Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, poslanici Nove stranke će glasati protiv Predloga zakona o izmeni Zakona o privatizaciji i ja bih hteo ovih pet minuta, koliko imam, da iskoristim da ponudim dva veoma snažna argumenta, pre svega predstavniku Vlade, gospodinu Selakoviću, zbog kojih mi smatramo da u ovoj formi Predlog zakona ne treba da bude usvojen. Krenuću redom.
Naš prvi argument tiče se sledećeg. Mi smatramo, ukoliko bi se usvojio ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, da bi to predstavljalo drastično kršenje principa vladavine prava. Pokušaću da dokažem ovu tezu pozivanjem na neke činjenice.
Prva činjenica je da član 20ž, o kome je ovde zapravo reč, glasi ovako – od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna ne može se protiv subjekta privatizacije sprovesti prinudno izvršenje. To je činjenica broj jedan i tu nema dileme.
Činjenica broj dva – Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je da odredba člana 20ž nije u saglasnosti sa Ustavom. Mislim da oko toga takođe ovde nema nikakvih problema.
Treća činjenica je sledeća – Ustavni sud je odlučio ovako imajući u vidu najpre da je imaocima potraživanja prema subjektima privatizacije u restrukturiranju nesumnjivo ograničeno pravo na imovinu. Šta to znači? To znači da je ovde centralni problem ograničenje prava na imovinu.
Četvrta činjenica – Vlada dolazi ovde sa Predlogom zakona o izmeni Zakona o privatizaciji kojim, ovde se kaže – sledeći odluku Ustavnog suda, a po mom sudu mimo ili protiv odluke Ustavnog suda zapravo radi nešto što direktno krši vladavinu prava i ustavnost, a to je dodatno proširenje ograničenja prava na imovinu.
Zbog toga, gospodine Selakoviću, mi smatramo da bi usvajanje ovog zakona bilo protivustavno. Ustavni sud je već utvrdio da se ovim principom koji se nalazi u centru vašeg Predloga zakona o privatizaciji krši Ustav. Mislim da razuman čovek koji hoće da se drži vladavine prava i ustavnosti neće ponavljati takvu grešku. Činjenicama dolazimo do toga da bi se usvajanjem ovog Predloga zakona drastično kršio princip vladavine prava.
Saglasan sam sa gospodinom Martinovićem kada on kaže da je zgodno što ovde postoji ministar pravde koji nastupa u ime Vlade braneći ovaj zakon, ali mislim da je strašno nezgodno kada ministar pravde brani predlog zakona koji je očigledno, služio sam se činjenicama, u neskladu sa Ustavom, a Ustavni sud je, na osnovu člana 20ž, sudeći o ovom principu koji je meni važan, već to rekao. Dakle, mi ćemo da usvojimo neustavni zakon i svesni smo toga. Mi smatramo da to Skupština ne treba da radi.
Gospodine Selakoviću, drugi argument – Ustavni sud je, kada je doneo odluku o tome da je član 20ž neustavan, dao vremenski period od šest meseci za rešavanje ove situacije. Moje pitanje vama, budući da ste bili ministar i u prethodnoj Vladi, je sledeće – šta je Vlada Srbije uradila u tih šest meseci da reši problem? Zašto Vlada Srbije nije uradila ništa povodom toga, a sada traži dodatnih pet meseci da uradi ono što nije radila tokom prvih šest meseci?
Imam još jednu stvar ovde. Postojali su predlozi za rešenje ovog problema. Vi ste u Vladi čiji ste i vi ministar bili imali svog kolegu, ministra privrede, koji je nudio jedan predlog za rešenje ovog problema, koji bi nama sada, da je usvojen, obezbedio da ne raspravljamo o ovoj situaciji, da ne pretimo radnicima da su ugroženi, da ne govorimo o stotinama hiljada ljudi koji će možda ostati na ulici itd.
Taj predlog je odbijen. Vlada je pokazala, po mom sudu, da nije umela da reši jedan problem. A Vlada kada pokaže jasno da ne može da reši neki problem, ja mislim, problem ne treba da rešava kršenjem principa vladavine prava, nego predstavnici Vlade, i vi i predsednik Vlade treba da dođete u ovu skupštinu da kažete – nemamo rešenje za problem, hajde da otvorimo raspravu o tome kako je najbolje rešiti taj problem, i mi bismo učestvovali u toj raspravi.
(Predsedavajući: Vreme.)
To su bila dva argumenta. Mi smo ponudili i podneli dva amandmana, koja ukoliko usvojite, obezbeđuju nama i da glasamo za ovaj predlog. Ali, usvajanjem tih amandmana, potpuno se ruši sve ovo što je Predlog zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Pošto sam razumeo da je gospodin Martinović takođe imao repliku, vidim da je njegova replika trajala tri minuta i 30 sekundi. Nadam se da i moja može da traje toliko?

Da, ali replika, ko god da se javi, mislim da  traje dva minuta, ali u redu. Držaću se svojih dva minuta.
Tri su stvari, gospodine Selakoviću. Vi kažete da je ovo jedini put koji nam je otvoren sada. Smatram da jedini put kojim ne smemo da idemo predstavlja put drastičnog kršenja vladavine prava.
Podsećam vas, u obrazloženju koje stiglo od Vlade piše veoma fino, to je vaše obrazloženje, da je Ustavni sud, kada je donosio ovu odluku, najpre u vidu imao ograničenje prava na imovinu. To znači da je to jedan važan princip bio za odlučivanje Ustavnog suda. To znači da u promeni Zakona o privatizaciji ne smemo da ponovimo princip za koji je Ustavni sud već utvrdio da je bio princip na osnovu kojeg je ocenio jedan zakon neustavnim. To mislim da predstavlja kršenje principa vladavine prava. Tim putem ne smemo da idemo.
Druga stvar, nisam ja rekao da Vlada Srbije ništa nije uradila ni u jednoj sferi. Pokušao sam da raspravljam isključivo o ovoj konkretnoj situaciji.
Ustavni sud Srbije dao je period od šest meseci i ja sam zaključio i na osnovu ovog predloga zakona o izmeni Zakona o privatizaciji da Vlada nije iskoristila tih šest meseci da nešto uradi. Posledica nema.
Šta je posledica jedina vidljiva? Da Vlada sada predlaže zakon koji će Ustavni sud, ako se nađe kao tačka dnevnog reda na zasedanju Ustavnog suda, ponovo proglasiti neustavnim. To nije dobar put.
Treća stvar, i time završavam ovu repliku, vi ste rekli – pa, evo, vi kada ste bili na vlasti imali ste priliku, zašto onda niste? Nikada, gospodine Selakoviću, nisam bio ni u jednoj vlasti. Uvek sam se kritički postavljao prema vlastima u Srbiji, pa i na drugim mestima. Jednako tako mislim da treba da se poštuje ovaj jedan kritički stav, jer je ideja da ovde prođu predlozi koji su najbolji i naša rasprava doprinosi tome. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ministre Selakoviću, gospodine Martinoviću, tri su stvari koje bih i ovde sada hteo da kažem.
Saglasan sam ja da Ustavni sud ne mora da odlučuje o principima, ali Ustavni sud odlučuje i na osnovu nekih prinicipa. U obrazloženju ovog predloga promene zakona o privatizaciji, predlagač, Vlada Srbije, poziva se na to da se Ustavni sud najpre u odlučivanju o ustavnosti Zakona o privatizaciji člana 20ž pozvao na taj princip, kako piše ovde, nesumnjivog ograničenja prava na imovinu.
Dakle, Ustavni sud je ocenjivao nešto, odlučivao o nečemu na osnovu nekih, kako je procenio, relevantnih principa. Ja mislim da je to činjenica.
Druga stvar, ovim predlogom izmene Zakona o privatizaciji šta je uradila Vlada Srbije? Ona je samo proširila broj aktera kojima se ograničava pravo na imovinu, čime je direktno otišla nasuprot odluke Ustavnog suda Srbije.
Smatram, to je tačka 3) ovde, da bi bilo pošteno da, ako je već ovo stvar činjenica, onda Vlada pošalje svog predstavnika, u ovom slučaju ministra pravde, da ministar pravde kaže – ne znamo kako da rešimo problem, a ovaj put kojim idemo podrazumeva kršenje principa vladavine prava, pa da onda gledamo da li je neko spreman da glasa za to ili nije.
Ako Vlada probleme hoće da rešava nepridržavanjem principa vladavine prava, mi poslanici Nove stranke nikada nećemo glasati za takav pristup. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, mislim da su povređeni članovi Poslovnika 106, 108. i 109. Da li je u redu da obrazložim?

U članu 106. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mi smo konstatovali, odnosno vi ste konstatovali da se gospodin Rističević nije držao tačke dnevnog reda i upozorili ste ga na to.
Međutim, i nakon vašeg upozorenja gospodin Rističević je nastavio da govori o nečemu što nije bila tačka dnevnog reda i ja se sada pozivam na član 108. i član 109.
U članu 108. stav 2. kaže – zbog povrede na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice, a u članu 109. kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodine Vučiću, građani Srbije, nema tu nikakve dileme, su vam dali mandat za pripremu programa nove Vlade Srbije, kao i mandat da predložite ministre nove Vlade. Danas raspravljamo o tome koliko je program koji ste pripremili dobar i u kojoj meri je dobar tim koji ste ovde predstavili.
Imam tri primedbe, čini mi se, dosta utemeljene u odnosu na program i sastav Vlade i bilo bi mi veoma drago kada bih čuo vaš komentar u odnosu na sve tri primedbe.
Primedba broj jedan, gospodin Vučić je rekao da je pisao ovo izlaganje do jutros do 5.20 časova. Ekspoze, kao što svi znamo, sadrži program Vlade. To je jedan važan i ozbiljan dokument i smatram da je trebalo da narodni poslanici dobiju tekst mnogo ranije, najkasnije dva dana uoči ove rasprave, kako bismo i mi imali priliku da pročitamo taj tekst, da napravimo jednu vrstu analize i da onda ova rasprava na dan formiranja Vlade bude mnogo kvalitetnije. Ne bih imao razumevanja gospodine Vučiću, ni za jednog narodnog poslanika koji bi čitao taj tekst u 5.20 časova na dan kada se raspravlja o Vladi, a kamoli za mandatara od kojeg očekujem da ima razumevanja i za to da se neki narodni poslanici, a mislim da treba svi to da rade, ozbiljno pripremaju za rasprave u ovoj Skupštini.
Saglasan sam da dosada nije postojala praksa da se ekspoze dobija mnogo ranije, ali mislim da takva praksa nije bila dobra. Ako je praksa bila loša, treba da prekinemo sa lošom praksom. Moje pitanje je – zašto i vi gospodine Vučiću održavate kontinuitet nečega lošeg? Nadam se da nije u pitanju nespremnost za ozbiljnu raspravu povodom ovog ekspozea.
Druga primedba koju imamo ovde tiče se jednog principa, koji mislim da je osnovni integrativni faktor svake savremene demokratske države. To je princip vladavine zakona umesto principa vladavine ljudi. U našem Ustavu RS u članu 3. jasno piše da je vladavina prava jedno od osnovnih načela našeg Ustava. Ja mislim gospodine Vučiću da vi danas nastavljate vršenje vlasti, ne počinjete, i moj je sud da ste se tokom vršenja vlasti u prethodne dve godine, da se ne vraćamo u dalju prošlost, i vi lično često poigravali principom vladavine prava i tu zamerku moram da vam ovde saopštim. Mislim da ste se često upravljali populističkim mehanizmima. Delovalo je da vam smeta svaki posrednik između vas i naroda. Forsirana su izuzetna svojstva vođe i sve to po mom sudu na štetu bezličnih pravnih načela koja se tiču i koncepcije vladavine prava.
Danas u ovoj Skupštini ste se dosta zapovednički, misionarski, obratili narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije kada ste maltene skoro pa naredili da ćemo boraviti ovde dan i noć, „kupaćete se ovde“, „ovde će da doručkujete“, „ovde ćete ceo dan da provodite“, itd. Ja smatram da to ponašanje predstavlja na neki način omalovažavanje i uvredu dostojanstva svih narodnih poslanika. Da ste narodni poslanik, verujem da bi predsednica Narodne skupštine vama izrekla opomenu na osnovu člana 106. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Gospodine Vučiću, ja mislim da to nije demokratija.
Treća primedba koju imam je sledeća. Već sam rekao da bez vladavine prava nema demokratije. Ali, postoje još dva veoma važna stuba naše demokratije u Srbiji, koje ste prethodne dve godine sami oštetili.
Vi ste u svom ekspozeu ovde danas rekli da želite Srbiju jake srednje klase. Predložili ste i usvojili zakon kojim se direktno pogađa srednja klasa u Srbiji, odnosno ono što je ostalo od te srednje klase. Ne može sirotinja i ne može siromaštvo da bude nosilac demokratije. To mora da bude jak srednji sloj.
Ali, postoji i drugi stub koji ste oštetili. Taj stub odnosi se na slobodu medija. Mi ovde to možemo retko da čitamo, ali inostrani magazini, poput nemačkog „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ ili „Ekonomista“, kažu sledeće: „U Srbiji postoje ozbiljni politički pritisci na medije…
(Predsednik: Vreme.)
…i ti pritisci su zaslužni za to da strane investicije…(isključen mikrofon)

Dame i gospodo, poštovana predsednice, kao što smo najavili pre dva dana, nas dvojica, Zoran Živković i ja, podneli smo 38 amandmana na ovaj predlog zakona i, kao što i priliči, krenuli smo redom, od člana broj 1.
Sve ove članove Predloga zakona o ministarstvima analizirali smo iz tri aspekta – pravnog, političkog i jezičkog.
Naš amandman na član 1. tiče se ovog jezičkog aspekta, pre svega stilskog. U članu 1. stav 2. predviđeno je da posebne organizacije mogu se obrazovati i njihov delokrug može se utvrditi i posebnim zakonom.
Mi smatramo da je srpskom jeziku primerenija sledeća formulacija: posebne organizacije mogu da se obrazuju i njihov delokrug može da se utvrdi posebnim zakonom.
Da pojasnim, umesto infinitiva koji ovde stoji, a reč je o jednom nepotpunom modalnom glagolu sa dopunama, mi smatramo da formulacija treba da se promeni, budući da je to primerenije srpskom jeziku.
Želeo bih da dodam da nismo samo nas dvojica radili na ovim amandmanima, nego su nam tu pomogle dve pravnice, profesorka Vesna Rakić Vodinelić i Ljiljana Šantić Benać i profesorka srpskog jezika i književnosti, koja je i članica Nove stranke, Tanja Roganović.
Dakle, smatramo da ovaj predlog ne zadire u suštinu sadržine ovoga ovde, već se tiče prilagođavanja onome što su pravila i običaji srpskog jezika. Hvala.

Poštovana predsednice, veoma mi je drago da se jedan od poslanika iz skupštinske većine javio da makar jednim delom podrži jedan od amandmana koji smo podneli nas dvojica.
Hteo bih samo tri kratke intervencije. Gospodin Rističević je rekao da ovi dok su bili na vlasti imaju ideju od 20 ministarstava, a kada su u opoziciji, imaju ideju od devet ili 10. Moram da podsetim da ja nikada nisam bio ni u jednoj vlasti, a podnosilac sam predloga ovog amandmana.
Druga stvar, gospodin Živković jeste bio u vlasti, bio je predsednik Vlade u periodu kraćem od 12 meseci i, koliko sam ja istraživao, a dobro sam to istražio, tada je postojao predlog da se struktura Vlade menja i da bude usmerena ka onome što je naš današnji predlog.
Treća stvar, ako zanemarimo za trenutak šta je bilo, a ova skupštinska većina se ovde trudi da u priličnoj meri zanemari nešto šta je bilo u prošlosti, smatram da pristup ovom našem predlogu jeste provera za ovu skupštinsku većinu. Iz ove skupštinske većine dolaze predlozi da se usmerimo ka štedljivosti, ka efikasnosti i prva proba na kojoj se nalazi ova skupštinska većina je predlog strukture Vlade.
Efikasna i štedljiva Vlada je ona koju bi činilo devet ministarstava i predsednik Vlade, odnosno ukupno 10 članova. Dakle, da zaključim, ovaj predlog je proba i provera ove skupštinske većine, a ne bilo koje ja je prethodila ovoj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, mi smo predložili izmenu člana 3. i to na dva načina u smislu naziva i u smislu sadržine tog člana.
Predlažemo da se član 3. koji u Predlogu zakona o ministarstvima nosi naziv „Ministarstvo finansija“ menja i da stoji novi naziv „Ministarstvo finansija i ekonomije“. Ko je pažljivo čitao Predlog zakona o ministarstvima, mogao je da se uveri da su poslovi koji spadaju u delokrug rada ovog ministarstva podeljeni ovde u tri pasusa.
Mi smatramo da ne samo da treba dodati resor ekonomije resoru finansija, nego da sve poslove koji spadaju u delokrug ministarstva finansija i ekonomije treba što preciznije definisati. Mi smo to ovde uradili, tako smo podelili te poslove u 13 vrlo jasnih celina. To su poslovi opšte državne uprave iz delokruga ministarstva finansija i ekonomije. Onda navodimo vrlo precizno koji su to poslovi.
Po tom poslovi državne uprave radi podsticanja razvoja, poslovi državne uprave radi koordinacije, poslovi državne uprave radi neposrednog regulisanja, poslovi državne uprave radi analize i predlaganja mera. Posebni poslovi državne uprave i predlaganje propisa u oblasti eliminisanja korupcije, poslovi državne uprave sa stranim elementom, poslovi državne uprave koji se odnose na poreze, carine, platni promet i hartije od vrednosti, poslovi državne uprave koji se odnose na računovodstvo, reviziju i knjigovodstvo.
Celinu deset čine poslovi državne uprave koji se odnose na privatizaciju, sanaciju tehničkih propisa i stečaj, poslovi državne uprave koji se odnose na oblike svojine, poslovi državne kontrole. Imamo kao 13 celinu posebne neke poslove koje smeštamo u ministarstvo finansija i ekonomije. Posebno izdvajamo Poresku upravu, Upravu carina i Direkciju za mere i dragocene metale.
Smatramo da bi prihvatanje ovog amandmana značajno doprinelo definisanju efektivnosti rada Vlade u celini.

Javljam se po Poslovniku, članovi 106. i 109.
U članu 106. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi smo upravo govorili o našem amandmanu na član 4, a ne o našem amandmanu na član 3, o kojem je rasprava već bila završena. Veoma cenim trud predsednice Narodne skupštine, koja hoće ovde da postoji red i cenim to što je opomenula gospodina Rističevića da govori o tački dnevnog reda, ali molim predsednicu Narodne skupštine da na osnovu člana 109. Poslovnika Narodne skupštine izrekne opomenu narodnom poslaniku Rističeviću, koji je i pored upozorenja predsednice Narodne skupštine nastavio da govori o tački koja nije na dnevnom redu.
Smatram da svi ovde treba da se trudimo da nastupamo tako da govorimo dostojanstveno, jer danas, ja mislim, za razliku od gospodina Šormaza, koji tvrdi da predlog strukture Vlade jeste jedna formalnost, da nije važno koja će to ministarstva da budu, saglasan sam sa gospodinom Atlagićem da danas govorimo o suštini stvari. Počinje da radi jedna nova vlada i treba da se držimo dnevnog reda.
Gospodin Rističević je ovde povredio Poslovnik i tražim da predsednica izrekne meru opomene na osnovu člana 109. Hvala.

Dame i gospodo, poštovana predsednice, želeo bih samo da kratko argumentujem u prilog našeg amandmana na član 5.
Naime, Predlogom Zakona o ministarstvima predviđeno je da u Vladi Srbije postoji Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Naš je predlog da umesto postojećeg člana 5. stvorimo jedno novo ministarstvo koje će da se zove ministarstvo pravde, ljudskih prava, državne uprave i lokalne samouprave. Kao što vidite ovde hoćemo da spojimo dva predviđena ministarstva ovim predlogom, ali da dodamo i jednu kovanicu kojom označavamo jednu veoma važnu oblast za svaku savremenu državu, a to su ljudska prava.
Radi preciznosti mi smatramo da svi poslovi iz delokruga ovog ministarstva treba da budu grupisani u šest celina, poslovi koji se odnose na organizaciju pravosuđa i pripremu materijalnih i procesnih propisa, poslovi analize, saradnje, evidencije i statistike, poslovi koordinacije, organizovanje zastupanja izvršenja, poslovi koji se odnose na zaštitu podataka i poslovi vođenja registra. Naročito mi je važno da ovde napomenem da u delokrug rada ovog ministarstva treba da bude i stvaranje uslova za uživanje ljudskih i manjinskih prava, uređenih Ustavom, međunarodnim dokumentima kao i briga o rodnoj ravnopravnosti.
Saglasan sam sa gospodinom Jovičićem kada kaže da minimalni broj ministarstava ne mora da bude optimalno rešenje, ali mi nismo rekli – hoćemo Vladu od jednog, dva ili tri ministarstva. Imamo u okruženju države u kojima ima na primer Vlada sa osam ministarstava. Mi smatramo da Vlada sa devet ministarstava koju mi predlažemo, odgovara na tačno utvrđene kriterijume formiranja Vlade, odgovara na neke nama važne principe kao što su štedljivost i efikasnost i pre svega odgovara na društvene potrebe. Hvala.

Dame i gospodo, poštovane predsednice, naš predlog je da se član 7. i naziv iznad člana 7. menjaju. Hteo bih samo da obrazložim zašto imamo takav stav.
Ovde imamo jednu specifičnu situaciju, kao i u prethodnom amandmanu i u članu. Dakle, predlog gospodina Arsića Zakona o ministarstvima podrazumeva da postoji 16 ministarstava buduće Vlade, a budući da naš predlog podrazumeva da postoji devet ministarstava, onda je neophodno da izvršimo jednu vrstu pomeranja kada se tiče sadržine članova Zakona o ministarstvima, kako bi naši predlozi bili međusobno dobro usklađeni. Tako da, ovaj amandman se tiče Ministarstva odbrane. Tekst ovog amandmana poklapa se u ovom delu koji se menja, u odnosu na članove, sa onim što je došlo od gospodina Arsića.
Hteo bih samo da dodam dve stvari. Jedno je da ne postoji ni jedan kriterijum koji možemo da uzmemo ovde za argumentaciju za ovo Ministarstvo odbrane, na osnovu kojeg bismo mogli da zaključimo da u Srbiji ne treba da postoji Ministarstvo odbrane. Ako uzmemo taj istorijski kriterijum, prosto, to je jedno staro ministarstvo, postoji životni kriterijum, moramo da uredimo našu državu pa i u ovoj oblasti i mi smo saglasni sa sadržinom vašeg člana 12, odnosno člana 12. koji je predložio gospodin Arsić, samo predlažemo da se taj član premesti i pozicionira u Predlogu zakona o ministarstvima kao član 7.
Moram samo jednu veoma kratku dopunu. Da bismo dobro učestvovali u ovoj raspravi o amandmanima, neophodno je da pročitamo sve amandmane. I ova moja sugestija usmerena je ka gospodinu Jovičiću. Hoću samo da mu kažem da naš predlog podrazumeva da postoji Ministarstvo prosvete, nauke i kulture i ono je predviđeno kao tačka 9, odnosno ministarstvo broj devet. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, svi naši amandmani, pa i ovaj na član 9, usmereni su ka tome da danas razgovaramo o tome da li je moguće da napravimo što je moguće efikasniju, štedljiviju Vladu koja će biti formirana na osnovu tačno utvrđenih kriterijuma. Naši amandmani čine deo jedne celine.
Ovaj amandman na član 9. je, npr, po mom shvatanju, veoma važan. On podrazumeva da se oblasti koje su predlogom zakona o Ministarstvima, koje je podneo gospodin Arsić, spoje oblasti koje su prema vašem predlogu smeštene u dva Ministarstva: u Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo rudarstva i energetike.
Naš predlog je da u Vladi Srbije, koju ćemo nadam se brzo formirati, postoji Ministarstvo koje će da se zove Ministarstvo infrastrukture i prirodnih resursa, da u okviru tog Ministarstva postoje poslovi koji se tiču saobraćaja, građevinarstva i urbanizma, prirodnih resursa u oblasti energetike, u oblasti rudarstva i drugih prirodnih resursa, kao i u oblasti telekomunikacija, pa da svi ti poslovi postanu delokrug ovog Ministarstva, dakle, koje bi se zvalo Ministarstvo infrastrukture i prirodnih resursa. Smatramo da bi jedno takvo dobro organizovano Ministarstvo, koje bi pokrivalo sve ove poslove, ja mislim, podmirilo ono što su naši kriterijumi danas, pre svega efikasnost i štedljivost u radu buduće Vlade i u njenoj strukturi. Hvala vam.