovog predloga zakona, u kojem piše: „Ministarstvo pri razmatranju i odlučivanju o zahtevu za izdavanje saglasnosti za pregovore“, o čemu je sada govorio gospodin Šutanovac, „iz stava 1. ovog člana, pribavlja mišljenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za spoljne poslove i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i organa državne uprave koji je nadležan za poslove nacionalne bezbednosti“.
Da stavimo po strani ovaj deo iza zapete, koji kaže – kao i organa državne uprave koji je zadužen za poslove nacionalne bezbednosti, jer smo mi tu i u načelnoj raspravi imali jednu primedbu, zašto se ne stavi koji je to tačno organ, da ne bude neka dilema, da li Kancelarija Nacionalnog saveta ili je to BIA? Neka piše BIA, npr, to bi onda bilo u redu.
Gospodin Šutanovac je u svom obrazloženju vrlo precizno naveo zbog čega ovaj stav 2. člana 11. nije dobar. Između ostalog, mislim da nije dobar i u odnosu na osnovni razlog koji ste vi naveli u razlozima za donošenje zakona.
Na primer, vi kažete – osnovni razlog za donošenje novog zakona u ovoj oblasti su usklađivanje našeg zakonodavstva sa novim pravilima i procedurama EU. Ja sada uzimam to kao neki glavni princip, usklađivanje i onda čitam, npr, pročitao sam već vaš stav 2. člana 11. i čitam sada obrazloženje gospodina Šutanovca. On tu fino izdvaja dve stvari koje su meni važne. Kaže – proces u kome odlučuje pet državnih organa na principu međuresornog usaglašavanja bez ikakvog zakonskog roka u potpunosti će zaustaviti izvozne aktivnosti odbrambene industrije Srbije u sferi transfera tehnologije. Da li je to tačno? Ja, npr. prihvatam ovaj rezon gospodina Šutanovca i čini mi se da je to tako. Voleo bih da čujem dodatno obrazloženje. Onda gospodin Šutanovac ovde dodaje - članom 11, to je taj isti član predloga zakona, se otežava i usporava mogućnost ugovaranja novih poslova i zato on podnosi amandman na član 11.
Ja se onda vraćam na onaj osnovni razlog koji ste vi ovde saopštili, usklađivanje našeg zakonodavstva sa novim pravilima i procedurama EU, prihvatam to kao osnovni razlog. To razumem i kao neku vrstu ograde od svih onih oblasti u kojima smo u poslednjih godinu dana nazadovali, kao što je npr. pitanje pravosuđa, kao što je pitanje slobode medija. Ovde se zabranjuju i neke emisije.
Vi se ograđujete od toga i vi kažete – ne, suprotno tome, mi hoćemo da podnesemo predlog zakona koji je usklađen sa pravilima EU. Ja se onda pitam, gospodine Ljajiću, ako ste vi usmereni ka ovom principu, nećete niko da vas vezuje npr. za „Utisak nedelje“, za gušenje medija itd, zašto u potpunosti ne prihvatite onda to usmerenje i ne prihvatite amandman gospodina Šutanovca, jer mislim da uz ovaj amandman, uz ovu izmenu ovaj predlog zakona zaista hoće biti usklađen sa pravilima i procedurama EU i da ćete dobiti podršku ne samo nas narodnih poslanika, većine ovde, nego i Evropske komisije kao institucije EU, koja iz godine u godinu meri izvesne rezultate u odgovarajućim oblastima, pa da se slučajno ne desi da i vi budete kao predstavnik Vlade u nekoj od oblasti za koju se daju strašne zamerke? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana potpredsednice Vlade gospođo Udovički, poštovana gošćo iz ministarstva, smatram da je malopre povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kada ste, gospodine Bečiću, dali pravo na repliku gospodinu Martinoviću, a po mom tumačenju člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, gospodin Martinović nije imao pravo na repliku zato što niko nije pomenuo gospodina Martinovića…

Pustite me da završim dva minuta, gospodine Bečiću, imam pravo na dva minuta.

Ja objašnjavam…

Ja imam pravo da intervenišem. Vi, poštovani predsedavajući, sada kršite član 103. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem piše da narodni poslanik ima pravo, ja sam narodni poslanik, jedan od ovih ovde, da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine i imam pravo da u dva minuta, na osnovu člana 103, obrazložim kako ste vi povredili Poslovnik Narodne skupštine.

Ja obrazlažem.

Sada je već isteklo dva minuta i šta ja sad da radim?

Hoće, naravno.

Da ponovim, reklamirao sam povredu Poslovnika na osnovu člana 104, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću. Članom 104. definiše se kada neko ima pravo na repliku. Ja sam smatrao i da na osnovu člana 103. imam pravo da obrazložim zašto gospodin Martinović malo pre nije trebalo da dobije pravo na reč, jer ga prethodni govornik nije ni pomenuo, niti je uvredljivo nešto o njemu saopštio, niti sam ja zaključio da je pogrešno interpretirao nešto o čemu je govorio gospodin Martinović.
Poštovani gospodine Bečiću, vi kada dajete pravo na repliku na osnovu ničega poslanicima SNS, stavljate u neravnopravni položaj narodne poslanike iz vlasti i narodne poslanike iz opozicije, kojima nikada u istim okolnostima ne biste dali pravo na repliku.
Smatram, poštovani gospodine Bečiću, da je to veliki problem, ne samo Sarapin, da kažem, nego problem svih nas, koji nas vodi do toga da ćete možda i vi postati utisak nedelje. Hvala.

Silom prilika javio sam se po dva osnova. Po amandmanu i po povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovana potpredsednice Vlade gospođo Udovički, poštovana gošćo iz ministarstva, upravo je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem piše u stavu 1. ovako – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram, gospodine predsedavajući, da ste prekršili Poslovnik time što niste upozorili gospodina Toškovića da ni jednom narodnom poslaniku ovde, iz koje god stranke da dolazi, zavisne, nezavisne, samostalne, nove stranke, da ne sme da kaže da je narodni poslanik neznalica, što je on malopre, dakle gospodin Tošković, član i poslanik SNS, poručio meni.

Poštovani gospodine Bečiću, samo da vam pročitam. U rečniku srpskog jezika, koji važi za sve ovde, piše - da je neznalica osoba koja ništa ne zna. Da jedan narodni poslanik, to kaže drugom narodnom poslaniku koji štiti ovde interese građana Republike Srbije i time poručuje da su građani Srbije neznalice, a vi da ne reagujete, gospodine Bečiću, to je kršenje dostojanstva Narodne skupštine.

Molim vas da sada, ako niste tokom njegovog govora, upozorite gospodina Toškovića da ovakve termine ne koristi u kvalifikacijama i obraćanju drugim narodnim poslanicima, ne samo meni. Hvala vam.

Poštovani gospodine Bečiću, poštovani narodni poslanici, saglasan sam gospodine Bečiću da je bilo u redu da napravite pauzu prethodno i to ste uradili prema članovima Poslovnika Narodne skupštine.
Ali, kada se nastavi sednica, to ne znači da se automatski prelazi na sledeći amandman, jer nije završena rasprava po prethodnom amandmanu.
Ja sam se prijavio za reč da koristim pet minuta samostalnog poslanika oko našeg amandmana na član 1. Predloga zakona koji brani gospođa Udovički.
Vi sada imate obavezu meni da date reč, ali sam saglasan da nemate obavezu da dajete reč narodnim poslanicima koji se jave po Poslovniku, koji se ticao prethodnih rasprava.
Mi moramo da završimo raspravu o amandmanu na član 1. Prijavio sam se u regularnoj proceduri, pripremio sam nešto što smatram da gospođa Udovički ovde treba da čuje i molim vas da mi date sada pravo da u pet minuta, još jednom pokušam da ubedim gospođu Udovički da prihvati naš amandman na član 1. To bi bilo poštovanje Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Bečiću. Hvala.

Ja sam se prijavio.