…prema tome, molim vas, ako sada ne dobijem pravo na repliku, onda je ovo kršenje svih pravila Poslovnika Narodne skupštine.

Molim vas, dva minuta samo za repliku, kratko ću ja to i koncizno.
Poštovani predsedavajući, hvala vam mnogo na razumevanju i na prilici da koristim svoje pravo na repliku prema Poslovniku.
Dve su stvari ovde važne, ja mislim. Jedna je stvar, ako iko u ovoj Skupštini uvek govorio po tački dnevnog reda, pa to smo nas dvojca, Zoran Živković i ja. Bilo koja primedba da mi ne govorimo o tački dnevnog reda nema nikakvog smisla.
Druga stvar, nisam ja pomenuo ovde leks specijalis i 1996. godinu prvi. To je uradio, poštovani predsedavajući, upravo gospodin Babić. Pošto je on, po mom sudu, pogrešno interpretirao neke stvari iz tog vremena, ali je i dobro povezao sa ovim vremenom, ja sam samo hteo to da pojasnim i da kažem da je krađu izbornu 1996. godine detektovao upravo Zoran Živković. Iz Niša su krenuli ti protesti, nastavili smo u Beogradu, a onda je leks specijalis pisao čovek u ime čije stranke je počinjena izborna krađa. Mislim da je to stvarno neviđeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovani gosti, kao i u prethodnim slučajevima i u prethodnim članovima ovog predloga zakona, predlažemo da se briše i član 4. i naziv iznad člana 4, koji glasi – načela privatizacije.
U okviru ovog člana ovde se definiše šest načela privatizacije. Mi smo to poredili sa postojećim Zakonom o privatizaciji i imamo identični član, doduše broj 2. u postojećem Zakonu o privatizaciji uz nešto prošireni krug načela.
Mi smatramo da postojeći okvir jeste dovoljan i to je jedan od razloga zbog kojih smatramo da ovaj član treba da se briše. Međutim, mislim da rasprava o ovom amandmanu na član 4. zaslužuje jedno usmerenje ka jednom principu koji je za proces privatizacije uvek najvažniji, a to je poštovani ministre, princip vladavine prava.
Da bismo mi mogli da sprovedemo dobru privatizaciju po bilo kom zakonu, mi moramo da delamo u uslovima vladavine prava. Sada je pitanje za nas ovde – kako mi cenimo vladavinu prava u Srbiji danas?
Još dve stvari hoću ovde da kažem, podsetio bih narodne poslanike naročito one koji pripadaju skupštinskoj većini, da smo mi povodom ova tri predloga zakona, pa i povodom ovog predloga zakona zapravo deo jedne konstruktivne opozicije.
Podsećam vas da smo se mi dogovorili sa članovima i članicama tima gospodina ministra da prihvatimo njihovo obrazloženje za izmenu člana 2. Zakona o stečaju, dakle, mi pokazujemo volju da sarađujemo, ali smatramo da ovaj Zakon o privatizaciji nikako ne može da se ispravi i zbog toga smo podneli isti amandman, „briše se na svih“ i moram da vas podsetim, ne 94, nego na svih 95 članova Predloga zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Poštovana predsednice, moram sada da intervenišem jer smo mi do sada raspravljali o sadržini člana 5, koji je obrazložio gospodin Živković.

Ne, evo možemo da proverimo to.
(Zoran Živković, s mesta: Ne, molim vas, poslednji govornik je…)

Preskočili smo član 6, a on nam je najvažniji ovde sada.

Jesmo, mi smo pazili, molim vas da proverite to.

Neđo Jovanović je podneo amandman na član 5.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, mi smo podneli amandman i na član 8. i hteo bih da, komentarišući sadržinu člana 8. Predloga Zakona o privatizaciji, samo napomenem da smo osim načelnog argumenta da ne treba uopšte usvajati novi predlog Zakona o privatizaciji, za svaki član ovde skoro, pripremili i posebnu argumentaciju zašto svaki od tih članova ne treba da bude u Zakonu o privatizaciji.
Ovde npr. imam dve dodatne napomene koje mogu mislim da budu korisne. Pre svega, u našoj raspravi ovde između poslanika, a onda možda i za ljude koji nastupaju ovde u ime Vlade. Na primer, kaže modeli privatizacije su taj, i taj, i taj, pa jedan od njih je prodaja imovine. Primetio sam, analizirajući sadržinu ovog zakona i čitavu istoriju procesa privatizacije ovde, da najveća kritika, npr. ovog modela privatizacije, jeste nekada dolazila od onih ljudi koji danas najviše zagovaraju usvajanje, između ostalog, i sadržine ovog člana zakona. Tu se nalazi jedna vrsta nedoslednosti. Mi smo oko toga dosledni u potpunosti.
Ima jedna važnija stvar, a tiče se četvrtog modela koji se ovde pominje, a to je strateško partnerstvo. Gospodo, strateško partnerstvo u uslovima obezbeđene vladavine prava jedne razvijene demokratije naravno da može da donese neki interes i korist, ali u uslovima u kojima smo mi, veoma, poštovana gospođo Udovički, udaljeni od primene svih elemenata principa vladavine prava. Strateško partnerstvo koje smo već imali sa „Fijatom“, sa „Etihadom“, mogu zapravo, da budu loši za nas. U ovim primerima, po našem razumevanju, jesu bili loši. Zato mi izražavamo sumnju oko ovoga.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Udovički i poštovani drugi gosti, imam dva komentara u odnosu na naš amandman, kao neka vrsta dodatnog pojašnjenja na član 10. Predloga zakona o privatizaciji koji je u Skupštinu poslala Vlada.
U članu 10. naziv člana 10. je kombinacija više modela i metoda. A onda piše – u postupku privatizacije moguće je primeniti kombinaciju više metoda i modela privatizacije u cilju efikasnijeg sprovođenja ovog postupka. Dve stvari.
Prvo, ovaj termin „kombinacija“ u nazivu, pa i u tekstu, u članu 10, može da nekome zvuči na jedan način a nekome na drugi način. Ja sam, naravno, čitao šta sve može da znači kombinacija, evo, i u rečniku srpskog jezika, da to bude sve jasno, i pronašao sam da umesto reči: „kombinacija“, što kod nas, kod većine građana, sigurno izaziva onu drugu asocijaciju, a kada onda uzmemo u obzir sve naše komentare ovog predloga zakona i njegove sadržine, onda je slika upotpunjena ovde. Naš predlog bi bio da umesto reči: „kombinacija“ stoji: „spajanja“, što jeste pravo značenje toga. Onda bi bilo: „spajanje više modela i metoda“. Ja mislim da bi to bilo u redu.
Drugo, ovde bih hteo jednu pohvalu da saopštim i narodnim poslanicima skupštinske većine, mada ne znam koliko to znači. Konačno smo došli do toga i pokazuje se da ovo danas jeste bio način da na odgovarajući način komentarišemo, čitamo, tumačimo i menjamo predloge zakona koji dolaze od Vlade. Konačno smo u prilici da idemo član po član i građanima objašnjavamo šta valja, šta ne valja, a šta treba da se menja. Nažalost, ovaj predlog zakona u potpunosti treba da se izbriše. Hvala.

Dame i gospodo poštovani poslanici, poštovani predsedavajući i poštovani gosti, sada moram da kažem da nisam razumeo gospodina Mićina.
Mi smo upravo pokazali da ovo jeste način da čitajući član po član jednog predloga zakona ovde u Skupštini debatujemo, proveravamo jedni druge, predlažemo bolja rešenja i ja kažem - bravo i vama što učestvujete u tome. Gospodin Mićin kaže – ne, ne, ne, ja ne želim da učestvujem u raspravi, mene ne interesuje da građanin Srbije čuje šta sve u svakom pojedinačnom članu ovde piše. Ne razumem. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, član 11. ima naziv – mere za  pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije. U tom članu se sada govori o tim merama itd, da sada ne gubim vreme i da ne trošim čitajući sadržinu člana 11.
Više narodnih poslanika, ovde moram sada da podsetim, u argumentaciji obrazloženja našeg amandmana na član 11. je smatralo ovde da to kada mi kažemo – „briše se“, zapravo svodi našu diskusiju ovde i našu poziciju pre svega, na to da brisanjem svega kroz jednu temeljnu raspravu pokažemo da je bilo neophodno samo promeniti postojeći Zakon o privatizaciji, a ne usvajati potpuno novi.
Zato mi je veoma žao što nismo dobili priliku, možda je bila neka tehnička greška, da obrazložimo i jednu našu strašnu dilemu koju smo imali, oko člana 6. npr, gde smo mi prihvatili, mi smo hteli da prihvatimo član 6, pa smo imali dilemu da li da pišemo amandman na sadržinu člana koji nam je prihvatljiv.
Onda, kao odgovorna i konstruktivna opozicija, gospodo ovde, mi smo zaključili da ukoliko bi se desilo da ova skupština većina, nekim sticajem okolnosti, ili Vlada, prihvati sve naše amandmane, onda bi se zapravo čitav Zakon o privatizaciji i ovaj predlog sveo na član 6. i onda bi cela privatizaciji samo značila da se privatizacija okončava do kraja decembra 2015. godine. Kao odgovorni ljudi mi smo onda uložili amandman i na taj član, pa i na član 11.
Gospodo, ovo jeste ja mislim primer konstruktivnog delovanja u ovoj Skupštini, otvorenost, transparentnost i menjanje onoga što treba da se menja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Udovički i drugi gosti, mi smo podneli amandman i na član 12. ovog predloga zakona koji tretira kupca u postupku privatizacije i tu se sada u ovom članu definiše ko može da bude kupac, ko ne može da bude kupac i imamo osim one načelne primedbe da u celosti zakon ne treba da bude usvojen, imam dve dodatne primedbe.

Jedna, čini nam se, da jedan argument u prilog tome da je trebalo samo da se možda negde menja postojeći zakon jeste i to što je sadržina člana 12. veoma slična onome što piše u postojećem zakonu, to je član 12, 12a i 12b. Dakle, ovde nemamo da kažem neke velike izmene, pa da kažem da mora ceo novi zakon da se donosi.

Postoji druga stvar koja je meni važna i ovde reagujem na nastup gospođe Udovički, vi ste rekli da se ovim predlogom obezbeđuje fleksibilnost kao jedan princip koji treba da pomogne malo da se čitava stvar oko privatizacije dovede do kraja na dobar način. Ali, tu takođe imam jednu primedbu. Na primer, vama su principi u ovom predlogu zakona o privatizaciji definisani u članu 4. U tom članu, među šest principa nijedan se ne odnosi na fleksibilnost.

Znači, fleksibilnost nije evidentirana kao takva, a postojeći Zakon o privatizaciji, evo sada čitam član 2. koji kaže – privatizacije se zasniva na sledećim načelima: stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost, obezbeđenje javnosti, formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima i četvrti princip, kao princip posebno izdvojen i naveden, fleksibilnost.

U ovom predlogu zakona koji je došao u Skupštinu toga među principima, a principi su važni, to su temelji nekog sadržine, nekog zakona, toga nema. Prema tome, to koristim kao jedan argument da nije trebalo predlagati novi zakon o privatizaciji. Hvala lepo.

Sada ću vam reći, prema Poslovniku – samostalni narodni poslanik ima pravo na pet minuta u amandmanskoj raspravi, a tih pet minuta može da podeli ukoliko god hoće javljanja, samo da pojasnim.
Samo jedna kratka intervencija u odnosu na ovo što je rekao gospodin Nikolić. Gospodine Nikoliću, molim vas da se kao deo pripreme za učešće u radu Narodne skupštine bolje informišete.
Zoran Živković i ja nismo podneli onoliko amandmana koliko imaju članovi na sve predloge medijskih zakona. U našoj načelnoj raspravi ovde, mi smo dali čak uslovnu podršku tim predlozima zakona, pod uslovom, uslovna je podrška da Vlada prihvati naših 15 amandmana na sva tri predloga medijskih zakona, jer smatramo da preko tih amandmana zaista možemo da popravimo sve te zakone.
Mi smo i ovde gospodinu Vujoviću rekli, gospodine Nikoliću, da dajemo uslovnu podršku Predloga zakona o stečaju i tu smo podneli samo jedan amandman. Dobili smo obrazloženje zašto taj amandman ne može da bude prihvaćen i mi ćemo glasati za taj predlog zakona.
Gospodine Nikoliću, ja mislim da je pitanje neke vrste odgovornosti svakog od nas pojedinačno, da se informiše i ovde poput nas dvojice, govori isključivo istinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre i poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 14. i povodom rasprave o ovom amandmanu, hteo bih da napomenem dve dodatne stvari, koje ja mislim, mogu da budu važne.
U našem pokušaju da predstavnike Vlade ovde, pre svega ministra, ubedimo do kraja ove amandmanske rasprave, da možda ipak odustane od ovog predloga Zakona o privatizaciji.
Što se tiče člana 14. nismo zadovoljni obrazloženjem koje je dala Vlada. To je ono obrazloženje koje je stajalo i u obrazloženju za podnošenje predloga Zakona o privatizaciji, gde se kaže – da je stabilno makro ekonomsko okruženje i odgovorna ekonomska politika, zapravo ono što sada obezbeđuje da se usvoji novi zakon o privatizaciji, i onda će sve da se reši.
Mi smatramo da te ocene nisu tačne. Mogu ovde, povodom rasprave o ovom amandmanu samo da pokažem da sama činjenica da smo imali jednog ministra privrede, pa sada ministra finansija, pa sada neku vrstu rokada u Vladi nakon izbora, govori o tome da stabilizacija i odgovornost nisu neke kategorije koje možemo da vežemo za usvajanje ovog Predloga zakona o privatizaciji.
Druga stvar, moram samo da kažem gospodi narodnim poslanicima, npr. u članu 14. ako u prvom stavu piše – učesnik u postupku privatizacije ima pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka u roku od osam dana od dana održavanja postupka. To što mi kažemo da i ovaj stav kao i svi stavovi ovog člana treba da se brišu, to ne znači da nužno smatramo da je sadržina nekog stava loša ili neprihvatljiva, nego tada usmeravamo narodne poslanike ka postojećem Zakonu o privatizaciji koji podrazumeva uglavnom takve stvari, i ako ne usvojimo ovaj zakon ne ostajemo na čistini. Imamo postojeći zakon kojeg možemo da se pridržavamo. Hvala vam.