Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Krstiću, danas, kao što znamo, ovde raspravljamo o dva predloga zakona, jedan o porezu na dohodak građana, a drugi o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Moje mišljenje, gospodine Krstiću, je da su oba predloga zakona veoma loša, ali popravljiva i pokušaću da objasnim zašto smatram da su ovi predlozi loši i da ukažem na to kojim predlozima mi smatramo da ovi zakoni mogu da budu popravljeni, pošto sam čuo da vi insistirate na tome da iz opozicije treba da dolaze konkretni predlozi za rešenja.
Prva stvar, članom 1. Predloga zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđa se preraspodela sredstava iz Fonda zdravstvenog osiguranja u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja. Ključna reč, gospodine Krstiću, ovde je preraspodela. Nadam se da preraspodela nije ključna reč ekonomske
politike ove Vlade. Ako bi to bio slučaj, a slutim da bi moglo to da se desi i na osnovu ovakvih predloga, mislim da je Vlada onda na lošem putu.
Do kraja ove godine, i vi ste tamo napisali, da je predviđeno 18 milijardi dinara manje za zdravstveno osiguranje. Na godišnjem nivou to bi moralo da znači 30 milijardi dinara. Vlada tvrdi da se usvajanjem ovog predloga povećava održivost sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, ali naše pitanje, kada uzmemo u obzir ovu računicu, ove cifre, jeste – šta je sa održivošću zdravstvenog osiguranja?
Ovo objašnjenje da postoji suficit mislim da strašno udara u realnost našeg sistema zdravstvenog osiguranja, gospodine Krstiću.
Smanjujete sredstva Fonda zdravstvenog osiguranja, a u regionu našem nema države koja za zdravstvo izdvaja manje sredstava. Kako možemo da govorimo onda o suficitu, gospodine Krstiću? Ili ministar zdravlja, vaš kolega iz Vlade, jutros kaže da usvajanjem ovog Predloga zakona zdravstvo neće trpeti.
Moram vas da pitam, a vi gospodine Krstiću možda možete da upitate svog kolegu ministra Lončara, zašto onda, ako zdravstvo neće da trpi, a mi smatramo da već trpi, zašto moramo da plaćamo lečenje dece SMS-ovima? Da ljudi moraju da čekaju na izvesne operacije i po više od godinu i po dana. Kako to gospodine Krstiću da tvrdite da postoje viškovi u Fondu zdravstvenog osiguranja, a naše zdravstvo, zdravstvena struka i zdravstvena zaštita se danas nalaze na najnižem mogućem nivou. Kako možemo onda da koristimo terminu poput suficita u sistemu zdravstvenog osiguranja?
Gospodine Krstiću, imam još nekoliko pitanja za vas. Osnovno je da li je presipanje iz inače siromašnog zdravstva u bunar bez dna vrhunac stručnih dometa ove vlade? Mislim da je današnja rasprava trebalo da bude jedan dobar povod, gospodine Krstiću, jedna prilika da jasno kažete da je Fond penzijsko invalidskog osiguranja u nenadoknadivom gubitku. Rešenje za tu situaciju gospodine ministre ne sme da bude preraspodela. Smatram da je pravi odgovor na tu situaciju u kojoj se nalazi ovaj fond otpočinjanje reformi, kao što ste bili najavili, a ovi predlozi zakona, po mom sudu kada vidim još da je preraspodela ključni termin, su kako ja vidim antireformski predlozi zakona. Zbog toga smatram da ne treba da se prihvate.
Mi smatramo da član 1. ovog predloga treba da se briše i plus, ja mislim da je danas bila jedna dobra prilika da razgovaramo o toj reformi penzijsko invalidskog osiguranja, o tome šta bi moglo da znači, kakve bi posledice bile ako bismo prešli na sistem privatnih penzija, na primer da trenutno zaposleni štede za svoju budućnost preko privatnih penzionih računa. Meni bi to ukazivalo na neki reformski kurs, ovako mislim da je ovo antireformska pozicija.
Druga stvar, u oba predloga zakona navode se predlozi podsticajnih mera za poslodavce koji zaposle izvesni broj radnika. Mi smatramo, gospodine Krstiću, da su ovi podsticaji nedovoljni, umesto 65% za novih jedan do devet zaposlenih mi predlažemo 85%, umesto 70 za deset do 99, predlažemo 90%, a koji poslodavac zaposli preko 100 radnika neka im podsticajne mere idu i do 95%.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam gospodine predsedavajući samo jednom napomenom, predlažem ministru da razmisli o našim predlozima. Mi smo podneli pet amandmana na ove predloge zakona i u danu kada bude rasprava po amandmanima, ponovo ćemo diskutovati.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Na-rodne skupštine, poštovani ministre Stefanoviću, Zoran Živković i ja smo podneli amandman kojim želimo da važenje vozačkih dozvola na starim obrascima traje onoliko koliko je propisano kada je država vozačima u Srbiji izdala taj dokument. Vlada je odbila naš amandman. Mi nismo zadovoljni argumentacijom za odbijanje tog amandmana i smatramo da ima još vremena da se promeni stav Vlade u odnosu na ovaj amandman.
Dakle, naš stav je bio da ne postoji nikakav razlog da vozačku dozvolu na starom obrascu država svojom odlukom stavlja van snage, mimo utvrđenog roka važenja.
Meni deluje, da smo u raspravi koju smo imali u načelu ponudili zaista snažne argumente, da ne postoji razlog za skraćivanje važenja vozačkih dozvola na starim obrascima. Jedino mogu da zaključim, da ova vlada, a i ova skupštinska većina, ukoliko ne bude prihvatila ovaj amandman, ne ceni snagu argumenta, već da kriterijum za odlučivanje jeste smešten na neko drugo mesto.
Dakle, hteo bih samo jednu stvar da kažem, da sam ja bio 2009. godine u ovoj skupštini kada se odlučivalo o tome da stare vozačke dozvole važe pet godina, ja bih tada takođe glasao protiv toga. Nema nikakve dileme, kao što ću danas da glasam protiv ovog predloga zakona ako se ne prihvati ovaj naš amandman.
Druga stvar, nisam saglasan sa argumentima koji dolaze i od skupštinske većine i od Vlade Srbije, kada se kaže - to su tehničke stvari, itd. Smatram da ovaj predlog zakona uprkos tome što se u njemu menja samo jedna reč da on ipak odslikava jednu važnu stvar, a to je odnos države prema građaninu.
Pazite, neće država Srbija ništa da izgubi ukoliko obezbedi građaninu da mu stara vozačka dozvola traje deset godina. Evo, ja imam staru vozačku dozvolu, važi mi do 2018. godine. Mislim, da imam dovoljno razuma da sam procenjujem ja, a ne država u moje ime da proceni da li mi ovo koristi ili ne koristi. Ni za kakva prava nisam uskraćen dok koristim ovu vozačku dozvolu. Država Srbija neće ništa da izgubi ukoliko ja kao građanin odlučim da i dalje koristim ovu vozačku dozvolu.
Još jedna stvar, moram ovde da kažem kao dopunu. Vlada je koristila argument, a i narodni poslanici iz skupštinske većine ovde da ovo skraćenje važenja stare vozačke dozvole sada na osam godina, umesto na deset ovim predlogom, da to predstavlja deo naše harmonizacije, našeg pravnog sistema sa pravnim sistemom Evropske unije.
Molim ministra Stefanovića ili nekoga od njegovih saradnika ovde, ili bilo kog narodnog poslanika, da nam ukaže na to koji je to akt bilo koje institucije Evropske unije na osnovu kojeg smo mi zaključili da je ovo deo harmonizacije našeg pravnog sistema. Takav akt, gospodine Stefanoviću, ne postoji. Ono što je izvesno u Evropskoj uniji je postojala ogromna rasprava oko toga kako da se uskladi važenje vozačkih dozvola, ali šta se tamo desilo, vi tamo imate na primer situaciju da je u nekim državama članicama Evropske unije moguće da primetite na primer razne tablice, onda nam je na primer mogućnost da neka osoba koja je vlasnik nekog automobila na primer ne mora da menja ni tablicu ako je tu tablicu stavio pre 30 godina. Pa uopšte taj argument da je to deo harmonizacije sa pravnim sistemom svih država ne stoji.
Dakle, molim vas još jednom da razmislite, da ne činite istu grešku koju je činila Vlada 2009. godine, da obezbedite građaninu da on sam proceni šta mu koristi i da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne zatrpavate i celu administraciju dodatnim poslom. Prirodno treba da teče ovaj proces zamene starih vozačkih dozvola, novim vozačkim dozvolama i 2021. godine će se to uraditi, niko nikome neće tu ništa zameriti. Molim vas da još jednom razmislite. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, mislim da je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Vi ste, gospodine predsedavajući, mislim ispravno postupili kada ste prethodnog govornika upozorili da ne govori o tački dnevnog reda, i da se vrati na tačku dnevnog reda, ali ga niste upozorili i na to da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Priprema amandmana na predloge zakona je deo naše parlamentarne prakse. Ovde je prethodni govornik uz podsmeh govorio o tome kako se narodni poslanici iz opozicije ovde odnose prema tom delu parlamentarne prakse. Smatram da se time unižava dostojanstvo narodnih poslanika i Narodne skupštine i predlažem da prethodnog poslanika opomenete, na osnovu člana 109. Poslovnika Narodne skupštine. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, podneli smo amandman na član 8. stav 4.
Ovaj stav 4. kako je Vlada predložila u ovom zakonu glasi ovako – ako usled nepostupanja odnosno neblagovremeno postupanja organa i organizacija iz stava 1. i 2. ovog člana nastupi šteta za Republiku Srbiju ili druge subjekte koje zastupa, državno pravobranilaštvo će o tome obavestiti ministarstvo koje je ovlašćeno da vrši nadzor nad radom tog organa ili organizacije odnosno obavestiće Vladu a od odgovornog lica u tom organu ili organizaciji zahtevaće naknadu pričinjene štete.
Mi smo predložili, čini mi se drugačiju i jezički bolju formulaciju u delu ovog stava. Predložili smo da ta formulacija bude ovakva – ako bi usled nepostupanja, i da ne čitam čitav stav, mogla nastupiti šteta za Republiku Srbiju i onda se nastavlja ta formulacija kako je tekla.
Dakle, nije potrebno da već nastupi šteta. Mi smatramo da je dovoljno da postoji mogućnost nastupanja štete i hteli bismo još i na ovaj način da pokušamo da vas ubedimo da ovaj stav člana 8. ipak promenite u ovom smislu kako smo mi predložili jer nismo zadovoljni obrazloženjem Vlada da odbije ovaj amandman. Hvala vam.

Izvinjavam se, nisam se javio za repliku. Imam pravo kao samostalni poslanik na pet minuta.
Da, saglasan sam da je možda u našem amandmanu, gospodine ministre, nedostajao i ovaj deo kojim bi se izmenila formulacija u poslednjem delu stava 4. član 8, ali pažljivo sam vas slušao kada ste argumentovali u okviru rasprave o prethodnim amandmanima…
(Predsedavajući: Ponovo se prijavite.)
… Dakle, zahvalan sam gospodinu ministru na ovom objašnjenju i saglasan sam da smo mi možda u našem amandmanu propustili da do kraja prilagodimo stav 4. člana 8. onome što je bila naša namera.
Ali, imam onda jednu drugu sugestiju za gospodina ministra. slušajući jutros raspravu o drugim amandmanima, čuo sam, da npr. odbor pa i na sugestiju Vlade može, kada utvrdi da je neki amandman smislen, da se uvaži osnov tog amandmana pa da sam odbor npr. prilagodi i taj deo našeg amandmana kako bi se usvojilo ono što je dobro.
Sada me interesuje da li je moguće da Vlada…? Ipak nije to moguće. Žao mi je. Inače, kada se tiče ove naše formulacije mogla da nastupi šteta, mislim, saglasan sam da šteta mora prvo da se desi, da bismo mogli da izvedemo postupak do kraja, ali ovde radi jezički bolje konstrukcije treba da stoji – kada bi mogla da nastupi jer se tiče rada pravobranilaštva. Zašto mi sada da zanemarimo i ovu mogućnost i da preventivno delujemo i da obezbedimo da pravobranilaštvo radi to? Hvala vam svakako.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, mi smo podneli, Zoran Živković i ja, amandman na član 9. stav 1. Stav 1. člana 9. glasi: „Sudovi, organi uprave i drugi nadležni organi dužni su da u stvarima u kojima je predviđeno zastupanje od strane državnog pravobranilaštva dostavljaju sva pismena neposredno državnom pravobranilaštvu.“
Mi imao primedbu na kovanicu „nadležni organ“, odnosno „nadležni organi“ i mislim da smo predložili jednu precizniju i bolju formulaciju. Naš predlog je da umesto ovoga „nadležni organi“ stoji „nadležni državni organi, tela i agencije“. Dakle, smatrali smo sledeće. Kada stavimo sve ovo, drugi nadležni državni organi tela i agencije, da time treba da se obuhvate i sve je ove druge agencije i organi kao što su Visoki savet sudstva npr, Državno veće tužilaca, sve agencije na koje su npr. preneseni poslovi držanih organa kao što je npr. Agencija za privredne registre, Agencija za borbu protiv korupcije pa i Zaštitnik građana kao državni organ, ali npr. i Poverenik za informacije od javnog značaja. Smatramo da bi bilo dobro radi preciznosti da se upotpuni ovaj stav ovim našim predlogom. Hvala vam.

Po članu 158. imam pravo da iskoristim do isteka pet minuta, kao samostalni narodni poslanik.

Tri su stvari koje bih, dame i gospodo i poštovani ministre Selakoviću, hteo ovde da kažem.
Najpre, reč „telo“ nisam do sada primetio da postoji u takvom obliku u propisima u Republici Hrvatskoj, koja je nama susedna država. I sam gospodin Martinović je, poštovani predsedavajući, rekao, kada se pozivao na iskustvo Republike Hrvatske, da tamo postoji termin „tijelo“, ali u našem sistemu, i pravnom i političkom, postoji termin „telo“, za koje se tačno zna šta znači izvan ovoga o čemu je govorio gospodin Martinović.
Iznenađuje me druga stvar. Čak i da je taj termin vrlo blizak, da kažemo, nekom iskustvu koje postoji u susednoj Republici Hrvatskoj, valjda mi ovde, pa i u procesu evropskih integracija koje je Vlada Srbije proglasila za svoj osnovni cilj, moramo da koristimo neka komparativna iskustva. Vlada Republike Srbije je, na primer, nudila pomoć kao članica EU i Vladi Srbije da proces pregovora oko članstva Srbije u EU teče mnogo brže. Ta pomoć, koliko ja znam, poštovani predsedavajući, poslata je Vladi Republike Srbije i Vlada Srbije nije zauzela stav da, budući da pomoć dolazi iz Republike Srbije na harmonizaciji pravnih propisa Republike Srbije sa EU, neće da primi tu pomoć. Zato, poštovani predsedavajući, ne razumem ovu opasku koju je saopštio gospodin Martinović.
Moram da dodam, ipak smo Zoran Živković i ja kao predlagači ovog amandmana na član 9. i dalje nezadovoljni obrazloženjem Vlade da odbija ovaj amandman. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući.
U ovom sazivu Narodne skupštine očigledno ne nedostaje duhovitosti, ali imamo na dnevnom redu ozbiljne Predloge zakona i ja mislim da naš pristup raspravi treba da bude ozbiljan. Deo te ozbiljnosti ja mislim pretpostavlja i da je ministar koji je nadležan da brani ove Predloge zakona prisutan u sali kada mi obrazlažemo amandmane na Predlog…

Moj predlog je onda predsedavajućem da prekinemo na kratko ovu raspravu, da sačekamo…

ali imam jedan konkretan predlog ministar je ovde nadležan da ume Vlade brani ovaj Predlog zakona, da obrazloži…

Da li ministrov saradnik može da učestvuje u raspravi, da li može da odgovori na neku primedbu koju ja ovde imam?

Molim vas da mi date dodatna dva minuta, budući da nisam uspeo da iskoristim vreme,da obrazložim amandman, jer ministar nije tu.

Dakle, nas dvojica Zoran Živković i ja, podneli smo amandman na član 11. stav 2. U stavu 2. člana 11. piše sledeće – Državno pravobranilaštvo, pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, zastupa državne organe i posebne organizacije, koje nemaju svojstvo pravnog lica, državne organe i posebne organizacije koji imaju javne ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, i nastavlja se taj stav 2. u članu 11.
Mi smatramo da je ova formulacija, takođe saradniče ministra Selakovića, nedovoljno precizna i naš predlog ovim amandmanom je u sledećem…..
(Predsedavajući: Molim vas, obraćajte se predsedavajućem…)
…da se izmeni ova formulacija i da umesto što stoji – čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, da stoji formulacija – čije se finansiranje pretežno obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, ova formulacija po našem shvatanju ne obuhvata i to, slučajeve zaštite i prava interesa Republike Srbije, u slučaju davanja kredita ili pozajmica javnim preduzećima, npr. ne mora nastati spor između države i javnih preduzeća, povodom vraćanja kredita ili pozajmice, ali može nastati spor, koji involvira ta sredstva i samo smatramo da biste prihvatanjem ovog amandmana, zapravo pristali, da se dodatno, što pravnici, uvek teže tome, precizira ovo što stoji u ovom stavu. Hvala.

Gospodine predsedavajući, tri su stvari koje hoću da kažem. Dakle, argument da se našim amandmanom sužava broj korisnika ovde ne stoji. Upravo se postiže suprotno.
Gospodine predsedavajući, a zapravo se obraćam gospodinu Martinoviću, ono što smo mi hteli da predložimo tiče se sprečavanja funkcionisanja daljih burazerskih kombinacija u ovoj sferi. Mislim da je to apsolutno i očigledno pogrešna interpretacija ovog našeg amandmana.
Poštovani predsedavajući, ako je ideja gospodina Martinovića da treba da se spreče burazerske kombinacije, onda bih očekivao da će gospodin Martinović danas ovde da podrži naš amandman na član 11. Predloga zakona o pravobranilaštvu.
Druga stvar, ovde se pominjalo neko pitanje pismenosti, poznavanje gramatičkih pravila itd. Svaki naš amandman je prošao kroz proveru pravopisa srpskog jezika. Ne postoji ni jedna primedba u odnosu na gramatiku ili pravopis.
Ono što smo mi priznali i prihvatili jeste da možda nismo dovoljno dobro savladali tu pravnu ili pravničku redakturu. Prihvatamo tu mogućnost, ali se postojećeg pravopisa držimo, šta god da mislimo o njemu.
Molim vas da se zabeleži da gospodin Martinović ovde očekujem da glasa za naš amandman. Hvala vam.