Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, naravno, mislim da je u redu da bude i malo duhovitosti u našoj Narodnoj skupštini. Ko god ima takvu inicijativu, ja to podržavam, nema nikakve dileme.
Kada govorim o našem amandmanu na član 69. Predloga Zakona o privatizaciji, taj član odnosi se na kontrolu izvršenja ugovornih obaveza i tu je neophodno da napomenem dve važne stvari.
Jedno je - saglasan sam sa svim narodnim poslanicima koji su ovde tvrdili da su stabilnost i vladavina prava ključne kategorije za stvaranje uslova za obezbeđenja jednog dobrog procesa privatizacije.
Šta je problem kod nas­? Što mi nemamo ni stabilnost, a nemamo ni vladavinu prava i zato je čitavo poglavlje o strateškom partnerstvu problematično za nas dvojicu i, između ostalih stvari, na ove članove Predloga zakona o privatizaciji koje se tiču strateškog partnerstva, smo sa posebnim zadovoljstvom pisali naše amandmane u kojima stoji „briše se“.
Moram još jednu stvar ovde da dodam. Ja mislim da je nezgodna stvar kada se u Narodnoj skupštini čuje komentar da je neki program ekonomske politike, što znači da se taj tekst tiče pokušaja definisanja konkretnih predloga rešenja za neke probleme kaže da je to mrtvo slovo na papiru.

Poštovani predsedavajući jedan minut i 36 sekundi je bilo kada ste mi rekli vreme.
Kada gospodin Babić dođe do dva minuta i 11 sekundi, vi mu ništa ne govorite. Ja mislim da to nije primer nekakve tolerancije, niti poštovanja Poslovnika. Kako to može da se desi? I ne samo što gospodin Babić dođe do dva minuta i 11 sekundi, nego on može da govori o čemu hoće. Ne mora da kaže ni šta je sadržina ni amandmana, ni člana predloga zakona. On može da se vraća u prošlost.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poštovani gosti, evo, radi jedne orijentacije, pošto vidim da polako gubimo ovde, makar neki poslanici, tu orijentaciju, samo da evidentiramo gde smo. Dakle, član 71. i amandman poslanika Nove stranke na član 71. Predloga zakona o privatizaciji. Taj član tiče se osnivanja novog privrednog društva i tu bih sada da kažem dve stvari.

Strateško partnerstvo, pa sve ove stvari koje su predviđene stavovima u članu 71. su već viđene stvari. Ovde se govori da je to nešto novo, da iza toga stoje novi principi kojima će da se reše neki problemi. Strateška partnerstva su već viđene stvari.

Primer „Fijata“, primer „Etihada“ su primeri strateških partnerstva, gospodo. Ti primeri počivaju na tajnosti ugovora, na tome da nijedan građanin Srbije ni građanka ne može da zna šta piše tamo.

Čekajte, da li je to princip na kojem temeljimo novi zakon o privatizaciji, a danas smo od predsednika Vlade čuli da nećemo ni saznati šta piše u tim ugovorima. Kakvog to ima smisla?

Druga stvar, gospođa Tomić je komentarišući sadržinu naših amandmana na ove članove rekla – pa, dobro, ako nema člana 70. Ali, gospođo Tomić, odnosno poštovani predsedavajući a da čuje i gospođa Tomić, ako nema člana 66, nema člana 67, ne mora da bude ni člana 70, a mi tvrdimo ni člana 71, ni 72, ni 73, ni 74, čime se završava poglavlje o strateškom partnerstvu i nijednog člana, sve do poslednjeg, 95-og, poštovani predsedavajući i poštovani gospodine Babiću. Hvala.

Član 103, 104. i 107.

Gospodine predsedavajući, molim vas da mi objasnite kako to da je gospodin Babić jedini poslanik u ovoj Narodnoj skupštini koji ima pravo na repliku? Ja nisam dobio pravo na repliku kada sam tražio, gospodin Živković nije tražio, gospodin Radivojević, Cvetanović….

Jedino gospodin Babić ima pravo na repliku. Na osnovu čega?

Sada smo došli do 12. poglavlja našeg Predloga zakona o privatizaciji u okviru kojeg postoji samo jedan član. On nam je važan zbog dve stvari.

Jedna stvar, hteli bismo posebno da informišemo građane o tome šta ovde piše, jer se tiče stečajnih razloga. U članu 80. piše – Agencija može podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekata privatizacije, ukoliko je ispunjen jedan od sledećih stečajnih razloga: neobavljanje delatnosti u periodu dužem od šest meseci, nepostojanje interesa za privatizaciju, da u periodu dužem od šest meseci nema zaposlenih, ako nije doneta odluka o modelu i metodu privatizacije po isteku roka iz člana 21. ovog zakona, ako nije usvojen program zbog nepostojanja saglasnosti poverilaca u skladu sa članom 50. ovog zakona i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom o stečaju.

Na kraju se dodaje i kaže – Agencija će podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekta privatizacije, u slučaju da nije sprovedena privatizacija subjekta privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom u roku iz člana 6. stav 2. ovog zakona. Mislim da je važno, budući da će ovaj predlog zakona biti usvojen, da se čuje šta sadrži ovaj član 80. koji se tiče stečajnih razloga.

Druga stvar zbog koje sam hteo posebno da komentarišem naš amandman i obrazloženje na amandman na član 80. se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o stečaju. Podsećam vas još jednom da ćemo u danu za glasanje glasati za taj predlog zakona uprkos tome što onaj jedan amandman nije prihvaćen, a razumemo i opravdavamo razloge za to. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, smatram da su povređeni članovi 103, 107. i 109. Poslovnika Narodne skupštine. Narodni poslanici, njih dvojica iz SNS koji su govorili pre mene, reklamirali su povredu Poslovnika, a prema vašem priznanju, gospodine predsedavajući, jedan od njih dvojice, gospodin Đukanović, a ja ću da pokažem da je i drugi isto to uradio, nisu objasnili da je povređen Poslovnik, već su replicirali gospodinu Živkoviću.
Podsećam vas da je prvi govornik iz Napredne stranke koji je reklamirao povredu Poslovnika saopštio da gospodin Živković nije govorio o tački dnevnog reda. Ja sam uočio ovde, a mislim da ste i vi evidentirali, da se za reč javio i ministar koji je sigurno hteo da odgovori na sve ono o čemu je govorio gospodin Živković. Ministar se sigurno ne bi javio za reč da nije procenio da postoji osnova da odgovori gospodinu Živkoviću u okviru zajedničkog načelnog pretresa o tri predloga zakona koji su stigli iz Ministarstva kojim upravlja gospodin Tasovac.
Vaša je dužnost bila, gospodine predsedavajući, da opomenete i upozorite obojicu narodnih poslanika koji krše Poslovnik tako što se javljaju za reč na osnovu povrede Poslovnika, a onda, umesto da objasne kako je povređen Poslovnik, repliciraju gospodinu Živkoviću na ono što je gospodin Živković govorio o sadržini tri predloga zakona koji su danas na dnevnom redu.
Molim vas, gospodo, veoma je važno kada raspravljamo u ovoj Skupštini da poštujemo neka pravila, pravo i procedure. Ako to ne radi vladajuća grupa poslanika ovde, onda je to velika opasnost za našu demokratiju u našoj državi.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, smatram da je povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, zato što u tom članu piše kada jedan narodni poslanik ili narodna poslanica u ovoj Skupštini ima pravo na repliku.          
Gospodin Babić je u svom izlaganju ovde komentarisao izvesne događaje u vreme kada je gospodin Zoran Živković bio ministar unutrašnjih poslova u Saveznoj vladi. Nije bilo neophodno na osnovu člana 104, gospodine predsedavajući, da gospodin Babić pomene ime gospodina Živkovića da bi svako ko malo zna neke informacije iz savremene istorije Srbije znao da on govori o gospodinu Živkoviću i o „Sablji“. Ja smatram da gospodin Živković ima pravo na repliku i da ćete, poštovani predsedavajući, sami povrediti Poslovnik i da ću ja morati još jednom da se javim, na osnovu člana 103. sada, ukoliko gospodinu Živkoviću ne obezbedite pravo na repliku. Jer, po Poslovniku, član 104. očigledno ima pravo na to. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, moram sada da reklamiram povredu Poslovnika, član 103, u kojem piše da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine i dalje se nastavlja taj član, da ne čitam po stavovima.
Poštovani predsedavajući, tačno je da predsedavajući Narodnom skupštinom mora na kraju da odluči da li neki narodni poslanik ima pravo na repliku, ali ta odluka ne sme da bude odraz, poštovani predsedavajući, samovolje bilo kog narodnog poslanika, potpredsednika ili predsednice Narodne skupštine, već predsedavajući Narodnom skupštinom takvu odluku mora da donese na osnovu sadržine Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani predsedavajući, ukoliko odlučite da gospodin Živković nema sada pravo na repliku u očiglednom slučaju, to će biti jedan od primera, ali ne jedini, strašne samovolje u vođenju ove Narodne skupštine. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre i poštovani gosti, mislim da je veoma važno da imamo ozbiljnu raspravu o sadržini upravo ova tri predloga zakona, naročito kada postoji ozbiljna sumnja da je u Srbiji danas zavladala čista cenzura i da postoje direktni politički pritisci na novinare, na urednike medija i na vlasnike medija.
Nova stranka će uslovno da podrži sva tri predloga zakona i ta podrška je uslovljena stavom Vlade i poslanika pre svega vladajuće koalicije ovde o našim amandmanima. Nas dvojica, Zoran Živković i ja, podneli smo ukupno 15 amandmana i imamo makar jedan amandman na svaki od ova tri predloga zakona.
Tri su veoma važne stvari meni za ovu diskusiju koju imamo danas. Najpre, tačka 1. Saglasan sam da su dobri zakoni o javnom informisanju i medijima, elektronskim medijima i javnim medijskim servisima jedan od uslova za konsolidaciju naše demokratije. Ministar je danas argumentovao jedan svoj stav istim ovim argumentom. Tu nema nikakve dileme, ali nije dovoljno, gospodine ministre, da norme smestimo na police.
Iskustvo nam govori, barem koliko ja mogu da primetim, da naša praksa u neviđenoj meri nadilazi oni što je zapisano kao neka norma, stavljena u neki zakon, prethodno u predlog zakona itd. Vi ste deo izvršne vlasti i ja mislim, naprimer, da je izvršna vlast i pre, a naročito u poslednje dve godine, upravo svojim delovanjem nekih pojedinaca iz izvršne vlasti više od bilo koga drugoga oblikovala medijsku stvarnost koja je odudarala od onih ideala o kojima mi danas govorimo ovde, a i o kojima smo slušali od vas.
Vi ste, gospodine ministre, lično uglavnom ćutali kada smo imali takve primere i naše je mišljenje, evo i moje, da u slučaju daljih sudara stvarnosti i normi vi nikako ne smete da postupate kao što ste postupali u prethodne dve godine. Vi prvi treba da reagujete, da napadate onoga ko hoće tu stvarnost da učini takvom da odudara od ideala i da se borite za ovu slobodu koja treba da bude zapisana u ovim zakonima.
Druga stvar, ja mislim da je važno da se zna i da oko toga ovde imamo saglasnost, da sloboda medija ne može biti uspostavljena samo zakonom. Sloboda medija vredi onoliko koliko je vrednom učine pre svega novinari i građani Srbije. Ja mislim da to novinari u našoj državi treba i da čuju, da su oni ti koji treba da se bore za tu slobodu i da je to pitanje njihove borbe zapravo pitanje odgovornosti za delovanje unutar jedne inače uzvišene profesije u svakom društvu.
Treća najvažnija stvar, gospodine ministre, saglasan sam da tri vrste autonomije medija treba da budu obezbeđene zakonski – institucionalna autonomija, programska autonomija i finansijska autonomija, ali nisam saglasan sa vama, i gospodin Živković je to takođe pomenuo, da će finansijska autonomija javnih servisa, kako je predviđeno ovim zakonima, odnosno zakonom, biti garantovana uvođenjem takse ili da će to biti moguće ostvariti u najvećoj mogućoj meri ako imamo taksu.
Molim vas, vi kažete da postoji svega nekoliko država u kojima postoji takva praksa, a ja vam kažem da pogledamo samo naše iskustvo. I Zoran Živković vam je to rekao. Mi imamo neko iskustvo i za jedan i za drugi slučaj, ne baš za taksu, ali za pretplatu. Kada smo imali 2001, 2002. i 2003. godine budžetsko finansiranje javnog servisa, nema nikakve dileme, najveća kritika sloboda medija, novinara bila je primetna tada. Nakon toga imamo period pretplate. Šta se desilo? Evo, gospođa Vukomanović je ovde danas rekla da 75% građana Srbije je odlučilo da ne plaća pretplatu. Zašto da ne plaća pretplatu, gospodine ministre? Zato što su sigurno i brojni građani primetili da je javni servis u rukama vlasti čak i onda kada plaćaju pretplatu, čak i onda, ja bih rekao da zaključim, ako uvedemo taksu.
Imamo neko naše iskustvo. Ono nam sugeriše neku stvar, i kada smo imali pretplatu i ako budemo imali taksu, ne znači da će finansijska autonomija biti garantovana, a imamo i deo iskustva koji kaže – budžetsko finansiranje, to obezbeđuje. Mi imamo 11 amandmana oko takse. Ako budete spremni da razgovaramo u danu kada budemo amandmanski raspravljali, biće nam veliko zadovoljstvo. Hvala vam.

Gospodine generale, poštovani gosti, nema nikakve dileme da vi uživate izvesnu simpatiju u ovoj sali svih narodnih poslanika i naših gostiju, ali moram da reklamiram povredu člana 108, jer kada vi kažete da ste vi tolerantni i da ne bi trebalo da vam zamerimo na toleranciji prema narodnim poslanicima…
Gospođa Jerkov je vama htela da kaže da ste tolerantni prema poslanicima jedne stranke, a kada se, na primer, poslanici Nove stranke, koji su u opoziciji jave po članu Poslovnika da kažu još koju reč o ovim predlozima zakona itd., onda niste tolerantni. Znate li šta ste nam odgovorili, gospodine predsedavajući, meni ste rekli da ćete vi, kao general, razume se, da odlučite da li ću ja da govorim ili neću da govorim. Smatram, gospodine predsedavajući, da to nije bila mera tolerancije.
Saglasan sam sa gospođom Jerkov da vi čak i ne treba da sada razmišljate da li ste tolerantni, samo vas pozivamo da se na jednak način pridržavate tog Poslovnika prema svim narodnim poslanicima. To je neka norma i standard koga treba da se držimo. To je sve i da se izjasnimo o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, smatram da u radu ove Narodne skupštine mora da postoji neki red i smatram da je prekršen Poslovnik u čl. 106, 107. i 109. Smatram da predsedavajući Narodne skupštine nije adekvatno reagovao na remećenje reda koje je sproveo i učinio gospodin Đukanović, koji je takođe narodni poslanik. Obrazložiću ovaj svoj stav.
U članu 106. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Gospodin Đukanović je u prva tri minuta svog govora govorio o svemu, osim o sadržini tri predloga zakona koja imamo na dnevnom redu. Govorio je o autoprojekcijama, o sličnim stvarima, ali nije o onome što je tačka dnevnog reda.
Član 107. kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza.
Dok tužilac ne kaže da postoji sumnja da je neko opljačkao i dok sud to ne utvrdi nepobitno, ni jedan narodni poslanik i bilo ko ne sme za bilo kog drugog narodnog poslanika da kaže da je opljačkao nešto. Taj narodni poslanik preuzima ulogu tužioca, sudije i krši član 107. našeg Poslovnika Narodne skupštine. Na kraju prekršajni član 109, gospodine Arseniću, gospodine predsedavajući, vi ste imali obavezu kada je ovo utvrđeno da najpre upozorite gospodina Đukanovića da se ne drži tačaka 106. i 107, a kada ste primetili da nastavlja da krši i remeti red rada naše Skupštine, da mu izreknete meru opomene, na osnovu člana 109.
Neki narodni poslanici su ovde bili kažnjeni sa skoro osam hiljada dinara zbog toga što su predsedavajućoj postavili pitanje – jel da, a za ovakve slučajeve nemamo ni opomenu, ni upozorenje.

Želim da se izjasnimo, ali pošto ste vi već sami rekli da sam u pravu, ja očekujem da svi narodni poslanici koji su danas ovde prisutni u danu za glasanje glasaju da je povređen Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, vama se posebno izvinjavam što prisustvujete jednoj ovakvoj raspravi.
Moja namera u prethodnom obraćanju je bila, a sada se pozivam i na član 103, samo da ukažem na to da u ovom domu, u ovoj Skupštini Srbije treba da postoji jedan red kako bismo predlozima zakonima koji dolaze iz Vlade Srbije mogli na odgovarajući način da diskutujemo.
Nas dvojica smo se pripremili za raspravu, a sada smo imali situaciju da se gospodin Babić javlja na osnovu članova 27, 32. i 107, a da umesto da objasni u kojoj su vezi sadržina tih članova sa njegovim govorom, replicira gospodinu Živkoviću.
Na primer, član 27. kaže – predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i Poslovnikom. Poštovani predsedavajući, ni na koji način niste mogli da povredite član 27, niti je gospodin Babić uspeo, niti pokušao to da objasni.
Sada reklamiram novu povredu Poslovnika član 103. jer se gospodin Babić javio na osnovu povrede Poslovnika, replicirao gospodinu Živkoviću umesto da objasni na koji način ste povredili Poslovnik Narodne skupštine.
Vi, ni gospodina Babića ni gospodina Đukanovića kada se i on javio, a po istim osnovama i nije upotrebio pravo na reč, niste upozorili, a potom i opomenuli da ne treba da krše Poslovnik, već da svi zajedno treba da se usmerimo i da popravimo ove predloge zakona.
Podsećam da je gospodin Živković u veoma dobroj nameri sugerisao Vladi da se dogovorimo oko izmene člana 2. i da Vlada ima jednu širu saglasnosti oko jednog dobrog predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arseniću, poštovani gosti iz Vlade Srbije i raznih tela koja se bave ovim pitanjima o kojima mi razgovaramo danas u okviru zajedničkog načelnog pretresa. Želeo bih da objasnim i argumentujem naš stav u odnosu na predloge koji su došli iz Vlade Srbije. Zamolio bih vas ukoliko je moguće nakon ove rasprave koju smo imali za posebnu pažnju, pažljivo smo se pripremali za analizu sadržine ovih predloga zakona i smatramo da zaslužujemo jedan ozbiljan komentar sa vaše strane.
Nova stranka, nas dvojica poslanici NS, glasaćemo za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Primetili smo da se predlogom predviđa usklađivanje normi različitih zakona, radi se o izvesnoj vrsti harmonizacije. Mislim da nema nikakve dileme za svakoga ko je razuman čovek da to treba da se prihvati. Prema tome, za ovaj predlog zakona glasamo za.
Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, tu dajemo uslovnu podršku ovom predlogu zakona, odnosno predlagaču i želeo bih to da pojasnim, pa da vidim da li možemo da se dogovorimo oko toga da vi nešto malo izmenite u predlogu zakona, a da mi nakon toga glasamo za taj predlog zakona. Poslanici NS podržaće ovaj predlog zakona ukoliko prihvatite naš amandman koji smo podneli jutros na član 2. Mi zahtevamo brisanje člana 2. iz ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Smatramo da je podrška predloženim izmenama postojećeg zakona potrebna baš u ovom trenutku, danas u Srbiji, jer je najveći broj izmena na tragu konstituisanja efikasnog stečajnog sistema kao neophodnog elementa tržišne ekonomije. Mi treba da budemo usmereni ka tržišnoj ekonomiji, ka stvaranju uslova da ona postane funkcionalna. Ipak, neophodno je po našem sudu brisanje člana 2. koji predviđa, kao što je rekao Zoran Živković malopre kada je govorio, ali možda neki nisu najbolje slušali o čemu je tu sve govoreno, koji predviđa uvođenje legitimacija za stečajne upravnike. Mi postavljamo pitanje zašto legitimacija? Smatramo sledeće, zloupotrebe koje bi ovim članom mogle da se ozakone, dakle smatramo da postoji mogućnost nekih zloupotreba, smatramo dovoljnim razlogom, dakle sama ta mogućnost zloupotrebe, za otkazivanje naše podrške zakonu u celosti.
Molim vas još jednom, ako imate vremena samo da razmislite da li je u opštem interesu da se briše član 2. i da usvojimo predlog zakona onakvim kakav jeste, bez člana 2. Smatram da većina u ovoj Skupštini, koliko god brojna bila, uvek treba da nastoji da obezbedi širu saglasnost za predloge koji dolaze iz Vlade.
Mi iz NS smo i do sada oko svih predloga zakona nudili mnoga, po mom sudu bolja, rešenja, nijedno nije usvojeno. Evo prilike da Vlada prihvati ovaj amandman i da imamo saglasnost oko dva predloga zakona koji su ovde.
Treća stvar, nas dvojica, Zoran Živković i ja, nećemo glasati za predloženi zakon o privatizaciji i uložićemo svu svoju energiju, a mislim da se primećuje da je imamo, u obaranje ovog zakonskog predloga ovde u Skupštini Srbije.
Iskoristio bih ovih minut i nešto vremena samo da objasnim zašto. Ovaj predlog zakona čini 95 članova i mi smo podneli 95 amandmana kako bismo ovaj predlog zakona doslovce anulirali i u raspravi o pojedinostima objasnili zašto mi smatramo da je bilo pogrešno u ovom trenutku da se usvaja potpuno novi zakon o privatizaciji. Naša ideja je bila da se menja postojeći i u ovom predlogu koji ste vi poslali primećujemo član 6. npr. koji se tiče obaveznosti i roka za sprovođenje privatizacije. Tu lepo piše, u stavu 1. – privatizacija je obavezna za subjekte privatizacije društvenim kapitalom, tu nema dileme, to već znamo, ali u stavu 2. kaže – društveni kapital subjekata privatizacije mora se privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.
Mi smo smatrali da je bilo potrebno uneti ovo u izmenu u postojeći zakon i iskoristiti instrumente kojima raspolažemo i u postojećem zakonu i da se proces privatizacije konačno okonča do kraja 2015. godine. Smatramo da je bilo gubljenje vremena, toliko vremena, resursa i snage trošiti nepotrebno na usvajanje potpuno novog predloga zakona o privatizaciji. Hvala vam.